ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Nedozvoljeni minus ne mora da znači ukidanje dozvoljenog

Jedna čitateljka se požalila da je u poslednje vreme nekoliko puta otišla u nedozvoljeni minus. Kasni joj plata, kaže, a stižu čekovi, rata kredita, banka je skidala i mesečnu obavezu za kreditnu karticu. Njen stres se tu ne završava. Uskoro treba da obnovi dozvoljeni minus pa pita kakve su joj šanse s obzirom na nešto lošiju dužničku istoriju u poslednje vreme. Bez korišćenja dozvoljenog minusa njeno finansijsko stanje će se, kaže, samo pogoršati.

Šta biva kada neko prekorači granice korišćenja novca koji mu je banka ugovorom stavila na raspolaganje, jer se u slučaju dozvoljenog minusa radi o vrsti kredita?

Za slučaj naše čitateljke ne postoji precizan odgovor u propisima u smislu da banka mora ili može da postupi na određeni način. Sve je to u domenu odluke same banke i njene procene kakva je do sada bila njena dužnička istorija i da li banka “vidi” da ona u načelu ima redovna primanja koja joj omogućavaju otplatu dozvoljenog minusa. Ona ne namerava da menja banku, ali ako poželi pomenuti nedozvoljeni minus, on će je pratiti u izveštajima Kreditnog biroa u naredne tri godine, tako da može da joj propadne eventualni plan da se više zadužuje u nekoj drugoj banci.

Nada za nju postoji možda u objašnjenju pojma docnje, odnosno kašnjenja u izmirivanju obaveza. To je dospela, a neizmirenu obavezu od 60 i više dana. Na primer, docnja po kreditu nastaje kada fizičko lice ne izmiri dospelu ratu po osnovu kredita u roku od 60 dana, računajući od dana dospeća rate, ili kada nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ne izmiri u pomenutom roku, računajući od dana nastanka nedozvoljenog prekoračenja.

U Udruženju banaka kažu da Kreditni biro (KB), koji ima podatke o svim našim dugovima prema bankama i lizing kućama, ne donosi, niti sugeriše, odluku o odobravanju kredita ili druge usluge. Odluku donosi isključivo pružalac usluga, a to je banka na osnovu svoje poslovne politike. Podaci u izveštajima fizičkih lica se evidentiraju tri godine od gašenja neke usluge poput otplate kredita, gašenja računa ili kartice. To se odnosi i na kašnjenja po toj usluzi. Po isteku ovog perioda, podaci se automatski brišu na kraju meseca.

U praksi to znači da, kada neko promeni banku zarad neke bolje ponude, ona će da zna kakav je on bio dužnik u prethodnoj, a niko ne voli loše dužnike.

Sistem Kreditnog biroa je elektronski registar podataka o obavezama pravnih i fizičkih lica prema bankama, lizing kompanijama i drugim članicama, kao i o urednosti u izmirivanju tih obaveza. Članica (banka), koja je dostavila podatke o obavezama svojih klijenata, odgovorna je za tačnost i ažurnost tih podataka i samo ona ima mogućnost izmene podataka ukoliko su pogrešni.

Na osnovu izveštaja dobijenog od KB, kao i drugih podataka i dokumenata, pružalac usluge procenjuje kreditnu i platežnu sposobnost fizičkog lica. Tekućim obavezama se smatraju obaveze po osnovu kredita, lizing ugovora, tekućih računa, debitnih i kreditnih kartica i aktiviranim jemstvima. Potencijalne obaveze su podaci o pozajmicama po tekućim računima i datim jemstvima (žirantima) po kreditima drugih građana, pravnih lica i preduzetničkih radnji.

U KB navode da je postignuta dnevna ažurnost u vođenju podataka o fizičkim licima, odnosno sve promene izvršene kod banaka i drugih članica Kreditnog biroa u toku dana (novi krediti, otplate postojećih kredita, gašenje računa, izmirena docnja i slično) pružaoci usluga su u obavezi da ažuriraju istog dana. Izvršene promene biće prikazane u izveštaju Kreditnog biroa narednog dana od dana ažuriranja.

Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 06.04.2024.
Naslov: Redakcija