ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA: Ubijanje i zlostavljanje životinja je krivično delo predviđeno članom 269 Krivičnog zakonika i kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ukoliko je reč o više životinja ili zaštićenim vrstama, uvećava se novčana kazna, ali i zatvorska, koja u tom slučaju može da bude do tri godine
Zmije su već u aprilu izmilele zbog toplijeg vremena. S početkom maja, sve ih češće ljudi viđaju i u gradovima, ali, srećom, one nisu otrovne. Ipak, bilo je i slučajeva poput Aleksinca, gde su se krajem aprila desila dva ujeda. Tinejdžerku E. M. (17) ujeo je poskok i imala je simptome ozbiljnog trovanja zmijskim otrovom, dok je dečak (6) koga je takođe ujela zmija zadržan u bolnici bez tegoba.
Kazne za ubijanje zmija su 40.000-100.000, zavisno od toga koja je vrsta i koji je stepen njene zaštite. Prema članu 269 Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), onaj ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ukoliko je reč o više životinja ili zaštićenim vrstama, uvećava se novčana kazna, ali i zatvorska, koja u tom slučaju može da bude do tri godine.
Herpetolog Marko Divac, iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, je objasnio koja su to mesta u gradovima koja zmije najčešće nastanjuju.
- Njihovo najčešće stanište su parkovi, a ima ih i pored reka, potoka, kanala i ostalih vodenih površina, kao i u raznim deponijama, napuštenim objektima ili, na primer, silosima za žito, gde je velika brojnost miševa, kojima se one hrane - rekao je on i dodao da nisu retki slučajevi da se zmija nađe u podrumima i domovima, jer su to mesta s temperaturom koja im odgovara.
Kako kaže, zmije prate i svoj plen (miševe), pa se često mogu naći u blizini ljudi i objekata u kojima ima miševa, koji su tu privučeni ostacima hrane ili otpadom. U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od kojih su tri vrste otrovnice.
- Od otrovnih zmija kod nas žive poskok, šarka i šargan. Na teritoriji Beograda nema otrovnica. Populacije šarki mogu se naći u blizini Obedske bare, Zasavice, Fruške gore, Vršačkih planina, na Staroj planini, planinama jugozapadne Srbije itd. Poskok naseljava Balkansko poluostrvo južno od Save i Dunava, pa i južno od Valjeva (reka Gradac). Šargan je vezan za velike nadmorske visine krajnjeg juga Srbije (Šar-planina).
S druge strane, sve one bezopasne zmije koje viđamo, prema njegovim rečima, najčešće su iz familije smukova (belouška, ribarica, smukulja, Eskulapov smuk i stepski smuk).
- To su potpuno bezopasne vrste, koje nemaju otrovne žlezde. Smukovi su agresivni i ujedaju samo kad se hvataju rukama ili uznemiravaju, nikad ne ujedaju ljude iz čista mira. Obično beže kad im se priđe na nekoliko metara.
Divac je objasnio i šta raditi ukoliko se nađete u bliskom kontaktu sa zmijom.
- Kad se u prirodi nađe zmija, ne treba je dirati i uznemiravati, pošto su sve zakonski zaštićene i kažnjivo je svako uznemiravanje i ubijanje zmija. Za one koji zmiju nađu u domaćinstvu ili podrumu, zgradi, najbolje je pozvati zoo-higijenu i slične organizacije, a može se pisati i Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
Kazna za ubijanje zaštićenih životinja:
- Mrki medved - 1.000.000
- Vuk i ris - 300.000
- Crni orao, orao krstaš, beloglavi sup i sivi soko - 500.000
- Žabe i puževi - 1.200
- Vidra i stepski tvor - 250.000
- Divlja mačka - 200.000
- Dabar - 120.000
- Hrčak - 80.000
- Patke i guske - 75.000
- Slepi miš, različite vrste - od 45.000 do 55.000
- Riđi šumski mrav - 40.000
- Jež - 28.000
- Lasice - 60.000
- Galeb - 40.000
- Vrane i vrapci - 25.000
- Bubamara - 15.000
- Jelenak - 12.500
- Leptir kupusar - 10.000
- Skakavac - 9.000
- Zrikavac - 8.200
Po dobijanju prijave o ubijenoj životinji, Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine obaveštava tužilaštvo i policiju, a oni zajedno sa zaposlenima u Zavodu za zaštitu prirode Srbije izlaze na teren. Na licu mesta se vodi zapisnik o kojoj zaštićenoj vrsti je reč, dok policija i tužilaštvo vode istragu o utvrđivanju počinioca. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine utvrđuje uzrok smrti zaštićene vrste. Međutim, krivac uglavnom ne bude pronađen, a spor se završava krivičnom prijavom protiv N. N. lica.
Kazne za ubijanje zmija:
- Šarka, planinski šargan - 100.000
- Četvoroprugi smuk - 50.000
- Šilac - 50.000
- Sve ostale vrste - 40.000
Naslov: Redakcija