Stručni komentar - Pravni instruktor: KRATAK PREGLED NOVINA U RADNOJ VERZIJI NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADU
Radnom verzijom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu (dalje: Nacrt) predviđen je veći broj novina u radnom zakonodavstvu Republike Srbije.
Predložene izmene i dopune mogu se grupisati u tri celine, i to:
• jedan deo izmena i dopuna je tehničke prirode - njima se terminologija Zakona o radu osavremenjuje i usaglašava sa drugim propisima (npr. na više mesta u tekstu izrazi "invalidna osoba" ili "invalid" zamenjen je izrazom "osoba sa invaliditetom"),
• druga vrsta izmena odnosi se na preciziranje postojećih odredbi Zakona o radu bez izmena njihovog značenja. Ovo je naročito važno i vidljivo u nekoliko odredbi u kojima je regulativa pojašnjena u skladu sa zabeleženom (pozitivnom ili negativnom) praksom primene zakona poslednjih godina, konačno
• treća grupa izmena i dopuna predstavljaju suštinske izmene kojima se menjaju postojeće relacije u tripartitnom odnosu poslodavac-zaposleni-država.
Kratak pregled koji sledi obuhvata drugu i treću grupu odredbi. Načinjen je na osnovu Nacrta od 2.6.2014. godine. O ovom tekstu će se tek izjašnjavati Socijalno-ekonomski savet, a reprezentativni sindikati su izrazili nezadovoljstvo pojedinim rešenjima, kao i nadu da će ona biti modifikovana u konačnoj verziji koju će utvrditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i koja će ići na javnu raspravu. Otuda se navedeni popis izmena mora prihvatiti uslovno, budući da je u pitanju tekst koji je još uvek podložan promenama.
Prikaz izmena i dopuna u Nacrtu urađen je prema numeraciji postojećih članova Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013 - dalje: Zakon):
• Član 3: Dopunama člana 3. određeno je da je poslodavac dužan da, u slučaju da donosi pravilnik o radu nakon neuspelih kolektivnih pregovora, pravilnik dostavi sindikatu u roku od sedam dana od njegovog stupanja na snagu. Poslodavac koji ne prihvati inicijativu za kolektivno pregovaranje, ne može da uređuje prava i obaveze iz radnog odnosa pravilnikom o radu. Takođe, precizirana je nadležnost za donošenje pravilnika o radu (ko se smatra nadležnim organom kod poslodavca), a donošenje pravilnika o radu javnog preduzeća donosiće se uz prethodnu saglasnost osnivača.
• Član 23: Dodat je novi stav o prelasku tereta dokazivanja sa zaposlenog (ili lica koje traži zaposlenje) na poslodavca, ukoliko zaposleni (lice koje traži zaposlenje) učini verovatnim da je došlo do diskriminisanja prilikom zapošljavanja, ili na radu.
• Član 24: Detaljnije je uređena sadržina pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i određena je obaveza poslodavca da donese ovaj pravilnik ukoliko ima više od deset zaposlenih.
• Član 30: Precizirano je ko potpisuje ugovor o radu, kao i obaveza da se potpiše u najmanje tri primerka.
• Član 33: Izmenjeni su obavezni elementi ugovora o radu. Izmene su više terminološke, nego što se suštinski uvode ili izostavljaju elementi koji sada postoje (izostavljena je tačka 12. u članu 33. Zakona, odnosno pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik o radu, koji sada postoji a u novoj verziji nije uvršten).
• Član 35: Sadržina ovog člana je u potpunosti promenjena, umesto dosadašnje obaveze da poslodavac dostavi zaposlenom fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana, uspostavlja se obaveza poslodavca da ugovor o radu ili njegovu fotokopiju drži u svojim poslovnim prostorijama, odnosno na drugom mestu gde zaposleni obavlja rad.
• Član 37: Izmenjen je način regulisanja rada na određeno vreme. Definicija rada na određeno vreme slična je postojećoj, ali je poslodavac ograničen zaključenjem jednog ili više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme u ukupnom trajanju od najviše 24 meseca. Postoje i izuzeci od ovog pravila, kada radni odnos na određeno vreme može trajati i duže. Ukoliko je prekid rada duži od 30 dana smatraće se da je period rada na određeno vreme prekinut i da narednim ugovorom računanje kreće ispočetka - ova odredba je nepromenjena u odnosu na važeći zakon. Takođe je nepromenjena odredba o prerastanju radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, ukoliko poslodavac krši odredbe o radu na određeno vreme, ili ukoliko zaposleni po isteku ugovora na određeno vreme nesmetano nastavi da dolazi na rad najmanje pet uzastopnih radnih dana.
• Član 40: Rad sa nepunim radnim vremenom je uređen detaljnije nego do sada. Postojeća odredba je preformulisana i dopunjena obavezama poslodavca vezano za prava zaposlenog iz radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom. Sada poslodavac treba da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom.
• Član 42: Radni odnos van prostorija poslodavca je regulisan u skladu sa modernim shvatanjima modaliteta i omogućena je veća fleksibilnost korišćenja ove opcije. Uređeni su posebni elementi ugovora o radu, kao i neke specifičnosti rada na daljinu.
• Član 43: brisan
• Član 45: U odnosu na postojeći član, uvedeno je ograničenje zaključenja ugovora za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja sa supružnikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i pobočnoj zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao i sa tazbinskim srodnikom u drugom stepenu srodstva.
• Član 46: brisanjem ovog člana prestaje obaveza registrovanja ugovora (za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i za rad sa kućnim pomoćnim osobljem) kod nadležnog organa lokalne samouprave.
• Čl. 50. i 51: Odredbe člana su preformulisane ali bez izmena njegove suštine u odnosu na postojeće rešenje. Uvedena je definicija radnog vremena, kao i regulisane neke specifičnosti vezane za pripravnost zaposlenog, kao i rad od kuće.
• Član 53: Preformulisan je stav 2. ovog člana ali bez izmene njegove suštine. Predviđena je zabrana prekovremenog rada zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom.
• Član 55: Detaljnije je regulisan raspored radnog vremena, ali bez izmena postojećeg režima petodnevne radne nedelje.
• Član 56: Skraćen je rok u kojem poslodavac treba da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena, sa sedam na pet radnih dana (48 sati usled nastupanja nepredviđenih okolnosti). Prekovremeni rad je i dalje ograničen na 12 časova dnevno (računajući i puno radno vreme) odnosno osam časova nedeljno.
• Član 57: Dodata je odredba da period uprosečavanja radnog vremena može biti i duži od šest meseci ukoliko se tako odredi kolektivnim ugovorom, ali ne i duži od devet meseci.
• Član 61: Preformulisan je tekst ovog člana koji se odnosi na pravo zaposlenog kome je prestao radni odnos pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela, ali bez izmene smisla odredbe.
• Član 63: Definisan je smenski rad, a takođe, dodata je odredba da se pod zaposlenim koji radi smenski rad smatra samo onaj zaposleni koji bar trećinu svog radnog vremena na mesečnom nivou obavlja u različitim smenama.
• Član 67: Dopunjen je tako da se precizira korišćenje nedeljnog odmora zaposlenog, ali bez kvantitativnih izmena u odnosu na važeći zakon.
• Član 68: stav 2. je izmenjen tako da sada zaposleni pravo na godišnji odmor stiče nakon mesec dana rada kod poslodavca.
• Član 71: briše se, odnosno ukida se obaveza poslodavca da izda potvrdu zaposlenom o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora u slučaju prestanka radnog odnosa
• Član 72: Preformulisano je korišćenje srazmernog godišnjeg odmora, ali bez izmene suštine trenutno postojećeg rešenja.
• Član 73: Korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini u kojoj se stiče pravo na odmor, umanjeno je sa sadašnje obavezne tri nedelje na obavezne dve nedelje.
• Član 74: brisan (Godišnji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja).
• Član 75: Obrisana je odredba prema kojem nedostavljanje rešenja o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom predstavlja uskraćivanje prava korišćenja godišnjeg odmora. Istovremeno, regulisani su izdavanje rešenja o korišćenju godišnjeg odmora na zahtev zaposlenog, korišćenje kolektivnog godišnjeg odmora, kao i dostavljanje rešenja o korišćenju godišnjeg odmora (može se dostaviti i u elektronskoj formi).
• Član 76: Regulisana je naknada u slučaju nekorišćenja godišnjeg odmora zbog prestanka radnog odnosa; izričito je određen odštetni karakter ove vrste naknade.
• Član 77: Dužina trajanja plaćenog odsustva zaposlenih smanjena je sa sedam na pet dana u toku kalendarske godine (ostavljena je mogućnost da se opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi i duže trajanje). Dodavanjem novog stava 5. omogućeno je da poslodavac može dati plaćeno odsustvo i u slučajevima koji su navedeni zakonom ali se tiču drugih članova zajedničkog domaćinstva (npr. teža bolest ili smrt lica).
• Član 89: Dodavanjem novog stava omogućeno je da poslodavac uputi zaposlenu trudnicu ili zaposlenu koja doji dete na plaćeno odsustvo, ukoliko nema mogućnosti da joj ponudi obavljanje poslova koji ne bi bili štetni za njeno zdravlje ili zdravlje deteta.
• Član 90: Prvi stav je preformulisan a drugi je obrisan, tako da je eliminisana zabuna oko računanja nedelja trudnoće. Uveden je treći stav prema kojem zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme rada radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom.
• Član 98: Termin "skraćeno radno vreme" koji je unosio zabunu, zamenjen je terminom "nepuno radno vreme", tako da sada ceo član deluje logično.
• Član 101: Odredba se odnosi na zaštitu osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama i preformulisana bez izmena suštine u odnosu na postojeću.
• Član 102: Dodat je stav 2. prema kojem će se osoba sa invaliditetom koju poslodavac ne može da angažuje na odgovarajućim poslovima, smatrati viškom zaposlenih.
• Član 104: Izmenjena je definicija principa "jednaka zarada za jednaku vrednost uloženog rada", u skladu sa praksom Međunarodne Organizacije Rada.
• Član 108: Ukinuta je uvećana zarada za rad u smenama, dok je uvećana zarada po osnovu minulog rada predviđena samo za godine radnog staža ostvarenog kod poslodavca.
• Član 111: Precizirani su kriterijumi određivanja minimalne zarade, koja se direktno povezuje sa minimalnom cenom rada. Određeno je da poslodavac može isplaćivati minimalne zarade i duže od šest meseci, ali je o tome dužan da obavesti reprezentativni sindikat.
• Član 112: Određen je postupak za utvrđivanje minimalne cene rada, na osnovu koje se formira minimalna zarada. Primarna i sekundarna nadležnost su ostale iste kao za određivanje minimalne zarade u aktuelnom zakonu: Socijalno-ekonomski savet Republike ima rok od 15 dana, a ukoliko ne dođe do konsenzusa Vlada ima dodatni rok od 15 dana. Minimalna zarada za narednu kalendarsku godinu određivaće se najkasnije do 15. septembra tekuće godine.
• Član 118: Ostavljena je mogućnost poslodavcu da naknadu za prevoz i ishranu na radu reši na drugi način, osim novčanim davanjima. Takođe, uvedena je odredba da se promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu neće smatrati relevantnom za uvećanje troškova prevoza zaposlenom, osim ukoliko se sa time poslodavac ne saglasi.
• Član 119: Otpremnina pri odlasku u penziju smanjena je sa tri na dve prosečne zarade.
• Čl. 121. i 122: Uvedeni su stavovi prema kojima poslodavac obračun zarade ili naknade zarade može zaposlenom dostavljati i elektronskim putem. Ovaj obračun će predstavljati izvršnu ispravu a zaposleni zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava njegovu zakonitost. Evidenciju o zaradama i naknadama zarada potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje, ili drugo lice koje ono ovlasti.
• Čl. 124, 125. i 126: Precizirana su potraživanja zaposlenih u slučaju stečaja. Osim usklađivanja sa drugim izmenama u zakonu (iznos otpremnine pri odlasku u penziju) i terminoloških usklađivanja, suština odredbi ostaje nepromenjena, uz dva ograničenja koja su dodata u članu 124:
- pravo na isplatu potraživanja neće imati preduzetnik i osnivač, član privrednog društva i drugog privrednog subjekta, osim ukoliko nije zasnovao radni odnos u skladu sa zakonom;
- pravo na isplatu potraživanja takođe neće imati zaposleni ako je doneto rešenje o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije poslodavca nad kojim je otvoren stečaj, u skladu sa zakonom.
• Član 136: Izmenjen je stav 2. ovog člana, tako da se na zaposlene u Fondu solidarnosti primenjuju propisi o radnim odnosima u javnim službama.
• Član 139: Produžen je rok za podnošenje zahteva Fondu solidarnosti, sa 15 na 45 dana.
• Član 143: Član je izmenjen, tako da je njime regulisano da zahtev za ostvarivanje prava pred Fondom solidarnosti može podneti samo lice kome navedeno pravo pripada, lično ili preko punomoćnika. Takođe, u slučaju smrti stranke u toku postupka ostvarivanja prava pred Fondom solidarnosti, pravo na nastavak postupka imaće naslednik stranke u skladu sa zakonom.
• Član 144: Izmenama člana dodata je odredba kojom se upućuje na primenu Zakona o opštem upravnom postupku na vođenje postupka pred Fondom. Takođe, stav 1. koji se odnosi na gubitak prava je preformulisan (tačka 1.) odnosno brisan (tačke 2. i 3.)
• Član 152: brisan
• Član 158: Isplata otpremnine ograničena je na radni staž koji je zaposleni proveo kod poslodavca, a izričitom odredbom se onemogućava višestruko ostvarivanje prava na otpremninu za periode za koje je zaposlenom ona već isplaćena, kod istog ili drugog poslodavca.
• Čl. 165. i 167: Članovi su preformulisani tako da preciznije uređuju udaljenje zaposlenog sa rada.
• Član 170: brisan, odnosno ukinuto je pravo poslodavca da izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade.
• Čl. 172. i 172a: Uređuju na detaljniji način ponudu aneksa ugovora o radu, kao i izuzetke od procedure.
• Član 174: Obrisan je stav 5. koji je određivao da zaposleni koji je upućen na rad kod drugog poslodavca ne može imati manja prava nego što je ostvarivao kod poslodavca koji ga je uputio.
• Član 178: Obrisan je stav 2. koji je definisao nezakoniti otkaz ugovora o radu kroz "iznuđeni otkaz od strane zaposlenog". Dodat je novi stav kojim je uređeno da otkazni rok može biti regulisan opštim aktom i u dužem trajanju od 15 dana, ali ne duže od 30 dana.
• Član 179: Otkazni razlozi su preformulisani i drugačije grupisani u odnosu na važeću normu.
• Član 179a: Novi član kojim se uređuju disciplinske sankcije.
• Čl. 180, 180a i 181: Regulisan je otkazni postupak. Novina je što rok za odgovor na upozorenje pred otkaz ugovora o radu ne iznosi pet radnih dana kao do sada, već osam dana.
• Član 182: Rok za zapošljavanje lica umesto zaposlenog za čijim je radom prestala potreba (na istim poslovima koje je obavljao), smanjen je sa šest meseci na tri meseca.
• Član 184: Subjektivni i objektivni rokovi zastarelosti otkazivanja ugovora o radu iz disciplinskih otkaznih razloga su povećani sa tri i šest meseci, na šest meseci i godinu dana.
• Član 187: Član je terminološki usklađen, a u prvom stavu je potvrđen stav sudske prakse da se zabrana otpuštanja zaposlenih u cilju zaštite trudnica i roditelja ne odnosi na nestručno obavljanje posla i neostvarivanje rezultata rada, izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom, kao i na slučajeve nevraćanja na rad nakon isteka mirovanja radnog odnosa ili neplaćenog odsustva.
• Član 188: Član je preformulisan tako da obuhvata zaštitu od otkaza pripadnicima sindikata. Dodat je stav o prebacivanju tereta dokazivanja na poslodavca u slučaju da otpušteni predstavnik sindikata tvrdi da je njegova sindikalna aktivnost bila presudna pri otkazivanju ugovora o radu.
• Član 189: Stav 1. ovog člana je promenjen tako da otkazni rok iznosi između osam i trideset dana, a stav 4. je brisan.
• Član 189a: Novi član kojim je predviđeno da zaposleni kojem je prestao radni odnos od poslodavca može da zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio. Potvrda takođe može da sadrži i ocenu ponašanja zaposlenog i njegovih rezultata rada (ove elemente poslodavac može da da i na posebnoj potvrdi).
• Član 191: Postojeći član je pretrpeo značajne izmene. Zaposleni kome je radni odnos prestao na nezakonit način ima pravo na naknadu materijalne štete (koja uključuje i uplatu doprinosa za socijalno osiguranje) kao i da se vrati na rad. Ukoliko zaposleni kojem je radni odnos prestao na nezakonit način ne želi da se vrati na rad, može tražiti supstituciju reintegracije koju će sud dosuditi u visini do 18 zarada (parametri za dosuđivanje visine iznosa su godine radnog staža kod poslodavca, broj izdržavanih članova domaćinstva i godine života zaposlenog). Međutim, ukoliko je radni odnos prestao na nezakonit način zbog nepoštovanja procesnih odredbi (pravila otkaznog postupka), supstitucija reintegracije može iznositi samo do šest zarada. Ukoliko sud proceni da vraćanje na rad, imajući u vidu okolnosti prestanka radnog odnosa, nije moguće, odbiće zahtev zaposlenog za vraćanje na rad ali će mu dosuditi dvostruki iznos naknade štete od onog predviđenog za supstituciju reintegracije. Pod "zaradom" se smatra zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji je prethodio mesecu u kojem mu je prestao radni odnos. Novina je i stav prema kojem će se zaposlenom tako dosuđeni iznos (u svakom od navedenih slučajeva) umanjiti za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, nakon nezakonitog prestanka radnog odnosa.
• Član 192: Član je preformulisan bez izmena suštine u odnosu na važeći tekst zakona.
• Član 195: Brisan je stav 3. ovog člana, dok je u stavu 2. prekluzivni rok za pokretanje radnog spora smanjen sa 90 na 60 dana.
• Član 198: Izvršeno je upućivanje na propise o zadrugama, odnosno ukinuto je dosadašnje rešenje, tako da sada ovaj član ne propisuje zabranu zaposlenja za lica starija od 30 godina.
• Član 200: brisan (Ugovor o zastupanju ili posredovanju).
• Član 203: brisan (Samozapošljavanje).
• Član 210: Ubačena je formulacija da će poslodavac ispunjavati svoje obaveze prema sindikatima "u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima".
• Član 211: Stav 1. je preformulisan tako da predstavnici sindikata nemaju po samom zakonu pravo na plaćeno odsustvo, već se ono može urediti kolektivnim ugovorom. Stav 3. ovog člana je obrisan.
• Član 214: Naknada zarade sindikalnog predstavnika na plaćenom odsustvu limitirana je na prosečan iznos zarade u prethodna tri meseca.
• Član 229: Dodati su st. 5. i 6. kojima se određuje kvorum Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti (dve trećine ukupnog broja članova) kao i način odlučivanja (većina od ukupnog broja članova).
• Član 246: Stav 3. je brisan. Dodat je novi stav 2. u vezi zaključenja posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća.
• Čl. 247. i 248: Pojašnjena su pravila zaključenja kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća.
• Čl. 257-261: brisani (Ovlašćenja ministra u odnosu na primenu kolektivnih ugovora).
• Čl. 268a i 268b: Novi članovi kojima su precizirana neka od ovlašćenja inspektora rada.
• Član 269: Dodat je stav kojim se daje ovlašćenje inspektorima rada da nalože poslodavcima da zaključe ugovor u pisanom obliku sa licima koja kod njih obavljaju rad bez pravnog osnova.
• Član 271: Dodat je novi stav 2. kojim je izričito određeno da će inspektor rada odbiti zahtev zaposlenog za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu, ukoliko nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno. Takođe, rok zaposlenom za podnošenje zahteva je skraćen sa 30 na 15 dana od dana pokretanja radnog spora, dok je inspektoru rada produžen rok za odlučivanje po zahtevu sa 15 na 30 dana.
• Član 272: Produžen je rok ministru da odluči po žalbi zaposlenog sa 15 na 30 dana.
• Član 272a: Novi član koji upućuje ministarstva nadležna za sprovođenje zakona na korišćenje podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
• Čl. 273-276: Povećane su kazne za prekršaje, a sama bića prekršaja su pregrupisana i u pojedinim slučajevima preformulisana.
Samostalni članovi Nacrta
• Član 104: Poslodavac je dužan da pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova usaglasi sa Zakonom o radu u roku od 60 dana od dana stupanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu na snagu.
• Član 105: Poslodavcima je ostavljen rok od 60 dana od dana stupanja Zakona na snagu da usklade sa izmenama i dopunama i ugovore o radu. Oni ugovori koji nisu usklađeni u tom roku, važiće u delu koji nije suprotan imperativnim zakonskim odredbama.
• Član 106: Danom stupanja na snagu Zakona prestaje da važi Pravilnik o načinu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kućnog pomoćnog osoblja.
• Član 107: Ministar će pravilnik o obrascu za obračun zarada doneti u roku od 30 dana od dana stupanja Zakona na snagu.
• Član 108: Postupci za ostvarivanje prava pred Fondom solidarnosti započeti do dana stupanja na snagu Zakona, okončaće se po starim propisima.
• Član 109: Ugovori o zastupanju ili posredovanju koji su zaključeni do dana stupanja na snagu Zakona, važiće do isteka roka na koji su zaključeni.
• Član 110: Predviđeno je ukidanje radnih knjižica od 1. januara 2016. godine. Radne knjižice nastavljaju da se izdaju prema važećim propisima do 31. decembra 2015. godine. Sve radne knjižice izdate do tog datuma nastavljaju da se koriste kao javne isprave, a podaci upisani u njima mogu da služe kao dokaz za ostvarivanje prava, u skladu sa zakonom.
• Član 111: Odredbe kolektivnih ugovora koje nisu u suprotnosti sa Zakonom, nastaviće da važe najduže šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Nakon isteka tog roka, svi kolektivni ugovori koji su doneti pre stupanja na snagu Zakona, prestaju da važe.
• Član 112: Otpremnina za zaposlene u preduzećima u restruktuiranju može se odrediti i drugim propisom, ukoliko su ta preduzeća dobila navedeni status pre stupanja na snagu ovog Zakona.
• Član 113: Zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u Službenom glasniku RS, osim odredaba člana 52. koje stupaju na snagu 30 dana po objavljivanju.
Izvor: Redakcija, 11.6.2014.