NACRT ZAKONA O PREDMETIMA OD DRAGOCENIH METALA - Tekst propisa

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se zahtevi za stepen finoće predmeta od dragocenih metala, sredstva za lemljenje, prevlake od drugog dragocenog metala, delove od nedragocenih metala i nemetalne delove uređuju uslovi i način ocenjivanja usaglašenosti predmeta od dragocenih metala i priznavanja inostranih žigova; utvrđuje obaveza plaćanja takse za radnje koje se preduzimaju i akte koji se izdaju u postupku ocenjivanja usaglašenosti, odnosno ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala; uređuje otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala; uređuje vršenje nadzora u oblasti predmeta od dragocenih metala, kao i druga pitanja od značaja za stavljanje na tržište predmeta od dragocenih metala.

Član 2.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1) predmete od dragocenih metala namenjene izvozu;

2) predmete od dragocenih metala koji su prevučeni emajlom, dragim kamenom, biserom ili drugim nemetalnim materijalom;

3) predmete od dragocenih metala koji se proizvode ili privremeno uvoze kao uzorci za izložbe i sajmove i nisu namenjeni za stavljanje na tržište;

4) predmete od drugih metala prevučeni dragocenim metalom;

5) predmete od dragocenih metala starije proizvodnje koji imaju naučnu, istorijsku ili kulturnu vrednost, kao i perca za naliv-pera;

6) investiciono zlato u smislu zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, kao i investiciono srebro, platina i paladijum;

7) predmete ili delove predmeta koji se upotrebljavaju za medicinske, stomatološke, veterinarske, naučne i industrijske svrhe.

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) dragoceni metali su platina, zlato, paladijum i srebro;

2) legura dragocenog metala je čvrsta homogena smeša koju čini najmanje jedan dragoceni metal i jedan ili više drugih metala;

3) finoća je masa dragocenog metala sadržana u ukupnoj masi legure, izražena u hiljaditim delovima;

4) oznaka finoće je brojčana vrednost koja odgovara jednom od propisanih stepena finoće;

5) stepen finoće je najmanja masa dragocenog metala sadržana u ukupnoj masi neke legure, izražena u hiljaditim delovima;

6) državni žig je oznaka stepena finoće kojom se potvrđuje usaglašenost predmeta od dragocenih metala sa propisanim zahtevima, kao i to da je predmet od dragocenog metala izrađen u finoći jednakoj ili većoj od propisane za taj stepen finoće, a manjoj od narednog stepena finoće;

7) predmet od dragocenog metala je nakit, kao i bilo koji drugi predmet napravljen od dragocenog metala ili njegovih legura, koji sadrži sve potrebne delove koji ga čine kompletnim;

8) mešoviti predmet je predmet čiji su sastavni delovi izrađeni od različitih dragocenih metala, njihovih legura, drugih metala ili drugih materijala, kao i predmet čiji su sastavni delovi izrađeni od jednog dragocenog metala različitih finoća;

9) prevlaka od dragocenog metala je sloj dragocenog metala koji se nanosi na predmet ili njegove delove hemijskim, elektrohemijskim, mehaničkim ili nekim drugim postupkom;

10) sredstvo za lemljenje je legura dragocenog metala koja se može koristiti samo kao vezivni materijal;

11) poluproizvod je poluga, odlivak, granula i drugi oblici izrađeni od dragocenog metala ili njegove legure namenjen za izradu gotovog proizvoda;

12) privredni subjekt je privredno društvo, ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji je registrovan u Republici Srbiji, a koji predmete od dragocenih metala stavlja na tržište;

13) proizvođač je privredni subjekt koji je registrovan u Republici Srbiji za obavljanje delatnosti proizvodnje predmeta od dragocenih metala i kome je Direkcija za mere i dragocene metale izdala rešenje o znaku proizvođača;

14) otkupljivač je privredni subjekt koji je registrovan u Republici Srbiji u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i koji je registrovan u Direkciji za mere i dragocene metale kao otkupljivač predmeta od dragocenih metala i njihovih delova;

15) uvoznik je privredni subjekt koji je registrovan u Republici Srbiji i koji uvozi predmete od dragocenih metala i kome je Direkcija za mere i dragocene metale izdala rešenje o znaku uvoznika;

16) zastupnik je privredni subjekt koji je registrovan u Republici Srbiji, koji zastupa proizvođača koji ga je ovlastio da za njegov račun preduzima radnje iz ovlašćenja u vezi sa stavljanjem predmeta od dragocenih metala na tržište Republike Srbije i kome je Direkcija za mere i dragocene metale izdala rešenje o znaku zastupnika;

17) znak proizvođača je znak kojim proizvođač označava predmete od dragocenih metala, u skladu sa ovim zakonom;

18) znak uvoznika, je znak kojim uvoznik označava predmete od dragocenih metala, u skladu sa ovim zakonom;

19) znak zastupnika je znak kojim zastupnik označava predmete od dragocenih metala, u skladu sa ovim zakonom;

20) označavanje predmeta od dragocenih metala je utiskivanje znaka proizvođača, uvoznika, odnosno zastupnika i odgovarajuće oznake finoće;

21) ispitivanje predmeta od dragocenih metala je postupak kojim se ocenjuje usaglašenost predmeta od dragocenih metala sa propisanim zahtevima;

22) žigosanje predmeta od dragocenih metala je označavanje predmeta od dragocenih metala državnim žigom ili međunarodnim žigom u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumom čiji je potpisnik Republika Srbija;

23) pripremljeni predmeti od dragocenih metala radi stavljanja na tržište su predmeti koji su ispitani i žigosani i nalaze se u poslovnom prostoru proizvođača, uvoznika odnosno zastupnika ili drugog privrednog subjekta;

24) stavljanje na tržište predmeta od dragocenih metala je prva isporuka predmeta od dragocenih metala na tržište Republike Srbije;

25) registar otkupljivača je registar koji u pisanoj i elektronskoj formi vodi Direkcija za mere i dragocene metale.

Član 4.

Predmet od dragocenih metala može se staviti na tržište ako je usaglašen sa propisanim zahtevima, ako je njegova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako je označen i žigosan u skladu sa ovim zakonom, odnosno ako ga prati propisana dokumentacija.

Član 5.

Direkcija za mere i dragocene metale (u daljem tekstu: Direkcija) obavlja sledeće poslove u oblasti predmeta od dragocenih metala:

1) određuje rešenjem znak proizvođača, uvoznika ili zastupnika;

2) vodi evidenciju znakova proizvođača, uvoznika ili zastupnika, kao i registar otkupljivača;

3) vrši ispitivanje i žigosanje predmeta od dragocenih metala;

4) vrši ispitivanje dragocenih metala i njihovih legura;

5) vrši nadzor u oblasti predmeta od dragocenih metala;

6) sarađuje sa nadležnim inspekcijskim organima i pruža stručnu pomoć iz

oblasti predmeta od dragocenih metala;

7) priprema stručne osnove za izradu nacrta propisa iz oblasti predmeta od dragocenih metala;

8) odlučuje u upravnim postupcima iz oblasti predmeta od dragocenih metala;

9) predstavlja Republiku Srbiju u međunarodnim i regionalnim organizacijama i uspostavlja saradnju u oblasti predmeta od dragocenih metala;

10) obavlja i druge poslove iz oblasti predmeta od dragocenih metala, u skladu sa zakonom.

Direkcija izdaje glasilo u kome se objavljuju rešenja koja Direkcija donosi u skladu sa ovim zakonom.

II. ZAHTEVI ZA PREDMETE OD DRAGOCENIH

METALA

Član 6.

Predmeti od dragocenih metala (u daljem tekstu: predmeti) moraju ispunjavati tehničke zahteve u pogledu jednog od sledećih stepena finoće:

1) predmeti od platine:

I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 900 hiljaditih delova (900/1000); III stepen finoće 850 hiljaditih delova (850/1000);

2) predmeti od zlata:

I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 840 hiljaditih delova (840/1000); III stepen finoće 750 hiljaditih delova (750/1000); IV stepen finoće 585 hiljaditih delova (585/1000);

V stepen finoće 375 hiljaditih delova (375/1000);

3) predmeti od paladijuma:

I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 500 hiljaditih delova (500/1000);

4) predmeti od srebra:

I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 925 hiljaditih delova (925/1000); III stepen finoće 800 hiljaditih delova (800/1000).

Predmeti, pored propisanih stepena finoće, mogu imati i finoću 999 hiljaditih delova (999/1000).

Izuzetno od odredbe stava 1. tačka 2) ovog člana, predmeti od zlata (zlatnici, spomen-plakete i sl) mogu imati finoću 900 hiljaditih delova (900/1000) i 986 hiljaditih delova (986/1000).

Predmeti izrađeni od legure dragocenog metala čija je finoća niža od najmanjeg stepena finoće iz stava 1. ovog člana ne smatraju se predmetima od dragocenog metala u smislu ovog zakona.

Predmeti, pored zahteva za stepen finoće, moraju ispunjavati i zahteve koji se odnose na stepen finoće sredstava za lemljenje, prevlaku od drugog dragocenog metala, delove od nedragocenih metala, ukoliko ih predmet sadrži, kao i druge zahteve u pogledu njihove izrade.

Ministar nadležan za predmete od dragocenih metala (u daljem tekstu: ministar) bliže propisuje zahteve iz stava 5. ovog člana.

Član 7.

Predmeti koji imaju finoću veću od finoće propisane za određeni stepen u članu 6. ovog zakona, a manju od narednog višeg stepena, smatraju se predmetima koji imaju finoću tog nižeg stepena, bez negativnih odstupanja.

Član 8.

Predmeti čiji su sastavni delovi izrađeni od legura različitih dragocenih metala među kojima nisu uočljive granice ili razlike, imaće oznaku finoće dragocenog metala koji je sastavni deo legure i koji je najmanje dragocen.

Predmeti čiji su sastavni delovi izrađeni od legura istog dragocenog metala ali različitih stepena finoće među kojima nisu uočljive granice ili razlike, imaće oznaku finoće sastavnog dela čiji je stepen finoće najniži.

Na predmetima čiji su sastavni delovi izrađeni od legura različitih dragocenih metala među kojima je granica jasno uočljiva, označavanje finoće obavezno je na delu napravljenom od legure dragocenog metala koji je najmanje dragocen, a ostali sastavni delovi tog predmeta ne moraju biti obeleženi, ali ako se obeležavaju, obeležavaju se oznakom finoće koju ima legura dragocenog metala od koga je taj deo napravljen.

Predmeti koji se sastoje od delova dragocenih metala i od delova drugih materijala nosiće oznaku finoće na delu izrađenom od dragocenog metala, a delovi od nedragocenih metala, koji su sastavni deo predmeta, moraju biti označeni oznakom METAL, MET ili M, u zavisnosti od njegove veličine.

III. PROIZVOĐAČ, UVOZNIK, ZASTUPNIK I OTKUPLjIVAČ

Član 9.

Proizvođač predmeta je dužan da predmete koje proizvede, označi svojim znakom proizvođača i oznakom finoće.

Pored znaka proizvođača i oznake finoće proizvođač predmeta može predmete označiti i znakom koji je zaštićen u skladu sa propisima kojima se uređuju žigovi, o čemu Direkciji prilaže dokaz.

Oznaka finoće iz stava 1. ovog člana mora po brojčanoj vrednosti da odgovara jednom od stepena finoće propisanih u članu 6. ovog zakona.

Proizvođač ne može predmete označavati drugim znacima ili oznakama, osim znakom proizvođača i oznakom finoće koji su određeni u skladu sa ovim zakonom, kao i znakom iz stava 2. ovog člana.

Ministar propisuje sadržinu, oblik i dimenzije znaka proizvođača, uvoznika, odnosno zastupnika i oznake finoće, način na koji se predmeti označavaju, opremu i izgled radnih prostorija koje moraju da poseduju proizvođači predmeta, kao i sadržinu i obrazac zahteva za dobijanje znaka proizvođača.

Član 10.

Znak proizvođača određuje se rešenjem koje na zahtev proizvođača donosi Direkcija.

Znak proizvođača mora biti evidentiran kod Direkcije.

Nakon dobijanja rešenja iz stava 1. ovog člana proizvođač je dužan da dostavi Direkciji matricu znaka proizvođača i znak proizvođača radi uzimanja otiska.

Matrice znaka proizvođača i otisak žiga tog znaka čuvaju se u Direkciji.

Proizvođač je dužan da obavesti Direkciju o svim promenama u vezi sa poslovanjem ili sedištem, odnosno o svim promenama u njegovim organizacionim jedinicama, kao i o obustavi poslovanja u roku od 30 dana od dana nastanka promene ili obustave poslovanja.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 11.

Rešenje o određivanju znaka proizvođača može se ukinuti rešenjem Direkcije ako:

1) se utvrdi da proizvođač predmeta više ne ispunjava propisane uslove;

2) je proizvođač odnosno odgovorno lice kod proizvođača izvršilo krivično delo falsifikovanja znakova za označavanje predmeta za koje je pravosnažno osuđen;

3) proizvođač predmeta prestane da obavlja delatnost koja se odnosi na proizvodnju, odnosno izradu predmeta od dragocenih metala.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Žalba na rešenje ne odlaže njegovo izvršenje.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Znak proizvođača za koji je ukinuto rešenje o znaku proizvođača ne može se upotrebljavati.

Proizvođač kome je ukinuto rešenje iz razloga iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, ne može podneti novi zahtev za određivanje znaka proizvođača u roku od šest meseci od dana prijema rešenja o ukidanju rešenja o znaku proizvođača.

Proizvođač je dužan da znak proizvođača iz stava 6. ovog člana dostavi Direkciji radi uništenja u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o ukidanju rešenja o znaku proizvođača.

Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 12.

Direkcija može izdati rešenje o znaku proizvođača i članovima udruženja primenjenih umetnika koji izrađuju umetničke predmete, pod uslovima i na način pod kojima se to rešenje izdaje proizvođačima predmeta.

Uz zahtev za izdavanje rešenja iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na proizvođače predmeta primenjuju se i na lica iz stava 1. ovog člana.

Član 13.

Uvoznik ili zastupnik, pre stavljanja predmeta n a tržište, dužan je da označi predmete stranog proizvođača svojim znakom, odnosno znakom uvoznika ili znakom zastupnika.

Ukoliko predmeti iz stava 1. ovog člana nemaju oznaku finoće ili ta oznaka ne odgovara brojčanoj vrednosti stepena finoće u smislu člana 6. ovog zakona, uvoznik ili zastupnik je dužan da te predmete označi oznakom finoće u skladu sa ovim zakonom.

Na predmet iz uvoza koji prati sertifikat ili druga isprava kojom se garantuje i potvrđuje stepen finoće predmeta, ne stavlja se znak uvoznika ili zastupnika.

Član 14.

Odredbe čl. 9. do 12. ovog zakona shodno se primenjuju i na uvoznika ili zastupnika.

Član 15.

Pre stavljanja predmeta na tržište, proizvođač je dužan da predmet dostavi na ispitivanje i žigosanje, radi utvrđivanja njegove usaglašenosti sa propisanim zahtevima.

Uvoznik ili zastupnik obezbeđuje utvrđivanje usaglašenosti predmeta sa propisanim zahtevima podnošenjem tog predmeta na ispitivanje i žigosanje.

Uvoznik ili zastupnik je dužan da uz zahtev za žigosanje predmeta iz uvoza dostavi Direkciji i carinsku deklaraciju predmeta koja se odnosi na carinski postupak puštanja robe u slobodan promet.

Privredni subjekt stavlja na tržište samo predmete od dragocenih metala koji su usaglašeni sa propisanim zahtevima.

Žigosanjem iz stava 2. ovog člana za predmete iz uvoza koje prate odgovarajući sertifikati odnosno druge isprave kojima se garantuje i potvrđuje stepen finoće predmeta, smatraće se izdavanje uverenja o potvrđivanju stepena finoće predmeta.

U slučaju sumnje u stepen finoće predmeta, zainteresovano lice može tražiti od Direkcije vanredno ispitivanje finoće predmeta od dragocenog metala i izdavanje izveštaja o izvršenom ispitivanju. Troškove vanrednog pregleda stepena finoće snosi podnosilac zahteva.

Ministar bliže propisuje vrste, oblike, izgled i način izrade državnih žigova.

Član 16.

Za predmete od platine, zlata i paladijuma mase do 1 g i predmete od srebra mase do 3 g, kao i delove, odnosno nekompletne predmete ne postoji obaveza ispitivanja i žigosanja.

Član 17.

Ispitivanje, odnosno žigosanje predmeta obavlja Direkcija.

Ministar propisuje način ispitivanja i žigosanja predmeta, ispitivanja dragocenih metala i njihovih legura, sadržinu i obrazac zahteva za ispitivanje, odnosno žigosanje predmeta, obrazac izveštaja o rezultatima izvršenog ispitivanja dragocenih metala i njihovih legura, kao i opremu za ispitivanje i žigosanje predmeta, spisak predmeta koji se žigošu i mesto na koje se državni žig utiskuje.

Član 18.

Pri podnošenju predmeta na ispitivanje i žigosanje podnosi se pisani zahtev koji naročito sadrži vrstu, broj i masu predmeta, leguru dragocenog metala od koje je predmet izrađen, kao i njenu finoću.

Kada Direkcija ispitivanjem utvrdi da je predmet u saglasnosti sa oznakom finoće, kao i da ispunjava i druge propisane zahteve izvršiće žigosanje tog predmeta.

Kada Direkcija, ispitivanjem utvrdi da predmet nije u saglasnosti sa oznakom finoće ili da ne ispunjava druge propisane zahteve, doneće rešenje o odbijanju zahteva.

Direkcija će predmete iz stava 3. ovog člana učiniti nepodobnim za stavljanje na tržište.

Kada Direkcija, ne može sa sigurnošću utvrditi da li predmet ispunjava propisane zahteve, ispitaće taj predmet na način koji može zahtevati njegovo oštećenje, odnosno uništenje uz saglasnost podnosioca zahteva.

Ukoliko podnosilac zahteva ne da saglasnost da se predmet ispita na način koji može dovesti do oštećenja, odnosno uništenja tog predmeta, Direkcija će doneti rešenje o odbijanju zahteva.

Ako se prilikom vršenja nadzora nad predmetima od dragocenih metala utvrdi da je podnosilac zahteva iz stava 6. ovog člana, kome je Direkcija izdala rešenje o znaku proizvođača, odnosno rešenje o znaku uvoznika ili zastupnika, stavio na tržište predmete koji ne ispunjavaju zahteve propisane ovim zakonom, Direkcija će doneti rešenje o ukidanju tog rešenja.

Protiv rešenja iz st. 3, 6. i 7. ovog člana proizvođač može izjaviti žalbu ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja iz st. 3, 6. i 7. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 19.

Predmeti od dragocenih metala ispituju se i žigošu u službenim prostorijama Direkcije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, predmeti se mogu, na zahtev proizvođača, uvoznika ili zastupnika, ispitivati i žigosati i u njihovim poslovnim prostorijama ako su ispunjeni propisani uslovi za odgovarajuće radne prostorije i opremu za ispitivanje i žigosanje.

Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana utvrđuje Direkcija, rešenjem.

Uz zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Rešenje iz stava 3. ovog člana donosi direktor Direkcije na period od pet godina.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja iz stava 3. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Ministar propisuje uslove koje moraju ispunjavati radne prostorije i oprema za ispitivanje i žigosanje predmeta.

Član 20.

Posle izvršenog žigosanja predmetu se ne smeju dodavati delovi od dragocenih ili drugih metala, kao ni drugi materijali koji se ne mogu raspoznati.

Ako žigosani predmet od dragocenog metala bude izmenjen ili prerađen tako da mu se promeni stepen finoće, mora se ponovo podneti na ispitivanje i žigosanje.

Zabranjeno je prenošenje utisnutog žiga na drugi predmet.

Član 21.

Obaveza žigosanja predmeta na način iz člana 15. ovog zakona ne odnosi se na proizvođača koji za predmet od dragocenog metala ima propisanu dokumentaciju.

Proizvođač iz stava 1. ovog člana dužan je da od Direkcije, za predmet za koji ima propisanu dokumentaciju pribavi dokaz o stepenu finoće i sastava legure dragocenog metala od koje je izradio predmet.

Usaglašenost predmeta sa propisanim zahtevima proizvođač iz stava 1. ovog člana potvrđuje označavanjem predmeta svojim znakom proizvođača i oznakom finoće.

Proizvođač je dužan da propisanu dokumentaciju iz stava 1. ovog člana čuva trajno i da vodi evidenciju o izrađenim predmetima od legure za koju ima dokaz o stepenu finoće i sastava.

Usaglašenost predmeta iz stava 1. ovog člana može se utvrđivati i ispitivanjem i žigosanjem tog predmeta.

Ministar propisuje način utvrđivanja us aglašenosti predmeta sa propisanim zahtevima na osnovu propisane dokumentacije, kao i sadržinu te dokumentacije.

Član 22.

Otkup upotrebljavanih predmeta ili njihovih delova od dragocenih metala može da vrši samo otkupljivač, na registrovanom otkupnom mestu, koje mora biti obeleženo tablom (nalepnicom), sa sledećim podacima iz registra otkupljivača:

1) naziv otkupljivača, sedište, adresa i matični broj;

2) naziv, adresa ili broj otkupnog mesta;

3) broj iz registra otkupljivača.

Otkupljivač je dužan da prilikom otkupa predmeta ili njihovih delova izda ispravu-otkupni list o otkupu predmeta od dragocenih metala, koji sadrži sledeće podatke:

1) naziv otkupljivača, sedište, adresa otkupnog mesta i matični broj;

2) ime i prezime, prebivalište, adresu i JMBG (ili registarski broj iz lične karte ili pasoša) lica koje je prodalo predmet od dragocenih metala;

3) vrstu predmeta od dragocenih metala;

4) vrstu dragocenog metala i stepen finoće;

5) masu otkupljenog predmeta iskazanu u gramima;

6) vrednost otkupljenog predmeta;

7) potpis otkupljivača i potpis lica koje je prodalo predmet od dragocenih metala.

Kopije izdatih isprava-otkupnih listova o otkupu predmeta od dragocenih metala i njihovih delova, moraju se čuvati na otkupnom mestu u skladu sa propisima o računovodstvu.

Evidenciju o izvršenom prometu otkupljivač je dužan da vodi na otkupnom mestu u skladu sa propisima kojima se uređuje evidencija prometa u trgovini.

Član 23.

Direkcija vodi evidenciju znakova proizvođača, uvoznika i zastupnika, koja naročito sadrži: naziv proizvođača, uvoznika ili zastupnika, podatke o znaku proizvođača, odnosno znaku uvoznika ili zastupnika i podatke o načinu na koji proizvođači, uvoznici ili zastupnici dokazuju usaglašenost predmeta sa propisanim zahtevima.

Direkcija vodi registar otkupljivača, koji naročito sadrži: redni broj, naziv i sedište otkupljivača, matični broj, adresu otkupnih mesta, telefon odnosno elektronsku adresu.

Upis u registar otkupljivača vrši se na zahtev lica koje traži upis u taj registar.

Podnosilac zahteva može da započne obavljanje otkupa danom upisa u registar. Rešenje o upisu u Registar otkupljivača donosi Direkcija

Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja iz stava 5. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Otkupljivač je dužan da obavesti Direkciju o svim promenama podataka iz registra otkupljivača u roku od sedam dana od dana nastanka promene ili obustave poslovanja.

Otkupljivač se briše iz registra otkupljivača na lični zahtev.

Registar otkupljivača je javan i Direkcija ga objavljuje na svojoj internet stranici.

IV. VAŽENjE I PRIZNAVANjE INOSTRANIH ŽIGOVA

Član 24.

U Republici Srbiji važe inostrani žigovi ako su izdati u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima čiji je potpisnik Republika Srbija.

Ministar može priznati važenje inostranih žigova na predmetima, ako su izdati pod uslovima koji obezbeđuju ispunjenost zahteva koji su u Republici Srbiji propisani za te predmete.

Ministar bliže propisuje način priznavanja inostranih žigova iz stava 2. ovog člana.

Član 25.

U Republici Srbiji važe državni žigovi koji su izdati u drugoj državi članici Evropske unije, državi potpisnici EFTA Sporazuma ili Turskoj pod uslovima da se primenjuje sistem ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala koji je identičan ili sličan sistemu ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala u Republici Srbiji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana može se ograničiti stavljanje na tržište ili povući sa tržišta predmet, ukoliko se posle sprovedenog postupka iz Uredbe EZ br. 764/2008, utvrdi da predmet ne može da ispuni zahteve identične zahtevima koji su propisani ovim zakonom.

Primena sličnog ili identičnog sistema iz stava 1. ovog člana podrazumeva da ispitivanje i žigosanje predmeta od dragocenih metala sprovodi nezavisno telo ili institucija kojima je država iz koje se predmeti uvoze odredila da sprovode žigosanje.

V. TAKSE

Član 26.

Za sprovođenje ispitivanja i žigosanja predmeta, vršenje hemijskih analiza dragocenih metala, legura i predmeta, ispitivanja opreme koja služi za ispitivanje predmeta od dragocenih metala, utvrđivanja ispunjenosti uslova za donošenje rešenja o znaku proizvođača, uvoznika ili zastupnika, utvrđivanja ispunjenosti uslova za donošenje rešenja o ispitivanju i žigosanju predmeta u poslovnim prostorijama proizvođača ili uvoznika, kao i za izvršavanje drugih poslova u vezi sa ispitivanjem i žigosanjem predmeta, koje sprovodi Direkcija u skladu sa ovim zakonom plaćaju se takse.

Visina taksi iz stava 1. ovog člana ista je za strana i domaća lica.

Takse iz stava 1. ovog člana uplaćuju se na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.

VI. POSLOVNI I PRODAJNI PROSTOR

Član 27.

U poslovnom prostoru proizvođača, uvoznika, zastupnika ili drugog privrednog subjekta nalaze se predmeti koji su pripremljeni radi stavljanja na tržište.

U poslovnom prostoru iz stava 1. ovog člana mogu se naći i predmeti za koje je Direkciji podnet zahtev za ispitivanje i žigosanje.

Predmeti namenjeni za prodaju nalaze se u prodajnom prostoru proizvođača, uvoznika ili zastupnika ili drugog privrednog subjekta i moraju biti označeni natpisom kao predmeti od određenog dragocenog metala

Proizvodi izrađeni od drugih metala koji se u prodajnom prostoru drže zajedno sa predmetima moraju biti posebno označeni natpisom kao proizvodi koji nisu od dragocenog metala.

Član 28.

U prodajnom prostoru, na vidnom mestu, moraju se držati:

1) slike državnih žigova;

2) lupa pomoću koje se oznake i žigovi, propisani ovim zakonom, mogu jasno videti i razlikovati i koja se mora staviti na raspolaganje zainteresovanim licima;

3) obaveštenje da obavezi žigosanja ne podležu predmeti od platine, zlata i paladijuma mase do 1 g i predmeti od srebra mase do 3 g.

Proizvođači, uvoznici ili zastupnici dužni su da u svojim prodajnim prostorima na vidnom mestu drže i rešenje o znaku proizvođača, uvoznika ili zastupnika.

Otkupljivači su dužni da u svim svojim otkupnim mestima na vidnom mestu drže rešenje o upisu u registar otkupljivača koji izdaje Direkcija.

VII. NADZOR

Član 29.

Nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u oblasti predmeta vrši Ministarstvo.

Nadzor nad prometom i otkupom predmeta od dragocenih metala vrše tržišni inspektori u skladu sa ovim zakonom, kao i propisima kojima se uređuje evidencija prometa u trgovini i tržišni nadzor.

Direkcija vrši nadzor nad predmetima od dragocenih metala koji obuhvata nadzor nad:

1) predmetima koji su stavljeni na tržište i pripremljeni radi stavljanja na tržište, u smislu ispunjavanja propisanih zahteva;

2) održavanjem propisanih uslova kod proizvođača predmeta kojima je izdato rešenje o znaku proizvođača, uvoznika, odnosno zastupnika;

3) održavanjem propisanih uslova u poslovnim prostorijama proizvođača, uvoznika odnosno zastupnika predmeta u skladu sa članom 19. stav 2. ovog zakona.

Direkcija vrši nadzor iz stava 3. ovog člana, u skladu sa propisima kojima se uređuje tržišni i inspekcijski nadzor.

Član 30.

Nadzor iz člana 29. stav 3. Direkcija vrši preko inspektora, odnosno lica ovlašćenih za vršenje nadzora nad predmetima od dragocenih metala.

Inspektor iz stava 1. ovog člana može biti lice koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Inspektor iz stava 1. ovog člana mora imati službenu legitimaciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Službena legitimacija prestaje da važi u slučaju da je:

1) imaocu službene legitimacije prestao radni odnos u Direkciji za mere i dragocene metale;

2) imalac službene legitimacije raspoređen na radno mesto koje ne obuhvata poslove za čije je obaljanje propisano posedovanje službene legitimacije;

3) nastupila smrt imaoca službene legitimacije;

4) izvršena zamena službene legitimacije.

Član 31.

U vršenju nadzora nad predmetima koji su stavljeni na tržište, inspektor odnosno lice ovlašćeno za vršenje nadzora nad predmetima ima pravo i dužnost da:

1) ulazi u prostorije u kojima se predmeti proizvode i označavaju, radi provere ispunjenosti propisanih uslova u pogledu opreme i radnih prostorija;

2) ulazi u sve prostorije koje čine poslovni i prodajni prostor proizvođača, uvoznika, zastupnika i privrednog subjekta, u kojima se predmeti stavljaju na tržište ili drže pripremljeni radi stavljanja na tržište, radi proveravanja usaglašenosti predmeta sa propisanim zahtevima, kao i ispunjenosti zahteva iz čl. 27. i 28. st. 1. i 2. ovog zakona;

3) ulazi u prostorije proizvođača, uvoznika odnosno zastupnika u kojima se vrši ispitivanje i žigosanje predmeta u skladu sa članom 19. stav 2. ovog zakona, radi provere ispunjenosti propisanih uslova;

4) izvrši uvid, odnosno naloži da mu se u određenom roku stavi na uvid dokumentacija od značaja za nadzor, koju nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti i uzima pismene i usmene izjave u vezi sa podacima koji su mu potrebni za sastavljanje zapisnika o izvršenom nadzoru i sačinjava zapisnik.

Ako inspektor odnosno lice ovlašćeno za vršenje nadzora utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi iz stava 1. tačka 2) ovog člana, naložiće otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u roku koji ne može biti duži od 30 dana, unosi to u zapisnik i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ako inspektor odnosno lice ovlašćeno za vršenje nadzora utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, naložiće otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u roku koji ne može biti duži od 30 dana i uneti to u zapisnik.

Ako nedostaci iz stava 3. ovog člana koji se odnose na stav 1. tačku 1) ovog člana ne budu otklonjeni u određenom roku, Direkcija donosi rešenje o ukidanju rešenja o znaku proizvođača.

Ako nedostaci iz stava 2. ovog člana koji se odnose na stav 1. tačku 2) ovog člana ne budu otklonjeni u određenom roku, Direkcija donosi rešenje o povlačenju predmeta sa tržišta.

Ako nedostaci iz stava 3. ovog člana koji se odnose na stav 1. tačku 3) ovog člana ne budu otklonjeni u određenom roku, Direkcija donosi rešenje o ukidanju rešenja iz člana 19. stav 3. ovog zakona.

Protiv rešenja iz st. 4, 5. i 6. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja iz st. 4, 5. i 6. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 32.

Odredbe člana 31. ovog zakona shodno se primenjuju na proizvođače iz člana 21. ovog zakona.

U vršenju nadzora, inspektor odnosno lice ovlašćeno za vršenje nadzora nad predmetima ima pravo i dužnost da proverava da li je proizvođač iz člana 21. ovog zakona obezbedio dokaze iz člana 21. stav 1. ovog zakona.

U slučaju da proizvođač iz člana 21. ovog zakona učini više od dva prekršaja u smislu neispunjavanja zahteva iz člana 21. ovog zakona, odnosno odredaba člana 15. ovog zakona, Direkcija donosi rešenje kojim nalaže proizvođaču da potvrđivanje usaglašenosti predmeta sa propisanim zahtevima može izvršiti isključivo ispitivanjem i žigosanjem kod Direkcije.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja iz stava 3. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 33.

Ukoliko inspektor odnosno lice ovlašćeno za vršenje nadzora nad predmetima u toku vršenja nadzora nad predmetom koji je stavljen na tržište ne može sa sigurnošću utvrditi da li taj predmet ispunjava propisane zahteve nalaže proizvođaču, uvozniku, zastupniku ili drugom privrednom subjektu da predmet dostavi Direkciji radi ispitivanja.

Troškove ispitivanja predmeta iz stava 1. ovog člana snosi Direkcija ako se utvrdi da predmet ispunjava propisane zahteve.

Ministar propisuje način postupanja sa predmetima u okviru nadzora nad predmetima iz stava 1. ovog člana i metode ispitivanja koje se koriste kod nadzora nad tim predmetima.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Član 34.

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik, a novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:

1) ako stave na tržište ili drže pripremljene radi stavljanja na tržište, ili drže izložene kao uzorke predmete koji ne ispunjavaju uslove u pogledu finoće (član 6);

2) ako delovi od nedragocenih metala nisu označeni odgovarajućom oznakom (član 8);

3) ako proizvođač predmeta od dragocenih metala nije označio predmet svojim znakom proizvođača odnosno predmet nije označio oznakom finoće u skladu sa ovim zakonom, ukoliko taj predmet nema oznaku finoće ili ima oznaku finoće koja ne odgovara brojčanoj vrednosti stepena finoće u smislu člana 6. ovog zakona, ili je taj predmet označen drugim znacima ili oznakama koji nisu u skladu sa ovim zakonom (član 9);

4) ako upotrebljava znak proizvođača, znak uvoznika odnosno zastupnika za koji je doneto rešenje o ukidanju rešenja o znaku proizvođača, znaku uvoznika, odnosno zastupnika i ako taj znak ne dostavi Direkciji radi uništenja (čl. 10, 11. i 14);

5) ako uvoznik, odnosno zastupnik sa sedištem u Republici Srbiji stavi na tržište predmet koji nije označio svojim dodeljenim znakom, odnosno ako taj predmet nije označio oznakom finoće u skladu sa ovim zakonom, ukoliko taj predmet nema oznaku finoće ili ima oznaku finoće koja ne odgovara brojčanoj vrednosti stepena finoće u smislu člana 6. ovog zakona (član 13);

6) ako stave na tržište ili drže pripremljene radi stavljanja na tržište, ili drže izložene kao uzorke predmete koji nisu usaglašeni sa propisanim zahtevima, odnosno koji nisu ispitani i žigosani ili ih ne prati propisana dokumentacija (član 15);

7) ako prenese utisnuti žig na drugi predmet ili posle izvršenog žigosanja predmetu dodaju druga strana tela koja se ne mogu raspoznati (član 20);

8) ako pre stavljanja u promet ne podnesu na ponovno ispitivanje i žigosanje predmete od dragocenih metala koji su izmenjeni ili prerađeni (član 20. stav 2);

9) ako obavljaju delatnost suprotno ovom zakonu (član 22. i 23);

10) ako predmeti, odnosno predmeti od drugih metala izloženi u prodajnom prostoru nisu vidno označeni natpisom, (član 27);

11) ako proizvođač, uvoznik, odnosno zastupnik i drugi privredni subjekat u svom prodajnom prostoru na vidnom mestu ne drži slike državnih žigova, rešenje o znaku proizvođača, znaku uvoznika, odnosno zastupnika, kao i lupu ili je ne stave na raspolaganje zainteresovanim licima lupe (član 28 st. 1. i 2);

12) ako otkupljivač u svim svojim otkupnim mestima na vidnom mestu ne drži rešenje o upisu u registar otkupljivača (član 28. stav 3);

13) ako ovlašćenom licu onemogući obavljanje nadzora (čl. 29, 30, 31. i 32);

14) ako stave na tržište ili na drugi način otuđe predmete za koje je doneto rešenje o povlačenju predmeta sa tržišta (član 31. stav 5);

15) ako ne dostavi predmet Direkciji na ispitivanje (član 33. stav 1).

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35.

Podzakonski akti propisani ovim zakonom biće doneti u roku od godinu od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata propisanih ovim zakonom primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala ("Službeni glasnik RSˮ, br. 36/11 i 15/16), ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 36.

Predmeti koji su ispitani i žigosani do dana stupanja na snagu ovog zakona ne podležu ponovnom ispitivanju i žigosanju.

Predmeti od zlata V stepena finoće 375 hiljaditih delova (375/1000) iz člana 6. stav 1. tačka 2) stavljaju se na tržište u skladu sa ovim zakonom posle 180 dana od dana stupanja na snagu podzakonskog akta kojim se uređuju državni žigovi za predmete od dragocenih metala.

Rešenja o znaku proizvođača, uvoznika i zastupnika izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona važe do isteka roka važenja rešenja.

Član 37.

Privredni subjekti koji na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju znak proizvođača mogu da nastave da vrše otkup upotrebljavanih predmeta i njihovih delova, ukoliko u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu zahtev za upis u registar otkupljivača.

Član 38.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o kontroli predmeta od dragocenih metala ("Službeni glasnik RSˮ, br. 36/11 i 15/16), Pravilnik o načinu vršenja kontrole i stepenu finoće zlatnih polufabrikata za zubno-protetske predmete("Službeni list SRJ", broj 8/95), Pravilnik o uslovima i načinu davanja ovlašćenja privrednim subjektima i drugim pravnim licima za obavljanje poslova ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala, kao i ispitivanja dragocenih metala i njihovih legura ("Službeni glasnik RS", broj 116/13), kao i Pravilnik o obrascu i sadržini službene legitimacije lica ovlašćenog za vršenje nadzora nad predmetima od dragocenih metala ("Službeni glasnik RS", broj 35/13).

Član 39.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, osim člana 25. koji se primenjuje danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA O PREDMETIMA OD DRAGOCENIH METALA

Oblast predmeta od dragocenih metala do sada je bila uređena Zakonom o kontroli predmeta od dragocenih metala ("Službeni glasnik RS", br. 36/11 i 15/16) i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.

Jedan od razloga za donošenje novog Zakona o predmetima od dragocenih metala sadržan je u potrebi jasnijeg definisanja poslova Direkcije za mere i dragocene metale (u daljem tekstu: Direkcija) u ovoj oblasti. Naime, u cilju rešenja problema u vezi sa otkupom upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala koji u skladu sa važećim zakonom može da obavlja svaki subjekt kome je Direkcija izdala rešenje o znaku proizvođača, Nacrtom zakona se uvodi novi pojam: "otkupljivač" predmeta od dragocenih metala, i uspostavlja novi koncept razdvajanja otkupljivača od proizvođača predmeta od dragocenih metala. S tim u vezi, kao nov posao Direkcije, Nacrtom zakona se predlaže da Direkcija vodi registar otkupljivača predmeta od dragocenih metala. Imajući u vidu da je praksa pokazala da se ne bave svi proizvođači predmeta od dragocenih metala otkupom predmeta, u cilju uspostavljanja registra otkupljivača i jasnog razlikovanja otkupljivača od proizvođača, proizvođači koji imaju nameru da se bave otkupom biće u obavezi da se u Direkciji registruju i kao otkupljivači. Obavezan upis u registar otpupljivača je neophodan i za one proizvođače koji žele da se bave otkupom, kako bi se, s jedne strane olakšao rad tržišne inspekcije, a sa druge strane, onemogućio proizvođač da npr. negira da je iskoristio svoje pravo da se bavi otkupom i da samim tim ne vodi propisanu evidenciju o otkupljenim predmetima.

Takođe, donošenjem novog Zakona o predmetima od dragocenih metala izvršava se obaveza utvrđena tačkom 48.1.1 Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz Procene rizika za pranje novca i Procene rizika za finansiranje terorizma, koji je sastavni deo zaključka Vlade RS ("Službeni glasnik RS", broj 55 od 16. jula 2018. godine - u daljem tekstu: AP), koja se odnosi na neophodnost preciziranja i razgraničenja nadležnosti u vezi sa kontrolom proizvodnje, prometa, otkupa i vođenja evidencije predmeta od dragocenih metala.

Naime, pitanje otkupa, kao i preciziranje nadležnosti za vršenje kontrole otkupa predmeta od dragocenih metala, koje je identifikovano navedenim AP, važećim zakonom je uređeno tako da otkup mogu da vrše samo proizvođači predmeta od dragocenih metala koji su ispunili propisane uslove i kojima je Direkcija izdala rešenje o znaku proizvođača predmeta od dragocenih metala. Međutim, u praksi se pokazalo da otkup predmeta od dragocenih metala, pored zlatarskih radnji, vrše i subjekti poput menjačnica, frizerskih salona i sl. koji su takođe ispunili propisane uslove i dobili od Direkcije rešenje o znaku proizvođača.

Imajući u vidu navedeno, u cilju prevazilaženja identifikovanih problema u ovoj oblasti, Nacrtom zakona su dorađene odredbe koje se odnose na otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala i predviđeno je da otkup upotrebljavanih predmeta može da vrši samo privredni subjekt koji je registrovan u APR i koji je registrovan u Direkciji, kao otkupljivač, što uključuje i proizvođače, koji takođe moraju biti registrovani kao otkupljivači. S tim u vezi, novina su odredbe u skladu sa kojima su otkupljivači dužni da prilikom otkupa predmeta ili njihovih delova izdaju ispravu-otkupni list o otkupu predmeta od dragocenih metala, koji sadrži između ostalog podatke o licu koje je prodalo predmet od dragocenih metala, vrsti predmeta od dragocenih metala i samog dragocenog metala, stepenu finoće, kao i o masi i vrednosti otkupljenog predmeta.

Otkupljivači su takođe u obavezi da otkup vrše na otkupnom mestu koje mora biti obeleženo tablom (nalepnicom) sa podacima iz registra otkupljivača. Na ovaj način se, transparentno, na svakom otkupnom mestu, i inspekciji i licu koje želi da proda upotrebljavani predmet daje do znanja da je otkup u tom objektu legalan.

U oblasti nadzora, Nacrtom zakona se vrši jasno definisanje i razgraničenje naležnosti inspekcija, čime se doprinosi većoj sigurnosti svih učesnika na tržištu i zaštiti javnog interesa. Naime, novina koja se uvodi Nacrtom zakona ogleda se u izmeštanju nadležnosti za vršenje nadzora nad privrednim subjektima koji obavljaju otkup predmeta od dragocenih metala (otkupljivači predmeta), koji više neće vršiti Direkcija, već tržišni inspektori, uz zadržavanje nadležnosti tržišne inspekcije za vršenje nadzora nad prometom predmeta. Vršenje nadzora nad predmetima od dragocenih metala koji obuhvata i nadzor nad održavanjem propisanih uslova kod proizvođača predmeta, kao i po važećem zakonu, ostaje u nadležnosti Direkcije. Tržišna inspekcija će nadzor obavljati u skladu sa Nacrtom zakona i propisima kojima se uređuje evidencija prometa u trgovini i tržišni nadzor, dok će Direkcija obavljati nadzor u skladu sa propisima kojima se uređuje tržišni i inspekcijski nadzor.

Nacrtom zakona unapređena je terminologija u ovoj oblasti. Nacrt zakona, budući da je reč o tehničkom propisu, u svom nazivu više ne sadrži reč "kontrola" predmeta od dragocenih metala. U Nacrtu zakona su neki pojmovi preciznije definisani (predmet od dragocenog metala); neki pojmovi iz važećeg zakona (poluproizvod, poluga, odlivci, granule) dodatno su usklađeni sa naimenovanjem robe iz Carinske tarife. Nacrtom zakona se po prvi put definiše pojam otkupljivača predmeta od dragocenih metala.

Dalje, investiciono zlato, u smislu propisa kojim je uređen PDV, kao specifična vrsta novca, na jasan način se isključuje iz obuhvata zakona. Na predlog članova Radne grupe za izradu Nacrta zakona iz reda Saveza udruženja zlatara Srbije, Nacrtom zakona se za predmete od zlata uvodi i V stepen finoće (375/1000), jer je ovaj stepen finoće uključen u većini zemalja članica Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala (Napomena: Konvencija o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala (Convention on the control and marking of articles of precious metals) je multilateralni međunarodni ugovor. U Konvenciji Republika Srbija trenutno ima status posmatrača, a proces pristupanja Republike Srbije Konvenciji je u završnoj fazi).

Takođe, budući da u periodu od 2011. godine, kada je donet važeći zakon, do danas, nije bilo interesovanja ni zahteva za ovlašćivanje tela koja bi, pored Direkcije, obavljala poslove ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala, kao i ispitivanja dragocenih metala i njihovih legura, Nacrt zakona više ne sadrži odredbe о ovlašćivanju tela. Takođe, ukinuto je oročavanje znaka proizvođača koji u skladu sa važećim zakonom važi 10 godina. Novinu u Nacrtu zakona predstavlja i odredba o vanrednom ispitivanju finoće predmeta, čime se svakom zainteresovanom licu u slučaju sumnje u stepen finoće predmeta, omogućava da taj predmet ispita u Direkciji, kao i odredba koja se odnose na klauzulu o uzajamnom priznavanju, koju sadrže svi neharmonizovani tehnički propisi u Republici Srbiji.

Imajući u vidu odredbe Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 36/15, 44/18-dr.zakon i 95/18), Nacrt zakona predviđa da su uslovi koje mora da ispunjava inspektor, kao i posedovanje službene legitimacije inspektora propisani zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, čime je izvršeno dodatno usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Takođe, Nacrtom zakona se vrši dalje usklađivanje sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 98/18-autentično tumačenje).

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona definisan je predmet uređenja.

Članom 2. Nacrta zakona definisani su izuzeci od primene zakona. Propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na predmete od dragocenih metala koji su namenjeni izvozu; na predmete koji su prevučeni emajlom, dragim kamenom, biserom ili drugim nemetalnim materijalom; koji se proizvode ili privremeno uvoze kao uzorci za izložbe i sajmove i nisu namenjeni za stavljanje na tržište; predmete koji su starije proizvodnje i koji imaju naučnu, istorijsku ili kulturnu vrednost, kao i na perca za naliv-pera, kao i na predmete ili delove predmeta koji se upotrebljavaju za medicinske, stomatološke, veterinarske, naučne i industrijske svrhe. Osim navedenog, odredbe zakona se ne primenjuju ni na predmete od drugih metala koji su prevučeni dragocenim metalom. Takođe, imajući u vidu da je na tržištu Republike Srbije sve prisutnija pojava investicionog zlata, koje je po svojoj prirodi specifična vrsta novca, Nacrtom zakona je jasno isključena primena ovog zakona na investiciono zlato definisano u smislu zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, i dodatno, isključena je primena ovog zakona i na investiciono srebro, platinu i paladijum.

Članom 3. Nacrta zakona definiše se značenje ključnih pojmova koji se koriste za potrebe ovog zakona. Nacrtom zakona su neki pojmovi (predmet od dragocenog metala) preciznije definisani. Kod nekih pojmova je izvršeno usklađivanje sa važećom regulativom (npr. pojam "poluproizvod") je usklađen sa nomenklaturom iz Carinske tarife; pojam "privredni subjekt" usklađen je sa Zakonom o privrednim društvima. Takođe, Nacrtom zakona se po prvi put definiše pojam otkupljivača predmeta od dragocenih metala.

Članom 4. Nacrta zakona propisano je da se predmet od dragocenih metala može staviti na tržište ako je usaglašen sa propisanim zahtevima, ako je njegova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako je označen i žigosan u skladu sa ovim zakonom, odnosno ako ga prati propisana dokumentacija.

Članom 5. Nacrta zakona definisani su poslovi koje u oblasti predmeta od dragocenih metala obavlja Direkcija za mere i dragocene metale (u daljem tekstu: Direkcija), i to: određuje rešenjem znak proizvođača, uvoznika, ili zastupnika; vodi evidenciju znakova proizvođača, uvoznika, ili zastupnika, kao i registar otkupljivača; vrši ispitivanje i žigosanje predmeta od dragocenih metala; vrši ispitivanje dragocenih metala i njihovih legura; vrši nadzor u oblasti predmeta od dragocenih metala; sarađuje sa nadležnim inspekcijskim organima i pruža stručnu pomoć iz oblasti predmeta od dragocenih metala; priprema stručne osnove za izradu nacrta propisa iz oblasti predmeta od dragocenih metala; odlučuje u upravnim postupcima iz oblasti predmeta od dragocenih metala; predstavlja Republiku Srbiju u međunarodnim i regionalnim organizacijama i uspostavlja saradnju u oblasti predmeta od dragocenih metala, i obavlja i druge poslove iz oblasti predmeta od dragocenih metala, u skladu sa zakonom. Direkcija izdaje glasilo u kome se objavljuju rešenja koja Direkcija donosi u skladu sa ovim zakonom.

Članom 6. Nacrta zakona propisano je da predmeti od dragocenih metala (u daljem tekstu: predmeti) moraju ispunjavati tehničke zahteve u pogledu jednog od propisanih stepena finoće. Za predmete od platine propisana su tri stepena finoće, i to: I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 900 hiljaditih delova (900/1000) i III stepen finoće 850 hiljaditih delova (850/1000). Za predmete od zlata propisano je pet stepena finoće, i to: I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 840 hiljaditih delova (840/1000); III stepen finoće 750 hiljaditih delova (750/1000), IV stepen finoće 585 hiljaditih delova (585/1000) i V stepen finoće 375 hiljaditih delova (375/1000). Na predlog članova Radne grupe za izradu Nacrta zakona iz reda Saveza udruženja zlatara Srbije, u obuhvat zakona uneti su i predmeti od zlata V stepena finoće (375/1000), jer je ovaj stepen finoće uključen u većini zemalja članica Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala. Za predmete od paladijuma propisana su dva stepena finoće: I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000) i II stepen finoće 500 hiljaditih delova (500/1000), a za predmete od srebra propisana su tri stepena finoće, kako sledi: I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 925 hiljaditih delova (925/1000) i III stepen finoće 800 hiljaditih delova (800/1000). Pored propisanih stepena finoće predmeti mogu imati i finoću 999 hiljaditih delova (999/1000). Za predmete od zlata (zlatnici, spomen-plakete i sl) propisano je da izuzetno od propisanih stepena finoće, mogu imati finoću 900 hiljaditih delova (900/1000) i 986 hiljaditih delova (986/1000). Oni predmeti koji su izrađeni od legure dragocenog metala čija je finoća niža od najmanjeg propisanog stepena finoće, ne smatraju se predmetima od dragocenog metala u smislu ovog zakona. Pored zahteva za stepen finoće, predmeti moraju ispunjavati i zahteve koji se odnose na stepen finoće sredstava za lemljenje, prevlaku od drugog dragocenog metala, delove od nedragocenih metala, ukoliko ih predmet sadrži, kao i druge zahteve u pogledu njihove izrade. Ministar nadležan za predmete od dragocenih metala (u daljem tekstu: ministar) bliže propisuje te zahteve.

Članom 7. Nacrta zakona propisano je da predmeti koji imaju finoću veću od finoće propisane za određeni stepen, a manju od narednog višeg stepena, smatraju se predmetima koji imaju finoću tog nižeg stepena, bez negativnih odstupanja.

Članom 8. Nacrta zakona propisano je da predmeti čiji su sastavni delovi izrađeni od legura različitih dragocenih metala među kojima nisu uočljive granice ili razlike, imati oznaku finoće dragocenog metala koji je sastavni deo legure i koji je najmanje dragocen. Predmeti čiji su sastavni delovi izrađeni od legura istog dragocenog metala ali različitih stepena finoće među kojima nisu uočljive granice ili razlike, imaće oznaku finoće sastavnog dela čiji je stepen finoće najniži. Na predmetima čiji su sastavni delovi izrađeni od legura različitih dragocenih metala među kojima je granica jasno uočljiva, označavanje finoće obavezno je na delu napravljenom od legure dragocenog metala koji je najmanje dragocen, a ostali sastavni delovi tog predmeta ne moraju biti obeleženi, ali ako se obeležavaju, obeležavaju se oznakom finoće koju ima legura dragocenog metala od koga je taj deo napravljen. Takođe, predmeti koji se sastoje od delova dragocenih metala i od delova drugih materijala nosiće oznaku finoće na delu izrađenom od dragocenog metala, a delovi od nedragocenih metala, koji su sastavni deo predmeta, moraju biti označeni oznakom METAL, MET ili M, u zavisnosti od njegove veličine.

Članom 9. Nacrta zakona propisano je da je proizvođač predmeta dužan da predmete koje proizvede, označi svojim znakom proizvođača i oznakom finoće. Pored znaka proizvođača i oznake finoće proizvođač predmeta može predmete označiti i znakom koji je zaštićen u skladu sa propisima kojima se uređuju žigovi, o čemu Direkciji prilaže dokaz. Oznaka finoće mora po brojčanoj vrednosti da odgovara jednom od stepena finoće propisanih u članu 6. Osim znakom proizvođača i oznakom finoće koji su određeni u skladu sa ovim zakonom, kao i znakom koji je zaštićen u skladu sa propisima kojima se uređuju žigovi, proizvođač ne može predmete označavati drugim znacima ili oznakama. Ministar propisuje sadržinu, oblik i dimenzije znaka proizvođača, uvoznika, ili zastupnika i oznake finoće, način na koji se predmeti označavaju, opremu i izgled radnih prostorija koje moraju da poseduju proizvođači predmeta, kao i sadržinu i obrazac zahteva za dobijanje znaka proizvođača.

Članom 10. Nacrta zakona propisano je da se znak proizvođača određuje rešenjem koje na zahtev proizvođača donosi Direkcija, kao i da taj znak mora biti evidentiran k od Direkcije. Nakon dobijanja rešenja o određivanju znaka proizvođača, proizvođač je dužan da Direkciji dostavi matricu znaka proizvođača, kao i znak proizvođača radi uzimanja otiska. Matrice znak a proizvođača i otisak žiga tog znaka čuvaju se u Direkciji. Ovim članom propisana je i obaveza proizvođača da obavesti Direkciju o svim promenama u vezi sa poslovanjem ili sedištem, odnosno o svim promenama u njegovim organizacionim jedinicama, kao i o obustavi poslovanja u roku od 30 dana od dana nastanka promene ili obustave poslovanja. Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi. Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Članom 11. Nacrta zakona propisani su slučajevi u kojima Direkcija može rešenjem ukinuti rešenje o određivanju znaka proizvođača, i to: ako se utvrdi da proizvođač predmeta više ne ispunjava propisane uslove; ako je proizvođač odnosno odgovorno lice kod proizvođača izvršilo krivično delo falsifikovanja znakova za označavanje predmeta za koje je pravosnažno osuđen, kao i ako proizvođač predmeta prestane da obavlja delatnost koja se odnosi na proizvodnju, odnosno izradu predmeta od dragocenih metala. Protiv rešenja kojim je Direkcija ukinula rešenje o znaku proizvođača može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba na rešenje ne odlaže njegovo izvršenje, a rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Uz žalbu se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi. Znak proizvođača za koji je ukinuto rešenje o znaku proizvođača ne može se upotrebljavati. Proizvođač kome je ukinuto rešenje o određivanju znaka proizvođača iz razloga što je utvrđeno da više ne ispunjava propisane uslove ili iz razloga što je proizvođač odnosno odgovorno lice kod proizvođača izvršilo krivično delo falsifikovanja znakova za označavanje predmeta za koje je pravosnažno osuđen, ne može podneti novi zahtev za određivanje znaka proizvođača u roku od šest meseci od dana prijema rešenja o ukidanju rešenja o znaku proizvođača i dužan je da znak proizvođača dostavi Direkciji radi uništenja u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o ukidanju rešenja o znaku proizvođača. Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja o ukidanju rešenja o određivanju znaka proizvođača primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 12. Nacrta zakona propisuje da Direkcija može izdati rešenje o znaku proizvođača i članovima udruženja primenjenih umetnika koji izrađuju umetničke predmete, pod uslovima i na način pod kojima se to rešenje izdaje proizvođačima predmeta. Uz zahtev za izdavanje rešenja podnosi se dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, a odredbe ovog zakona koje se odnose na proizvođače predmeta primenjuju se i na članove udruženja primenjenih umetnika koji izrađuju umetničke predmete.

Članom 13. Nacrta zakona propisano je da je uvoznik ili zastupnik, pre stavljanja predmeta na tržište, dužan da označi predmete stran og proizvođača svojim znakom, odnosno znakom uvoznika ili znakom zastupnika. Ukoliko predmeti stranog proizvođača nemaju oznaku finoće ili ta oznaka ne odgovara brojčanoj vrednosti stepena finoće u smislu člana 6. ovog zakona, uvoznik, ili zastupnik je dužan da te predmete označi oznakom finoće u skladu sa ovim zakonom. Takođe, znak uvoznika ili zastupnika ne stavlja se na predmet iz uvoza koji prati sertifikat ili druga isprava kojom se garantuje i potvrđuje stepen finoće predmeta.

Članom 14. Nacrta zakona propisano je da se odredbe čl. 9. do 12. ovog zakona koje odnose na obaveze proizvođača shodno primenjuju i na uvoznika ili zastupnika.

Članom 15. Nacrta zakona propisana je obaveza proizvođača da, pre stavljanja predmeta na tržište, predmet dostavi na ispitivanje i žigosanje, radi utvrđivanja njegove usaglašenosti sa propisanim zahtevima. Takođe, uvoznik ili zastupnik obezbeđuje utvrđivanje usaglašenosti predmeta sa propisanim zahtevima podnošenjem tog predmeta na ispitivanje i žigosanje. Uvoznik, odnosno zastupnik je dužan da uz zahtev za žigosanje predmeta iz uvoza dostavi Direkciji i carinsku deklaraciju predmeta koja se odnosi na carinski postupak puštanja robe u slobodan promet. Privredni subjekt stavlja na tržište samo predmete od dragocenih metala koji su usaglašeni sa propisanim zahtevima. Pod žigosanjem, za predmete iz uvoza koje prate odgovarajući sertifikati odnosno druge isprave kojima se garantuje i potvrđuje stepen finoće predmeta, smatraće se izdavanje uverenja o potvrđivanju stepena finoće predmeta. Takođe, u slučaju sumnje u stepen finoće predmeta, zainteresovano lice može tražiti od Direkcije vanredno ispitivanje finoće predmeta od dragocenog metala i izdavanje izveštaja o izvršenom ispitivanju. Troškove vanrednog pregleda stepena finoće snosi podnosilac zahteva. Ovim članom propisano je i da ministar bliže propisuje vrste, oblike, izgled i način izrade državnih žigova.

Članom 16. Nacrta zakona je propisano da obavezi ispitivanja i žigosanja ne podležu predmeti od platine, zlata i paladijuma mase do 1 g i predmeti od srebra mase do 3 g, kao i delovi, odnosno nekompletni predmeti.

Članom 17. Nacrta zakona propisano je da ispitivanje, odnosno žigosanje predmeta obavlja Direkcija. Ministar propisuje način ispitivanja i žigosanja predmeta, ispitivanja dragocenih metala i njihovih legura, sadržinu i obrazac zahteva za ispitivanje, odnosno žigosanje predmeta, obrazac izveštaja o rezultatima izvršenog ispitivanja dragocenih metala i njihovih legura, kao i opremu za ispitivanje i žigosanje predmeta, spisak predmeta koji se žigošu i mesto na koje se državni žig utiskuje.

Članom 18. Nacrta zakona propisano je da se pri podnošenju predmeta na ispitivanje i žigosanje, podnosi pisani z ahtev, koji naročito sadrži vrstu, broj i masu predmeta, leguru dragocenog metala od koje je predmet izrađen, kao i njenu finoću.

U slučaju kada Direkcija ispitivanjem utvrdi da je predmet u saglasnosti sa oznakom finoće, kao i da ispunjava i druge propisane zahteve izvršiće žigosanje tog predmeta.

U slučaju kada Direkcija ispitivanjem utvrdi da predmet nije u saglasnosti sa oznakom finoće ili da ne ispunjava druge propisane zahteve, doneće rešenje o odbijanju zahteva, i takav predmet će učiniti nepodobnim za stavljanje na tržište. U slučaju kada Direkcija ne može sa sigurnošću da utvrdi da li predmet ispunjava propisane zahteve, ispitaće taj predmet na način koji može zahtevati njegovo oštećenje, odnosno uništenje uz saglasnost podnosioca zahteva. Ukoliko podnosilac zahteva ne da saglasnost da se predmet ispita na način koji može dovesti do oštećenja, odnosno uništenja tog predmeta, Direkcija će doneti rešenje o odbijanju zahteva. Ako se prilikom vršenja nadzora nad predmetima od dragocenih metala utvrdi da je podnosilac zahteva iz stava 6. ovog člana, kome je Direkcija izdala rešenje o znaku proizvođača, odnosno rešenje o znaku uvoznika ili zastupnika, stavio na tržište predmete koji ne ispunjavaju zahteve propisane ovim zakonom, Direkcija će doneti rešenje o ukidanju tog rešenja. Protiv rešenja o odbijanju zahteva za ispitivanje i žigosanje, kao i protiv rešenja o ukidanju rešenja proizvođač može izjaviti žalbu ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Uz žalbu na rešenje Direkcije podnosi se dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi. Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja o ukidanju rešenja o određivanju znaka proizvođača primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 19. Nacrta zakona propisuje da se predmeti od dragocenih metala ispituju i žigošu u službenim prostorijama Direkcije, kao i da se izuzetno, na zahtev proizvođača, uvoznika ili zastupnika, predmeti mogu, ispitivati i žigosati i u njihovim poslovnim prostorijama ako su ispunjeni propisani uslovi za odgovarajuće radne prostorije i opremu za ispitivanje i žigosanje. Ispunjenost uslova utvrđuje Direkcija, rešenjem, koje donosi direktor Direkcije na period od pet godina. Protiv rešenja Direkcije može se izjaviti žalba ministru, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi. Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.Na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja iz stava 3. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Uz zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova podnosi se dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi. Ministar propisuje uslove koje moraju ispunjavati radne prostorije i oprema za ispitivanje i žigosanje predmeta.

Član 20. Nacrta zakona propisano je da se posle izvršenog žigosanja predmetu ne smeju dodavati delovi od dragocenih ili drugih metala, kao ni drugi materijali koji se ne mogu raspoznati. Ako žigosani predmet od dragocenog metala bude izmenjen ili prerađen tako da mu se promeni stepen finoće, mora se ponovo podneti na ispitivanje i žigosanje. Zabranjeno je prenošenje utisnutog žiga na drugi predmet.

Član 21. Nacrta zakona propisuje da se obaveza žigosanja predmeta na način iz člana 15. ovog zakona ne odnosi na proizvođača koji za predmet od dragocenog metala ima propisanu dokumentaciju. Takav proizvođač dužan je da od Direkcije, za predmet za koji ima propisanu dokumentaciju pribavi dokaz o stepenu finoće i sastava legure dragocenog metala od koje je izradio predmet, a usaglašenost predmeta sa propisanim zahtevima potvrđuje označavanjem predmeta svojim znakom proizvođača i oznakom finoće. Proizvođač je dužan da propisanu dokumentaciju čuva trajno i da vodi evidenciju o izrađenim predmetima od legure za koju ima dokaz o stepenu finoće i sastava. Usaglašenost predmeta iz stava 1. ovog člana može se utvrđivati i ispitivanjem i žigosanjem tog predmeta. Ministar propisuje način utvrđivanja usaglašenosti predmeta sa propisanim zahtevima na osnovu propisane dokumentacije, kao i sadržinu te dokumentacije.

Član 22. Nacrta zakona sadrži nove odredbe koje se odnose na otkup i otkupljivače i propisuje da otkup upotrebljavanih predmeta ili njihovih delova od dragocenih metala može da vrši samo otkupljivač, na registrovanom otkupnom mestu, koje mora biti obeleženo tablom (nalepnicom), sa podacima iz registra otkupljivača. Otkupljivač je dužan da prilikom otkupa predmeta ili njihovih delova izdaje ispravu-otkupni list o otkupu predmeta od dragocenih metala sa propisanim sadržajem. Kopije svih izdatih isprava-otkupnih listova moraju se čuvati na otkupnom mestu u skladu sa propisima o računovodstvu, a evidenciju o izvršenom prometu otkupljivač je dužan da vodi na otkupnom mestu u skladu sa propisima kojima se uređuje evidencija prometa u trgovini.

Član 23. Nacrta zakona propisuje da Direkcija vodi evidenciju znakova proizvođača, uvoznika i zastupnika, čija je sadržina propisana ovim članom. Novina je da Direkcija vodi registar otkupljivača, čija je sadržina takođe propisana ovim članom. Upis u registar otkupljivača vrši se na zahtev lica koje traži upis u taj registar i podnosilac zahteva može da započne obavljanje otkupa tek danom upisa u registar. Rešenje o upisu u Registar otkupljivača donosi Direkcija. Protiv rešenja o

upisu u registar može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uz koju se prilaže dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi. Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, a na pitanja koja ovim zakonom nisu posebno uređena, a odnose se na donošenje rešenja o upisu u registar primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Otkupljivač je u obavezi da obavesti Direkciju o svim promenama podataka iz registra otkupljivača u roku od sedam dana od dana nastanka promene ili obustave poslovanja i briše se iz registra otkupljivača na lični zahtev. Registar otkupljivača je javan i Direkcija ga objavljuje na svojoj internet stranici.

Članom 24. Nacrta zakona propisano je da u Republici Srbiji važe inostrani žigovi ako su izdati u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima čiji je potpisnik Republika Srbija. Ministar može priznati važenje inostranih žigova na predmetima, ako su izdati pod uslovima koji obezbeđuju ispunjenost zahteva koji su u Republici Srbiji propisani za te predmete. Ministar bliže propisuje način priznavanja inostranih žigova iz stava 2. ovog člana.

Članom 25. Nacrta zakona propisano je da u Republici Srbiji važe državni žigovi koji su izdati u drugoj državi članici Evropske unije, državi potpisnici EFTA Sporazuma ili Turskoj pod uslovima da se primenjuje sistem ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala koji je identičan ili sličan sistemu ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala u Republici Srbiji. Izuzetno od stava 1. ovog člana može se ograničiti stavljanje na tržište ili povući sa tržišta predmeti od dragocenih metala, ukoliko se posle sprovedenog postupka iz Uredbe EZ br. 764/2008, utvrdi da predmeti od dragocenih metala ne može da ispuni zahteve identične zahtevima koji su propisani ovim zakonom. Primena sličnog ili identičnog sistema iz stava 1. ovog člana podrazumeva da ispitivanje i žigosanje predmeta od dragocenih metala sprovodi nezavisno telo ili institucija kojima je država iz koje se predmeti od dragocenih metala uvoze odredila da sprovode žigosanje.

Članom 26. Nacrta zakona propisano je da se za sprovođenje ispitivanja i žigosanja predmeta, vršenje hemijskih analiza dragocenih metala, legura i predmeta, ispitivanja opreme koja služi za ispitivanje predmeta od dragocenih metala, utvrđivanja ispunjenosti uslova za donošenje rešenja o znaku proizvođača, uvoznika, odnosno zastupnika, utvrđivanja ispunjenosti uslova za donošenje rešenja o ispitivanju i žigosanju predmeta u poslovnim prostorijama proizvođača ili uvoznika, kao i za izvršavanje drugih poslova u vezi sa ispitivanjem i žigosanjem predmeta, koje sprovodi Direkcija u skladu sa ovim zakonom plaćaju takse. Visina tih taksi ista je za strana i domaća lica i one se uplaćuju na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.

Članom 27. Nacrta zakona propisano je da se u poslovnom prostoru proizvođača, uvoznika, zastupnika ili drugog privrednog subjekta nalaze predmeti koji su pripremljeni radi stavljanja na tržište, kao i da se u tom prostoru mogu naći i predmeti za koje je Direkciji podnet zahtev za ispitivanje i žigosanje. Predmeti namenjeni za prodaju nalaze se u prodajnom prostoru proizvođača, uvoznika odnosno zastupnika ili drugog privrednog subjekta i moraju biti označeni natpisom kao predmeti od određenog dragocenog metala. Proizvodi izrađeni od drugih metala koji se u prodajnom prostoru drže zajedno sa predmetima moraju biti posebno označeni natpisom kao proizvodi koji nisu od dragocenog metala.

Član 28. Nacrta zakona propisuje da se u prodajnom prostoru, na vidnom mestu, moraju držati slike državnih žigova i lupa pomoću koje se oznake i žigovi, propisani ovim zakonom, mogu jasno videti i razlikovati i koja se mora staviti na raspolaganje zainteresovanim licima, kao i obaveštenje o tome da obavezi žigosanja ne podležu predmeti od platine, zlata i paladijuma mase do 1 g i predmeti od srebra mase do 3 g. Proizvođači, uvoznici ili zastupnici dužni su da u svojim prodajnim prostorima na vidnom mestu drže i rešenje o znaku proizvođača, uvoznika ili zastupnika. Novina predviđena Nacrtom zakona ogleda se u obavezi otkupljivača da u svim svojim otkupnim mestima na vidnom mestu drže rešenje o upisu u registar otkupljivača koji izdaje Direkcija.

Član 29. Nacrta zakona propisuje da nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u oblasti predmeta vrši Ministarstvo. U cilju ispunjenja obaveze utvrđene AP, u ovom članu je izvršeno jasno razgraničenje nadležnosti inspekcija, odnosno nadzora koji vrše tržišni inspektori i nadzora koji vrši Direkcija. S tim u vezi predviđeno je da nadležnost nad prometom i otkupom predmeta vrše tržišni inspektori u skladu sa ovim zakonom, kao i propisima kojima se uređuje evidencija prometa u trgovini i tržišni nadzor, a da Direkcija vrši nadzor nad predmetima od dragocenih metala koji obuhvata nadzor nad: predmetima koji su stavljeni na tržište i pripremljeni radi stavljanja na tržište, u smislu ispunjavanja propisanih zahteva; održavanjem propisanih uslova kod proizvođača predmeta kojima je izdato rešenje o znaku proizvođača, uvoznika ili zastupnika, kao i nadzor nad održavanjem propisanih uslova u poslovnim prostorijama proizvođača, uvoznika ili zastupnika predmeta u skladu sa članom 19. ovog zakona. Direkcija vrši nadzor u skladu sa propisima kojima se uređuje tržišni i inspekcijski nadzor.

Članom 30. Nacrta zakona propisano je da Direkcija vrši nadzor preko inspektora, odnosno lica ovlašćenih za vršenje nadzora nad predmetima od dragocenih metala. U delu koji se odnosi na uslove koje mora da ispunjava lice da bi bilo inspektor, kao i u pogledu posedovanja službene legitimacije inspektora izvršeno je dodatno usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. S tim u vezi, predviđeno je da inspektor može biti lice koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, kao i da mora imati službenu legitimaciju u skladu sa tim zakonom. Ovim članom definisani su i slučajevi u kojima službena legitimacija prestaje da važi.

Član 31. Nacrta zakona predviđa da u vršenju nadzora nad predmetima koji su stavljeni na tržište, inspektor odnosno lice ovlašćeno za vršenje nadzora nad predmetima ima pravo i dužnost da: ulazi u prostorije u kojima se predmeti proizvode i označavaju, radi provere ispunjenosti propisanih uslova u pogledu opreme i radnih prostorija; ulazi u sve prostorije koje čine poslovni i prodajni prostor proizvođača, uvoznika, zastupnika i privrednog subjekta, u kojima se predmeti stavljaju na tržište ili drže pripremljeni radi stavljanja na tržište, radi proveravanja usaglašenosti predmeta sa propisanim zahtevima, kao i ispunjenosti zahteva iz čl. 27. i 28. st. 1. i 2. ovog zakona; da ulazi u prostorije proizvođača, uvoznika odnosno zastupnika u kojima se vrši ispitivanje i žigosanje predmeta u skladu sa članom 19. stav 2. ovog zakona, radi provere ispunjenosti propisanih uslova; da izvrši uvid, odnosno naloži da mu se u određenom roku stavi na uvid dokumentacija od značaja za nadzor, koju nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti i uzima pismene i usmene izjave u vezi sa podacima koji su mu potrebni za sastavljanje zapisnika o izvršenom nadzoru i sačinjava zapisnik.

Ovim članom propisuje se i postupanje samog inspektora, donošenje tri vrste rešenja u upravnom postupku, kao i mogućnost vođenja drugostepenog upravnog postupka.

Članom 32. Nacrta zakona propisano je da se odredbe člana 31. ovog zakona shodno primenjuju na proizvođače iz člana 21. ovog zakona. U vršenju nadzora, inspektor odnosno lice ovlašćeno za vršenje nadzora nad predmetima ima pravo i dužnost da proverava da li je proizvođač iz člana 21. ovog zakona obezbedio dokaze iz člana 21. stav 1. ovog zakona.

Članom 33. Nacrta zakona propisano je da ukoliko inspektor, odnosno lice ovlašćeno za vršenje nadzora nad predmetima u toku vršenja nadzora nad predmetom koji je stavljen na tržište ne može sa sigurnošću utvrditi da li taj predmet ispunjava propisane zahteve nalaže proizvođaču, uvozniku, zastupniku ili drugom privrednom subjektu da predmet dostavi Direkciji radi ispitivanja. Troškove ispitivanja predmeta snosi Direkcija ako se utvrdi da predmet ispunjava propisane zahteve. Ovim članom propisano je i da ministar propisuje način postupanja sa predmetima u okviru nadzora nad predmetima i metode ispitivanja koje se koriste kod nadzora nad tim predmetima.

Članom 34. Nacrta zakona propisane su kaznene odredbe.

Članom 35. Nacrta zakona propisan je rok za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona, kao i da će se do donošenja tih akata primenjivati propisi doneti na osnovu Zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala ("Službeni glasnik RSˮ, br. 36/11 i 15/16), ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 36. Nacrta zakona propisano je da predmeti koji su ispitani i žigosani do dana stupanja na snagu ovog zakona ne podležu ponovnom ispitivanju i žigosanju. Predmeti od zlata V stepena finoće 375 hiljaditih delova (375/1000) stavljaju se na tržište u skladu sa ovim zakonom posle 180 dana od dana stupanja na snagu podzakonskog akta kojim se uređuju državni žigovi za predmete od dragocenih metala. Rešenja o znaku proizvođača, uvoznika i zastupnika izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona važe do isteka roka važenja rešenja.

Članom 37. Nacrta zakona propisano je da privredni subjekti koji na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju znak proizvođača mogu da nastave da vrše otkup upotrebljavanih predmeta i njihovih delova, ukoliko u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu zahtev za upis u registar otkupljivača.

Članom 38. Nacrta zakona propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o kontroli predmeta od dragocenih metala ("Službeni glasnik RSˮ, br. 36/11 i 15/16), Pravilnik o načinu vršenja kontrole i stepenu finoće zlatnih polufabrikata za zubno-protetske predmete ("Službeni list SRJ", broj 8/95), Pravilnik o uslovima i načinu davanja ovlašćenja privrednim subjektima i drugim pravnim licima za obavljanje poslova ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala, kao i ispitivanja dragocenih metala i njihovih legura ("Službeni glasnik RS", broj 116/13), kao i Pravilnik o obrascu i sadržini službene legitimacije lica ovlašćenog za vršenje nadzora nad predmetima od dragocenih metala ("Službeni glasnik RS", broj 35/13).

Članom 39. Nacrta zakona propisano je stupanje na snagu ovog zakona, kao i odložena primena člana 25. koji se primenjuje danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo privrede, 10.04.2019.