Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O PUTEVIMA - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O PUTEVIMA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se pravni položaj javnih i nekategorisanih puteva, uslovi i način upravljanja, zaštite i održavanja javnih puteva, posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva, izvori i način finansiranja izgradnje, rekonstrukcije, zaštite i održavanja puteva, sticanje prava svojine, inspekcijski nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje, izgradnju, rekonstrukciju, zaštitu i održavanje javnih puteva.

Definicije

Član 2.

Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:

1)         put je građevinski objekat namenjen za saobraćaj, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim ovim zakonom i drugim propisima;

2)         javni put je put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa i koji je nadležni organ proglasio kao takav;

3)         državni put je javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju države sa mrežom evropskih puteva i deo je mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, privredno značajna naselja na teritoriji države, područje dva ili više okruga ili područje okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje u slučaju da nije izgrađen obilazni put pored naselja;

4)         autoput je državni put namenjen za motorni saobraćaj, sa fizički razdvojenim kolovozima po smerovima, bez ukrštanja u istom nivou i sa potpunom kontrolom pristupa, koji ima najmanje dve saobraćajne i jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takav je obeležen propisanom saobraćajnom signalizacijom i opremom;

5)         potpuna kontrola pristupa podrazumeva da je pristup moguć samo preko ulivno-izlivnih rampi sa saobraćajnim trakama za uključivanje, odnosno isključivanje na denivelisanim raskrsnicama;

6)         opštinski put je javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada, sa mrežom državnih puteva;

7)         ulica je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja;

8)         nekategorisani put je put koji je nadležni organ proglasio nekategorisanim putem i koji je kao takav upisan u javne evidencije o nepokretnostima i pravima na njima;

9)         naselje je izgrađeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad ljudi i za zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika, čije se granice utvrđuju planskim dokumentom i obeležene su propisanim saobraćajnim znakom na javnom putu;

10)       put van naselja je deo javnog puta van granica naselja;

11)       put u naselju je deo javnog puta unutar granica naselja koje su određene planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave;

12)       saobraćajna signalizacija i oprema jesu sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja, saobraćajni znakovi, oznake na putu, uređaji za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, branici ili polubranici na prelazu puta preko železničke pruge, privremena saobraćajna signalizacija, svetlosne oznake na putu i druge oznake na putu (oprema puta) u skladu sa propisima kojim se uređuje saobraćajna signalizacija;

13)       oprema za zaštitu javnog puta, saobraćaja i okoline jesu elementi inteligentnih transportnih sistema, ventilacioni i sigurnosni uređaji u tunelima, objekti i uređaji za zaštitu puta i saobraćaja, kao i objekti i uređaji za zaštitu neposrednog okruženja puta (snegobrani, vetrobrani, zaštita od osulina, zaštita od buke i drugih štetnih uticaja na okolinu), instalacije rasvete i rasveta za potrebe saobraćaja, uređaji za evidenciju saobraćaja, putne meteorološke stanice i sl.;

14)       označavanje javnih puteva jeste postupak definisanja kategorije i prostornog položaja puta (kilometarska i hektometarska stacionaža);

15)       evidencija o javnim putevima jeste propisana sadržina saobraćajno-tehničkih podataka i postupak prikupljanja, odnosno obnavljanja tih podataka o javnim putevima;

16)       kategorizacija puteva jeste podela javnih puteva na osnovu propisanih kriterijuma;

17)       kolovoz jeste izgrađena površina puta po kojoj se odvija saobraćaj i čine ga saobraćajne trake (vozne, dodatne, zaustavne i sl.) za kretanje, odnosno mirovanje vozila i ivične trake;

18)       trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka;

19)       biciklistička staza je put namenjen za kretanje bicikala;

20)       kolovozna konstrukcija jeste višeslojni kruti ili fleksibilan sistem koji služi da primi mehanička dejstva vozila i prenese ih na donji stroj javnog puta, radi bezbednog, nesmetanog i ekonomičnog kretanja vozila,bicikala i pešaka;

21)       kolovozni zastor jeste završni sloj kolovozne konstrukcije;

22)       bankina je element puta u nasipu koji obezbeđuje bočnu stabilnost puta i služi za postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta;

23)       rigola jeste element puta za prihvatanje i kontrolisano vođenje površinskih voda koji obezbeđuje stabilnost kolovozne konstrukcije;

24)       berma je element puta između rigole i kosine useka i služi za zaštitu rigole od erodiranog materijala, postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta, kao i za obezbeđenje preglednosti puta;

25)       razdelna traka je element puta kojim se fizički razdvajaju smerovi vožnje i služi za postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme, kao i elemenata putnog objekta;

26)       razdelni pojas je razdelna traka širine veće od šest metara;

27)       zaštitna traka jeste element javnog puta kojim se fizički razdvaja saobraćaj motornih vozila od ostalog saobraćaja;

28)       putni objekat je građevinski objekat koji je sastavni deo puta: most, podvožnjak, nadvožnjak, vijadukt, propust, tunel, galerija, potporni zid, obložni zid i sl.;

29)       nadvožnjak je objekat iznad puta kojim se reguliše ukrštanje u dva ili više nivoa sa drugim putevima, drugim infrastrukturnim sistemom ili železnicom;

30)       podvožnjak je objekat u trupu puta kojim se reguliše ukrštanje u dva nivoa sa drugim putem, drugim infrastrukturnim sistemom ili železnicom;

31)       prateći sadržaji javnog puta jesu površine, objekti, postrojenja i uređaji za efikasno upravljanje putevima i saobraćajem (funkcionalni sadržaji), kao i za pružanje usluga korisnicima puta (prateći sadržaji za potrebe korisnika);

32)       funkcionalni sadržaji puta jesu površine, objekti, postrojenja i uređaji koji su namenjeni za efikasno upravljanje putem i saobraćajem na putu (baze za održavanje puta, centri za upravljanje saobraćajem, naplatne stanice i drugi sadržaji);

33)       prateći sadržaji puta za potrebe korisnika jesu površine i objekti za pružanje različitih usluga korisnicima puta (stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, mesta za punjenje vozila na električni pogon, odmorišta, parkirališta, moteli, restorani, servisi, prodavnice i drugi objekti za pružanje usluga);

34)       autobusko stajalište je posebno izgrađen deo puta, odnosno propisno obeležen deo kolovoza namenjen za zaustavljanje autobusa radi ukrcavanja i iskrcavanja putnika i utovara i istovara prtljaga;

35)       putno zemljište je kontinualna površina unutar granica putnog zemljišta;

36)       granica putnog zemljišta je linija sa obe strane useka i nasipa, udaljena najmanje jedan metar od linija koje čine krajnje tačke poprečnog profila puta, van naselja, mereno na spoljnu stranu;

37)       zaštitni pojas puta je kontinualna površina merena od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu čija je širina propisana ovim zakonom;

38)       pojas kontrolisane izgradnje je kontinualna površina merena od granice zaštitnog pojasa na spoljnu stranu čija je širina ista kao širina zaštitnog pojasa na kojoj se ograničava vrsta i obim izgradnje objekata i koja služi za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu;

39)       vazdušni prostor iznad kolovoza je prostor u visini od najmanje sedam metara sa slobodnim prostorom u visini od najmanje 4,75 metara od najviše tačke kolovoza;

40)       raskrsnica je mesto na kojem se ukrštaju, spajaju, odnosno razdvajaju saobraćajni tokovi na najmanje dva puta u istom ili različitim nivoima;

41)       spojna (ulivno-izlivna) rampa je samostalni put za vođenje saobraćajnih tokova koji na denivelisanim raskrsnicama menjaju putni pravac;

42)       ukrštaj je mesto ukrštanja puta sa drugim linijskim infrastrukturnim objektima u istom ili različitim nivoima;

43)       prilazni put je put koji omogućava vlasniku, odnosno neposrednom držaocu nepokretnosti prilaz na javni put, odnosno nekategorisani put pored kojeg se nepokretnost nalazi;

44)       saobraćajni priključak je uređena površina, deo javnog puta, na kojoj se međusobno povezuju javni, nekategorisani i prilazni putevi na način propisan ovim zakonom;

45)       zahtevana preglednost je rastojanje potrebno za bezbedno zaustavljanje vozila ispred nepokretne prepreke na kolovozu puta koja mora biti obezbeđena na svakoj tački puta i koja se određuje na osnovu merodavnih vrednosti projektne brzine u oba smera vožnje;

46)       sused je vlasnik, odnosno neposredni držalac zemljišta i objekata koji ima najmanje jednu zajedničku granicu sa katastarskom parcelom na kojoj je izgrađen put;

47)       upravljanje saobraćajem jeste vođenje, praćenje i kontrola saobraćaja na javnom putu, odnosno deonici javnog puta;

48)       obustava saobraćaja je kontrolisani prekid saobraćaja na putu;

49)       ograničenje saobraćaja je zabrana kretanja pojedinih vrsta vozila na putu;

50)       vanredni prevoz jeste prevoz vozilom, odnosno skupom vozila koja sama ili sa teretom prekoračuju propisima dozvoljeno osovinsko opterećenje, najveću dozvoljenu ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu;

51)       granica eksproprijacije je linija do koje se vrši eksproprijacija a utvrđuje se na propisanom odstojanju merenom od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu puta;

52)       pojas eksproprijacije je kontinualna površina unutar granica eksproprijacije;

53)       inteligentni transportni sistemi (ITS) jesu sistemi informacionokomunikacionih tehnologija u drumskom saobraćaju koji se odnose na puteve, vozila i učesnike u saobraćaju i koriste se za upravljanje saobraćajem i mobilnošću, kao i za veze sa ostalim vidovima saobraćaja;

54)       upravljač javnog puta je javno preduzeće, privredno društvo i drugi oblici organizovanja koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća mogu da obavljaju delatnost od opšteg interesa;

55)       infrastrukturna naknada je naknada koja treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje, održavanja, poslovanja i razvoja u vezi sa izgrađenom infrastrukturom;

56)       naknada eksternih troškova je naknada troškova nastalih zbog zagađenja vazduha ili štetnih uticaja buke koja je posledica odvijanja saobraćaja;

57)       koncesiona putarina je putarina koju ubira koncesionar u skladu sa ugovorom o koncesiji;

58)       interoperabilnost je mogućnost sistema i pridruženih poslovnih procesa da nesmetano razmenjuju podatke;

59)       zaštita puta jeste skup mera i zabrana koje se odnose na intervencije na putu, zaštitnom pojasu i pojasu kontrolisane izgradnje propisanih ovim zakonom u cilju njegove zaštite;

60)       održavanje javnog puta jeste izvođenje radova i obavljanje usluga u okviru postojećeg putnog zemljišta kojima se obezbeđuje očuvanje karakteristika puta u stanju koje je bilo u trenutku njegove izgradnje ili rekonstrukcije i može biti redovno, rehabilitacija i urgentno;

61)       rekonstrukcija javnog puta jeste izvođenje radova na postojećem putu i zaštitnom pojasu sa pripadajućim objektima puta kojima se mogu promeniti geometrijski elementi, položaj ili oprema postojećeg puta sa ciljem unapređenja funkcionalnih i konstruktivnih karakteristika puta u celini ili njegovih pojedinih elemenata ili objekata;

62)       tunel je podzemni ili podvodni putni objekat namenjen za odvijanje saobraćaja;

63)       savetnik za bezbednost u tunelu je lice koje kod upravljača javnog puta obavlja poslove kojima se obezbeđuje primena propisa kojima se uređuju tuneli;

64)       elektronska naplata putarine je način bezkontaktne naplate pri kome vozila prolaze bez zaustavljanja ulaznom i izlaznom (naplatnom) saobraćajnom trakom korišćenjem elektronskog uređaja;

65)       EENP je Evropska elektronska naplata putarine koja predstavlja sistem elektronske naplate putarine na teritoriji Evropske unije koji omogućava korisniku državnog puta, da na osnovu ugovora zaključenog sa pružaocem usluge EENP-a, stekne status korisnika usluge EENP-a;

66)       pružalac usluge Evropske elektronske naplate putarine je pravno lice na teritoriji Evropske unije koje obavlja delatnost pružanja usluge EENP i upisan je u registar pružalaca EENP usluge u državi članici Evropske unije u kojoj ima sedište;

67)       procena uticaja puta na bezbednost saobraćaja na mreži puteva jeste strateška komparativna analiza uticaja varijanti novog ili rekonstruisanog puta na bezbednost saobraćaja na mreži puteva;

68)       revizija projekata puta sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta je nezavisna, formalna i sistematska provera projekta puta sa aspekta bezbednosti saobraćaja;

69)       provera bezbednosti saobraćaja na putu je nezavisna, formalna i sistematska provera elemenata postojećeg puta sa aspekta bezbednosti saobraćaja;

70)       mapiranje rizika je objektivni metod ocenjivanja bezbednosti puta na osnovu stvarnih neželjenih događaja na posmatranoj putnoj mreži;

71)       revizor je nezavisno stručno lice koje poseduje licencu za revizora i koje sprovodi reviziju projekata puta sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta;

72)       proveravač je nezavisno stručno lice koje poseduje licencu za proveravača za sprovođenje provere bezbednosti saobraćaja na putu.

Pravni status puteva

Član 3.

Javni i nekategorisani putevi su dobra u opštoj upotrebi, u javnoj su svojini i na njima se ne mogu sticati ni zasnivati stvarna prava, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom.

Na javnom putu može se zasnovati pravo službenosti, odnosno drugo srodno pravo, radi izgradnje komunalnih, vodnih, energetskih objekata i objekata elektronskih komunikacija i povezane opreme, na način određen ovim zakonom.

Izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i korišćenje javnog puta mogu biti predmet koncesije u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije i ovim zakonom.

Državni putevi I i II reda su u svojini Republike Srbije, izuzev državnih puteva, odnosno delova državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine koji su u svojini autonomne pokrajine.

Opštinski putevi, ulice i nekategorisani putevi (koji nisu deo državnog puta I i II reda) su u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

Putevi iz st. 4. i 5. ovog člana upisuju se u javne knjige o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, istovremeno sa upisom prava javne svojine na tim putevima, kao dobrima u opštoj upotrebi, i to prava svojine Republike Srbije na državnim putevima I i II reda, prava svojine autonomne pokrajine na državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine i prava svojine jedinice lokalne samouprave na opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima (koji nisu deo državnog puta I i II reda), u skladu sa propisima kojima se uređuju javne knjige o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.

Javni putevi upisuju se u javne knjige iz stava 6. ovog člana sa pripadajućim objektima i zemljištem na kojima su izgrađeni. U navedene javne knjige upisuju se i upravljači javnih puteva.

U javne knjige iz stava 6. ovog člana upisuju se i pravo službenosti, odnosno drugo srodno pravo, kao i koncesija za javni put, u skladu sa propisima kojima se uređuju javne knjige o nepokretnostima i pravima na njima.

U javne knjige iz stava 6. ovog člana upisuju se i promene na javnom putu i stvarnim pravima koja se zasnivaju na javnom putu, kao i promene na nekategorisanom putu.

Javni i nekategorisani putevi čine mrežu puteva.

II. JAVNI PUTEVI

Elementi javnog puta

Član 4.

Javni put obuhvata:

1)         trup puta, koji čine donji stroj puta (nasipi, useci, zaseci, objekti, postrojenja i uređaji za odvodnjavanje puta i zaštitu puta od površinskih i podzemnih voda i sl.) i gornji stroj puta (kolovozna konstrukcija, ivične trake, ivičnjaci, rigole, bankine, berme, razdelne trake i sl.);

2)         putne objekte;

3)         saobraćajne priključke;

4)         putno zemljište;

5)         trotoare, pešačke i biciklističke staze u putnom zemljištu;

6)         vazdušni prostor iznad kolovoza;

7)         funkcionalne sadržaje puta;

8)         saobraćajnu signalizaciju i opremu;

9)         inteligentne transportne sisteme puta (ITS);

10)       opremu za zaštitu puta, saobraćaja i okoline.

Javni put, pored elemenata iz stava 1. ovog člana, obuhvata i prateće sadržaje za potrebe korisnika puta, ukoliko su predviđeni tehničkom dokumentacijom za izgradnju ili rekonstrukciju javnog puta.

Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo), bliže propisuje elemente koje javni put mora da obuhvata, odnosno elemente poprečnog profila puta, u odnosu na vrstu puta i uslove odvijanja saobraćaja.

Kategorizacija javnih puteva

Član 5.

Prema značaju saobraćajnog povezivanja javni putevi se dele na:

1)         državne puteve:

(1)        državne puteve I reda (saobraćajno povezuju teritoriju države sa mrežom evropskih puteva, odnosno deo su mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, kao i privredno značajna naselja na teritoriji države);

(2)        državne puteve II reda (saobraćajno povezuju područje dva ili više upravna okruga ili područje upravnog okruga, kao i pogranična područja i granične prelaze sa mrežom državnih puteva);

2)         opštinske puteve (saobraćajno povezuju teritorije opština, teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada sa mrežom državnih puteva);

3)         ulice (saobraćajno povezuju delove naselja).

Vlada propisuje kriterijume za kategorizaciju javnih puteva.

Vlada donosi akt o kategorizaciji državnih puteva na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma za kategorizaciju državnih puteva.

Skupština jedinice lokalne samouprave donosi akt o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.

Podela javnih puteva prema položaju u prostoru

Član 6.

Prema položaju u prostoru i uslovima odvijanja saobraćaja javni putevi se dele na:

1)         javne puteve van naselja;

2)         javne puteve u naselju.

Javni put u naselju je deo javnog puta unutar granica naselja koje su obeležene propisanom saobraćajnom signalizacijom.

Skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odredi pravac i granice javnog puta u naselju.

Kolovozna konstrukcija ulica koje su istovremeno delovi državnih ili opštinskih puteva koji prolaze kroz naselja sa saobraćajnom signalizacijom, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, smatraju se delovima tih puteva.

Pravac, odnosno promena pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, određuje se odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.

Promena pravca državnog puta u naselju može da se vrši ako novi pravac državnog puta ispunjava, po svojim tehničkim karakteristikama, uslove koji se zahtevaju za tu kategoriju puta.

Odluka skupštine jedinice lokalne samouprave o pravcu, odnosno promeni pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, doneta bez saglasnosti iz stava 5. ovog člana, ništava je.

III. NEKATEGORISANI PUTEVI

Nekategorisani putevi

Član 7.

Jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju.

Grad može poveriti gradskoj opštini obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i u skladu sa ovim zakonom.

Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite nekategorisanog puta obezbeđuje se iz sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom koji uređuje finansiranje lokalne samouprave.

Kategorizacija nekategorisanog puta

Član 8.

Na predlog jedinice lokalne samouprave, nekategorisani put može se uvrstiti u javni put u slučaju ispunjenosti kriterijuma iz člana 5. stav 2. ovog zakona, koji utvruđuje skupština jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija iz člana 5. stav 4. ovog zakona.

IV. UPRAVLJANJE JAVNIM PUTEVIMA

Delatnost upravljanja

Član 9.

Upravljanje javnim putevima je delatnost od opšteg interesa.

Upravljanje javnim putevima obuhvata:

1)         planiranje, projektovanje, izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu javnog puta;

2)         vršenje investitorske funkcije na projektovanju, izgradnji, održavanju i rekonstrukciji javnog puta;

3)         organizovanje i obavljanje stručnih poslova na projektovanju, izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnog puta;

4)         ustupanje radova na projektovanju, izgradnji, održavanju, rekonstrukciji i stručnom nadzoru javnog puta;

5)         organizovanje stručnog nadzora nad izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom javnog puta;

6)         organizovanje i kontrolu naplate naknada za upotrebu javnog puta, vršenje javnih ovlašćenja;

7)         praćenje stanja putne mreže;

8)         zaštitu javnog puta;

9)         označavanje javnog puta i vođenje evidencije o javnim putevima i o saobraćajno-tehničkim podacima za te puteve.

Upravljanje državnim putem, pored poslova iz stava 1. ovog člana, obuhvata i upravljanje saobraćajem i organizovanje i obavljanje brojanja vozila na državnom putu.

Upravljač javnog puta

Član 10.

Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija.

Delatnost upravljanja državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda, koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik autonomna pokrajina.

Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i drugo društvo kapitala, kome je nadležni organ poverio obavljanje delatnosti upravljanja državnim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Javno preduzeće, društvo kapitala ili preduzetnik koji obavlja delatnost upravljanja javnim putevima iz člana 9. stav 2. ovog zakona je upravljač javnog puta.

Ako javno preduzeće, društvo kapitala ili preduzetnik obavlja samo pojedine poslove iz člana 9. stav 2. ovog zakona, ne smatra se upravljačem javnog puta u smislu ovog zakona.

Izveštaji o izvršenoj kontroli i o stanju javnih puteva

Član 11.

Upravljač javnog puta dužan je da najmanje jednom u toku godine, a najkasnije do 1. septembra te godine, podnese godišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva kojima upravlja.

Upravljač državnog puta, pored izveštaja iz stava 1. ovog člana dužan je da podnosi i petogodišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja državnih puteva.

Izveštaj iz st. 1. i 2. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja.

Ministar propisuje sadržinu i formu izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana.

Planski akti upravljača javnog puta

Član 12.

Upravljač javnog puta donosi srednjoročni plan izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite puteva, godišnji program radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnih puteva, pojedinačne studije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva, odnosno organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja.

Saglasnost na akte iz stava 1. ovog člana daje Vlada, kada te akte donosi upravljač državnog puta, odnosno izvršni organ autonomne pokrajine kada te akte donosi upravljač državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave kada te akte donosi upravljač opštinskih puteva i ulica.

Upravljač javnog puta dužan je da godišnji program radova na održavanju i zaštiti javnih puteva kojima upravlja, u zavisnosti od toga kojim putevima upravlja, dostavlja na saglasnost Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu godinu.

Srednjoročni plan i godišnji program iz stava 1. ovog člana sadrži i aktivnosti koje se odnose na sprovođenje posebnih zahteva koje javni putevi moraju da ispune sa aspekta bezbednosti saobraćaja.

Srednjoročni plan i program radova na izgradnji i rekonstrukciji puteva, kao i pojedinačne studije, moraju biti usklađeni sa državnim odnosno lokalnim strateškim i planskim dokumentima.

Način održavanja i zaštite javnog puta

Član 13.

Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu puta, u cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja uključujući i organizaciju naplate putarine.

Pri obavljanju delatnosti upravljanja putem, upravljač javnog puta dužan je da održavanje i zaštitu puta sprovodi u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao i da se stara o zaštiti životne sredine.

Upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja radova na održavanju puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja.

Upravljanje saobraćajem na javnom putu

Član 14.

Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi upravljanje saobraćajem na javnim putevima u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.

Upravljanje saobraćajem obezbeđuje se upotrebom:

1)         inteligentnih transportnih sistema (telekomunikacionih, optičkih, elektronskih i stacionarnih uređaja za praćenje, snimanje, kontrolu, bezbednost i regulisanje saobraćaja, kontrolu stanja kolovoza i daljinsko obaveštavanje i upozoravanje, brojača saobraćaja, putnih meteoroloških stanica);

2)         sistema i uređaja za naplatu putarine;

3)         sigurnosne opreme u tunelima;

4)         opreme i uređaja za zaštitu javnog puta, saobraćaja i okoline;

5)         saobraćajne signalizacije.

Inteligentni transportni sistem (u daljem tekstu: ITS), razvija se i primenjuje u sledećim prioritetnim oblastima:

1)         optimalna upotreba podataka o saobraćaju i putovanjima;

2)         kontinuitet usluga ITS u upravljanju saobraćajem;

3)         aplikacije ITS u funkciji bezbednosti saobraćaja na putevima i zaštiti korisnika puteva;

4)         sistemi koji povezuju vozila i puteve.

U okviru prioritetnih oblasti iz stava 3. ovog člana, sledeće aktivnosti su prioritetne:

1)         davanje informacija o prohodnosti puteva;

2)         davanje informacija o bezbednosti saobraćaja i režimu odvijanja saobraćaja;

3)         davanje informacija o saobraćaju u realnom vremenu;

4)         pružanje usluga sistema e-poziva;

5)         davanje informacija o sigurnim i bezbednim parkiralištima;

6)         pružanje usluga rezervacije sigurnih i bezbednih parkirališta za teretna vozila i autobuse.

Evidencija o javnim putevima

Član 15.

Upravljač javnog puta dužan je da označava i vodi evidencije o javnim putevima.

Evidencije o javnim putevima sadrže:

1)         podatke o putnim pravcima, ulicama, saobraćajnim čvorovima i saobraćajnim deonicama i

2)         saobraćajno-tehničke podatke.

Ministar propisuje:

1)         način označavanja javnih puteva i

2)         vrstu i bližu sadržinu evidencija, način vođenja evidencija, način prikupljanja, odnosno obnavljanja podataka, kao i uslove korišćenja podataka iz evidencija o javnim putevima.

Član 16.

Deo državnog ili opštinskog puta koji, po izgradnji ili rekonstrukciji, ne pripada izgrađenom ili rekonstruisanom državnom ili opštinskom putu, ne smatra se delom tog puta.

Ako se deo državnog ili opštinskog puta iz stava 1. ovog člana i dalje koristi za saobraćaj, izvršiće se njegova prekategorizacija.

Ako se deo javnog puta iz stava 1. ovog člana ne koristi za saobraćaj, upravljač javnog puta dužan je da u roku od 30 dana od dana nastale promene, o tome obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, koji će u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja odlučiti o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se taj put nalazi.

Poveravanje vršenja javnih ovlašćenja

Član 17.

Upravljaču javnog puta poverava se vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na:

1)         izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka na javni put i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;

2)         izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije, odnosno za postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu i zaštitnom pojasu javnog puta (železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i dr.) i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;

3)         izdavanje saglasnosti za održavanje sportske ili druge priredbe na javnom putu;

4)         izdavanje dozvole za obavljanje vanrednog prevoza na javnom putu;

5)         izdavanje dozvole za prekomerno korišćenje javnog puta;

6)         izdavanje odobrenja za postavljanje reklamnih tabli i panoa;

7)         izdavanje odobrenja za postavljanje uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje na javnom putu;

8)         izdavanje saglasnosti za preusmeravanje saobraćaja na javni put u slučaju obavljanja radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnog puta.

Upravljaču državnog puta poverava se vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na izdavanje saglasnosti za izgradnju dodatnih elemenata državnog puta iz člana 84. stav 3. ovog zakona i izdavanje saglasnosti za izgradnju autobuskog stajališta iz člana 85. stav 2. ovog zakona.

Akti iz stava 1. tač. 4), 5), 6), 7) i 8) i stava 2. ovog člana izdaju se na osnovu prethodno izdatih saobraćajno-tehničkih uslova.

Upravljač javnog puta dužan je da odluči po zahtevu za:

1)         izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana u roku propisanom zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;

2)         izdavanje saglasnosti, odnosno dozvole iz stava 1. tač. 3), 4) i 8) ovog člana, u roku od osam radnih dana od dana podnošenja zahteva;

3)         izdavanje dozvole, odnosno odobrenja iz stava 1. tač. 5), 6) i 7) ovog člana, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Upravljač državnog puta dužan je da odluči po zahtevu za izdavanje saglasnosti za izgradnju dodatnih elemenata državnog puta iz člana 84. stav 3. ovog zakona i izdavanje saglasnosti za izgradnju autobuskog stajališta iz člana 85. stav 2. ovog zakona, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Protiv akta iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog akta.

Upravljač javnog puta dužan je da o aktu donetom u vršenju javnih ovlašćenja vodi evidenciju koju ažurira na dnevnom nivou i objavljuje na svojoj internet stranici.

Ukoliko se rešenje iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana izdaje investitoru koji je fizičko lice, evidencija sadrži ime, prezime i adresu investitora.

Evidencija o izdatim aktima iz stava 1. tač. 3) - 8) ovog člana sadrži podatke o pravnom licu, odnosno preduzetniku (naziv i sedište pravnog lica, odnosno preduzetnika).

Saobraćajno-tehnički uslovi

Član 18.

Saobraćajno-tehnički uslovi iz člana 17. stav 2. ovog zakona sadrže naročito:

1)         oznaku i broj javnog puta;

2)         naziv ili broj deonice javnog puta;

3)         početnu i krajnju stacionažu deonice javnog puta;

4)         početnu i krajnju stacionažu dela javnog puta za koji se izdaju saobraćajno tehnički uslovi;

5)         opšte uslove;

6)         posebne uslove;

7)         katastarske parcele dela javnog puta za koji se izdaju saobraćajno-tehnički uslovi.

V. FINANSIRANJE JAVNIH PUTEVA

Izvori finansiranja

Član 19.

Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnog puta obezbeđuje se iz:

1)         naknada za upotrebu javnog puta;

2)         budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

3)         finansijskih kredita;

4)         ulaganja domaćih i stranih lica;

5)         drugih izvora u skladu sa zakonom.

Naknade za upotrebu javnog puta

Član 20.

Za upotrebu javnog puta plaćaju se naknade, i to:

1)         naknada za vanredni prevoz;

2)         naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje na državnom putu, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač državnog puta, u skladu sa propisima;

3)         posebna naknada za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta (u daljem tekstu: putarina);

4)         naknada za prekomerno korišćenje javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta;

5)         naknada za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta;

6)         naknada za korišćenje drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta;

7)         naknada za postavljanje vodovoda, kanalizacije, električnih, telefonskih i telegrafskih vodova i sl. na javnom putu;

8)         godišnja naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta;

9)         naknada za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu.

Naknada iz stava 1. tač. 2), 6), 7) i 8) ovog člana plaća se prilikom zaključenja ugovora upravljača javnog puta sa licem koje plaća naknadu za upotrebu javnog puta.

Naknada iz stava 1. tačka 9) ovog člana primenjuje se po principu reciprociteta u skladu sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima koji se zaključuju radi sprovođenja međunarodnih ugovora.

Naknada iz stava 1. tačka 7) ovog člana ne plaća se ako su objekti, uređaji, oprema ili instalacije koji se postavljaju na javnom putu u javnoj svojini Republike Srbije, odnosno pravnog lica čiji je osnivač Republika Srbija.

Naknada iz stava 1. tačka 7) ovog člana ne plaća se ako su objekti, uređaji, oprema ili instalacije koji se postavljaju na javnom putu u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, odnosno pravnog lica čiji je osnivač ili većinski vlasnik jedinica lokalne samouprave.

Zabrana diskriminacije

Član 21.

Naknade za upotrebu javnih puteva ne mogu da se određuju na način na koji bi se diskriminisali korisnici javnih puteva prema nacionalnosti, državnoj pripadnosti, odnosno poslovnom sedištu, registraciji vozila, mestu polaska, odnosno odredištu.

Propisivanje naknada utvrđenih ovim zakonom koje se odnose na domaće i strane prevoznike, odnosno ostale učesnike u saobraćaju ne može da sadrži diskriminatorske odredbe.

Ovlašćenje za utvrđivanje visine naknada

Član 22.

Vlada utvrđuje visinu naknade iz člana 20. stav 1. tačka 9) ovog zakona.

Upravljač javnog puta utvrđuje visinu naknade iz člana 20. stav 1. tač. 1) - 8) ovog zakona.

Odluka o visini naknade iz stava 2. ovog člana za državni put, donosi se uz saglasnost Vlade, a za opštinski put, odnosno ulicu, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Uplata sredstava ostvarenih od naknade

Član 23.

Sredstva ostvarena od naknada iz člana 20. stav 1. tač. 1) - 9) ovog zakona, predstavljaju prihod upravljača javnog puta, i to:

1)         za upotrebu državnih puteva, upravljaču državnog puta;

2)         za upotrebu opštinskih puteva i ulica, upravljačima tih puteva i ulica.

Naplatu naknade iz člana 20. stav 1. tačka 9) ovog zakona, organizuje upravljač državnog puta na graničnim prelazima.

Namena korišćenja sredstava ostvarenih od naknada

Član 24.

Sredstva od naknada iz člana 20. ovog zakona, koriste se za izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu javnih puteva, kao i za troškove korišćenja i otplatu kredita za navedene namene.

Oslobađanje od obaveze plaćanja naknada

Član 25.

Naknada iz člana 20. stav 1. tačka 3) ovog zakona ne plaća se za vozila:

1)         Ministarstva unutrašnjih poslova;

2)         hitne pomoći;

3)         Vojske Srbije i vozila mobilisana za potrebe Vojske Srbije;

4)         profesionalnih vatrogasnih jedinica, dobrovoljnih vatrogasnih društava i vatrogasnih jedinica pravnih lica koja imaju vatrogasnu službu organizovanu po propisima o zaštiti od požara;

5)         pod pratnjom i vozila sa prvenstvom prolaza, koja su određena zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.

Član 26.

Naknada iz člana 20. stav 1. tačka 3) ovog zakona ne plaća se po odobrenju upravljača javnog puta za vozila:

1)         osoba sa utvrđenim invaliditetom sa 80% ili više procenata telesnog oštećenja, odnosno osoba kod kojih je utvrđeno telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta 60% ili više procenata, za jedan lični automobil koji imaju u svom vlasništvu, odnosno koji koriste po osnovu ugovora o lizingu, kada se osoba sa utvrđenim invaliditetom nalazi u vozilu;

2)         republičke inspekcije za državne puteve i republičke inspekcije za drumski saobraćaj;

3)         privrednih društava i drugih pravnih lica, odnosno preduzetnika koji obavljaju poslove održavanja i zaštite javnog puta za čije korišćenje se plaća putarina;

4)         koja su u funkciji organizovanja i naplate putarine;

5)         za prevoz lica i materijalnih dobara u okviru domaćih ili međunarodnih humanitarnih akcija;

6)         vozila međunarodnih mirovnih misija.

Za vozila iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana dozvola se izdaje pojedinačnom vozilu za pojedinačnu vožnju.

Ministar bliže uređuje način i postupak izdavanja odobrenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

VI. PUTARINA

Način određivanja i plaćanja

Član 27.

Putarina je naknada za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta i plaća se u iznosu koji je se utvrđuje u zavisnosti od kategorije vozila i dužine pređene deonice javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta.

Putarina obuhvata infrastrukturnu naknadu i naknadu za eksterne troškove.

Popusti ili sniženja ne mogu se odobriti nijednom korisniku javnog puta u pogledu elementa putarine koji se odnosi na naknadu za eksterne troškove.

Bliže kriterijume za utvrđivanje visine naknade za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta, uslove popusta ili sniženja infrastrukturne naknade, izgled i sadržinu računa koji se izdaje korisniku javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta za ukupan iznos naplaćene putarine, propisuje Ministar.

Upravljač javnog puta može, uz saglasnost Vlade, odobriti stimulativne modele plaćanja za elektronsku naplatu putarine.

Elektronska naplata putarine (ENP)

Član 28.

Upravljač državnog puta dužan je da obezbedi elektronski sistem za naplatu putarine za upotrebu državnog puta, njegovog dela ili putnog objekta u skladu sa propisima koji uređuju oblast elektronskih komunikacija.

Način elektronske naplate putarine (u daljem tekstu: ENP) propisuje Ministar.

Evropska elektronska naplata putarine (EENP)

Član 29.

Upravljač državnog puta dužan je da pristupi sistemu Evropske elektronske naplate putarine.

Vlada propisuje način uspostavljanja i primene, odnosno funkcionisanja sistema EENP-a, postupanje upravljača državnog puta i pružaoca usluge EENP-a.

Ministar propisuje tehničke zahteve, posebne uslove i elemente interoperabilnosti, koje moraju ispunjavati pružaoci usluge EENP-a sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i upravljač državnog puta.

Zaštita podataka o ličnosti

Član 30.

Upravljač državnog puta dužan je da podatke o ličnosti korisnika državnog puta, za potrebe naplate putarine, ENP i EENP, obrađuje u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti i propisima o zaštiti podataka i sigurnosti u elektronskim komunikacijama.

Član 31.

Upravljač državnog puta za potrebe naplate putarine i ENP obrađuje sledeće podatke o ličnosti: video zapis vozila; registarske oznake vozila; datum, mesto i vreme započinjanja i okončanja upotrebe državnog puta.

Za potrebe izdavanja odobrenja iz člana 26. ovog zakona, upravljač državnog puta obrađuje sledeće podatke o ličnosti podnosioca zahteva: ime i prezime; jedinstveni matični broj građana; broj lične karte; fotografiju; adresu; marku i registarsku oznaku vozila; ime i prezime vlasnika vozila.

Podaci iz stava 1. ovog člana čuvaju se šest meseci, a najduže godinu dana od dana nastanka, odnosno do okončanja sudskog postupka ukoliko se video zapis koristi kao dokazni materijal.

Podaci iz stava 2. ovog člana čuvaju se najduže godinu dana od prestanka korišćenja izdatog odobrenja.

Upravljač državnog puta za potrebe ENP-a u svrhu zaključenja ugovora o kupoprodaji uređaja za ENP obrađuje sledeće podatke o ličnosti: ime i prezime; jedinstveni matični broj građana; broj lične karte; adresu; marku i registarsku oznaku vozila.

Podaci iz stava 5. ovog člana čuvaju se najduže godinu dana od dana isteka ugovora.

VII. ZAŠTITA JAVNIH PUTEVA I VANREDNI PREVOZ

Mere za sprečavanje ugrožavanja stabilnosti puta

Član 32.

Radi sprečavanja ugrožavanja stabilnosti javnog puta i obezbeđivanja uslova za nesmetano odvijanje saobraćaja i režima saobraćaja na javnom putu, nosilac prava službenosti na javnom putu, koncesionar i nosilac prava građenja, kao i drugih prava u skladu sa zakonom, može da izvodi radove na javnom putu (građenje, odnosno postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura), ako je za izvođenje tih radova pribavio uslove i rešenje iz člana 17. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Zabrana izgradnje u zaštitnom pojasu

Član 33.

U zaštitnom pojasu pored javnog puta van naselja, zabranjena je izgradnja građevinskih ili drugih objekata, kao i građenje i postavljanje postrojenja, uređaja i instalacija, osim izgradnje saobraćajnih površina pratećih, funkcionalnih, sadržaja javnog puta, kao i postrojenja, uređaja i instalacija koji služe potrebama javnog puta i saobraćaja na javnom putu.

U zaštitnom pojasu iz stava 1. ovog člana može da se gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i slično, ako su za izvođenje tih radova pribavljeni uslovi i rešenje iz člana 17. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz stava 2. ovog člana.

Širina zaštitnog pojasa

Član 34.

Zaštitni pojas sa svake strane javnog puta, van naselja, ima sledeće širine:

1)         državni putevi I reda - autoputevi, 40 metara;

2)         ostali državni putevi I reda, 20 metara;

3)         državni putevi II reda, 10 metara;

4)         opštinski putevi, 5 metara.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, zaštitni pojas može biti i veće širine, ako je planskim dokumentom predviđena izgradnja funkcionalnih sadržaja puta i pratećih sadržaja puta za potrebe korisnika.

Odredbe stava 1. ovog člana u pogledu širina zaštitnog pojasa primenjuju se i u naseljima, osim ako to nije drugačije određeno planskim dokumentom.

Granica eksproprijacije

Član 35.

Granica eksproprijacije za javne puteve u izgradnji nalazi se sa svake strane javnog puta, mereno na spoljnu stranu od granice putnog zemljišta, na minimalnom odstojanju od:

1)         autoputevi 5 metara;

2)         ostali državni putevi I reda 3 metra;

3)         državni putevi II reda 3 metra;

4)         opštinski putevi 1 metar.

Pojas kontrolisane izgradnje

Član 36.

Pojas kontrolisane izgradnje, mereno od granica zaštitnog pojasa javnog puta, van naselja, ima sledeće minimalne širine:

1)         autoputevi 40 metara;

2)         ostali državni putevi I reda 20 metara;

3)         državni putevi II reda 10 metara;

4)         opštinski putevi 5 metara.

Izgradnja objekata u pojasu kontrolisane izgradnje dozvoljena je na osnovu donetih planskih dokumenata koji obuhvataju taj pojas.

Ograde, drveće i zasadi pored javnog puta

Član 37.

Zabranjeno je podizanje ograda, drveća i zasada pored javnog puta, na način kojim se ometa zahtevana preglednost javnog puta i ugrožava bezbednost saobraćaja.

Preglednost raskrsnica javnog puta

Član 38.

Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i na ukrštanju javnog puta sa železničkom prugom u istom nivou, moraju se obezbediti zone zahtevane preglednosti u skladu sa tehničkim uslovima za projektovanje.

Na rastojanju kojim je određena zahtevana preglednost zabranjeno je podizati zasade, ograde i drveće, ostavljati predmete i materijale, postavljati postrojenja i uređaje, graditi objekte, odnosno vršiti druge radnje kojima se ometa preglednost javnog puta.

Vlasnik, odnosno neposredni držalac zemljišta, koje se nalazi na rastojanju kojim je određena zahtevana preglednost, dužan je da postupi po zahtevu upravljača javnog puta i ukloni zasade, ograde, drveće, predmete, materijale, postrojenja, uređaje i objekte iz stava 2. ovog člana, u cilju obezbeđenja zahtevane preglednosti puta.

Lica iz stava 3. ovog člana imaju pravo na naknadu štete zbog ograničenja korišćenja zemljišta u zoni zahtevane preglednosti, koju plaća upravljač javnog puta.

Obaveze upravljača infrastrukturnog objekta postavljenog u javni put

Član 39.

Lice koje upravlja infrastrukturnim objektom ugrađenim, odnosno postavljenim u javni put: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, dužno je da održava taj objekat na način kojim se ne oštećuje javni put, odnosno ne ugrožava bezbednost saobraćaja ili ne ometa održavanje javnog puta.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od osam dana pre početka radova obavesti upravljača javnog puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja.

U slučaju oštećenja, odnosno kvara objekata, postrojenja, uređaja, instalacija ili vodova iz stava 1. ovog člana, lice koje upravlja tim objektima, dužno je da bez odlaganja pristupi otklanjanju oštećenja, odnosno kvara i istovremeno o preduzetim radovima obavesti upravljača javnog puta.

Posle otklanjanja oštećenja, odnosno kvara na svom objektu, lice koje upravlja tim objektom dužno je da otkloni oštećenje na javnom putu i vrati ga u prvobitno i tehnički ispravno stanje.

Upravljač javnog puta dužan je da po prijemu obaveštenja iz st. 2. i 3. ovog člana obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova iz st. 1. i 3. ovog člana.

Troškove izvođenja radova i angažovanja stručnog nadzora iz st. 1, 3, 4. i 5. ovog člana snosi lice iz stava 1. ovog člana.

Zaštitna ograda pored javnog puta

Član 40.

Radi nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja i zaštite javnog puta od oštećenja, na mestima na kojima se okupljaju građani u velikom broju ili postoje intenzivni pešački tokovi (sportski stadioni, sajmišta, škole, javni lokali i sl.) ili na mestima koja se koriste za držanje stoke u većem broju (pašnjaci, ergele i sl.), a koja se nalaze pored javnog puta sa velikom gustinom saobraćajnog toka, postavlja se odgovarajuća ograda kojom se to mesto odvaja od javnog puta ako upravljač javnog puta utvrdi potrebu za njenim postavljanjem.

Postavljanjem ograde iz stava 1. ovog člana ne može se umanjiti zahtevana preglednost na javnom putu.

Upravljač javnog puta određuje uslove i način postavljanja i održavanja ograde iz stava 1. ovog člana.

Ogradu su dužni da postave i održavaju neposredni držaoci zemljišta ili objekata iz stava 1. ovog člana.

Ako neposredni držaoci zemljišta ili objekata ne postave ili ne održavaju ograde, postavljanje, odnosno održavanje izvršiće upravljač javnog puta o njihovom trošku.

Saobraćajni priključak na javni put

Član 41.

Saobraćajni priključak na javni put gradi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i na osnovu izdatih uslova i rešenja iz člana 17. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Upravljač javnog puta izdaće rešenje iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

1)         nije moguće izvršiti povezivanje opštinskog, odnosno nekategorisanog puta, odnosno ulice sa opštinskim, odnosno nekategorisanim putem, odnosno ulicom koji već imaju izvedenu raskrsnicu, ukrštaj ili priključak na državni put;

2)         saobraćajni priključak iz stava 1. ovog člana nema štetne posledice za nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na javnom putu.

Prilagođavanje saobraćajnog priključka i prilaza potrebama odvijanja saobraćaja na javnom putu

Član 42.

Ukoliko se u zoni izgrađenog saobraćajnog priključka na državni put ili opštinski put, za čiju izgradnju je pribavljeno rešenje o ispunjenosti uslova upravljača puta, promene saobraćajni zahtevi (opterećenje, struktura, vrsta i režim toka) vrši se rekonstrukcija saobraćajnog priključka tako da se elementi saobraćajnog priključka prilagode novonastalim saobraćajnim zahtevima.

Odluku o prilagođavanju saobraćajnog priključka potrebama odvijanja saobraćaja na javnom putu donosi upravljač tog puta.

Troškove izrade tehničke dokumentacije, pribavljanja lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole za rekonstrukciju saobraćajnog priključka, kao i troškove nabavke i postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme iz stava 1. ovog člana snosi neposredni držalac nepokretnosti koja se priključuje na državni, odnosno opštinski put.

Tehničkom pregledu izgrađenog saobraćajnog priključka iz stava 1. ovog člana prisustvuje ovlašćeni predstavnik upravljača puta.

Ukrštanje ili priključivanje zemljanog i prilaznog puta na javni put

Član 43.

Zemljani put, koji se ukršta ili priključuje na javni put, mora se izgraditi sa tvrdom podlogom ili sa istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukršta, odnosno na koji se priključuje, u širini od najmanje pet metara i u dužini od najmanje 40 metara za državni put I reda, 20 metara za državni put II reda i 10 metara za opštinski put i ulicu, računajući od ivice kolovoza javnog puta.

Na način iz stava 1. ovog člana mora se izgraditi i prilazni put koji se priključuje na javni put.

Troškovi izgradnje zemljanog, odnosno prilaznog puta i troškovi presecanja puteva

Član 44.

Troškove izgradnje puta iz člana 43. ovog zakona snosi investitor radova na izgradnji zemljanog, odnosno prilaznog puta koji se priključuje na javni put.

Ako prilikom izgradnje ili rekonstrukcije javni put preseca drugi javni put, investitor radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta snosi troškove izgradnje puta sa istim kolovoznim zastorom kao na javnom putu u širini i dužinama iz člana 43. stav 1. ovog zakona.

Ako prilikom izgradnje ili rekonstrukcije javni put preseca zemljani put iz člana 43. stav 1. ovog zakona, troškove izgradnje zemljanog puta sa tvrdom podlogom ili istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukršta, odnosno na koji se priključuje, snosi investitor radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta.

Smanjenje broja saobraćajnih priključaka

Član 45.

Upravljač državnog puta dužan je da, prilikom rekonstrukcije državnog puta, smanji broj raskrsnica i saobraćajnih priključaka, prilaznih i nekategorisanih puteva na državni put, na najmanji mogući broj, a u cilju povećanja kapaciteta i povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja na državnom putu.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da planskom dokumentacijom smanji broj saobraćajnih priključaka na državni put na najmanji mogući broj.

Zaštita javnog puta od vode, snežnih lavina, buke, zaslepljujućih efekata i drugih štetnih uticaja

Član 46.

Sused javnog puta dužan je da omogući slobodno oticanje vode, postavljanje snegobrana i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište uz naknadu, koja ne može biti niža od tržišne, zbog ograničenja prava imovine na zemljištu, odnosno naknadu prouzrokovane štete.

Sused javnog puta dužan je da omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta uz naknadu prouzrokovane štete.

Upravljač javnog puta dužan je da zaključi ugovor sa susedom javnog puta da na susedovom zemljištu izgradi odvodne kanale i druge uređaje za odvođenje vode od trupa puta, kao i da postavi uređaje za zaštitu puta i saobraćaja, odnosno podigne zasade za zaštitu javnog puta i saobraćaja od snežnih lavina, buke, zaslepljujućih efekata i drugih štetnih uticaja, ako se isti ne mogu izgraditi, postaviti, odnosno podići na javnom putu.

Odredbe st. 1 - 3. ovog člana shodno se primenjuju i na vlasnike, odnosno neposredne držaoce zemljišta, u slučaju kada se njihovo zemljište koristi u iste svrhe.

Zaštita javnog puta od spiranja i odronjavanja

Član 47.

Radi zaštite javnog puta od spiranja i odronjavanja, upravljač javnog puta, dužan je, ako priroda zemljišta dopušta, da kosine useka, zaseka i nasipa, kao i putno zemljište osigura hortikulturnim i drugim merama, tako da se ne umanjuje zahtevana preglednost i bezbednost saobraćaja na javnom putu.

Zasadi iz stava 1. ovog člana moraju se uredno održavati i obnavljati.

Postavljanje reklama na javnom putu i zaštitnom pojasu puta

Član 48.

Reklamne table, reklamni panoi, uređaji za obaveštavanje ili oglašavanje mogu se postavljati na državnom putu, odnosno pored tog puta na udaljenosti od sedam metara, odnosno na opštinskom putu i pored tog puta na udaljenosti od pet metara, mereno sa spoljne strane od ivice kolovoza.

Na autoputu i pripadajućem zaštitnom pojasu tog puta, nije dozvoljeno postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje, osim na odmorištima, i to na način da se ne ugrožava bezbednost saobraćaja na autoputu.

Mere zabrane preduzimanja određenih aktivnosti na putu

Član 49.

Na javnom putu zabranjeno je:

1)         trajno zauzimanje puta, a privremeno zauzeće puta je moguće, uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača puta;

2)         izvođenje radova na putu koji nisu u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom puta, bez saglasnosti upravljača puta;

3)         izvođenje radova nosilaca prava službenosti i drugih prava ustanovljenih na putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja;

4)         ispuštanje voda, otpadnih voda i drugih tečnosti na put;

5)         sprečavanje oticanja voda sa puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i sprečavanje daljeg oticanja voda ka njihovim recipijentima;

6)         prosipanje, ostavljanje ili bacanje materijala, stvari i smeća na put;

7)         zamašćivanje puta mazivima ili drugim sličnim materijama;

8)         postavljanje i korišćenje svetla ili drugih uređaja, odnosno predmeta na putu i pored puta kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu;

9)         izvođenje poljoprivrednih radova na bankinama, kosinama i putnom zemljištu;

10)       vučenje predmeta, materijala, oruđa i drugih vrsta tereta po putu (grede, balvani, grane, kameni blokovi, plugovi, drljače i sl.);

11)       spuštanje niz kosine zaseka, useka i nasipa puta, drvene građe, drva za ogrev, kamenja i drugog materijala;

12)       paljenje trave i drugog rastinja na putu, kao i otpadnih predmeta i materijala;

13)       paljenje trave i drugog rastinja na zemljištu suseda puta, ukoliko se time ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na putu;

14)       kočenje zaprežnih vozila sprečavanjem okretanja točkova;

15)       uključivanje vozila na put i isključivanje sa puta van priključka ili ukrštaja;

16)       zaustavljanje ili ostavljanje vozila kojim se ometa korišćenje puta;

17)       neregulisano vođenje bujičnih vodotokova koji mogu da oštete put;

18)       otvaranje prolaza za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa;

19)       svako drugo činjenje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja, odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja na putu.

Mere radi sprečavanja oštećenja javnog puta i radi sprečavanja ometanja bezbednog odvijanja saobraćaja

Član 50.

Upravljač javnog puta dužan je da u obavljanju poslova zaštite javnog puta, svakodnevno sprovodi aktivnosti na utvrđivanju zauzeća javnog puta, bespravnog izvođenja radova na javnom putu i u zaštitnom pojasu i svih drugih činjenja kojima se bitno oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put ili ometati bezbedno odvijanje saobraćaja na javnom putu.

Upravljač javnog puta, u slučajevima iz stava 1. ovog člana, dužan je da bez odlaganja, podnese inspekciji za puteve pisani zahtev koji se zasniva na tačnom i potpunom činjeničnom stanju, radi sprovođenja inspekcijskih mera.

Zahtev iz stava 2. ovog člana, sadrži izjavu ovlašćenog predstavnika upravljača javnog puta i podatke iz evidencije o javnom putu koju je upravljač javnog puta dužan da vodi u skladu sa ovim zakonom.

Mera ograničenja korišćenja javnog puta

Član 51.

Upravljač javnog puta dužan je da kod Ministarstva, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, pokrene postupak za ograničavanje korišćenja javnog puta, ako je javni put u takvom stanju da:

1)         saobraćaj nije moguć ili je moguć saobraćaj samo pojedinih vrsta vozila;

2)         saobraćaj pojedinih vrsta vozila može biti štetan za javni put;

3)         ako to zahtevaju osnovani razlozi koji se odnose na zaštitu javnog puta i bezbednost saobraćaja.

Istovremeno sa pokretanjem postupka iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije.

Upravljač javnog puta o preduzetim merama obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, a javnost putem sredstava javnog informisanja.

Postavljenu saobraćajnu signalizaciju upravljač javnog puta uklanja po prestanku okolnosti iz stava 1. ovog člana.

Režim saobraćaja u zimskom periodu

Član 52.

Upravljač javnog puta najkasnije do 1. oktobra tekuće godine pokreće postupak za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja, za period od 1. novembra tekuće kalendarske godine do 1. aprila naredne kalendarske godine.

Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje iz stava 1. ovog člana najkasnije do 15. oktobra tekuće kalendarske godine.

Sastavni deo rešenja iz stava 2. ovog člana je plan zimskog održavanja javnih puteva koji donosi upravljač javnog puta i koji sadrži program aktivnosti na zimskom održavanju sa prikazom lokacija na koje se vrši postavljanje saobraćajnih znakova za period iz stava 1. ovog člana.

Upravljač javnog puta dužan je da putem sredstava javnog informisanja blagovremeno obavesti učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu od 1. novembra tekuće kalendarske godine do 1. aprila naredne kalendarske godine.

Upravljač javnog puta dužan je da o postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji u skladu sa izmenom režima saobraćaja iz stava 1. ovog člana obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve.

Opremljenost točkova i gusenica na motornim vozilima koja saobraćaju na javnim putevima

Član 53.

Motorna i priključna vozila koja saobraćaju na javnim putevima moraju imati točkove sa pneumaticima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozilo sa gusenicama može saobraćati na javnom putu sa savremenim kolovoznim zastorom ako su gusenice zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama.

Vozila Vojske Srbije ne moraju da ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana, a upravljač javnog puta ima pravo na naknadu štete koja je time prouzrokovana.

Zaprežna vozila ukupne mase do tri tone prilikom učešća u saobraćaju na putu ne moraju imati točkove sa pneumaticima.

Izdavanje dozvole kao uslov za vršenje vanrednog prevoza

Član 54.

Prevoz vozilom, odnosno skupom vozila koja sama ili sa teretom prekoračuju propisima dozvoljeno osovinsko opterećenje, najveću dozvoljenu ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu, smatra se vanrednim prevozom.

Vanredni prevoz može se vršiti na teritoriji Republike Srbije u drumskom saobraćaju, odnosno međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, na osnovu dozvole koju na zahtev vlasnika, odnosno korisnika vozila, izdaje upravljač javnog puta za svaki pojedinačni prevoz, odnosno više prevoza.

Uslovi koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za vanredni prevoz su:

1)         da je registrovan u Republici Srbiji;

2)         da je prevoznik, pravno lice ili preduzetnik, kome je pretežna delatnost drumski prevoz tereta ili obavlja ostale prateće delatnosti u saobraćaju.

Strani prevoznik zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz podnosi preko lica iz stava 3. ovog člana.

Dozvolom iz stava 2. ovog člana određuje se način i uslovi prevoza, kao i iznos naknade za vanredni prevoz.

Ministar propisuje način i uslove pod kojima vozila, odnosno skupovi vozila kojima se obavlja vanredni prevoz mogu učestvovati u saobraćaju na putu.

Ministar propisuje bliže uslove izdavanja dozvole, vrste dozvola, rokove važenja dozvola, kao i sadržaj i izgled obrasca dozvole za obavljanje vanrednog prevoza.

Razlozi za odbijanje izdavanja dozvole za vršenje vanrednog prevoza

Član 55.

Dozvolu za vanredni prevoz upravljač javnog puta ne može izdati ako tehničko eksploatacione karakteristike javnog puta na kojem se obavlja vanredni prevoz ne omogućavaju bezbedan saobraćaj vozila, odnosno skupa vozila kojim se obavlja vanredni prevoz, kao i svih ostalih učesnika u saobraćaju na tom putu.

Vrste dozvola

Član 56.

Dozvola za vanredni prevoz izdaje se za više prevoza ili jedan prevoz i jedno vozilo, odnosno skup vozila.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za vanredne prevoze koji se obavljaju u isto vreme i relaciji sa više vozila, odnosno skupova vozila, upravljač javnog puta može izdati jednu dozvolu, pod uslovom da se vozila kreću u koloni.

Kada je dozvolom za vanredni prevoz uslovljeno da se vanredni prevoz mora obaviti uz pratnju vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, dozvola za vanredni prevoz izdaje se po prethodno pribavljenoj saglasnosti tog ministarstva.

Evidencija o izdatim dozvolama za vršenje vanrednog prevoza

Član 57.

Evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz vodi upravljač javnog puta u pisanoj, odnosno elektronskoj formi.

Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o prevozniku kojem je izdata dozvola (naziv i sedište prevoznika), podatke o vrsti izdate dozvole, broju pod kojim je dozvola izdata, datumu izdavanja i roku važenja dozvole, kao i podatke o javnom putu na kome se obavlja vanredni prevoz.

Upravljač javnog puta dužan je da na svojoj internet stranici objavljuje evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz, ažuriranu na dnevnom nivou.

Vanredni prevoz za čije obavljanje se ne izdaje dozvola

Član 58.

Vanredni prevoz se može obaviti bez dozvole za vanredni prevoz, u slučaju kada se prevoz obavlja za:

1)         potrebe odbrane zemlje;

2)         potrebe sprečavanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

3)         izvršavanje zadataka iz delokruga ministarstva nadležnog za poslove odbrane, odnosno ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno službe za vanredne situacije, ako se vanredni prevoz obavlja pod nadzorom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, odnosno ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno službe za vanredne situacije.

Organ, odnosno služba u čijem delokrugu je obavljanje poslova iz stava 1. tačka 3) ovog člana dužan je da obavljanje vanrednog prevoza, pre početka, usaglasi sa upravljačem javnog puta.

O obavljanju vanrednog prevoza iz stava 1. ovog člana obaveštava se ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Naknada štete i troškovi praćenja vanrednog prevoza

Član 59.

Vanredni prevoz se mora obavljati na propisan način i u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz.

Lice koje obavlja vanredni prevoz dužno je da nadoknadi štetu upravljaču javnog puta koja je nastala usled obavljanja vanrednog prevoza na javnom putu.

Kada je dozvolom za vanredni prevoz utvrđeno da se vanredni prevoz mora obaviti uz pratnju vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, troškove praćenja snosi lice koje obavlja vanredni prevoz.

Kontrola vanrednog prevoza

Član 60.

Kontrolu vanrednog prevoza na javnom putu vrši ovlašćeno lice Ministarstva, odnosno ovlašćeno lice organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja i ovlašćeno službeno lice ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Merenje osovinskih opterećenja, ukupne mase i dimenzija vozila koja saobraćaju na javnom putu, vrši upravljač javnog puta uz prisustvo ovlašćenog lica Ministarstva, odnosno ovlašćenog lica organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja.

Vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz, bez dozvole iz člana 54. stav 2. ovog zakona, isključuje iz saobraćaja na javnom putu ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana i određuje mesto parkiranja vozila do pribavljanja dozvole.

Za vreme trajanja isključenja iz saobraćaja zabranjeno je korišćenje vozila koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja, osim do mesta parkiranja određenog u stavu 2. ovog člana.

Lice koje obavlja vanredni prevoz snosi troškove:

1)         izvršenih merenja sprovedenih pri kontroli vanrednog prevoza, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi, odnosno uslovi utvrđeni u dozvoli za vanredni prevoz;

2)         izvršenih merenja sprovedenih radi utvrđivanja prestanka razloga za isključenje vozila iz saobraćaja;

3)         parkiranja vozila koje je isključeno iz saobraćaja pri kontroli vanrednog prevoza;

4)         obavljenog vanrednog prevoza na pređenom putu, od mesta početka prevoza do mesta vršenja kontrole, odnosno do mesta usklađivanja vrednosti parametara vozila sa propisanim vrednostima i svih šteta koje su tom prilikom načinjene putu.

Dozvolu za vanredni prevoz upravljač javnog puta ne može izdati ako lice koje obavlja vanredni prevoz nije izmirilo troškove propisane odredbama stava 4. ovog člana, a koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima.

Ministar bliže propisuje način obavljanja kontrole vanrednog prevoza.

Prekomerna upotreba javnog puta

Član 61.

Prekomerna upotreba javnog puta podrazumeva privremeno ili trajno učešće teških teretnih vozila u procentu većem od 50% u odnosu na ukupan broj teretnih vozila na određenom javnom putu ili njegovom delu, koji se obavlja za potrebe lica koje izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji ili obavlja privrednu delatnost čija priroda zahteva tako izvršene prevoze (eksploatacija kamena, minerala, uglja, drveta i sl.).

Pod teškim teretnim vozilima iz stava 1. ovog člana, smatraju se vozila ukupne mase veće od 7,5 tona.

Pravna ili fizička lica čije obavljanje privredne delatnosti zahteva prekomernu upotrebu javnog puta teretnim vozilima, plaćaju naknadu za prekomernu upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta.

Ministar propisuje metodologiju za utvrđivanje prekomerne upotrebe javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta.

Uklanjanje ili označavanje stvari, materija ili vozila sa javnog puta

Član 62.

Lice koje je vlasnik, odnosno držalac stvari, materija ili vozila sa koga potiču stvari, odnosno materije, koje su se našle na javnom putu i koje mogu oštetiti javni put ili ugroziti bezbednost saobraćaja, dužno je da ih bez odlaganja ukloni ili označi.

Ako lice koje je vlasnik, odnosno držalac stvari, materija ili vozila sa koga potiču, ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da preduzme mere da se stvari, odnosno materije uklone ili označe, u roku koji ne može biti duži od 12 sati.

Troškove uklanjanja stvari i materija sa javnog puta, odnosno njihovo označavanje iz stava 2. ovog člana snosi lice iz stava 1. ovog člana.

Uklanjanje stvari i materija sa javnog puta mora biti izvršeno bez nanošenja štete javnom putu.

Označavanje i uklanjanje onesposobljenog vozila za dalju vožnju

Član 63.

Lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu, dužno je da radi bezbednog odvijanja saobraćaja, odmah označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja i preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku, koji ne može biti duži od dva sata, ukloni sa javnog puta.

Ako lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu, ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana, upravljač javnog puta je dužan da odmah preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje tog vozila u roku koji ne može biti duži od dva sata od isteka roka iz stava 1. ovog člana.

Troškove uklanjanja vozila sa javnog puta, odnosno njihovog označavanja iz stava 2. ovog člana snosi lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu. 

Uklanjanje vozila sa javnog puta mora biti izvršeno bez nanošenja štete javnom putu.

Održavanje sportske, odnosno druge priredbe na javnom putu

Član 64.

U slučaju održavanja sportske, odnosno druge priredbe na javnom putu, prema zakonu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, a koja zahteva obustavu saobraćaja ili drugu izmenu u režimu saobraćaja, Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, donosi rešenje o tehničkom regulisanju saobraćaja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta na kojem se održava sportska, odnosno druga priredba na javnom putu i upravljača javnog puta na koji se saobraćaj preusmerava.

Organizator sportske, odnosno druge priredbe snosi troškove postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme kojom se vrši obustava saobraćaja ili izmena u režimu saobraćaja, kao i troškove obaveštavanja javnosti i preduzetih mera obezbeđenja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, dostavlja organizatoru sportske, odnosno druge priredbe, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i upravljaču javnog puta na kojem će se održati sportska ili druga priredba.

Obaveštavanje o stanju i prohodnosti puteva

Član 65.

Upravljač javnog puta dužan je da blagovremeno i na pogodan način obaveštava javnost i korisnike puteva o stanju i prohodnosti javnih puteva, a u slučaju predviđenih ograničenja, odnosno obustava saobraćaja na javnom putu, u roku od 48 sati pre početka primene navedenih mera.

Obustava saobraćaja

Član 66.

Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje o obustavi saobraćaja ili obustavi saobraćaja određene vrste vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, na zahtev upravljača javnog puta, u sledećim slučajevima:

1)         ako se javni put nalazi u takvom stanju da se na njemu ne može odvijati saobraćaj ili se ne može odvijati saobraćaj određene vrste vozila;

2)         ako bi učešće određenih kategorija vozila u saobraćaju nanosilo štetu javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;

3)         ako to zahteva izvođenje radova na rekonstrukciji i održavanju javnog puta;

4)         ako to zahtevaju drugi razlozi zaštite javnog puta i bezbednosti saobraćaja na javnom putu.

Obustava saobraćaja na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti privremena, a obustava saobraćaja za određene vrste vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti privremena ili stalna.

Upravljač javnog puta dužan je da obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o obustavi saobraćaja iz stava 1. ovog člana.

VIII. ODRŽAVANJE JAVNIH PUTEVA

Vrste održavanja javnih puteva

Član 67.

Održavanje javnog puta obuhvata redovno održavanje, rehabilitaciju i urgentno održavanje.

Pri izvođenju radova na održavanju javnog puta upravljač javnog puta dužan je da omogući bezbedno odvijanje saobraćaja.

Redovno održavanje javnih puteva

Član 68.

Redovno održavanje obuhvata skup aktivnosti, mera i radova, koji se preduzimaju tokom dela ili cele kalendarske godine, na putnoj mreži ili na pojedinim deonicama puta, radi održavanja i očuvanja funkcionalne ispravnosti javnog puta, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme puta.

Radovi na redovnom održavanju javnog puta jesu naročito:

1)         pregled, utvrđivanje i ocena stanja puta i putnog objekta;

2)         mestimično popravljanje oštećenja kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata puta;

3)         mestimična površinska obrada kolovoznog zastora;

4)         čišćenje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama putnog zemljišta;

5)         održavanje i uređenje bankina i bermi;

6)         održavanje kosina nasipa, useka i zaseka;

7)         čišćenje i održavanje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta;

8)         zamena deformisanih, dotrajalih ili privremenih propusta za vodu;

9)         popravka, zamena, dopuna i obnavljanje saobraćajne signalizacije i opreme;

10)       redovno čišćenje i održavanje saobraćajne signalizacije i opreme;

11)       zamena, dopuna i obnavljanje oštećene ili dotrajale opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;

12)       čišćenje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;

13)       uređivanje zelenih površina u putnom zemljištu (košenje trave, krčenje šiblja i sečenje drveća);

14)       primena mera za uklanjanje, odnosno protiv zadržavanja snega i leda na kolovozu javnog puta i saobraćajnim površinama autobuskih stajališta, parkirališta, bankina, rigola.

Upravljač javnog puta dužan je da izradi saobraćajni projekat koji sadrži načine obezbeđenja zona radova na redovnom održavanju javnog puta.

Upravljač javnog puta Ministarstvu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, podnosi zahtev za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja čiji je sastavni deo saobraćajni projekat iz stava 3. ovog člana.

Upravljač javnog puta postavlja privremenu saobraćajnu signalizaciju i opremu na osnovu rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja koje izdaje Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja.

Rešenje iz stava 4. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od godinu dana od dana izdavanja rešenja.

Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju vrste radova, tehnički uslovi i način izvođenja radova na redovnom održavanju.

Rehabilitacija javnog puta

Član 69.

Rehabilitacija javnog puta jeste vrsta održavanja, tj. izvođenje radova na javnom putu i putnom objektu u granicama putnog zemljišta, radi očuvanja karakteristika javnog puta u istom ili približno istom stanju koje je bilo u trenutku njegove izgradnje ili poslednje rekonstrukcije.

Radovi na rehabilitaciji javnog puta naročito obuhvataju:

1)         obnavljanje i zamenu dotrajalih kolovoznih konstrukcija, odnosno njenih delova a naročito nanošenje novog asfaltnog sloja određene nosivosti po celoj širini postojećeg kolovoza;

2)         postavljanje šljunčanog, odnosno tucaničkog zastora na neasfaltiranim putevima;

3)         obradu površine kolovoznog zastora ili zaptivanje;

4)         zamenu složenih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, ležišta, oštećenih sekundarnih elemenata i dotrajalih pešačkih staza na mostovima, nadvožnjacima, podvožnjacima i vijaduktima;

5)         postavljanje sistema, opreme i uređaja iz člana 14. ovog zakona za čije postavljanje nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu;

6)         obnavljanje antikorozivne zaštite čeličnih konstrukcija mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukata;

7)         zamenu ili popravku postojećih drenažnih sistema i hidroizolacije u tunelima i popravke tunelske obloge;

8)         popravku oštećenih potpornih, obložnih i portalnih zidova;

9)         zamenu drenažnih i sistema za odvodnjavanje javnog puta i putnog objekta.

Radovi iz stava 1. ovog člana izvode se na osnovu tehničkog opisa uz predmer radova.

Upravljač javnog puta 15 dana pre početka radova obaveštava Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organ jedinice lokalne samouprave o nameri izvođenja radova na rehabilitaciji uz dostavljanje tehničkog opisa i predmera i predračuna radova, kao i zahteva za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja čiji je sastavni deo saobraćajni projekat.

Upravljač javnog puta je dužan da obrazuje nezavisnu komisiju koja vrši tehnički pregled izvedenih radova na rehabilitaciji.

Upravljač javnog puta dužan je da Ministarstvu, nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, dostavi izveštaj o izvedenim radovima na rehabilitaciji javnog puta overen od strane stručnog nadzora sa zapisnikom o izvršenom tehničkom pregledu izvedenih radova, u roku od 30 dana od dana završetka radova.

Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju vrste radova, tehnički uslovi, način izvođenja radova na rehabilitaciji i sadržina izveštaja iz stava 6. ovog člana.

Urgentno održavanje

Član 70.

Radovi na urgentnom održavanju javnih puteva obuhvataju radove koje je nužno hitno izvesti radi otklanjanja štetnih posledica nastalih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, vanrednim i nepredviđenim okolnostima i obezbeđivanja prohodnosti puta i bezbednog odvijanja saobraćaja.

Ako je zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća proglašena vanredna situacija u skladu sa propisima kojima se uređuju vanredne situacije, ta odluka se odnosi na sve javne puteve koji se nalaze na teritoriji na kojoj je proglašena vanredna situacija.

Radovima na urgentnom održavanju državnih puteva smatraju se i radovi na otklanjanju nedostataka po nalogu inspektora za državne puteve, u skladu sa članom 105. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Upravljač javnog puta je dužan da u roku od tri dana od početka radova na urgentnom održavanju obavesti nadležnu inspekciju uz priloženi opis uzroka i preduzetih mera.

Ukoliko nadležna inspekcija proceni da obim i vrsta preduzetih radova prevazilazi hitne radove uputiće upravljača puta na primenu odredaba zakona kojima se uređuju poslovi na izgradnji i rekonstrukciji puteva.

Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi saobraćajni projekat koji sadrži načine obezbeđenja zona radova na urgentnom održavanju javnog puta.

Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, na zahtev upravljača javnog puta donosi rešenje o tehničkom regulisanju saobraćaja, čiji je sastavni deo saobraćajni projekat iz stava 6. ovog člana.

Rešenje iz stava 7. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od godinu dana.

Nadležna inspekcija može dati obavezujuće naloge za preduzimanje dodatnih mera zaštite zone radova.

Upravljač javnog puta dužan je da Ministarstvu dostavi izveštaj o uzrocima koji su izazvali potrebu za radovima na urgentnom održavanju sa detaljnim opisom izvedenih radova, po vrsti i obimu, najkasnije u roku od deset dana od dana obezbeđivanja prohodnosti puta i uspostavljanja bezbednog odvijanja saobraćaja.

Ministar bliže propisuje vrste i način izvođenja radova na urgentnom održavanju javnog puta.

Režim odvijanja saobraćaja za vreme izvođenja radova na održavanju

Član 71.

Radovi na održavanju javnog puta po pravilu se izvode tako da se ne obustavlja saobraćaj na javnom putu.

Ako se radovi iz stava 1. ovog člana ne mogu izvesti bez obustave saobraćaja na javnom putu, na zahtev upravljača javnog puta Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje o obustavi saobraćaja, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta na koji se preusmerava saobraćaj.

Sastavni deo rešenja iz stava 2. ovog člana je saobraćajni projekat.

U slučaju obustave saobraćaja iz stava 2. ovog člana, upravljač javnog puta na kome je saobraćaj obustavljen, dužan je da putem sredstava javnog informisanja obavesti javnost 48 sati pre početka obustave saobraćaja.

Upravljač javnog puta dužan je da obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o početku izvođenja radova iz čl. 68 - 71. ovog zakona i tehničkom regulisanju saobraćaja za vreme izvođenja tih radova.

Održavanje pojedinih elemenata puta

Član 72.

Upravljač državnog puta održava kolovoznu konstrukciju kao sastavni deo državnog puta i saobraćajnu signalizaciju na državnom putu koji prolazi kroz naselje, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova i turističke signalizacije.

Dodatne elemente, objekte i opremu državnog puta (trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija za potrebe naselja, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), koji su izgrađeni za potrebe naselja, održava jedinica lokalne samouprave.

Jedinica lokalne samouprave može zaključiti ugovor sa upravljačem državnog puta, kojim se bliže uređuju međusobna prava i obaveze u pogledu održavanja dodatnih elemenata, objekata i opreme državnog puta iz st. 1. i 2. ovog člana.

Autobuska stajališta izgrađena van kolovoza državnog puta u naselju, održava jedinica lokalne samouprave.

Spojne rampe denivelisane raskrsnice održava upravljač javnog puta višeg reda.

Upravljač javnog puta održava kolovoznu konstrukciju javnog puta u području graničnog prelaza u skladu sa propisima koji regulišu zaštitu državne granice.

Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija

Član 73.

Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija na mostu izgrađenom za železničku infrastrukturu i za javni put, vrši upravljač železničke infrastrukture u skladu sa tehničkim propisima i standardima.

Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcija na mostu iz stava 1. ovog člana, snose u jednakim iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač javnog puta.

IX. EKSPROPRIJACIJA

Utvrđivanje javnog interesa

Član 74.

Utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja državnih puteva.

Korisnik eksproprijacije je Republika Srbija, a predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti, koji je potreban za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva, može podneti lice koje, u skladu sa odredbama ovog zakona, obavlja delatnost upravljanja državnim putevima.

Javni interes utvrđen ovim zakonom traje do dobijanja upotrebne dozvole za izgrađene državne puteve, a za rekonstrukciju i održavanje do završetka radova na rekonstrukciji i održavanju državnih puteva.

Eksproprijacija radi izmeštanja i izgradnje infrastrukturnih objekata za potrebe državnog puta van granica eksproprijacije

Član 75.

Izmeštanje ili izgradnja infrastrukture (kao što su telekomunikacioni predajnici i kablovi, elektroenergetski vodovi, regulacija vodotokova, železnička infrastruktura, vodovodi, gasovodi i slično), za potrebe rekonstrukcije i održavanja državnog puta van granica eksproprijacije, je u javnom interesu.

Predlog za eksproprijaciju nepokretnosti iz stava 1. ovog člana podnosi lice iz člana 74. stav 2. ovog zakona.

Kada je radi izmeštanja ili izgradnje infrastrukture sprovedena potpuna eksproprijacija, nepokretnost koja je eksproprisana postaje vlasništvo Republike Srbije.

Pravni odnos između Republike Srbije i pravnog lica koje je po odredbama posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odlukom nadležnog organa donetom na osnovu posebnog zakona ovlašćeno da upravlja i održava objekte infrastrukture koji su predmet izmeštanja ili izgradnje, u pogledu korišćenja nepokretnosti, odnosno zasnivanja stvarnog prava na nepokretnostima na kojima je izgrađena infrastruktura, uređuju se u skladu sa zakonom kojim je uređeno korišćenje i upravljanje tom infrastrukturom.

Izmeštene ili izgrađene objekte infrastrukture preuzima pravno lice koje je na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odluke nadležnog organa donete na osnovu tog zakona ovlašćeno za njihovo korišćenje i upravljanje, u roku od 30 dana od dana izdavanja upotrebne dozvole.

Kada se radi izmeštanja ili izgradnje infrastrukture sprovodi nepotpuna eksproprijacija nepokretnosti, eksproprijacija se vrši u korist pravnog lica koje je na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odluke nadležnog organa donete na osnovu posebnog zakona ovlašćeno za njihovo korišćenje i upravljanje.

Pravno lice koje je u skladu sa ovim zakonom određeno za korisnika eksproprijacije, ima sva prava i obaveze koje ima korisnik eksproprijacije u skladu sa propisima kojima se uređuje eksproprijacija.

Eksproprijacija radi izgradnje funkcionalnih i pratećih sadržaja puta van granica eksproprijacije

Član 76.

Izgradnja funkcionalnih i pratećih sadržaja puteva I reda – autoputeva, van naseljenih mesta, koji u smislu ovog zakona čine elemente tog puta (baze za održavanje puta, centri za upravljanje saobraćajem, naplatne stanice i drugi sadržaj, stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, mesta za punjenje vozila na električni pogon, odmorišta, parkirališta, moteli, restorani, servisi, prodavnice i drugi objekti za pružanje usluga), a koji su predviđeni odgovarajućom planskom dokumentacijom i za koje se vrši eksproprijacija, odnosno administrativni prenos nepokretnosti, u javnom je interesu.

Predlog za eksproprijaciju nepokretnosti iz stava 1. ovog člana podnosi lice koje je ovlašćeno da podnese predlog za eksproprijaciju nepokretnosti za izgradnju državnog puta.

Kada je radi izgradnje objekata iz stava 1. ovog člana sprovedena potpuna eksproprijacija, nepokretnost koja je eksproprisana postaje vlasništvo Republike Srbije.

Nepokretnosti iz stava 3. ovog člana mogu se dati na korišćenje, a može se sticati i pravo svojine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.

Shodna primena

Član 77.

Na postupak eksproprijacije i druga pitanja vezana za eksproprijaciju koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje eksproprijacija.

H. POSEBNI USLOVI IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA

Planiranje, projektovanje i izgradnja javnih puteva

Član 78.

Javni putevi se planiraju, projektuju i grade tako da se planska i tehnička rešenja usklade sa najnovijim znanjima tehnike projektovanja i izgradnje javnih puteva, sa zahtevima bezbednosti saobraćaja, demografskim i privrednim potrebama, ekonomskim načelima i merilima za ocenu opravdanosti njihove izgradnje, propisima o zaštiti životne sredine i propisima kojima se uređuje poljoprivredno zemljište.

Sastavni deo projektne dokumentacije projekata izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva su i izveštaji o proceni uticaja puta na bezbednost saobraćaja i izveštaji o reviziji projekata sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta, u skladu sa čl. 88. i 89. ovog zakona.

Izgradnja i rekonstrukcija javnih puteva

Član 79.

Izgradnja i rekonstrukcija javnog puta vrše se u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja i u skladu sa ovim zakonom.

Rekonstrukcija javnog puta jeste izvođenje građevinskih radova u zaštitnom pojasu, kojima se mogu promeniti geometrijski elementi, položaj ili oprema postojećeg puta, u cilju održavanja i unapređenja vrednosti puta.

Rekonstrukcijom javnog puta, u smislu ovog zakona, smatraju se naročito:

1)         radovi na postojećem putu i putnom objektu kojima se menjaju položaj trase javnog puta u pojasu njegovog osnovnog pravca;

2)         radovi na izmeni konstruktivnih elemenata u cilju poboljšanja nosivosti i stabilnosti puta kojima se proširuju kolovoz i raskrsnice, povećava radijus horizontalnih krivina puta i saniraju klizišta;

3)         radovi kojima se rekonstruišu putni objekti i obavljaju drugi radovi potrebni za unapređenje bezbednosti saobraćaja.

Putni objekti javnog puta moraju se izgraditi tako da širina kolovoza na ili u putnom objektu ne bude manja od širine kolovoza javnog puta van putnog objekta.

Tuneli duži od 500 metara na javnom putu ne moraju ispunjavati uslov iz stava 4. ovog člana.

Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju uslovi i način projektovanja i tehnički uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva.

Obaveštavanje o radovima na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta i obaveze lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim u javni put

Član 80.

Investitor je dužan da, najmanje osam dana pre početka radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta, o tome obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja ili na drugi uobičajeni način.

Lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim, odnosno postavljenim u javni put, odnosno u putni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, usklađuju radove na infrastrukturnim objektima ugrađenim, odnosno postavljenim u javni put, odnosno u putni objekat, sa radovima na rekonstrukciji javnog puta.

Investitor je dužan da, najmanje 30 dana pre početka radova iz stava 1. ovog člana, pisanim putem obavesti lica iz stava 2. ovog člana o početku radova.

Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu o svom trošku, a pri izgradnji javnog puta o trošku investitora izgradnje javnog puta, izmeste objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove, ili ih prilagode nastalim promenama.

U slučaju da lica iz stava 2. ovog člana ne izmeste, odnosno ne prilagode objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove do početka izvođenja radova na rekonstrukciji javnog puta ili izvođenju drugih radova na javnom putu, investitor radova na javnom putu ima pravo da izmesti ili prilagodi objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove o trošku lica koje upravlja navedenim objektima.

Izmeštanje javnog puta ili njegovog dela

Član 81.

Ako postojeći javni put, odnosno njegov deo treba izmestiti zbog građenja drugog objekta (železnička infrastruktura, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta, mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta.

Troškove izmeštanja javnog puta, odnosno njegovog dela iz stava 1. ovog člana, snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši izmeštanje javnog puta, odnosno njegovog dela, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač javnog puta.

Ukrštanje javnog puta sa železničkom infrastrukturom

Član 82.

U slučaju ukrštanja javnog puta sa železničkom infrastrukturom, zbog izgradnje javnog puta, sve troškove snosi investitor izgradnje tog javnog puta.

U slučaju ukrštanja javnog puta sa železničkom infrastrukturom, zbog izgradnje železničke infrastrukture, sve troškove snosi investitor izgradnje železničke infrastrukture.

Ukrštanje javnog puta sa drugim infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom podvožnjaka, odnosno nadvožnjaka

Član 83.

Ako je ukrštanje javnog puta sa drugim infrastrukturnim sistemom ili drugim putem izvedeno izgradnjom podvožnjaka ili nadvožnjaka, podvožnjak odnosno nadvožnjak smatra se objektom tog javnog puta.

Gornji stroj javnog puta u podvožnjaku sa opremom i saobraćajnom signalizacijom javnog puta, kao i sistemom za odvodnjavanje površinskih i podzemnih voda, potrebnim za pravilno i bezbedno korišćenje javnog puta, smatra se objektom tog javnog puta.

Ako je ukrštanje javnog puta sa drugim putem ili infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom nadvožnjaka za javni put, u fazi korišćenja izgrađeni nadvožnjak smatra se objektom tog javnog puta.

Infrastrukturni sistem ispod nadvožnjaka iz stava 3. ovog člana, sa instalacijama i postrojenjima potrebnim za pravilno i bezbedno korišćenje tog sistema, smatra se objektom tog infrastrukturnog sistema.

Nadvožnjak, odnosno podvožnjak, izgrađen iznad, odnosno ispod autoputa smatra se delom tog autoputa.

Izgradnja dodatnih elemenata puta

Član 84.

Planskim dokumentom određuju se deonice javnog puta, odnosno putnog objekta sa dodatnim elementima (širi kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija, autobuska stajališta, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), objekti i oprema koji odgovaraju potrebama naselja.

Izgradnjom dodatnih elemenata puta iz stava 1. ovog člana, ne može se narušiti kontinuitet trase tog puta i saobraćaja na njemu.

Dodatni elementi državnog puta za potrebe naselja iz stava 1. ovog člana, mogu se izgraditi na zahtev jedinice lokalne samouprave, uz prethodno pribavljanje saglasnosti upravljača državnog puta.

Izuzetno od stava 3. ovog člana izgradnja trotoara, pešačkih i biciklističkih staza, uz državni put kroz naselje je obavezujuća za jedinice lokalne samouprave.

Troškove izgradnje elemenata državnog puta iz st. 3. i 4. ovog člana, snosi jedinica lokalne samouprave koja je zahtevala izgradnju tih elemenata.

Autobusko stajalište

Član 85.

Autobusko stajalište na javnom putu, osim ulice, mora se izgraditi van kolovoza javnog puta, osim kada to nije moguće zbog uslova na terenu.

Na državnom putu može se izgraditi autobusko stajalište na zahtev jedinice lokalne samouprave uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača državnog puta.

U skladu sa potrebama jedinica lokalne samouprave za izgradnju autobuskih stajališta, upravljač državnog puta prilikom izgradnje ili rekonstrukcije državnog puta utvrđuje lokacije autobuskih stajališta u okviru projektne dokumentacije za navedene radove.

Troškove izrade tehničke dokumentacije i izgradnje autobuskog stajališta iz stava 2. ovog člana snosi jedinica lokalne samouprave.

Ministar propisuje osnovne uslove koje moraju da ispunjavaju autobuska stajališta na javnom putu.

Mostovi za javni put i železničku infrastrukturu

Član 86.

Mostovi za javni put i železničku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima, pod uslovom da imaju posebne konstrukcije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, mostovi za javni put i železničku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima i sa zajedničkom konstrukcijom, s tim da se kolovoz javnog puta odvoji od železničke pruge.

Objekti za zaštitu javnog puta od bujica i snežnih nanosa

Član 87.

Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na tom putu na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima.

Zaštita iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se:

1)         izgradnjom stalnih objekata (potporni, obložni, pregradni i vetrobranski zidovi i sl.);

2)         sađenjem zaštitnih šumskih pojaseva i drugih zasada na propisanom odstojanju od kolovoza u okviru putnog zemljišta;

3)         postavljanjem privremenih naprava (palisade, drvene lese, metalne rešetke, žičane mreže i sl.).

XI. POSEBNI ZAHTEVI KOJE JAVNI PUT MORA DA ISPUNI SA ASPEKTA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

Procena uticaja puta na bezbednost saobraćaja

Član 88.

Prilikom opredeljivanja za izgradnju novog, odnosno rekonstrukciju postojećeg državnog puta I reda, upravljač državnog puta mora da obezbedi procenu uticaja tog puta na bezbednost saobraćaja na mreži javnih puteva (u daljem tekstu: Procena).

O Proceni iz stava 1. ovog člana sačinjava se izveštaj.

Upravljač državnog puta postupa po prihvaćenim preporukama iz izveštaja iz stava 2. ovog člana najkasnije pre početka naredne faze projektovanja.

U slučaju nemogućnosti postupanja po preporukama iz izveštaja iz stava 2. ovog člana, upravljač državnog puta je dužan da u roku od 30 dana od dobijanja izveštaja obrazloži eventualno nepostupanje nadležnom organu za poslove saobraćaja.

Nadležan organ za poslove saobraćaja daje konačno mišljenje na obrazloženje upravljača državnog puta iz stava 3. ovog člana.

Upravljač državnog puta dužan je da postupi po konačnom mišljenju nadležnog organa za poslove saobraćaja.

Ministar propisuje način sprovođenja Procene i sadržinu izveštaja Procene.

Revizija i provera

Član 89.

Upravljač državnog puta mora da obezbedi reviziju projekata državnog puta I reda sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta (u daljem tekstu: Revizija) za sve projekte izgradnje novog puta i za projekte rekonstrukcije postojećeg puta, u svim fazama projektovanja, neposredno pre puštanja puta u eksploataciju i najkasnije šest meseci posle puštanja puta u eksploataciju.

Upravljač javnog puta mora da obezbedi proveru bezbednosti saobraćaja na putu (u daljem tekstu: Provera), i to:

1)         periodične Provere državnih puteva I reda najmanje jednom u periodu od pet godina;

2)         ciljane Provere za deonice javnih puteva najvećeg rizika, prema mapi rizika puteva i ulica.

O izvršenoj Reviziji iz stava 1. ovog člana sačinjava se izveštaj.

Upravljač javnog puta postupa po prihvaćenim preporukama iz izveštaja iz stava 3. ovog člana najkasnije pre početka naredne faze projektovanja.

O Proveri iz stava 2. ovog člana sačinjava se izveštaj.

Upravljač javnog puta mora pokrenuti proceduru za otklanjanje nedostataka po prihvaćenim preporukama iz izveštaja iz stava 5. ovog člana u roku od 90 dana od dana dobijanja izveštaja.

U slučaju nemogućnosti postupanja po preporukama iz izveštaja iz st. 3. i 5. ovog člana, upravljač javnog puta je dužan da u roku od 30 dana od dobijanja izveštaja obrazloži eventualno nepostupanje nadležnom organu za poslove saobraćaja.

Nadležan organ za poslove saobraćaja daje konačno mišljenje na obrazloženje upravljača javnog puta iz st. 3. i 5. ovog člana.

Upravljač javnog puta dužan je da postupi po konačnom mišljenju nadležnog organa za poslove saobraćaja.

Ministar propisuje način sprovođenja Revizije i Provere i sadržinu izveštaja Revizije i Provere.

Revizija i Procena iz člana 88. ovog zakona, mogu se sprovoditi i kod drugih javnih puteva koje odredi Vlada.

Mapiranja rizika, identifikacija i rangiranje opasnih mesta

Član 90.

Upravljač državnog puta dužan je da najmanje jednom u periodu od tri godine obezbedi projekte mapiranja rizika za utvrđivanje deonica najvećeg rizika (u daljem tekstu: Mapiranje rizika), odnosno projekte identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crne tačke).

Upravljač opštinskih puteva i ulica dužan je da najmanje jednom u periodu od pet godina obezbedi projekte Mapiranja rizika, odnosno projekte identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crne tačke) na putevima kojima upravljaju.

Za najrizičnija opasna mesta i deonice upravljač javnog puta iz st. 1. i 2. ovog člana dužan je da detaljno sagleda probleme bezbednosti saobraćaja i preduzme mere za otklanjanje rizika.

Ministar propisuje način utvrđivanja deonica najvećeg rizika i identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crnih tačaka).

Nezavisna ocena uticaja puta na saobraćajne nezgode sa poginulim licima

Član 91.

U slučaju saobraćajne nezgode sa najmanje jednim poginulim licem, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove dostavlja izveštaj o saobraćajnoj nezgodi nadležnom upravljaču javnog puta, u roku od 60 dana od dana nastanka saobraćajne nezgode.

U slučaju nastanka saobraćajne nezgode iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da obezbedi nezavisnu ocenu doprinosa javnog puta nastanku, odnosno posledicama saobraćajne nezgode (u daljem tekstu: Nezavisna ocena), u roku od 30 dana od dana prijema izveštaja o saobraćajnoj nezgodi iz stava 1. ovog člana.

Upravljač javnog puta dužan je da dostavi Nezavisnu ocenu inspekciji za javne puteve u roku od 30 dana od dana njenog prijema.

Na osnovu Nezavisne ocene, u kojoj je utvrđeno da je put doprineo nastanku, odnosno posledicama saobraćajne nezgode, upravljač javnog puta u roku od 60 dana od dana dobijanja Nezavisne ocene preduzima mere radi unapređenja bezbednosti puta i sprečavanja nastanka saobraćajnih nezgoda, odnosno težih posledica saobraćajnih nezgoda.

Ministar, uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova, propisuje sadržinu izveštaja o saobraćajnim nezgodama.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način sprovođenja Nezavisne ocene.

Stručni tim za procenu, reviziju i proveru

Član 92.

Procenu sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i čiji je najmanje jedan član licencirani revizor.

Reviziju sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i kojim rukovodi licencirani revizor.

Proveru sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i kojim rukovodi licencirani proveravač.

Mapiranja rizika i identifikaciju i rangiranje opasnih mesta sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i čiji je najmanje jedan član licencirani revizor odnosno proveravač.

Nezavisnu ocenu sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i čiji je najmanje jedan član licencirani revizor, odnosno proveravač.

Član stručnog tima koji je revizor, odnosno proveravač bira se iz registra licenciranih revizora, odnosno proveravača koji vodi Agencija za bezbednost saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija).

Ministar bliže propisuje sastav stručnog tima i uslove koje moraju da ispune članovi stručnog tima iz st. 1 - 5. ovog člana.

Uslovi za dobijanje licence za revizora i proveravača

Član 93.

Revizor i proveravač mora da ispunjava sledeće uslove:

1)         da ima završene najmanje studije drugog stepena (master akademske studije) saobraćajne struke – usmerenja drumski saobraćaj, odnosno najmanje završene studije drugog stepena (master akademske studije) građevinske struke – usmerenja putevi i železnice;

2)         da ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti drumskog saobraćaja, odnosno projektovanja puteva;

3)         da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova revizora i proveravača, a naročito: teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, prevare u osiguranju, iz grupa protiv života i tela, protiv polne slobode, protiv privrede, iz grupe protiv zdravlja ljudi, a u vezi sa opojnim drogama, protivpravnog saobraćaja, protiv državnih organa i protiv službene dužnosti, u poslednjih pet godina, kao i da se protiv njega ne vodi istraga za ova krivična dela, odnosno da nije podignuta optužnica za ova krivična dela;

4)         da ima potvrdu o uspešno završenom programu stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača;

5)         da ima položen stručni ispit za revizora, odnosno proveravača.

Licenca

Član 94.

Licencu za revizora, odnosno proveravača izdaje, obnavlja i oduzima Agencija. Licenca isključivo sadrži ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište, fotografiju lica i potpis, kao podatke o ličnosti.

Licenca iz stava 1. ovog člana ima rok važenja pet godina od dana izdavanja odnosno obnavljanja.

Licenca iz stava 1. ovog člana obnavlja se revizoru, odnosno proveravaču ako je:

1)         pohađao program stručnog usavršavanja;

2)         položio ispit provere znanja.

Licenca iz stava 1. ovog člana oduzima se revizoru, odnosno proveravaču, ako je:

1)         prestao da ispunjava uslove iz člana 93. stav 1. tačka 3) ovog zakona;

2)         naknadnom proverom utvrđeno da je licenca izdata na osnovu neistinitih i netačnih podataka;

3)         utvrđen nepropisan rad revizora, odnosno proveravača.

Poslove iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.

Programi stručnog osposobljavanja i usavršavanja

Član 95.

Agencija organizuje, odnosno sprovodi programe stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, organizuje i sprovodi stručne ispite i ispite provere znanja za revizora, odnosno proveravača, organizuje programe stručnog usavršavanja znanja za revizora, odnosno proveravača i vodi registar revizora i proveravača.

Registar iz stava 1. ovog člana isključivo sadrži: ime i prezime; ime jednog roditelja; jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG); datum i mesto rođenja; prebivalište; fotografiju lica i podatke o licenci.

Registri revizora i proveravača su javni i dostupni su na internet prezentaciji Agencije, sa podacima: ime i prezime, broj licence i rok važnosti licence.

Agencija vodi evidencije o:

1)         izdatim licencama za revizore i proveravače koja sadrži sledeće podatke: redni broj; prezime, ime (ime jednog roditelja) i JMBG; datum i mesto rođenja; adresa stanovanja; prebivalište; datum i mesto polaganja stručnog ispita; datum i mesto polaganja ispita provere znanja; broj i datum izdavanja uverenja o položenom ispitu; broj/serijski broj licence; datum izdavanja licence; podatke o stručnoj spremi; rubriku za napomenu; svojeručni potpis; fotografija; elektronska adresa; broj kontakt telefona i

2)         izvedenim stručnim osposobljavanjima i usavršavanjima revizora, odnosno proveravača koja sadrži sledeće podatke: redni broj; prezime, ime (ime jednog roditelja) i JMBG; datum i mesto rođenja; adresa stanovanja; prebivalište; podatke o stručnoj spremi; podatke o prethodnom radnom iskustvu; datum i mesto pohađanja stručnog osposobljavanja; datum i mesto pohađanja stručnog usavršavanja znanja; broj/serijski broj licence; datum izdavanja licence; broj i datum izdavanja potvrde o odslušanom stručnom osposobljavanju; broj i datum izdavanja potvrde o odslušanom stručnom usavršavanju; izdavalac potvrde; rubrika za napomenu; svojeručni potpis; fotografija; elektronska adresa; broj kontakt telefona; prezime izvođača sadržaja obuke; ime (ime jednog roditelja) i JMBG izvođača sadržaja obuke; elektronska adresa i broj kontakt telefona izvođača nastave.

Podaci iz evidencija iz stava 4. ovog člana čuvaju se trajno i vode se u elektronskom obliku.

Za pohađanje programa stručnog osposobljavanja, odnosno usavršavanja za revizora, odnosno proveravača, kao i za polaganje stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača i izdavanje licenci za revizora, odnosno proveravača, plaća se odgovarajuća taksa.

Vlada, na predlog Agencije, utvrđuje visinu takse iz stava 6. ovog člana, u skladu sa propisima koji uređuju budžetski sistem.

Poslove iz st. 1. i 4. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.

Agencija može ovlastiti pravno lice koje ispunjava propisane uslove da sprovodi programe stručnog osposobljavanja i usavršavanja znanja za polaganje stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača.

Pravno lice iz stava 9. ovog člana mora da ispunjava uslove:

1)         da ima saglasnost nadležnog organa na nastavni plan i program;

2)         u pogledu nastavnog kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za stručno osposobljavanje kandidata.

Ministar propisuje, na predlog Agencije, bliže uslove koje mora ispunjavati pravno lice za sprovođenje programa stručnog osposobljavanja i usavršavanja znanja revizora, odnosno proveravača, program stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, program obaveznih oblika stručnog usavršavanja za revizora, odnosno proveravača, način pohađanja programa stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, način polaganja stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača, rokove za održavanje programa stručnog usavršavanja, izgled i sadržinu licence za revizora, odnosno proveravača.

XII. BEZBEDNOSNI ZAHTEVI ZA TUNELE DUŽE OD 500 METARA

Bezbednosni zahtevi

Član 96.

Bezbednosni zahtevi za tunele na javnom putu čija dužina prelazi 500 metara su tehnički i eksploatacioni uslovi koje tunel mora da ispunjava radi bezbednog odvijanja saobraćaja.

Bezbednosni zahtevi primenjuju se na projektovanje, izgradnju, održavanje, upotrebu tunela na putevima i na stručne službe i radnike u tunelu u cilju zaštite ljudskih života, životne sredine i tunela kao objekta.

Ministarstvo je organ nadležan za ispunjavanje bezbednosnih zahteva za tunele u vezi sa odredbama ovog zakona.

Ministar propisuje minimalne bezbednosne zahteve koje moraju da ispunjavaju tuneli iz stava 1. ovog člana.

Upravljanje tunelima

Član 97.

Upravljač javnog puta je zadužen za upravljanje tunelima i uspostavljanje bezbednosnih zahteva u tunelima, kao i za preduzimanje svih nužnih radnji za zadovoljenje bezbednosnih zahteva za tunele u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: Upravnik tunela).

Upravnik tunela

Član 98.

Upravnik tunela dužan je da obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika kojom se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila.

Projekat iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja.

Ministar propisuje način upravljanja tunelom.

Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu

Član 99.

Upravnik tunela dužan je da o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja, izradi izveštaj bez odlaganja, a najkasnije 30 dana od dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila, odnosno kada je nastalo oštećenje tunela. Prilog izveštaja čini dokumentacija o izvršenom uviđaju.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, kao i subjektima sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije.

Godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama

Član 100.

Upravnik tunela izrađuje godišnji izveštaj o vrstama, uzrocima i razmerama vanrednih događaja i vanrednih situacija u tunelima, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spasavanja i o procenama daljeg razvoja situacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu svake godine do 31. januara tekuće za prethodnu godinu.

Savetnik za bezbednost u tunelu

Član 101.

Upravnik tunela dužan je da imenuje savetnika za bezbednost u tunelima na javnom putu kojim upravlja.

Savetnik iz stava 1. ovog člana je nezavisan pri donošenju svih odluka po pitanju bezbednosti u tunelu.

Savetnik za bezbednost u tunelu dužan je da:

1)         usklađuje delovanje sa subjektima sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije;

2)         učestvuje u pripremi planova i programa razvoja sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije;

3)         učestvuje u definisanju bezbednosnih zahteva prilikom projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja tunela;

4)         učestvuje u sistemu zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije uzimajući u obzir bezbednosne zahteve u tunelu.

XIII. NADZOR

Organ nadležan za nadzor

Član 102.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za državne puteve.

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona kao i drugih propisa u vezi sa vanrednim prevozom.

Sukob interesa

Član 103.

Republički inspektor za državne puteve ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli, tehničke dokumentacije za objekte, koji su predmet inspekcijskog nadzora, niti da vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova na objektima koji su predmet inspekcijskog nadzora.

Prava i dužnosti republičkog inspektora

Član 104.

Republički inspektor za državne puteve ima pravo i dužnost da proverava:

1)         radove na održavanju i zaštiti državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;

2)         tehničku i drugu dokumentaciju za održavanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;

3)         ispunjenost uslova propisanih za lica koja vrše poslove projektovanja, tehničke kontrole tehničke dokumentacije, rukovođenja izvođenjem radova i vršenja stručnog nadzora na održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;

4)         stanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;

5)         pravilno održavanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta u skladu sa tehničkim i drugim propisima i uslovima kojima se osigurava sposobnost državnog puta, njegovog dela i putnog objekta za nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja;

6)         uslove odvijanja saobraćaja na državnom putu;

7)         da li se pravilno i redovno sprovode propisane mere zaštite državnog puta;

8)         primenu tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta;

9)         da li izvođač radova na rehabilitaciji državnog puta, njegovog dela i putnog objekta vodi knjigu inspekcije i građevinski dnevnik na propisan način;

10)       da li se vanredni prevoz vrši sa dozvolom, odnosno u skladu sa uslovima propisanim dozvolom;

11)       da li je sprovedena Provera, Mapiranje rizika, identifikacija i rangiranje opasnih mesta i Nezavisna ocena, na propisan način.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana republički inspektor za državne puteve obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.

U vršenju kontrole iz člana 60. ovog zakona republički inspektor za državne puteve ima pravo da na državnim putevima zaustavlja vozila, osim vozila Vojske Srbije, vozila hitne pomoći i vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Zaustavljanje vozila iz stava 3. ovoga člana vrši se isticanjem stop tablice.

Vozač je dužan da zaustavi vozilo ako inspektor iz stava 3. ovog člana istakne stop tablicu.

Stop tablica mora biti presvučena reflektujućom materijom ili izrađena na način da se može osvetliti sopstvenim izvorom svetlosti, koji emituje svetlost crvene boje.

Stop tablica presvučena reflektujućom materijom ima oblik kruga prečnika najmanje 12 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova tablice je žute boje, sa crvenom ivicom širine najmanje 2 cm.

Stop tablica sa sopstvenim izvorom svetlosti ima oblik kruga prečnika najmanje 18 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova je žute boje, oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm, čije su površine od reflektujuće materije. Osnova druge strane je bele boje prečnika najmanje 10 cm oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm sa reflektujućom materijom. U ovu osnovu je ugrađeno svetleće telo koje može da emituje postojano, odnosno trepćuće svetlo crvene boje.

Na osnovi stop tablice koju koristi inspektor ispisan je tekst:,,STOP INSPEKCIJA".

Ovlašćenja republičkog inspektora

Član 105.

U vršenju inspekcijskog nadzora republički inspektor za državne puteve je ovlašćen da:

1)         zabrani izvršenje radova koji se izvode protivno zakonu i drugim propisima, tehničkim propisima i standardima i normama kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, protivno uslovima odvijanja saobraćaja na državnom putu, njegovom delu i putnom objektu ili protivno propisanim merama zaštite državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;

2)         predloži organu nadležnom za tehničko regulisanje saobraćaja obustavu saobraćaja određene kategorije vozila na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;

3)         naloži otklanjanje nastalih nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, usled nepredviđenih i neplaniranih okolnosti kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja;

4)         naloži uklanjanje ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala i natpisa podignutih, ostavljenih ili postavljenih suprotno odredbama ovog zakona;

5)         naloži uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i putnog zemljišta, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno zakonom;

6)         zabrani radove koji se izvode u neposrednoj blizini državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, a koji mogu ugroziti njihovu stabilnost i bezbednost saobraćaja;

7)         naloži uklanjanje saobraćajne signalizacije i opreme na državnom putu, koja nije postavljena na osnovu rešenja Ministarstva;

8)         isključi iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez dozvole ili protivno uslovima datim u dozvoli za vanredni prevoz;

9)         naloži upravljaču državnog puta postavljanje fizičkih prepreka kojima se onemogućava priključenje na državni put, saobraćajnim priključkom ili ukrštanjem puteva, odnosno priključkom prilaznog puta na državni put, do pribavljanja upotrebne dozvole za priključak;

10)       naloži uklanjanje saobraćajnog priključka na državni put u putnom zemljištu, ako za izgrađeni saobraćajni priključak nisu pribavljeni uslovi i rešenje upravljača javnog puta, odnosno građevinska dozvola u ostavljenom roku;

11)       naloži otklanjanje nepravilnosti, odnosno zabrani dalje izvođenje radova prilikom održavanja državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ako utvrdi da izvođač radova ne ispunjava propisane uslove;

12)       naloži otklanjanje nedostataka u utvrđenom roku, ako utvrdi da se prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ne primenjuju tehnički propisi i standardi i norme kvaliteta, a ako se u utvrđenom roku nedostaci ne otklone, zabrani, odnosno obustavi dalje izvođenje radova i naloži uklanjanje izvedenih radova na delovima državnog puta ili putnog objekta na kojima nisu otklonjeni naloženi nedostaci;

13)       naloži uklanjanje stvari, odnosno materija koje su se našle na državnom putu i koje mogu oštetiti državni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja, kao i onesposobljenog vozila za dalju vožnju kojim se ometa korišćenje državnog puta;

14)       naloži sprovođenje Provere, Mapiranja rizika, identifikacije i rangiranja opasnih mesta, odnosno Nezavisne ocene.

Mere obezbeđenja koje preduzima republički inspektor

Član 106.

Ako je državni put, njegov deo ili putni objekat u takvom stanju da se na njemu ne može odvijati bezbedan saobraćaj, republički inspektor za državne puteve će narediti da se bez odlaganja preduzmu mere obezbeđenja, a po potrebi može privremeno zabraniti saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu.

Poveravanje poslova inspekcijskog nadzora

Član 107.

Poverava se autonomnoj pokrajini na njenoj teritoriji vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja, na državnim putevima II reda.

Ovlašćeno lice autonomne pokrajine u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja, na državnim putevima II reda ima prava, dužnosti i ovlašćenja iz čl. 104. i 105. ovog zakona.

Opštinski inspektor

Član 108.

Nadležni inspektor jedinice lokalne samouprave, u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad primenom propisa kojima se uređuje zaštita opštinskih puteva i ulica, ima prava, dužnosti i ovlašćenja republičkog inspektora za državne puteve utvrđenih ovim zakonom.

Žalba na rešenje inspektora

Član 109.

Protiv rešenja republičkog inspektora za državne puteve, može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Žalba se podnosi preko Ministarstva.

Protiv rešenja ovlašćenog lica autonomne pokrajine iz člana 107. ovog zakona može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Žalba se podnosi preko organa u kome je raspoređeno ovlašćeno lice.

Žalba izjavljena protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja kojim se:

1)         zabranjuju, odnosno obustavljaju radovi;

2)         privremeno obustavlja saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;

3)         nalaže otklanjanje nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja;

4)         nalaže uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i putnog zemljišta, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno zakonom;

5)         isključuje iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez dozvole.

XIV. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestup

Član 110.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:

1)         održavanje i zaštitu puta ne sprovodi u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 13. stav 2);

2)         ne označava i ne vodi evidencije o javnim putevima (član 15. stav 1);

3)         izvodi radove na javnom putu a nije za izvođenje tih radova pribavio uslove i rešenje iz člana 17. stav 1. tačka 2. ovog zakona;

4)         ne vodi evidenciju u skladu sa članom 17. stav 8. ovog zakona;

5)         ne obezbedi ENP iz člana 28. stav 1. ovog zakona;

6)         ne pristupi sistemu EENP iz člana 29. stav 1. ovog zakona, kada propisana obaveza počne da se primenjuje;

7)         podiže zasade, ograde i drveće, ostavlja predmete i materijale, postavlja postrojenja i uređaje, gradi objekte ili vrši druge radnje koje ometaju zahtevanu preglednost javnog puta (član 38. stav 2);

8)         privremeno ili trajno zauzme javni put (član 49. tačka 1);

9)         izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 3);

10)       ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 49. tačka 4);

11)       obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole koju izdaje upravljač javnog puta, kada je ta dozvola uslov za obavljanje vanrednog prevoza (član 54. stav 2);

12)       pri izvođenju radova na održavanju javnog puta ne omogući bezbedno odvijanje saobraćaja (član 67. stav 2);

13)       ne postupa u skladu sa članom 68. ovog zakona;

14)       ne postupa u skladu sa članom 69. ovog zakona;

15)       pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 80. st. 2. i 4);

16)       javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta ne izgradi u skladu sa članom 81. stav 1. ovog zakona;

17)       na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na način propisan u članu 87. ovog zakona;

18)       ne postupi u skladu sa članom 88. stav 1. ovog zakona;

19)       ne postupi u skladu sa članom 89. stav 6. ovog zakona;

20)       ne postupi u skladu sa članom 90. ovog zakona;

21)       ne postupi u skladu sa članom 91. st. 2, 3. i 4. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaji

Član 111.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva shodno članu 11. st. 1. i 2. ovog zakona;

2)         ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja program radova na održavanju puteva shodno članu 12. stav 3. ovog zakona;

3)         ne obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini u roku od 30 dana od dana nastale promene, da se deo javnog puta iz člana 16. stav 1. ovog zakona ne koristi za saobraćaj (član 16. stav 3);

4)         ne plati posebnu naknadu za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta iz člana 20. stav 1. tačka 3. ovog zakona;

5)         ne postupa sa podacima o ličnosti korisnika državnog puta u skladu sa čl. 30. i 31. ovog zakona;

6)         postupa suprotno članu 32. ovog zakona;

7)         gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;

8)         gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, bez pribavljenih uslova i rešenja upravljača javnog puta (član 33. stav 2);

9)         ne obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz člana 33. stav 2. ovog zakona (član 33. stav 3);

10)       podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;

11)       ne postupa u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;

12)       ne obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova iz člana 39. st. 1. i 3. ovog zakona (član 39. stav 5);

13)       ne obavesti upravljača javnog puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja ili ga ne obavesti u roku propisanom članom 39. stav 2. ovog zakona;

14)       ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1. ovog zakona;

15)       umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;

16)       gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;

17)       ne postupi u skladu sa članom 43. ovog zakona ;

18)       ne smanji broj saobraćajnih priključaka u skladu sa članom 45. stav 1. ovog zakona;

19)       ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje privremene opreme za zaštitu javnog puta od smetova (snegobrana) i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);

20)       ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);

21)       ne štiti javni put na način propisan odredbom člana 47. ovog zakona;

22)       postavlja reklamne table, reklamne panoe, uređaje za obaveštavanje ili oglašavanje na javnom putu suprotno članu 48. ovog zakona;

23)       spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima (član 49. tačka 5);

24)       prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put (član 49. tačka 6);

25)       zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 49. tačka 7);

26)       postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu (član 49. tačka 8);

27)       izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 49. tačka 9);

28)       vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 49. tačka 10);

29)       spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal (član 49. tačka 11);

30)       pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 49. tačka 12);

31)       pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 49. tačka 13);

32)       koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova (član 49. tačka 14);

33)       uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja (član 49. tačka 15);

34)       zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 49. tačka 16);

35)       neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 49. tačka 17);

36)       otvara prolaze za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa (član 49. tačka 18);

37)       vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 19);

38)       u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 50. stav 1. ovog zakona;

39)       ne podnese pisani zahtev inspekciji za puteve propisan u članu 50. st. 2. i 3. ovog zakona;

40)       kod organa nadležnog za poslove saobraćaja ne podnese zahtev za pokretanje postupka za ograničavanje korišćenja javnog puta (član 51. stav 1);

41)       ne preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije ili ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili javnost putem sredstava javnog informisanja o preduzetim merama (član 51. st. 2. i 3);

42)       ako ne pokrene postupak za izdavanje rešenja za tehničko regulisanje saobraćaja za period zimske službe ili ne pokrene postupak u propisanom roku shodno članu 52. st. 1. i 3. ovog zakona;

43)       putem sredstava javnog informisanja ne obavesti blagovremeno učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu zimskog održavanja ili nakon postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme na javnom putu o tome ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve (član 52. st. 4. i 5);

44)       koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 53. stav 1);

45)       koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 53. stav 2);

46)       koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 53. stav 4);

47)       obavlja vanredni prevoz suprotno uslovima ili bez dozvole koju izdaje upravljač javnog puta (član 54. st. 2. i 5);

48)       izda dozvolu za vanredni prevoz suprotno čl. 54. i 55. ovog zakona;

49)       ne vodi evidenciju u skladu sa članom 57. stav 2. ovog zakona i na svojoj internet stranici ne objavljuje evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz (član 57. stav 3);

50)       obavlja vanredni prevoz na nepropisan način ili suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz (član 59. stav 1);

51)       za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja suprotno članu 60. stav 4. ovog zakona;

52)       izda dozvolu za vanredni prevoz, a da vlasnik, odnosno korisnik vozila nije izmirio propisane troškove koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima (član 60. stav 6);

53)       ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 62. stav 1);

54)       ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 sati u skladu sa članom 62. stav 2. ovog zakona;

55)       pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 62. stav 4);

56)       u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku a ne dužem od dva sata, ukloni sa javnog puta (član 63. stav 1);

57)       ne preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje vozila onesposobljenog za dalju vožnju na javnom putu, u roku koji ne može biti duži od šest sati (član 63. stav 2);

58)       pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 63. stav 4);

59)       ne obaveštava javnost o prohodnosti javnih puteva, u skladu sa članom 65. ovog zakona;

60)       ne postupi u skladu sa članom 66. stav 3. ovog zakona;

61)       ne postupi na način propisan članom 70. stav 4. ovog zakona;

62)       ne izradi saobraćajni projekat u skladu sa članom 70. stav 6. ovog zakona;

63)       ne obavesti javnost o obustavi saobraćaja na način i u rokovima propisanim članom 71. stav 4. ovog zakona;

64)       ne postupa u skladu sa članom 72. stav 1. ovog zakona;

65)       ne obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika, kojom se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila (član 98. stav 1);

66)       ne izradi izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja u propisanom roku ili ga ne dostavi na propisani način nadležnim organima (član 99);

67)       ne pripremi godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama na propisani način ili ga ne dostavi Ministarstvu u propisanom roku (član 100);

68)       ne imenuje savetnika za bezbednost u tunelu (član 101. stav 1);

69)       ako ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama člana 105 - 108. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Član 112.

Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1)         ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva shodno članu 11. st. 1. i 2. ovog zakona;

2)         ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja program radova na održavanju i zaštiti puteva shodno članu 12. stav 3. ovog zakona;

3)         održavanje puta ne sprovodi u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 13. stav 2);

4)         ne obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini u roku od 30 dana od dana nastale promene, da se deo javnog puta iz člana 16 stav 1. ne koristi za saobraćaj (član 16. stav 3);

5)         ne vodi evidenciju u skladu sa članom 17. stav 8. ovog zakona;

6)         ne plati posebnu naknadu za upotrebu javnog puta iz člana 20. stav 1. tačka 3. ovog zakona;

7)         ne postupa sa podacima o ličnosti korisnika državnog puta u skladu sa čl. 30. i 31. ovog zakona;

8)         postupa suprotno članu 32. ovog zakona;

9)         gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;

10)       gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, bez pribavljenih uslova i rešenja upravljača javnog puta (član 33. stav 2);

11)       ne obezbedi nadzor nad izvođenjem radova iz člana 33. stav 2. ovog zakona (član 33. stav 3);

12)       podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;

13)       ne postupa u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;

14)       ne obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova iz člana 39. st. 1. i 3. ovog zakona (član 39. stav 5);

15)       ne obavesti upravljača puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja ili ga ne obavesti u roku propisanom članom 39. stav 2. ovog zakona;

16)       ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1. ovog zakona;

17)       umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;

18)       gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;

19)       ne postupi u skladu sa članom 43. ovog zakona;

20)       ne smanji broj saobraćajnih priključaka u skladu sa članom 45. stav 1. ovog zakona;

21)       ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje privremene opreme za zaštitu javnog puta od smetova (snegobrana) i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);

22)       ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);

23)       ne štiti javni put na način propisan odredbom člana 47. ovog zakona;

24)       postavlja reklamne table, reklamne panoe, uređaje za obaveštavanje ili oglašavanje na javnom putu suprotno članu 48. ovog zakona;

25)       privremeno ili trajno zauzme javni put (član 49. tačka 1);

26)       izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja, (član 49. tačka 3);

27)       ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 49. tačka 4);

28)       spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima (član 49. tačka 5);

29)       prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put (član 49. tačka 6);

30)       zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 49. tačka 7);

31)       postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu (član 49. tačka 8);

32)       izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 49. tačka 9);

33)       vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 49. tačka 10);

34)       spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal (član 49. tačka 11);

35)       pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 49. tačka 12);

36)       pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 49. tačka 13);

37)       koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova (član 49. tačka 14);

38)       uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja (član 49. tačka 15);

39)       zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 49. tačka 16);

40)       neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 49. tačka 17);

41)       otvara prolaze za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa (član 49. tačka 18);

42)       vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 19);

43)       u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 50. stav 1. ovog zakona;

44)       ne podnese pisani zahtev inspekciji za puteve propisan u članu 50. st. 2. i 3. ovog zakona;

45)       kod organa nadležnog za poslove saobraćaja ne podnese zahtev za pokretanje postupka za ograničavanje korišćenja javnog puta (član 51. stav 1);

46)       ne preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije ili ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili javnost putem sredstava javnog informisanja o preduzetim merama (član 51. st. 2. i 3);

47)       ako ne pokrene postupak za izdavanje rešenja za tehničko regulisanje saobraćaja za period zimske službe ili ne pokrene postupak u propisanom roku shodno članu 52. st. 1. i 3. ovog zakona;

48)       putem sredstava javnog informisanja ne obavesti blagovremeno učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu zimskog održavanja ili nakon postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme na javnom putu o tome ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve (član 52. st. 4. i 5);

49)       koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 53. stav 1);

50)       koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 53. stav 2);

51)       koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 53. stav 4);

52)       obavlja vanredni prevoz suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli ili bez dozvole koju izdaje upravljač javnog puta (član 54. st. 2. i 5);

53)       izda dozvolu za vanredni prevoz suprotno čl. 54. i 55. ovog zakona;

54)       ne vodi evidenciju u skladu sa članom 57. stav 2. ovog zakona i na svojoj internet stranici ne objavljuje evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz (član 57. stav 3);

55)       obavlja vanredni prevoz na nepropisan način ili suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz (član 59. stav 1)

56)       za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja suprotno članu 60. stav 4. ovog zakona;

57)       izda dozvolu za vanredni prevoz, a da vlasnik, odnosno korisnik vozila nije izmirio propisane troškove koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima (član 60. stav 6);

58)       ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 62. stav 1);

59)       ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 sati u skladu sa članom 62. stav 2. ovog zakona;

60)       pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 62. stav 4);

61)       u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku a ne dužem od 2 sata, ukloni sa javnog puta (član 63. stav 1);

62)       ne preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje vozila onesposobljenog za dalju vožnju na javnom putu, u roku koji ne može biti duži od 6 sati (član 63. stav 2);

63)       pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 63. stav 4);

64)       ne obaveštava javnost o prohodnosti javnih puteva, u skladu sa članom 65. stav 1. ovog zakona;

65)       ne postupi u skladu sa članom 66. stav 3. ovog zakona ;

66)       ne postupa u skladu sa članom 68. ovog zakona;

67)       ne postupa u skladu sa članom 69. ovog zakona;

68)       ne postupi na način propisan članom 70. stav 4. ovog zakona ;

69)       ne izradi saobraćajni projekat u skladu sa članom 70. stav 6. ovog zakona;

70)       ne obavesti javnost o obustavi saobraćaja na način i u rokovima propisanim članom 71. stav 4. ovog zakona;

71)       ne postupa u skladu sa članom 72. stav 1. ovog zakona;

72)       pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 80. st. 2. i 4);

73)       javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta ne izgradi u skladu sa članom 81. stav 1. ovog zakona;

74)       na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na način propisan u članu 87. ovog zakona;

75)       ne postupi u skladu sa članom 89. stav 6. ovog zakona;

76)       ne postupi u skladu sa članom 90. ovog zakona;

77)       ne postupi u skladu sa članom 91. st. 2, 3. i 4. ovog zakona;

78)       ne obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika, kojom se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila (član 98. stav 1);

79)       ne izradi izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja u propisanom roku i ako ga ne dostavi na propisani način nadležnim organima (član 99);

80)       ne pripremi godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama na propisani način i ne dostavi ga Ministarstvu u propisanom roku (član 100.);

81)       ne imenuje savetnika za bezbednost u tunelu (član 101);

82)       ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama čl. 105 - 108. ovog zakona.

Član 113.

Novčanom kaznom od od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1)         ne plati posebnu naknadu za upotrebu javnog puta iz člana 20. stav 1. tačka 3) ovog člana;

2)         gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;

3)         podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;

4)         ne postupa u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;

5)         ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1. ovog zakona;

6)         umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;

7)         gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;

8)         ne izgradi put koji se ukršta ili priključuje na javni put na način propisan u članu 43. stav 1. ovog zakona;

9)         ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje privremene opreme za zaštitu javnog puta od smetova (snegobrana) i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);

10)       ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);

11)       postavlja reklamne table, reklamne panoe, uređaje za obaveštavanje ili oglašavanje na autoputu i zaštitnom pojasu i na ostalim javnim putevima i zaštitnom pojasu suprotno članu 48. ovog zakona;

12)       privremeno ili trajno zauzme javni put (član 49. tačka 1);

13)       izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja;

14)       ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 49. tačka 4);

15)       spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima (član 49. tačka 5);

16)       prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put (član 49. tačka 6);

17)       zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 49. tačka 7);

18)       postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu (član 49. tačka 8);

19)       izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 49. tačka 9);

20)       vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 49. tačka 10);

21)       spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal (član 49. tačka 11);

22)       pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 49. tačka 12);

23)       pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 49. tačka 13.);

24)       koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova (član 49. tačka 14);

25)       uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja (član 49. tačka 15);

26)       zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 49. tačka 16);

27)       neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 49. tačka 17);

28)       otvara prolaze za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa (član 49. tačka 18);

29)       vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. tačka 19);

30)       koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 53. stav 1);

31)       koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 53. stav 2);

32)       koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 53. stav 4);

33)       obavlja vanredni prevoz suprotno uslovima ili bez dozvole koju izdaje upravljač javnog puta (član 54. st. 2. i 5);

34)       ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 62. stav 1);

35)       ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 sati u skladu sa članom 62. stav 2. ovog zakona;

36)       pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 62. stav 4);

37)       u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku a ne dužem od dva sata, ukloni sa javnog puta (član 63. stav 1);

38)       pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 63. stav 4);

39)       pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 80. st. 2. i 4);

40)       ne postupi u skladu sa članom 104. stav 5. ovog zakona;

41)       ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama čl. 105 - 108. ovog zakona.

Član 114.

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave, ako:

1)         ne donese odluku o pravcu odnosno promeni pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, odnosno donese odluku bez saglasnosti Ministarstva (član 6. stav 5);

2)         ne donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva (član 7. stav 2) ili je ne donese u roku predviđenom članom 117. stav 3. ovog zakona;

3)         u roku od 30 dana od prijema obaveštenja od upravljača javnog puta, ne odluči o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se nalazi put koji se ne koristi za saobraćaj (član 16. stav 3);

4)         ne usaglasi sa upravljačem javnog puta obavljanje vanrednog prevoza (član 58. stav 2);

5)         se ne izgrade trotoari, pešačke i biciklističke staze uz državni put kroz naselje (član 84. stav 4).

XV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 115.

Postupci koji su započeti i koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama propisa po kojima su započeti.

Član 116.

Izrada tehničke dokumentacije i realizacija radova za deonice državnih puteva na definisanim stacionažama programom rehabilitacije putne mreže "Projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja", koji se finansira sredstvima zajmova Evropske investicione banke Finansijski ugovor, Zajam br. 82.640, sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj Sporazumom o zajmu, Zajam br. 44750, Projekat br. P127876 i sredstvima Svetske banke po Sporazumu o zajmu, Zajam br. 8255-YF, Projekat br. P127876, svi zaključeni dana 27. novembra 2013. godine između Republike Srbije i navedenih kreditora, a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama člana 59. Zakona o javnim putevima ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13).

Član 117.

Javna preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju delatnost upravljanja javnim i nekategorisanim putevima, nastavljaju da obavljaju tu delatnost u skladu sa odredbama ovog zakona.

Do osnivanja upravljača državnih puteva II reda na teritoriji autonomne pokrajine, delatnost upravljanja tim putevima obavljaće javno preduzeće za upravljanje državnim putevima Javno preduzeće "Putevi Srbije".

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 118.

Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 119.

Javni putevi, sa pripadajućim objektima i zemljištem, na kojem su izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, upisaće se u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Upis iz stava 1. ovog člana sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti prema kategorizaciji iz člana 5. st. 3. i 5. ovog zakona.

Javni putevi, izgrađeni do dana stupanja na snagu ovoga zakona, koji nisu evidentirani u katastru nepokretnosti evidentiraju se, po zahtevu upravljača javnog puta kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra na osnovu člana 5. st. 3. i 5. ovog zakona i geodetskog elaborata postojećeg stanja, izrađenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar.

Osim prava svojine, na javnim putevima sa pripadajućim objektima, u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima, upisaće se i pravo službenosti, koncesiono pravo na javnom putu, odnosno drugo srodno pravo smislu člana 3. ovog zakona, u skladu sa propisima koji uređuju katastar nepokretnosti.

Lice koje je u javnoj evidenciji o nepokretnosti i pravima na njima upisano kao vlasnik ili nosilac prava korišćenja na zemljištu na kome su izgrađeni javni putevi sa pripadajućim objektima kao i njegovi pravni sledbenici, a kome nije isplaćena naknada za eksproprisanu nepokretnost, pravo na naknadu može ostvariti u skladu sa odredbama Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 23/01 – SUS, 20/09, 55/13 – US i 106/16 – autentično tumačenje) kojima je uređen postupak određivanja naknade.

Na upis javnih puteva u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja i upis prava svojine na nepokretnostima, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog člana.

Član 120.

Skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da u skladu sa članom 6. stav 3. ovog zakona, odredi pravac i granice javnog puta u naselju u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 121.

Upravnik tunela iz člana 98. ovog zakona, za tunele koji su izgrađeni ili čija je izgradnja započela do dana stupanja na snagu ovog zakona, dužan je da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbedi pregled tunela i donese plan sa rokom usklađivanja tunela sa propisom iz člana 96. stav 4. ovog zakona.

Član 122.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim putevima ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) i čl. 115. i 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (,,Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – US, 55/14, 96/15 – dr. zakon, 9/16 – US i 24/18).

Član 123.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a član 27. stav 3. i član 29. stav 1. ovog zakona počinju da se primenjuju danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o javnim putevima (,,Službeni glasnik RS", br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) (u daljem tekstu: Zakon) donet je 2005. godine, a 2007, 2011, 2012. i 2013. godine pretrpeo je neznatne izmene i dopune.

S obzirom na to da je od donošenja Zakona došlo do značajnih promena zakonske regulative u Republici Srbiji, što nameće potrebu usaglašavanja propisa u oblasti puteva, neophodna je izrada novog zakona kojim će se urediti oblast koja se odnosi na pravni položaj puteva, uslove i načine upravljanja, njihovu zaštitu i održavanje, kao i izvore i načine finansiranja, a posebno uslove izgradnje i rekonstrukcije puteva i inspekcijskog nadzora.

Predlog zakona o putevima (u daljem tekstu: Predlog zakona) trebalo bi da reši uočene nedostatke i nepravilnosti u primeni važećih pravnih propisa iz oblasti puteva, da uredi preciznije uslove i način upravljanja, zaštite i održavanja puteva, pruži rešenja za načine i izvore finansiranja puteva, omogući usaglašavanje osobenih zahteva u pogledu izgradnje i rekonstrukcije puteva sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik PC", br. 72/09, 81/09, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14 i 145/14), kao i neophodno usaglašavanje sa propisima Evropske unije. Predlog zakona bi trebalo da omogući usaglašavanje sa odredbama pojedinih članova Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik PC", br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 - US, 55/14, 96/15 - dr. zakon, 9/16 - US i 24/18).

Zakon nije u dovoljnoj meri regulisao upravljanje javnim putevima u svojini autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava u odnosu na državne puteve. Takođe, nije tretirao nekategorisane puteve.

Iako su javni putevi definisani kao dobro u opštoj upotrebi i u javnoj svojini trenutno skoro na svakom putnom pravcu postoje delovi puta koji se nalaze na parcelama koje su u privatnoj svojini fizičkih i pravnih lica, ili su kao korisnici u listovima nepokretnosti upisana pravna lica kojima nije povereno upravljanje putevima. U cilju nesmetanog održavanja i rekonstrukcije javnih puteva, ovim zakonom propisana je procedura za utvrđivanje javnog interesa i rešavanje imovinsko pravnih odnosa na javnim putevima.

Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, u ovom zakonu započeta je, a za pojedine nastavljena procedura uvođenja sledećih direktiva i odluka: Direktiva 1999/62/EZ o naknadama za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila; Direktiva 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru Trans-evropske putne mreže; Direktiva 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture; Direktiva 2010/40/EU o okviru za uvođenje ITS -inteligentnih transportnih sistema (sa pripadajućim delegiranim aktima i Odlukom br. 585/2014/EU); Direktiva 2004/52/EZ o interoperabilnosti elektronskih sistema za naplatu putarine i Odluka Komisije 2009/750/EZ o definisanju evropske elektronske naplate putarine.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Glavom I. Osnovne odredbe: u čl. 1-3. Predloga zakona utvrđuje se predmet ovog zakona, definišu se pojmovi korišćeni u ovom zakonu, definiše se pravni položaj javnih i nekategorisanih puteva kao javnog dobra u opštoj upotrebi i svojina nad njima;

U članu 2. Predloga zakona uvedeni su novi pojmovi u cilju uvođenja odredaba direktiva Evropske unije (tačka 53) inteligentni transportni sistemi (ITS); tač. 64)-72) pojmovi u vezi sa elektronskom naplatom putarine, evropskom elektronskom naplatom putarine i direktivama koje se odnose na bezbednosne zahteve u tunelima i upravljanje bezbednošću putnom infrastrukturom.

Glavom II. Javni putevi: u čl. 4-6. Predloga zakona bliže se utvrđuju elementi javnog puta, podela javnih puteva prema značaju, kao i prema položaju u prostoru i načinu odvijanja saobraćaja, nadležnosti za utvrđivanje kategorija i kriterijuma za kategorizaciju javnih puteva i donošenje akata o kategorizaciji javnih puteva i ulica.

Glavom III. Nekategorisani putevi: u čl. 7. i 8. Predloga zakona precizira se nadležnost za upravljanje nekategorisanim putevima kao i postupak kategorizacije tih puteva.

Glavom IV. Upravljanje javnim putevima: u čl. 9-18. Predloga zakona utvrđuje se kome se poverava upravljanje javnim putevima, obim obaveza, odgovornosti i nadležnosti upravljača javnih puteva, kao i javna ovlašćenja koja može da vrši upravljač javnih puteva;

Zakon je utvrdio samo upravljača državnih puteva, dok se u ovoj izmeni pored upravljanja državnim putevima utvrđuje i nadležnost za utvrđivanje obavljanja delatnosti upravljanja pokrajinskim i opštinskim putevima. Ovo rešenje je usklađeno sa Zakonom o javnoj svojini (,,Službeni glasnik RS", br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr. zakon, 108/16 i 113/17), članom 30. Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine (,,Službeni glasnik RS", br. 99/09 i 67/12 - US), te članom 20. Zakona o lokalnoj samoupravi (,,Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon i 101/16 - dr. zakon). U čl. 10-14. utvrđuju se dužnosti upravljača javnog puta;

Članom 15. Predloga zakona se utvrđuje obaveza upravljača javnog puta da vodi evidencije o putevima, a ministru nadležnom za poslove saobraćaja se daje ovlašćenje da propiše način označavanja, vrstu i sadržaj evidencija, postupak njihove izmene i upotrebu prikupljenih podataka; Član 16. Predloga zakona utvrđuje obaveze upravljača javnog puta kada deo postojećeg javnog puta pri izgradnji ili rekonstrukciji javnog puta više ne pripada tom javnom putu i obavezu sprovođenja promene ili brisanja podataka u javnim evidencijama o nepokretnostima i pravima nad njima; U članu 17. Predloga zakona se utvrđuje obim vršenja javnih ovlašćenja koja se mogu poveriti upravljaču javnog puta i rokovi u kojima upravljač javnog puta postupa po zahtevima;

U članu 18. Predloga zakona je detaljnije utvrđena sadržina saobraćajno-tehničkih uslova iz člana 17.

Glavom V. Finansiranje javnih puteva: u čl. 19-26. Predloga zakona se utvrđuju izvori za finansiranje javnih puteva, vrste naknada, principi raspodele prikupljenih sredstava i postupci organa nadležnih za prikupljanje sredstava, naknade za upotrebu javnog puta, uslovi za oslobađanje od plaćanja naknade – putarine, sa i bez odobrenja upravljača javnog puta.

Novina u odnosu na postojeće zakonsko rešenje je uvođenje prihoda iz budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava, dok je postojeći zakon uglavnom uređivao upravljanje državnim putevima i njime nije bilo uređeno finansiranje pokrajinskih i opštinskih puteva i ulica.

Glavom VI. Putarina: u čl. 27-31. Predloga zakona definiše se putarina kao naknada za upotrebu javnog puta, uvode se odredbe koje zabranjuju bilo kakvu vrstu diskriminacije korisnika pri plaćanju naknade u skladu sa tendencijom usaglašavanja propisa sa propisima Evropske unije; obaveze upravljača javnog puta za obezbeđivanje elektronskog sistema naplate putarine kao i način korišćenja i zaštitu podataka korisnika puteva u skladu sa propisima Evropske unije iz ove oblasti.

Glavom VII. Zaštita javnih puteva i vanredni prevoz: u čl. 32-53. Predloga zakona su utvrđena pravila, mere i postupci koji treba da omoguće zaštitu i očuvanje javnih puteva kao dobra od opšteg interesa. U čl. 34-36. Predloga zakona utvrđena je širina zaštitnog pojasa, minimalna odstojanja granice eksproprijacije od granice putnog zemljišta, pojas kontrolisane izgradnje;

U čl. 37-40. Predloga zakona utvrđena su ograničenja u pogledu raspolaganja imovinom i građenja u zaštitnom pojasu i vrste radova koje nosioci prava službenosti i drugih prava utvrđenih zakonom mogu izvoditi na javnom putu i pod kojim uslovima. U čl. 41-45. Predloga zakona propisani su uslovi za planiranje, izgradnju kao i posebni zahtevi za prilagođavanje saobraćajnog priključka na javni put; U čl. 46-51. Predloga zakona utvrđene su obaveze upravljača javnog puta u obavljanju poslova zaštite javnog puta, mere zaštite puta od spiranja i odronjavanja, postavljanje reklama na javnom putu, aktivnosti koje su zabranjene na javnom putu; U čl. 52. i 53. Predloga zakona propisane su obaveze upravljača javnog puta za sprovođenje bezbednog saobraćaja u zimskom periodu i ograničenja u vezi sa opremljenošću vozila koja saobraćaju na javnom putu;

U čl. 54-60. Predloga zakona, oblast vanrednog prevoza koja je delimično regulisana u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, obuhvaćena je u potpunosti ovim zakonom, a odredbe člana 115. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima se ovim zakonom stavljaju van snage;

U čl. 61-65. Predloga zakona utvrđene su obaveze plaćanja naknade za prekomernu upotrebu javnog puta, ovlašćenje za donošenje propisa o metodologiji za utvrđivanje prekomerne upotrebe javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta, uslovi za održavanje sportske priredbe na javnom putu i način označavanja i uklanjanja stvari, materija ili vozila onesposobljenog za dalju vožnju, sa javnog puta;

U članu 66. Predloga zakona propisani su slučajevi u kojima se može obustaviti saobraćaj na javnom putu i nadležnosti upravljača javnog puta, Ministarstva i organa jedinice lokalne samouprave, za obustavu saobraćaja na javnom putu.

Glavom VIII. Održavanje javnih puteva: u čl. 67-73. Predloga zakona utvrđene su vrste radova na održavanju javnih puteva, uslovi pod kojima se radovi mogu izvesti, održavanje pojedinih elemenata državnog puta koji prolazi kroz naselje i održavanje javnog puta u zoni graničnog prelaza; U članu 69. Predloga zakona izvršeno je redukovanje pojedinih radova na održavanju javnog puta koji su u prethodnom zakonu odgovarali rekonstrukciji puta (pojačano održavanje), što je predstavljalo problem u utvrđivanju pravnog osnova za izradu tehničke dokumentacije i nadležnosti za vođenje upravnog postupka u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ili u skladu sa Zakonom. Treba istaći da je u cilju efikasnijeg sprovođenja procedura za dobijanje odobrenja za rekonstrukciju javnih puteva neophodno usaglašavanje Zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na linijske infrastrukturne objekte - javne puteve, poštujući specifičnosti tih objekata.

Glavom IH. Eksproprijacija: u čl. 74-77. Predloga zakona definisani su utvrđivanje i trajanje javnog interesa za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva i korisnik eksproprijacije, s obzirom na specifičnosti vezane posebno za državne puteve, što nije bilo predmet Zakona, a u skladu sa dosadašnjim iskustvima predstavljalo je teškoću za efikasnu realizaciju projekata na izgradnji, rekonstrukciji i održavanju državnih puteva.

Glavom H. Posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva: u čl. 78-87. Predloga zakona propisani su posebni uslovi za rekonstrukciju i izgradnju pojedinih elemenata javnih puteva (dodatni elementi puta za potrebe naselja, autobuska stajališta, zajedničke konstrukcije za železničku infrastrukturu i javni put, objekti za zaštitu javnog puta od bujica i snežnih nanosa), obaveštavanje o radovima na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta, obaveze lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim u javni put kao i snosilac troškova u slučaju izmeštanja javnog puta.

Glavom HI. Posebni zahtevi koje javni put mora da ispuni sa aspekta bezbednosti saobraćaja: u čl. 88-95. Predloga zakona uvode se odredbe Direktive 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture, koja je delimično regulisana članom 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Imajući u vidu da se materija ove direktive odnosi na javni put, kao i da je nadležnost za donošenje podzakonskih akata u vezi sa navedenom direktivom data ovom ministarstvu, odredbe navedene direktive uvedene su u ovaj zakon, dok je član 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ovim zakonom stavljen van snage.

Glavom HII. Bezbednosni zahtevi za tunele duže od 500 metara: u čl. 96-101. Predloga zakona uvode se odredbe Direktive 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru Trans-evropske putne mreže, koja je većim delom uvedena u podzakonski akt - Pravilnik o osnovnim uslovima koje tunel na javnom putu mora da ispunjava sa gledišta bezbednosti saobraćaja i podobnosti puta za odvijanje saobraćaja (,,Službeni glasnik RS", broj 121/12).

U čl. 96-101. Predloga zakona propisane su nadležnosti za upravljanje tunelima dužim od 500 metara, dužnosti upravnika tunela i savetnika za bezbednost u tunelu koje se odnose na davanje izveštaja o vanrednim događajima i saobraćajnim nezgodama u tunelu. Osim navedenog, uvedene su osnove za propisivanje pojedinih podzakonskih akata čijim će se usvajanjem nastaviti usklađivanje sa ovom direktivom.

Glavom HIII. Nadzor: u čl. 102-109. Predloga zakona utvrđen je organ nadležan za nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona, prava, nadležnosti i ovlašćenja republičkog inspektora, poveravanje inspekcijskog nadzora, kao i žalba na rešenje republičkog inspektora. Odredbama navedenih članova izvršeno je usaglašavanje sa pravima, nadležnostima i ovlašćenjima republičkog građevinskog inspektora u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru (,,Službeni glasnik RS", broj 36/15).

Glavom HIV. Kaznene odredbe: u čl. 110-114. Predloga zakona utvrđene su kaznene mere za privredni prestup za pravno lice i prekršaj za pravno lice, preduzetnika, fizičko lice i odgovorno lice u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave.

Glavom HV. Prelazne i završne odredbe: u čl. 115-118. Predloga zakona data su objašnjenja u vezi sa započetim postupcima, nadležnostima za upravljanje državnim putevima II reda na teritoriji autonomne pokrajine kao i osnivanje upravljača tim javnim putevima i upis u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije za javne puteve izgrađene do dana stupanja na snagu ovog zakona; U čl. 119-123. Predloga zakona određen je prestanak važenja Zakona o javnim putevima,pojedinih odredaba Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odložena je primena pojedinih članova i određeno stupanje na snagu ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 05.04.2018