ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: KADA KUPUJE ROBU PUTEM INTERNETA, POTROšAč IMA PRAVO DA JE VRATI U ROKU OD 14 DANA, A PRI TOME NIJE DUżAN DA NAVEDE RAZLOGE. OBAVEZAN JE, MEđUTIM, DA O TOME OBAVESTI TRGOVCA PRE ISTEKA POMENUTOG ROKA, A SNOSI I TROšKOVE VRAćANJA ROBE, AKO TRGOVAC NIJE DRUGAčIJE NAZNAčIO U PONUDI

Informacione tehnologije značajno su izmenile život običnih ljudi. Bez pristupa internetu dan ne mogu da zamisle ne samo mlađe generacije već i stariji. E-prodavnice su sve popularnije, cene su niže, vreme za biranje neograničeno. Istraživanje koje je krajem prošle godine urađeno kod nas u okviru programa Evropske unije govori da čak 35 odsto građana kupuje onlajn. Kupuje, ali ne plaća. Većina njih odlučuje se da robu plati prilikom preuzimanja. Strah od izlaganja kartice i podatka očigledno je veliki, mada se u svetu već uveliko koriste specijalne kartice za to. Ali to nije jedina rupa u znanju koju naši potrošači imaju o e-prodavnicama. Oni ne znaju koji su sajtovi bezbedni, kome da se obrate ako im im stigne proizvod koji nisu naručili ili ako su žrtve prevare. Odgovor na to pitanje mogu dobiti na specijalnoj internet platformi e-dukator.rs. Njenu izradu finansirala je Evropska unija u okviru projekta "Razvoj elektronskog poslovanja". Akcenat je stavljen na prava potrošača na internetu. Osim obrazovnog sadržaja, platforma sadrži i kviz sa pitanjima pa nakon pregleda svaki potrošač sam može da ga uradi i vidi je li položio ispit za internet kupca.

Upoznavanje sa sadržajem platforme počelo je u Vojvodini, tačnije u EU info-pointu u Novom Sadu. A u narednom periodu platforma će biti predstavljena u 15 gradova širom Srbije, u saradnji sa udruženjima za zaštitu prava potrošača i regionalnim razvojnim agencijama.

Vođa projekta koji se zove "Razvoj elektronskog poslovanja" je Lešek Jakubovski. On kaže da su na Srbiju obratili posebnu pažnju jer je kod nas korišćenje interneta široko rasprostranjeno, gotovo kao u Engleskoj. Zato potrošačima treba olakšati saznanja i omogućiti da se osećaju bezbedno kada tako kupuju. Zato će se sa tim programom nakon Novog Sada sresti i žitelji Zrenjanina i Subotice.

Nevena Praizović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija kaže da se prava zaštite potrošača razlikuju. Kada odluči da kupi nešto na pomenuti način, potrošač prvo treba da zna od koga kupuje. Nije loše da prodavca proveri u Agenciji za privredne registre. Tu može da vidi da li ta kompanija ili preduzetnik kod nas uopšte postoji i kako posluje. A dalji koraci...

– To su ugovori koji se zaključuju na daljinu – navodi Nevena Praizović. – Nisu trgovac i potrošač u isto vreme na istom mestu. Trgovac je dužan da kupca informiše o obeležjima robe ili usluge, ceni. Isto tako, mora da ga obavesti o troškovima transporta ili dostave i ko ih snosi, zatim o načinu plaćanja, rokvima isporuke, servisu, rezervnim delovima, ako to proizvod zahteva. Takođe, kupac mora biti upoznat sa adresom na koju može poslati reklamaciju ukoliko za tim bude potrebe pa ko snosi troškove vraćanja robe ako se kupac predomisli. Svi navedeni podaci moraju biti dostupni na srpskom jeziku. Trgovac je dužan da do zaključenja ugovora, a najkasnije u vreme isporuke robe ili početka pružanja usluga, dostavi potrošaču obrazac za odustanak i sam ugovor. Ukoliko postoje ograničenja u pogledu isporuke, trgovac je dužan da te podatke istakne.

Kada kupuje robu putem interneta, potrošač ima pravo da je vrati u roku od 14 dana, a pri tome nije dužan da navede razloge. Obavezan je, međutim, da o tome obavesti trgovca pre isteka pomenutog roka, a snosi i troškove vraćanja robe, ako trgovac nije drugačije naznačio u ponudi. Tu mogućnost kupac koji pazari u klasičnioj radnji nema. To pravo potrošač nema ukoliko je roba proizvedena po njegovim posebnim zahtevima, ako se radi o zapečaćenoj robi koja se ne može vratiti iz zdravstvenih i higijenskih razloga – kozmetici, recimo. Isto važi i za isporuku zapečaćenih audio ili video zapisa, kao i računarskog softvera. Nema odustajanja i kada su u pitanju novine, časopisi ili periodična izdanja, kao i usluge dostave hrane.

Trgovac je obavezan da robu isporuči najkasnije u roku od 30 dana, sem kada je drugačije dogovoreno. Kod tehničke robe kupac mora dobiti uputstvo za montažu na srspkom jeziku. Prodavac je obavezan da potrošaču vrati novac u roku do 14 dana ako je ovaj odustao. U slučaju da roba ne odgovara onome što je naručeno, potrošač ima pravo na opravku, zamenu, ali i umanjenje cene ili raskid ugvora ukoliko ne želi da je vrati. Potrošač ima pravo na garanciju kao da je robu kupio u klasičnoj radnji.

A savet za naše potrošače kada krenu u internet šoping je da prvo odu na platformu pa ako prođu test, sa tim predznanjem mogu u kupovinu.

Uslučaju da potrošač smatra da su mu uskraćena prava, treba da se obrati nadležnoj inspekciji. Ako je potrošač u pravu, trgovac će odgovarati prekršajno. Kazne se kreću od 300.000 do dva miliona dinara za pravna lica ili od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorna lica. Preduzetnici se kažnjavaju od 50.000 do pola miliona dinara.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 09.05.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija