Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O OGRANIČAVANJU RASPOLAGANJA IMOVINOM U CILJU SPREČAVANJA TERORIZMA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 29/15 i 113/17), u nazivu zakona, posle reči: "terorizma" dodaju se reči: "i širenja oružja za masovno uništenje".

Član 2.

U članu 1. posle reči: "propisuju se", dodaju se zapeta i reči: "u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje".

Član 3.

U članu 2. tačka 3), posle reči: "finansijera terorista", dodaju se zapeta i reči: "kao i na listu lica koja se dovode u vezu sa širenjem oružja za masovno uništenje i posebnim listama", a posle reči: "strane države" i tačke na kraju rečenice, dodaje se rečenica koja glasi: " Pod posebnim listama podrazumevaju se liste na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ili akata međunarodnih organizacija čiji je država član, a koje se ne odnose na fizička ili pravna lica, grupe ili udruženja, već na pokretne i nepokretne stvari koje se dovode u vezu sa širenjem oružja za masovno uništenje, kao što su brodovi, avioni i drugo."

Posle tačke 3) dodaju se tač. 3a) i 3b) koje glase:

"3a) Označeno lice jeste i svako fizičko i pravno lice koje se, u smislu ovog zakona, dovodi u vezu sa širenjem oružja za masovno uništenje;

"3b) Fizička ili pravna lica koja koja su u vezi sa označenim licima i koja postupaju u ime ili po nalogu označenih lica ili su na drugi način kontrolisana od strane označenih lica, mogu biti članovi uže porodice označenih lica (bračni ili vanbračni partner, roditelji, braća i sestre, deca, usvojena deca i pastorčad, i njihovi bračni ili vanbračni partneri), fizička i pravna lica koja imaju poslovne odnose sa označenim licima i na koja označena lica posredno ili neposredno imaju dominantan uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka, kao i druga fizička i pravna lica koja sa označenim licima imaju interesni odnos."

Posle tačke 4. dodaje se tačka 4a) koja glasi:

"4a) Finansiranje širenja oružja za masovno uništenje odnosi se na sve radnje obezbeđivanja finansijskih sredstava ili radnje pružanja finansijskih usluga koje su usmerene, u celosti ili delimično, na razvoj, proizvodnju, sticanje, posedovanje, skladištenje, isporuku, pružanje brokerskih usluga, pretovar, transport i transfer oružja za masovno uništenje, kao i sredstava za njegovo prenošenje."

U tački 8) posle reči: "akta" dodaju se reči: "ili je u vezi sa širenjem oružja za masovno uništenje".

Član 4.

U članu 3. stav 3. i članu 4. stav 3. posle reči: "terorizma" dodaju se zapeta i reči: "odnosno širenja oružja za masovno uništenje".

Član 5.

U članu 4. stav 1. tačka 1), članu 5. st. 2. i 6, članu 6. stav 2. i članu 7a stav 2, posle reči: "terorističkog akta", dodaju se zapeta i reči: "odnosno da je u vezi sa širenjem oružja za masovno uništenje".

Član 6.

Ministar nadležan za poslove finansija u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona uskladiće propise donete na osnovu člana 8. stav 10. i člana 9. stav 6. Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 29/15 i 113/17) sa odredbama ovog zakona.

Član 7.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA  

Kao punopravna članica Organizacije ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: OUN) Republika Srbija je u obavezi da u potpunosti usaglasi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UN). Na osnovu odredaba Glave VII. Povelje Ujedinjenih nacija, države članice OUN su u obavezi da preduzimaju mere na sprovođenju rezolucija koje u okviru svojih ovlašćenja donosi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: SB UN). SB UN je doneo niz rezolucija kojima se propisuje primena represivnih mera protiv terorista, terorističkih organizacija, njihovih finansijera i lica koja se dovode u vezu sa širenjem oružja za masovno uništenje. Mere propisuju da se države uzdržavaju od pružanja bilo kakve podrške nedržavnim akterima koji pokušavaju da razviju, pribave, proizvode, poseduju, transportuju, prenose ili koriste nuklearno, hemijsko ili biološko oružje i sredstva za njihovo prenošenje, kao i da usvoje i primenjuju zakone kojima se zabranjuje nedržavnim akterima da proizvode, pribavljaju, poseduju, razvijaju, prenose, transportuju, prevoze ili koriste nuklearno, hemijsko ili biološko oružje i sredstva za njihovo prenošenje, posebno u svrhu terorizma. Takođe, jedna od mera se odnosi na obavezu država da preduzmu i primene delotvorne mere za uspostavljanje unutrašnje kontrole za sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje i sredstava za njihovo prenošenje, uključujući uspostavljanje odgovarajuće kontrole širenja oružja, uključujući uspostavljanje adekvatne kontrole nad odgovarajućim materijalima koja se odnosi na evidentiranje, mere obezbeđenja i sigurnosti, graničnu i policijsku kontrolu, nacionalnu kontrolu nad izvozom i transferom.

Rezolucije kojima se propisuju navedene mere su: Rezolucija 1540 SB UN, Rezolucija 1673 SB UN, Rezolucija 1810 SB UN i Rezolucija 1977 SB UN, kojima su precizirane obaveze država članica Ujedinjenih nacija na planu sprečavanja širenja oružja za masovno uništavanje. Rezolucija 1673 SB UN učvršćuje obaveze uključivanja kontrole nad finansiranjem širenja oružja. Rezolucija 1810 SB UN podstiče države i međunarodne, regionalne i subregionalne organizacije da informišu Komitet SB UN formiran na osnovu Rezolucije 1540 SB UN o oblastima u kojima one mogu da pruže pomoć i da odrede kontaktne tačke za pomoć. Pored toga, upućuje poziv državama članicama da pripreme akcioni plan koji izlaže njihove prioritete i planove za primenu ključnih odredaba Rezolucije 1540 SB UN. Rezolucija 1977 SB UN produžuje rad Komiteta za sledećih deset godina i značajno učvršćuje mere na međunarodnom planu za sprečavanje proliferacije sredstava za masovno uništavanje i sredstava za njihov prenos.

Konkretne mere protiv dve države, DNR Koreje i Irana sadržane su u Rezoluciji 1718 SB UN i Rezoliciji 2231 SB UN, kojima se uvode sankcije na promet naoružanjem, zabrana putovanja i ograničavanje raspolaganja imovinom lica koja se dovode u vezu sa nuklearnim programom u DNR Koreji, odnosno poziva članice UN na doslednu primenu Zajedničkog akcionog plana (JCPOA-Joint Comprehensive Plan of Action) koji su definisale članice SB UN, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i Islamska Republika Iran.

Jedna od obaveza koja proizilazi iz članstva u Savetu Evrope (u daljem tekstu: SE) je multilateralno ocenjivanje sprovođenja zakona iz oblasti krivične i finansijske regulative u okviru tela SE koje se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma - Manival (MoneyVal). U Republici Srbiji je komitet Manival 2015. godine sproveo evaluaciju i tom prilikom je ocenjeno da postoji potpuna neusaglašenost sistema sa međunarodnim standardima u oblasti ograničavanja raspolaganja imovinom terorista i lica koja se dovode u vezu sa širenjem oružja za masovno uništenje i zatraženo što hitnije donošenje odgovarajućih propisa. Materija borbe protiv terorizma, finansiranja terorizma i sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje je pod konstantnom procenom međunarodnih institucija. U aprilu 2016. godine komitet Manival je u usvojio Izveštaj o petom krugu evaluacije, u kome je Republika Srbija ocenjena negativnom ocenom u oblasti ciljanih finansijskih sankcija koje se odnose na finansiranje širenja oružja za masovno uništenje, kao potpuno neusklađena.

Na osnovu svih ocena dobijenih u Izveštaju o evaluaciji, između ostalog i zbog tehničkih nedostataka u pogledu adekvatne implementacije relevantnih preporuka međuvladine organizacije FATF (Financial Action Task Force), Republika Srbija je stavljena pod pojačani nadzor od strane Manivala i Grupe za reviziju međunarodne saradnje (ICRG-International Co-operation Review Group) u okviru FATF. Uočeni tehnički nedostaci i neusklađenost sa preporukama FATF uslovili su da Republika Srbija krajem februara 2018. godine bude stavljena na tzv. "sivu" listu pomenute organizacije. Imajući u vidu nedostatak zakonskih odredbi kojima se obezbeđuje primena ciljanih finansijskih sankcija u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje bez odlaganja, potrebno je hitno donošenje dopuna Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.

Ciljevi koji će se donošenjem zakona postići?

Osnovni cilj donošenja zakona je unapređenje borbe protiv finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, kao prethodne faze u vršenju terorističkih akata.

            Međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma propisuje i FATF, koja je donela dokument pod nazivom "FATF 40 preporuka protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje", koji predstavlja osnovni standard u ovoj oblasti. Ujedno to je i osnovni dokument na kome počiva rad svih međunarodnih organizacija koje se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Predlog dopuna zakona je usaglašen i sa standardima iz ovih preporuka.

Uprava za sprečavanje pranja novca je 2003. godine primljena u punopravno članstvo Egmont grupe, međunarodne organizacije finansijskoobaveštajnih službi (u daljem tekstu: FOS), čiji je cilj podizanje nivoa međunarodne saradnje između nacionalnih FOS i razmena finansijskoobaveštajnih podataka koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma. Članstvo u ovoj organizaciji podrazumeva i brzo usaglašavanje propisa sa međunarodnim standardima, naročito u oblasti međunarodne saradnje. Zadržavanje punopravnog članstva u Egmont grupi je značajno imajući u vidu da su i pranje novca, finansiranje terorizma i sprečavanje finansiranja širenja oružja za masovno uništenje u najvećoj meri krivična dela sa elementom inostranosti i da se borba protiv njih na nacionalnom planu teško može zamisliti bez efikasne međunarodne saradnje, i zavisi od usvajanja zakonodavstva koje će obuhvatiti preventivne mere protiv finansiranja širenja oružja za masovno uništenje i dati mogućnost Republici Srbiji da razmenjuje podatke sa stranim službama te vrste.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. Predloga zakona naslov Zakona proširuje se na oblast sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje.

U članu 2. Predloga zakona dodaju se pojmovi koji su neophodni za efikasnu primenu Zakona, u kom smislu se oblast primene Zakona proširuje na sprečavanje širenja oružja za masovno uništenje.

Član 3. Predloga zakona proširuje definiciju označenog lica, u smislu da se isto dovodi u vezu sa širenjem oružja za masovno uništenje zbog čega je stavljeno na posebne liste, sastavljene na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ili akata međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član. Takođe, definiše se nekoliko kategorija fizičkih i pravna lica koja koja su u vezi sa označenim licima i koja postupaju u ime ili po nalogu označenih lica ili su na drugi način kontrolisana od strane označenih lica. Pored navedenog, ovim članom Predloga zakona bliže se određuju pojam i oblici finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

U čl. 4. i 5. Predloga zakona dodaju se reči kojima se oblast primene Zakona proširuje i na lica koja se dovode u vezu sa širenjem oružja za masovno uništenje.

Završnim odredbama koje su regulisane čl. 6. i 7. Predloga zakona utvrđuje se rok od tri meseca u kojem ministar nadležan za poslove finansija treba da uskladi propise donete na osnovu člana 8. stav 10. i člana 9. stav 6. Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 29/15 i 113/17) sa odredbama ovog zakona, kao i rok od osam dana u kojem ovaj zakon stupa na snagu nakon objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12 – prečišćen tekst). Donošenje dopuna ovog zakona po hitnom postupku predlaže se s obzirom da se njegovim donošenjem ispunjavaju međunarodne obaveze i usklađuju propisi sa propisima Evropske unije.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA O OGRANIČAVANjU RASPOLAGANjA IMOVINOM U CILjU FINANSIRANjA TERORIZMA KOJE SE DOPUNjUJU

Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma I ŠIRENjA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom propisuju se, U CILjU SPREČAVANjA TERORIZMA I ŠIRENjA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE radnje i mere za ograničavanje raspolaganja imovinom označenih lica, nadležnosti državnih organa za primenu tih mera, kao i prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u primeni odredaba ovog zakona.

Značenje pojmova

Član 2.

Pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:

1) "Ograničavanje raspolaganja imovinom" je privremena zabrana prenosa, konverzije, raspolaganja i premeštanja imovine ili privremeno upravljanje tom imovinom na osnovu odluke nadležnog državnog organa.

2) "Imovina" označava finansijska sredstva, imovinu bilo koje vrste, pokretnu ili nepokretnu, materijalnu ili nematerijalnu, bez obzira kako je stečena, isprave ili instrumente u bilo kojoj formi, kojima se dokazuje svojina ili interes u odnosu na takva sredstva ili imovinu (npr. bankarski krediti, putnički i bankovni čekovi, novčane uputnice, deonice, hartije od vrednosti, obveznice, menice, akreditivi, kamata, dividenda ili drugi prihod naplaćen na osnovu ili nastao iz tih sredstava ili imovine i dr).

2a) "Imovina označenog lica" je imovina iz tačke 2) ovog člana koja se nalazi u svojini ili državini označenog lica ili kojom označeno lice posredno ili neposredno upravlja.

3) "Označeno lice" je fizičko lice, pravno lice, kao i grupa ili udruženje, registrovano ili neregistrovano, koje je označeno i stavljeno na listu terorista, terorističkih organizacija ili finansijera terorista, KAO I NA LISTU LICA KOJA SE DOVODE U VEZU SA ŠIRENjEM ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE I POSEBNIM LISTAMA na osnovu: odgovarajućih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ili akata međunarodnih organizacija čiji je država član, predloga nadležnih državnih organa ili na osnovu obrazloženog zahteva strane države. POD POSEBNIM LISTAMA PODRAZUMEVAJU SE LISTE NA OSNOVU REZOLUCIJA SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINjENIH NACIJA ILI AKATA MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA ČIJI JE DRŽAVA ČLAN, A KOJE SE NE ODNOSE NA FIZIČKA ILI PRAVNA LICA, GRUPE ILI UDRUŽENjA, VEĆ NA POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI KOJE SE DOVODE U VEZU SA ŠIRENjEM ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE, KAO ŠTO SU BRODOVI, AVIONI I DRUGO.

3A) OZNAČENO LICE JESTE I SVAKO FIZIČKO I PRAVNO LICE KOJE SE U SMISLU OVOG ZAKONA DOVODI U VEZU SA ŠIRENjEM ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE.

3B) FIZIČKA ILI PRAVNA LICA KOJA KOJA SU U VEZI SA OZNAČENIM LICIMA I KOJA POSTUPAJU U IME ILI PO NALOGU OZNAČENIH LICA ILI SU NA DRUGI NAČIN KONTROLISANA OD STRANE OZNAČENIH LICA, MOGU BITI ČLANOVI UŽE PORODICE OZNAČENIH LICA (BRAČNI ILI VANBRAČNI PARTNER, RODITELjI, BRAĆA I SESTRE, DECA, USVOJENA DECA I PASTORČAD, I NjIHOVI BRAČNI ILI VANBRAČNI PARTNERI), FIZIČKA I PRAVNA LICA KOJA IMAJU POSLOVNE ODNOSE SA OZNAČENIM LICIMA I NA KOJA OZNAČENA LICA POSREDNO ILI NEPOSREDNO IMAJU DOMINANTAN UTICAJ NA VOĐENjE POSLOVA I DONOŠENjE ODLUKA, KAO I DRUGA FIZIČKA I PRAVNA LICA KOJA SA OZNAČENIM LICIMA IMAJU INTERESNI ODNOS.

4) "Finansiranje terorizma" je obezbeđivanje ili prikupljanje imovine ili pokušaj njenog obezbeđivanja ili prikupljanja, u nameri da se koristi ili sa znanjem da može biti korišćena, u celini ili delimično:

– za izvršenje terorističkog akta;

– od strane terorista;

– od strane terorističkih organizacija.

Finansiranje terorizma je i podstrekavanje i pomaganje u obezbeđivanju i prikupljanju imovine, bez obzira da li je teroristički akt izvršen i da li je imovina korišćena za izvršenje terorističkog akta.

4A) FINANSIRANjE ŠIRENjA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE ODNOSI SE NA SVE RADNjE OBEZBEĐIVANjA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ILI RADNjE PRUŽANjA FINANSIJSKIH USLUGA KOJE SU USMERENE, U CELOSTI ILI DELIMIČNO, NA RAZVOJ, PROIZVODNjU, STICANjE, POSEDOVANjE, SKLADIŠTENjE, ISPORUKU, PRUŽANjE BROKERSKIH USLUGA, PRETOVAR, TRANSPORT I TRANSFER ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE, KAO I SREDSTAVA ZA NjEGOVO PRENOŠENjE.

5) "Teroristički akt" je delo utvrđeno protokolima navedenim u aneksu uz Međunarodnu konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma, kao i bilo koje drugo delo čiji je cilj da izazove smrt ili težu telesnu povredu civila ili bilo kog drugog lica koje ne učestvuje aktivno u neprijateljstvima u slučaju oružanog sukoba, kada je svrha takvog dela, po njegovoj prirodi ili spletu okolnosti povezanih sa tim delom, da zastraši stanovništvo, ili da primora vladu neke države ili neku međunarodnu organizaciju da učini ili da se uzdrži od činjenja nekog dela.

6) "Terorista" je lice koje samo ili sa drugim licima:

– pokuša ili učini teroristički akt na bilo koji način, neposredno ili posredno;

– podstrekava i pomaže u izvršenju terorističkog akta;

– ima saznanja o nameri grupe terorista da izvrši teroristički akt, doprinese izvršenju ili pomogne grupi nastavljanje vršenja terorističkog akta sa zajedničkom svrhom.

7) "Teroristička organizacija" je grupa terorista koja:

– pokuša ili učini teroristički akt na bilo koji način, neposredno ili posredno;

– podstrekava i pomaže u izvršenju terorističkog akta;

– ima saznanja o nameri grupe terorista da izvrši teroristički akt, doprinese izvršenju ili pomogne grupi nastavljanje vršenja terorističkog akta sa zajedničkom svrhom.

8) Opravdano uverenje da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta ILI JE U VEZI SA ŠIRENjEM ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE je onaj stepen uverenja koji razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti može steći na osnovu dokaza – činjenica koje su opštepoznate ili dokazive i verodostojnih informacija kojima raspolažu nadležni državni organi.

Član 3.

Lista označenih lica doneta od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član preuzima se u originalu na engleskom jeziku i objavljuje na internet stranici Uprave za sprečavanje pranja novca.

Ministarstvo nadležno za spoljne poslove dužno je da obaveštenje o svakoj promeni na listi označenih lica od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član, u najkraćem mogućem roku dostavi ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, Upravi za sprečavanje pranja novca, Upravi carina, Agenciji za privredne registre, Republičkom javnom tužilaštvu, Narodnoj banci Srbije i organima nadležnim za bezbednosne i obaveštajne poslove.

Uprava za sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Uprava) o svakoj promeni na listi označenih lica iz stava 1. ovog člana obaveštava fizička i pravna lica koja su dužna da primenjuju radnje i mere za sprečavanje finansiranja terorizma, ODNOSNO ŠIRENjA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE u skladu sa zakonom.

Ministar nadležan za poslove finansija, na predlog Uprave, propisuje način obaveštavanja iz stava 3. ovog člana.

Član 4.

Vlada rešenjem utvrđuje listu označenih lica na osnovu:

1) predloga nadležnih državnih organa, na osnovu opravdanog uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta, ODNOSNO DA JE U VEZI SA ŠIRENjEM ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE.

2) obrazloženog zahteva druge države.

Vlada, najmanje jednom godišnje, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija, a po pribavljenom mišljenju nadležnih državnih organa iz člana 5. stav 1. ovog zakona razmatra opravdanost stavljanja na listu označenih lica.

Uprava o svakoj promeni na listi označenih lica iz stava 1. ovog člana obaveštava fizička i pravna lica koja su dužna da primenjuju radnje i mere za sprečavanje finansiranja terorizma, ODNOSNO ŠIRENjA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE u skladu sa zakonom.

Član 5.

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili nadležno javno tužilaštvo ili organ nadležan za bezbednosne i obaveštajne poslove ili Uprava podnosi Vladi pismeni i obrazloženi predlog akta za označavanje lica.

Uz predlog akta iz stava 1. ovog člana prilažu se: podaci o licu; informacije koje ukazuju na opravdanost uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta, ODNOSNO DA JE U VEZI SA ŠIRENjEM ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE; podaci o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja, kao i mišljenja nadležnih organa iz stava 1. ovog člana.

Vlada, na osnovu opravdanog uverenja odlučuje o stavljanju predloženog lica na listu označenih lica.

Rešenje o stavljanju na listu dostavlja se lično označenom licu, u skladu sa zakonom.

Vlada, preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove, upućuje molbu drugoj državi da ograniči raspolaganje imovinom licu koje je rešenjem Vlade stavljeno na listu označenih lica, ukoliko postoji saznanje da označeno lice ima imovinu u drugoj državi.

Molba sadrži podatke o licu, činjenice koje ukazuju na opravdanost uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta, ODNOSNO DA JE U VEZI SA ŠIRENjEM ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE, kao i podatke o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja.

Član 6.

Zahtev za stavljanje na listu označenih lica i ograničavanje raspolaganja imovinom ili sredstvima učinjen od strane druge države, dostavlja se diplomatskim putem.

Vlada, na osnovu opravdanog uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta, ODNOSNO DA JE U VEZI SA ŠIRENjEM ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE u najkraćem mogućem roku odlučuje o predlogu akta nadležnog ministarstva o stavljanju tog lica na listu iz člana 3. ovog zakona.

Vlada, preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove obaveštava podnosioca zahteva o stavljanju na listu označenih lica.

Rešenje o stavljanju na listu označenih lica, doneto na osnovu obrazloženog zahteva strane države, dostavlja se označenom licu, u skladu sa zakonom.

Član 7a

Vlada, preko ministarstva nadležnog za spoljne poslove, predlaže lice za stavljanje na listu označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija:

1) ako je lice, koje je na osnovu rešenja Vlade stavljeno na listu označenih lica, povezano sa licima i organizacijama označenim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,

2) ako se lice ne nalazi na listi označenih lica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Uz predlog iz stava 1. ovog člana dostavljaju se podaci o licu; informacije koje ukazuju na opravdanost uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta, ODNOSNO DA JE U VEZI SA ŠIRENjEM ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENjE; podaci o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja, kao i druge informacije u skladu sa zahtevima nadležnih komiteta Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

ČLAN 6.

MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA U ROKU OD TRI MESECA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA USKLADIĆE PROPISE DONETE NA OSNOVU ČLANA 8. STAV 10. I ČLANA 9. STAV 6. ZAKONA O OGRANIČAVANjU RASPOLAGANjA IMOVINOM U CILjU SPREČAVANjA TERORIZMA ("SLUŽBENI GLASNIK RS", BR. 29/15 I 113/17) SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA.

ČLAN 7.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE".

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 10.05.2018.