NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDNjEM OBRAZOVANjU I VASPITANjU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 - drugi zakon, 6/20, 52/21 i 129/21), u članu 12. st. 6-9. brišu se.

Član 2.

U članu 17. st. 4-6. brišu se.

Član 3.

U članu 27. posle stava 17. dodaje se stav 18. koji glasi:

“Srednja škola osnovana za potrebe unutrašnjih poslova ne organizuje nastavu za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, nastavu kod kuće i nastavu na daljinu”.

Član 4.

U članu 30. u stavu 4. posle reči: “zaštita” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “kao ni ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove kod kog se realizuje praktična nastava (i profesionalna praksa) za učenike srenje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.”.

Član 5.

U članu 40. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

“Izuzetno od st. 1-3. ovog člana, učenik srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova može sticati obrazovanje samo u svojstvu redovnog učenika.”

Član 6.

Član 43. menja se i glasi:

“Član 43.

Redovan učenik, njegov roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik može da podnese pismeni zahtev za izdavanje ispisnice, u toku školske godine.

Učenik iz stava 1. ovog člana može da se upiše u drugu školu u roku od sedam dana od dana uručenja ispisnice.

Učenik iz stava 1. ovog člana, koji se ne upiše u školu u propisanom roku, ima pravo da naredne školske godine izvrši ponovni upis u istu školu i u isti razred.

Ukoliko u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik srednje škole, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik podnese zahtev da se učenik ispiše iz škole, škola će doneti rešenje kojim se izdavanje ispisnice odlaže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka, u skladu sa Zakonom.

 

Na rešenje iz stava 4. ovog člana učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik nema pravo žalbe.

Rešenje iz stava 4. ovog člana škola donosi u roku od dva radna dana od dana podnošenja zahteva.

Prilikom upisivanja učenika u drugu školu u toku školske godine, podaci o izrečenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama moraju biti uneti u odgovarajući deo obrasca ispisnice.

Škola u kojoj učenik nastavlja školovanje je u obavezi da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad, u skladu sa Zakonom.”

Član 7.

U članu 49. stav 5. posle reči: “nedovoljan (1)” zapeta se zamenjuje tačkom, a reči: “a sve ocene su osim ocene nedovoljan (1) prelazne.” zamenjuju se rečima: “Ocena nedovoljan (1) nije prelazna.”

Stav 10. menja se i glasi: “Vladanje učenika ocenjuje se brojčano u toku prvog i drugog polugodišta i utiče na opšti uspeh.”

Posle stava 10. dodaje se novi stav 11. koji glasi: “Učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu iz vladanja.”

Dosadašnji st. 11-14. postaju st. 12-15.

Član 8.

Član 50. menja se i glasi:

“Član 50.

Učenik može biti privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen od praktičnog dela nastave fizičkog, odnosno fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u celini ili delimično, osim učenika srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.

Direktor donosi odluku o oslobađanju učenika od praktičnog dela nastave fizičkog, odnosno fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na osnovu predloga izabranog lekara.

Učenik koji je oslobođen praktičnog dela nastave fizičkog, odnosno fizičkog i zdravstvenog vaspitanja ocenjuje se na osnovu teorijskih znanja, u skladu sa programom predmeta.”

Član 9.

U članu 51. stav 1. posle reči: “predviđenog” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “osim učenika srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.”.

Član 10.

U članu 52. stav 1. reč: “predmeta” zamenjuje se rečima: “obaveznih predmeta, izbornih programa izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja”.

Član 11.

Naslov iznad člana 57a i član 57a menja se i glasi:

“Državna i međunarodna ispitivanja Član 57a

Škola je dužna da obezbedi testiranje učeničkih postignuća na državnim ispitivanjima, kao i na međunarodnim ispitivanjima na koja se država obavezala ugovorima.

Bliže uslove za sprovođenje ispitivanja iz stava 1. utvrđuje ministar.”

Član 12.

U članu 60. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

“Pravo na polaganje opšte mature ima i lice koje je završilo program iz člana 63a stav 1. ovog zakona.”

Član 13.

U članu 62. stav 1. reč: “stručnih” briše se, a posle reči: “vaspitanja” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “u skladu sa standardom kvalifikacije.”

U stavu 3. reč: “umetničkih” briše se, a posle reči: “vaspitanja” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “u skladu sa standardom kvalifikacije.”

Član 14.

Naslov iznad člana 63a i član 63a menjaju se i glase:

“Program za polaganje opšte mature

Član 63a

Polaznik programa za polaganje opšte mature može biti lice koje je završilo srednje stručno obrazovanje u trogodišnjem trajanju, lice koje je steklo kvalifikaciju na nivou 3 noks u neformalnom obrazovanju, lice kome je priznata ekvivalencija, u skladu sa članom 35a zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.

Program iz stava 1. ovog člana realizuje se u gimnaziji u trajanju od dve godine, nakon čega polaznik stiče pravo da polaže opštu maturu, u prvom narednom roku u kojem se organizuje.

Troškove pohađanja programa iz stava 1. ovog člana i polaganja opšte mature snosi polaznik.

Polazniku koji je završio program iz stava 1. ovog člana i položio opštu maturu izdaje se javna isprava o položenoj opštoj maturi u skladu sa ovim zakonom, bez sticanja nivoa 4 NOKS/srednjeg obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju.

Program iz stava 1. ovog člana, način prijave ispita u izbornom delu opšte mature i ostala pitanja od značaja za pohađanje programa utvrđuje ministar.”

Član 15.

U članu 64. stav 3. menja se i glasi:

“Na osnovu položene stručne, odnosno umetničke mature učenik može da se upiše na studije izvan oblasti iz stava 2. ovog člana, uz polaganje ispita iz određenih opšteobrazovnih nastavnih predmeta koje polaže u izbornom delu stručne, odnosno umetničke mature, a koje utvrdi samostalna visokoškolska ustanova umesto prijemnog ispita, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.”

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“Na osnovu položene opšte mature nakon savladanog programa iz člana 63a ovog zakona, kandidat može da se upiše na studije u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana bez sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja u četvorogodišnjem trajanju.”

Član 16.

U članu 71. reči: “nastavnih predmeta” zamenjuju se rečima: “obaveznih predmeta, izbornih programa”, a posle reči: “zaključne ocene iz” dodaju se reči: “obaveznih predmeta, izbornih programa”.

Član 17.

U članu 79. stav 5. posle tačke 5) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 6) koja glasi:

“6) položenoj opštoj maturi u skladu sa ovim zakonom, bez sticanja nivoa 4 NOKS/srednjeg obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju.”

Član 18.

Samostalni član 7. menja se i glasi:

“Član 7.

Zaključno sa školskom 2021/2022. godinom u školi se polaže završni ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i Zakonom.

Zaključno sa školskom 2022/2023. godinom u školi se polaže maturski ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i Zakonom.

Počev od školske 2022/2023. godine u školi se polaže završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa ovim zakonom i Zakonom.

Počev od školske 2023/2024. godine u školi se polažu stručna, umetnička i opšta matura, u skladu sa ovim zakonom i Zakonom.”

Član 19.

Podzakonski akt iz člana ovog zakona (član 63a stav 5.) doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 20.

Ovaj zakona stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: Zakon), koji je pripremilo Ministarstvo prosvete, predviđa unapređivanje primene pojedinih zakonskih rešenja u cilju obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta, dostupnosti i pravednosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju izvršeno je terminološko usklađivanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i dopuna Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju odredbama koja se odnose na institute koji su propisani Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Usklađivanje je izvršeno zbog toga što je osnovni tekst Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju donet 2013. godine, a osnovni tekst Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet 2017. godine, te se ukazala potreba za upodobljavanjem tekstova oba zakona.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju trebalo da bude usvojen na Vladi i u Skupštini RS najkasnije do kraja juna ove godine, po redovnoj proceduri.

Ovim izmenama trebalo bi da budu obuhvaćene odredbe koje se odnose na rokove polaganja završnog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju, maturskog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i stručne, umetničke i opšte mature (izmene koje se odnose na odredbe samostalnog člana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", broj 52/21)).

Uz odredbe o polaganju mature i završnog ispita, određene izmene neophodne su u članovima Zakona o srednjem obrazovanju kojima su propisane javne isprave koje izdaje srednja škola, u članovima koji propisuju ocenjivanje, odredbe kojima se prepoznaju specifičnosti srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, u članovima u kojima se vrši terminološko usklađivanje sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 12. Zakona, kojom su izbrisane odredbe koje se odnose na lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa mišljenjem Državne revizorske institucije.

Državni revizor je sproveo reviziju svrsishodnosti iz oblasti Prevencija i suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama (izveštaj o sprovođenju preporuka radi otklanjanja nesvrsishodnosti otkrivenih u reviziji prevencija i suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama broj i datum izveštaja o reviziji: broj: 400-390/2022-03/24, beograd, 19. decembar 2022. godine). U okviru preporuka koje je dao revizor navodi se primena pomenutih članova tj. utvrđivanje liste lica obučenih za intervenciju i prevenciju nasilja i liste škola primera dobre prakse. U skladu sa navedenim Ministarstvo smatra da navedene stavova članova treba brisati jer:

Sva lica u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koja rade sa decom moraju da prolaze obuke u cilju prevencije i zaštite od nasilja (nastavno osoblje, stručni saradnici, sekretar ustanove, stručni saradnici). Takođe, obuka lica za podršku ustanovama u prevenciji i zaštiti je već realizovana kroz institut savetnika spoljnih saradnika za zaštitu od nasilja i diskriminacije tako da takva lica postoje po drugom osnovu.

Listu škole koje su svojim aktivnostima postale primemeri dobre prakse u sprovođenju programa zaštite od nasilja nije moguće utvrditi zbog složenosti varijabli koje utiču na ovu praksu (npr. nemaju sve škole jednake resurse i identične polazne uslove važne za prevenciju, a na koje ne mogu da utiču, takođe nije moguće utvrditi listu koja bi važila za svaku školsku godinu jer praksa pokazuje da postoje razlike u primeni programa prevencije u okviru istih škola na godišnjem nivou). Dakle, nije moguće utvrditi listu koja je pouzdana, objektivna i relevantna zbog složenosti samog fenomena nasilja.

Umesto toga ministarstvo će prikupljati primere dobre prakse i upućivati ustanove na horizontalno učenje i razmenu bez pravljenja posebne liste ustanova.

Članom 2. Nacrta zakona izvršena je izmena u članu 17. Zakona, kojom su izbrisane odredbe koje se odnose na listu lica obučenih za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizičnog ponašanja i listu škola koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse, u skladu sa mišljenjem Državne revizorske institucije.

Državni revizor je sproveo reviziju svrsishodnosti iz oblasti Prevencija i suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama (izveštaj o sprovođenju preporuka radi otklanjanja nesvrsishodnosti otkrivenih u reviziji prevencija i suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama broj i datum izveštaja o reviziji: broj: 400-390/2022-03/24, beograd, 19. decembar 2022. godine). U okviru preporuka koje je dao revizor navodi se primena pomenutih članova tj. utvrđivanje liste lica obučenih za intervenciju i prevenciju nasilja i liste škola primera dobre prakse.

U skladu sa navedenim Ministarstvo smatra da navedene stavova članova treba brisati jer:

Sva lica u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koja rade sa decom moraju da prolaze obuke u cilju prevencije i zaštite od nasilja (nastavno osoblje, stručni saradnici, sekretar ustanove, stručni saradnici). Takođe, obuka lica za podršku ustanovama u prevenciji i zaštiti je već realizovana kroz institut savetnika spoljnih saradnika za zaštitu od nasilja i diskriminacije tako da takva lica postoje po drugom osnovu.

Listu škole koje su svojim aktivnostima postale primemeri dobre prakse u sprovođenju programa zaštite od nasilja nije moguće utvrditi zbog složenosti varijabli koje utiču na ovu praksu (npr. nemaju sve škole jednake resurse i identične polazne uslove važne za prevenciju, a na koje ne mogu da utiču, takođe nije moguće utvrditi listu koja bi važila za svaku školsku godinu jer praksa pokazuje da postoje razlike u primeni programa prevencije u okviru istih škola na godišnjem nivou). Dakle, nije moguće utvrditi listu koja je pouzdana, objektivna i relevantna zbog složenosti samog fenomena nasilja.

Umesto toga ministarstvo će prikupljati primere dobre prakse i upućivati ustanove na horizontalno učenje i razmenu bez pravljenja posebne liste ustanova.

Članom 3. Nacrta zakona izvršena je dopuna u članu 27. Zakona, kako bi se srednja škola osnovana za potrebe unutrašnjih poslova izuzela u organizaciji nastave za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, nastave kod kuće i nastave na daljinu. Dopuna je predložena zbog specifičnosti ove srednje škole.

Članom 4. Nacrta zakona izvršena je dopuna člana 30. Zakona, gde je u stavu 4. izuzeto ministarstvo nadležno za poslove unutrašnjih poslova koje se ne smatra poslodavcem kod kog se realizuje praktična nastava (i profesionalna praksa) za učenike srenje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova. Dopuna je predložena zbog specifičnosti ove srednje škole.

Članom 5. Nacrta zakona izvršena je dopuna člana 40. Zakona, u delu u kome je propisano da učenik srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova može sticati obrazovanje samo u svojstvu redovnog učenika, što predstavlja izuzetak od odredbe da učenik srednje škole može da stiče obrazovanje i u svosjtvu vanrednog učenika. Dopuna je predložena zbog specifičnosti ove srednje škole.

Članom 6. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 43. Zakona, kojim je propisano pravo učenika na izdavanje ispisnice i upis u drugu školu. Izmena člana usklađena je sa Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je predviđeno da se učeniku protiv koga je pokrenut disciplinski postupak, a koji podnese zahtev za izdavanja ispisnice, zaključkom odlaže izdavanje ispisnice do završetka disciplinskog postupka. Podatak da je protiv učenika sproveden disciplinski postupak unosi se u odgovarajući deo ispisnice.

Članom 7. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 49. Zakona, kojim je propisano usklađivanje odredbi o ocenjivanju i ocenjivanju vladanja sa odredbama Nacrta o izmenama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Članom 8. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 50. Zakona, kojom je propisano oslobađanje od nastave fizičkog, odnosno fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Norma je usklađena sa odedbama u zakonu kojim se uređuje predškoslko i osnovno obrazovanje i vaspitanje. Takođe, od odredbe su izuzeti učenici srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, zbog specfičnosti škole.

Članom 9. Nacrta zakona izvršena je dopuna u članu 51. Zakona, kojom su od odredbe o završavanju srednjeg obrazovanja i vaspitanja u roku kraćem od predviđenog izuzeti učenici srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, zbog specfičnosti škole.

Članom 10. Nacrta zakona izvršena je izmena u člana 52. Zakona, koji glasi: “obaveznih predmeta, izbornih programa izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja.” Izmena je izvršena zbog terminološkog usklađivanja sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Članom 11. Nacrta zakona izvršena je izmena naslova iznad člana 57a i člana 57a Zakona. Naslov iznad člana glasi: “Državna i međunarodna ispitivanja.” Član glasi: “Škola je dužna da obezbedi testiranje učeničkih postignuća na državnim ispitivanjima, kao i na međunarodnim ispitivanjima na koja se država obavezala ugovorima. Bliže uslove za sprovođenje ispitivanja iz stava 1. utvrđuje ministar.” Izmena je izvršena zbog terminološkog usklađivanja sa Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Članom 12. Nacrta zakona izvršena je dopuna u članu 60. Zakona u kome je dodat stav 5. koji glasi: “Pravo na polaganje opšte mature ima i lice koje je završilo program iz člana 63a stav 1. ovog zakona.” Ova izmena omogućava bliže određivanje uslova za polaganje opšte mature završavanjem programa za polaganje opšte mature može biti lice koje je završilo srednje stručno obrazovanje u trogodišnjem trajanju, lice koje je steklo kvalifikaciju na nivou 3 noks u neformalnom obrazovanju, lice kome je priznata ekvivalencija, u skladu sa članom 35a Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.

Članom 13. Nacrta zakona izvršene su izmene u članu 62. st. 2. i 4. Zakona kojima se predviđa da se na stručnoj i umetničkoj maturi proveravju kompetencije u skladu sa standardom kvalifikacije.

Članom 14. Nacrta zakona izmenjen je član 63a Zakona koji glasi:

“Polaznik programa za polaganje opšte mature može biti lice koje je završilo srednje stručno obrazovanje u trogodišnjem trajanju, lice koje je steklo kvalifikaciju na nivou 3 noks u neformalnom obrazovanju, lice kome je priznata ekvivalencija, u skladu sa članom 35a Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Program iz stava 1. ovog člana realizuje se u gimnaziji u trajanju od dve godine, nakon čega polaznik stiče pravo da polaže opštu maturu, u prvom narednom roku u kojem se organizuje. troškove pohađanja programa iz stava 1. ovog člana i polaganja opšte mature snosi polaznik. Polazniku koji je završio program iz stava 1. ovog člana i položio opštu maturu izdaje se javna isprava o položenoj opštoj maturi u skladu sa ovim zakonom, bez sticanja nivoa 4 NOKS/srednjeg obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju. Program iz stava 1. ovog člana, način prijave ispita u izbornom delu opšte mature i ostala pitanja od značaja za pohađanje programa utvrđuje ministar.”. Izmena je predložena u skladu sa predloženim izmenama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.

Članom 15. Nacrta zakona izvršena je dopuna u članu 64. Zakona, gde je izmenjen stav 3. i dodat stav 4. koji glase: “Na osnovu položene stručne, odnosno umetničke mature učenik može da se upiše na studije izvan oblasti iz stava 2. ovog člana, uz polaganje ispita iz određenih opšteobrazovnih nastavnih predmeta koje polaže u izbornom delu stručne, odnosno umetničke mature, a koje utvrdi samostalna visokoškolska ustanova umesto prijemnog ispita, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje. Na osnovu položene opšte mature nakon savladanog programa iz člana 63a ovog zakona, kandidat može da se upiše na studije u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana bez sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja u četvorogodišnjem trajanju.”. Izmenama je izvršeno usklađivanje sa Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija, u delu koji se odnosi na mogućnost upisa u visokoškolsku ustanovu.

Članom 16. Nacrta zakona izvršene su izmene u članu 71. kojim je izvršeno terminološka usklađivanja sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja.

Članom 17. Nacrta zakona izvršena je dopuna u članu 79. kojom je u stavu 5. dodata tačka 6) kojom se propisuje da škola izdaje javnu ispravu (uverenje) za lice koje položi program iz člana 63a Zakona.

Članom 18. Nacrta zakona izvršene su dopune u samostalnom članu 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, broj 52/21), kojima je usklađen režim polaganja opšte, stručne i umetničke mature i završnog ispita u srednjem obrazovanju, sa odredbama Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Članom 19. Nacrta zakona propisane su prelazne odredbe. Stavom 1. propisano je da će se podzakonski akt iz člana ovog zakona (član 63a stav 5.) doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Stavom 2. propisano je da do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 20. Nacrta zakona propisano je stupanje na snagu Zakona osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo prosvete, 07.04.2023.
Naslov: Redakcija