KRIVIČNI ZAKONIK: Na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno. Propisi koji su važili za vreme pandemije imaju snagu zakona sa ograničenim trajanjem, pa novčane kazne za kršenje policijskog časa mogu postati izvršne i po prestanku važenja uredbi
Samo u Beogradu je do sada osuđeno 1.300 građana zbog kršenja policijskog časa, a u celoj Srbiji oko 5.500 ljudi. Na osnovu Uredbe o prekršaju za kršenje naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 39/2020), izrečene su im kazne od 50.000 do 150.000 dinara, a nekima je minimalan iznos ublažen na 25.000.
Ukupna vrednost izrečenih novčanih kazni u svim sudovima za prekršaje u Srbiji je oko 250 miliona dinara. Samo Prekršajni sud u Beogradu dosudio je 56 miliona dinara. Od toga je do sada naplaćeno tek 1,4 miliona.
Mali je broj građana koji su svoje kazne platili odmah ili su tražili da im se omogući plaćanje na rate pa su već uplatili prvu. U najvećem broju slučajeva kazna nije izvršena, već je svakom osuđenom rečeno da ima pravo žalbe Prekršajnom apelacionom sudu po ukidanju vanrednog stanja. Tada više neće važiti uredbe o ograničenju kretanja, pa su se već pojavila neka "tumačenja" da ove kazne neće moći da budu naplaćene.
Pravnici objašnjavaju da će žalbeni sud primenjivati odredbu Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) koja se odnosi na propise sa ograničenim vremenskim trajanjem. U takve propise spadaju i uredbe koje u vanrednom stanju imaju snagu zakona.
Osnovno pravilo je da se primenjuje onaj zakon koji je važio u momentu kada je delo učinjeno. Bez obzira na to što uredbe neće biti na snazi kada je prekršaj učinjen, one će se primenjivati sve do pravosnažnosti svake presude.
Prekršajni apelacioni sud može u svakom pojedinačnom slučaju da potvrdi, preinači ili ukine odluku prvostepenog suda. Može i da preinači samo odluku o kazni, tako što će da poveća ili da smanji dosuđeni iznos. Pojedini pravnici naglašavaju kao argument "primenu blažeg zakona". Međutim, ovde nije reč o izmenama zakona nego o posebnim propisima koji su važili samo u periodu vanrednog stanja.
– Ne smatra se da je za okrivljene "blaže" ono vreme u kome tih uredaba nema. Jer, njihovi prekršaji ne bi ni postojali da nije bilo vanrednog stanja i da nisu donete uredbe koje su na snazi određeno vreme. To što je neko šetao psa u vreme kada to nije bilo dozvoljeno na osnovu uredbe – ne znači da nije učinio prekršaj zato što će od momenta ukidanja vanrednog stanja biti moguće šetati psa u bilo koje vreme. Isto važi i za izlazak na ulicu posle 18 časova ili odlazak u šetnju u devet ujutru ako ste stariji od 65 godina – objašnjavaju pravnici.
Stav tri člana pet KZ govori upravo o primeni propisa sa ograničenim vremenskim trajanjem: "Na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno." Zato se nijedan od okrivljenih ne može u budućem žalbenom postupku pozvati na to da je prestalo vanredno stanje i da je ukinuta uredba po kojoj je osuđen pred prvostepenim sudom.
Isto važi i za teško delo protiv zdravlja ljudi, koje postoji ako je veći broj osoba oboleo zbog prenošenja zarazne bolesti ili je u bar jednom slučaju nastupila smrt, kao što je na primer slučaj sa okrivljenim direktorom gerontološkog centra u Nišu.
Iako novčane kazne nisu male, naglašava da su one ipak lakše za građane nego zatvor. Ipak, i na prekršaje se primenjuje odredbe o vremenskom važenju propisa iz Krivičnog zakonika, koji je "leks generalis" u odnosu na Zakon o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - odluka US, 91/2019 i 91/2019 - dr. zakon).
Sudovi za prekršaje rade bez prestanka. Neki su zbog drskosti osuđeni na maksimalne kazne od 150.000 dinara, ali je u najvećem broju slučajeva izrečena minimalna kazna od 50.000. U spornim situacijama policija najpre telefonom poziva dežurnog sudiju i pita da li je slučaj za privođenje, pa su tako mnogi građani prošli samo sa upozorenjem i pratnjom do kuće.
Naplata novčanih kazni izrečenih u prekršajnim postupcima mora biti izvršena ako žalbeni sud potvrdi presude u zakonskom roku, kažu pravnici, osim u jednom slučaju – ako bi Narodna skupština, po ukidanju vanrednog stanja, donela Zakon o amnestiji.
Narodna skupština može da proceni da je potrebno doneti zakon kojim će ublažiti novčane kazne, na primer za 50 odsto. Mogla bi čak potpuno abolirati sve učinioce prekršaja, što ne bi bilo opravdano, zbog većine građana koji su se pridržavali propisanih mera.
Izvor: Vebsajt Politike, Aleksandra Petrović, 05.05.2020.Naslov: Redakcija