NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/17, 73/18, 27/18 - dr. zakon, 67/19, 6/20 - dr. zakoni, 11/21 - autentično tumačenje, 67/21 i 67/21 - dr. zakon) u članu 11. stav 14. menja se i glasi:
“Članovi Nacionalnog saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Vlada”.
Član 2.
U članu 14. stav 3. posle reči: “finansira se” dodaju se reči: “iz sredstava budžeta Republike Srbije” i “,”.
Član 3.
U članu 74. u stavu 2. nakon reči: “akademskih studija” u nastavku se dodaje nova rečenica koja glasi:
“Izuzetno, u polju medicinskih nauka u zvanje predavača može biti izbarano i lice sa završenim integrisanim akademskim studijama i završenom zdravstvenom specijalizacijom.”.
Član 4.
U članu 78. stav 1. menja se i glasi:
“Univerzitet može, na predlog fakulteta ili druge visokoškolske jedinice, dodeliti zvanje profesora emeritusa redovnom profesoru u penziji, penzionisanom u prethodne dve školske godine, koji ima najmanje 20 godina radnog staža na univerzitetu, koji se posebno istakao svojim naučnim, odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno- umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran i to najmanje tri mentorstva na doktorskim disertacijama, kao i da je rukovodilac najmanje dva naučna projekta”.
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
“Naknada za rad profesora emeritusa, koji izvodi nastavu na master akademskim studijama i doktorskim studijama isplaćuje se pod istim uslovima kao i licima iz člana 93. stav 2. ovog zakona.”
U stavu 6. reči: “sedam godina” menjaju se rečima: “deset godina”. Dosadašnji stavovi 6. i 7. postaju stavovi 8. i 9.
Član 5.
U članu 82. stav 5. posle reči: “člana” dodaju se reči: “i vreme na koje se zaključuje ugovor o radu”.
Član 6.
U članu 83. stav 5. reči: “još jednu godinu” menjaju se rečima: “dva puta po jednu godinu”.
Član 7.
U članu 84. stav 7. reči: “za još tri godine” menjaju se rečima: “dva puta po tri godine”.
Član 8.
U članu 83a brišu se stavovi 2-8, a dosadašnji stav 9. postaje stav 2.
Član 9.
U članu 100. posle stava 3. dodaje se nov stav 4. koji glasi:
“Visokoškolske ustanove mogu prilikom upisa studenata na studije da uvedu test sklonosti”.
Dosadašnji stavovi 4. - 9. postaju stavovi 5. - 10.
Član 10.
U članu 148. stavovi 2. - 4. menjaju se i glase:
“Studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama do 10. septembra 2005. godine mogu završiti te studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2025/2026. godine, a
studenti upisani na integrisane studije iz polja medicinskih nauka, do kraja školske 2026/2027. godine”.
“Studenti upisani na magistarske studije do 10. septembra 2005. godine mogu završiti te studije po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2025/2026. godine”.
“Kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do 10. septembra 2005. godine, odnosno studenti koji su upisali doktorske studije po propisima koji su važili do tog datuma, mogu da steknu naučni naziv doktora nauka, odnosno da završe doktorske studije po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2025/2026. godine”.
Član 11.
U članu 149. posle stava 3. dodaje se nov stav 4. koji glasi:
“Visokoškolske ustanove koje su nakon stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju iz 2005 godine upisivali studente na osnovne studije po planovima i programima kojima nisu predviđeni ESPB, a koje su u vreme stupanja na snagu ovog Zakona imale rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti u skladu sa članom 116. stav 2. istog Zakona, a nisu imale akreditaciju ustanove, odnosno studijskog programa, smatra se da su izdavale diplome o stečenim akademskim nazivima u skladu sa Zakonom”.
Posle novog stava 4. dodaje se nov stav 5. koji glasi:
“Akademski naziv koji je stečen u skladu sa odredbama stava 4. ovog člana u pogledu prava koja iz njega proizilaze izjednačen je sa odgovarajućim nazivom u skladu sa članom
127. Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine”.
Član 12.
Posle člana 112. dodaje se član 112a. koji glasi:
“Jedinstveni informacioni sistem prosvete (u daljem tekstu: JISP) je skup baza podataka i računarskih programa, potrebnih za prikupljanje i obradu podataka u evidencijama i registrima, uz obezbeđivanje zaštite podataka o ličnosti.
Visokoškolska ustanova dužna je da vodi evidenciju u skladu sa Zakonom kojim se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete, odnosno da obezbedi ažuran unos podataka koji se odnose na evidencije i registre:
1) Registar ustanova u sistemu visokog obrazovanja;
2) studenata;
3) akreditovanih studijskih programa;
4) zaposlenih u visokoškolskim ustanovama”.
Član 13.
Posle novog člana 112a. dodaje se član 112b. koji glasi:
“Uspostavljanje JISP-a i upravljanje uz tehničku podršku službe Vlade je u nadležnosti ministarstva.
Uslove i način uspostavljanja JISP-a, registara, vođenja, obrade, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka koji se unose propisuje ministar”.
Član 14.
Posle člana 112b. dodaje se član 112v. koji glasi:
“Primalac podataka iz registara iz člana 112a. ovog zakona mogu biti državni organi i organizacije, kao i pravna i fizička lice, pod uslovom da su zakonom ili drugim propisima ovlašćeni da traži podatke i da su ti podaci neophodni za izvršenje poslova iz njegove nadležnosti, uz obezbeđivanje zaštite podataka o ličnosti”.
Član 15.
Posle člana 112v. dodaje se član 112g. koji glasi:
“Unos podataka u registre i ažuriranje podataka u registrima visokoškolska ustanova je dužna da sprovede u roku od tri meseca od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Visokoškolska ustanova vrši ažuriranje podataka do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec”.
Član 16.
Posle člana 112g. dodaje se član 112d. koji glasi:
“Organ poslovođenja visokoškolske ustanove odgovoran je za tačan i ažuran unos podataka iz člana stav ovog Zakona”.
Član 17.
U članu 136. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
“Novčanom kaznom u iznosu od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj organ poslovođenja visokoškolske ustanove ukoliko ne unese i ažurira podatke u rokovima propisanim ovim Zakonom”.
IZ OBRAZLOŽENjA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U cilju preciziranja i usklađivanja pojedinih odredaba Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/17, 73/18, 27/18 - dr. zakon, 67/19, 6/20 - dr. zakoni, 11/21 - autentično tumačenje, 67/21 i 67/21 - dr. zakon) u daljem tekstu (Zakon), potrebno je izvršiti izmene i dopune ovog zakona.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona, najpre treba da se regulišu problematična pitanja koja se odnose na saradnike u nastavi i asistente, kao i na studente koji su upisani do 10. septembra 2005. godine na svim nivoima studija.
Takođe, predloženim dopunama Zakona rešiće se sporno pitanje akademskih naziva za studente koji su upisivali osnovne studije po planovima i programima kojima nisu predviđeni ESPB bodovi na ustanovama koje su u trenutku upisa studenata imale rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti, a akreditaciju dobile naknadno.
Predloženim izmenama i dopunama propisuju se odredbe koje se odnose na Jedinstveni informacioni sistem prosvete (u daljem tekstu: JISP), koji do sada nije bio definisan. Time se na sveobuhvatan način propisuje definicija JISP-a, dužnost visokoškolske ustanove da vodi evidenciju i unese i ažurira podatke koji se odnose na evidencije i registre u skladu sa Zakonom kojim se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete, kao i u skladu sa odredbama koje se ovim izmenama i dopunama propisuju, uslove i način uspostavljanja JISP-a, rokove za unos podataka i ažuriranje podataka u registre, kao i odgovornost i kaznu u slučaju nepoštovanja zakonskih odredaba.
Predložene izmene i dopune u vezi sa naknadom za članove Nacionalnog saveta i način finansiranja Nacionalnog akreditacionog tela, treba da dovedu do izjednačavanja visine naknade sa visinom naknade za druga slična tela kao i izjednačavanja finansiranja Nacionalnog akreditacionog tela sa načinom finansiranja ostalih tela i agencija u Republici Srbiji i obezbeđivanje finansijske samoodrživosti NAT-a.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Nacrta zakona vrši se izmena u članu 11. stav 14. Zakona, čime se omogućava da visina naknade za rad Nacionalnog saveta koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, bude izjednačena sa visinom naknade za druga slična tela, kao što je na primer Nacionalni savet za nauku.
Članom 2. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 14. stav 3. Zakona, čime se način finansiranja Nacionalnog akreditacionog tela (NAT) izjednačava sa načinom finansiranja ostalih tela i agencija u Republici Srbiji i obezbeđuje finansijska samoodrživost NAT. Takođe, na ovaj način postupa se u skladu sa preporukama Panela Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju ((European Association for Quality Assurance in Higher Education - ENQA), koji je u svom Izveštaju o usklađenosti NAT sa Evropskim standardima i smernicama ((Standards and Guidelines for quality assurance in the EHEA - ESG) iz februara 2020. godine, konstatovao da je neophodno da uspostavljanja stabilnog načina finansiranja, kroz izradu dugoročnih finansijskih planova i finansijsku podršku iz državnog budžeta, a u cilju otklanjanja primedbi ENQA u primeni ESG i obnavljanju punopravnog članstva u ovoj organizaciji. Prelaskom na delimično budžetsko finansiranje izbegla bi se eventualna potreba povećanja naknada za postupke akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa, koje plaćaju visokoškolske ustanove u Srbiji.
Članom 3. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 74. Zakona, čime se određuje ko još može da bude u polju medicinskih nauka predavač (iz razloga što pojedina lica koja su kompetentna da budu predavači u oblasti medicnskih nauka zakon svojom definicijom nije obuhvatao).
Članom 4. Nacrta zakona vrši se izmena i dopuna člana 78. Zakona, čime se na konkretniji način preciziraju uslovi za profesora emeritusa, kao i to da imajući u vidu da dosadašnja naknada za rad profesora emeritusa nije definisana, potrebno je da se definiše u skladu sa realnom naknadom koja odgovara licima koja se nalaze u produženju radnog odnosa. Članom 5. Nacrta zakona kojim se menja i dopunjuje član 82. Zakona, čime se imajući u vidu da se u praksi javilo kao problematično pitanje vremena zaključenja ugovora o radu, ovim precizira da visokoškolska ustanova svojim aktom reguliše i vreme na koje se zaključuje ugovor o radu
Članom 6. Nacrta zakona vrši se izmena člana 83. Zakona, čime se, imajući u vidu da su saradnici u nastavi i asistenti u radnom odnosu, angažovani u nastavnom procesu i imaju pravo da studiraju trostruki broj školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa. (studiranje uz rad, član 109), treba omogućiti da za vreme studija mogu da budu ponovo birani u dato zvanje. Time se omogućava zadržavanje mladih na VŠU i kvalitetnije izvođenje nastavnog procesa.
Članom 7. Nacrta zakona kojim se menja član 84. Zakona, čime se, imajući u vidu da su saradnici u nastavi i asistenti u radnom odnosu, angažovani u nastavnom procesu i imaju pravo da studiraju trostruki broj školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa. (studiranje uz rad, član 109), treba omogućiti da za vreme studija mogu da budu ponovo birani u dato zvanje. Time se omogućava zadržavanje mladih na VŠU i kvalitetnije izvođenje nastavnog procesa.
Članom 8. Nacrta zakona vrši se izmena člana 83a. tako što se brišu tačke 2-8, imajući u vidu da se u praksi pokazalo da strani partneri traže da delimično učestvuju u izboru lektora, kao i da postoji problem u vezi nadoknade za njihov rad, koja bi trebalo da uvažava kriterijume konkretne države, celishodnije je da ova materija uređuje odlukom ministra.
Članom 9. Nacrta zakona menja se član 100. Zakona, imajući u vidu da je u razgovoru sa fakultetima uočeno je da neki od njih žele da uvedu test sklonosti, a nisu u pitanju oblasti sporta i umetnosti, kod kojih je test ranije predviđen, te se smatra da je potrebno dati mogućnost VŠU da uvedu dodatno testiranje.
Članom 10. Nacrta zakona menja se član 148. Zakona, imajući u vidu da se u prethodnom periodu veći broj studenata upisanih do 10. septembra 2005. godine na svim nivoima studija, dostavio je inicijativu za produženje završetka studija po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija, te se produžava rok za završetak studija na svim nivoima za tri godine. Smatramo da je ovo optimalan rok za završetak studija po strim programima.
Članom 11. Nacrta zakona menja se i dopunjuje član 149. Zakona, imajući u vidu da su se nakon donošenja važećeg Zakona o visokom obrazovanju javili kao sporni akademski nazivi za studente koji su upisivali osnovne studije po planovima i programima kojima nisu predviđeni ESPB na ustanovama koje su u trenutku upisa studenata imale rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti, a akreditaciju dobile naknadno, te se ovom dopunom izjednačavaju stečena prava u skladu sa Zakonom.
Članom 12. - 16. Nacrta zakona kojima se propisuju odredbe u pogledu Uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete, nastoji se da se reguliše problem koji se uočen u prethodnom periodu da visokoškolske ustanove nisu unosile podatke u JISP, što je obaveza u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete. pa je bilo potrebno ovo pitanje regulisati i u Zakonu o visokom obrazovanju.
Članom 17. Nacrta zakona kojim se dopunjuje član 136. propisuje se kazna u slučaju nepoštovanja obaveze unošenja i ažuriranja podataka u JISP, imajući u vidu to da je evidentno da veći broj VŠU nije uneo podatke u JISP, te se smatra da je neophodno da se kazna predvidi da bi se obezbedio unos podataka.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo prosvete, 07.04.2023.Naslov: Redakcija