ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Dve trećine naplaćenog poreza na imovinu dolazi od građana. Vrednost kuća i stanova nije siguran pokazatelj koliki će iznos pisati na poreskom rešenju
Opštine i gradovi u Srbiji protekle godine razrezali su više od 38 milijardi dinara poreza na imovinu. Uz ekološku i komunalne takse očekivali su 46,6 milijardi dinara prihoda. Skoro dve trećine naplaćenog poreza na imovinu dolazi od građana. Njihova imovina, prema podacima Jedinstvenog informacionog sistema lokalne poreske administracije, na tržištu vredi više od 11.000 milijardi dinara, što je oko 93 milijarde evra.
Ipak, vrednost kuća i stanova nije siguran pokazatelj koliki će iznos pisati na poreskom rešenju. Pojedine opštine koriste svaku priliku da naplate propisani maksimum poreza, dok su neke popustljivije prema svojim sugrađanima. Ovo se vidi iz pregleda podataka koje je Kancelarija za IT i eUpravu nedavno otvorila za javnost, a odnosi se na poreske obveznike ovog nameta na imovinu.
Prema podacima Geodetskog zavoda, prosečna cena kvadrata u Užicu i Nišu je približna, i varira do dvadeset evra i u novogradnji i u starogradnji. Kada se, međutim, podeli ukupna suma razrezanog poreza sa brojem izdatih rešenja, svaki Nišlija je godišnje prosečno opterećen sa 7.947 dinara poreza, dok Užičanin plaća 3.911 dinara.
Nišlijskom obračunu mnogo je bliža Jagodina. Ovde je iznos na rešenju, u proseku, 7.799 dinara, iako prošlogodišnji promet nekretnina pokazuje da je novi kvadrat u ovom gradu jeftiniji za više od 150 evra, a onaj u starogradnji za 200 evra u odnosu na Niš.
- Nedostajala je centralna baza podataka i celu deceniju nije bilo uvida u zbirne podatke o porezu na imovinu - kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. - Ovakva baza je postojala do 2006. godine, ali je potom "rasturena" po lokalnim samoupravama. Šteta je što su se rasipala velika donatorska sredstva na pojedinačne projekte, koji nisu dali sistemsko rešenje. Ovo je početak. Tek sada kada su zbirni podaci dostupni moći ćemo da ih analiziramo.
Otvoreni podaci otkrivaju da verovatno najveći porez u zemlji plaćaju žitelji beogradske opštine Savski venac. Prosečno godišnje rešenje iznosi 36.385 dinara. To je i očekivano, jer tu spadaju Senjak, Dedinje, pa i Beograd na vodi, a cena kvadrata starogradnje je oko 1.600, a novogradnje 2.750 evra.
Najmanji porez na imovinu plaćaju stanovnici Žitorađe - u proseku godišnje 1.030 dinara. Nešto više izdvajaju vlasnici kvadrata u Surdulici - 1.711 dinara godišnje.
Znatne poreze na imovinu plaćaju i vlasnici kuća, apartmana i stanova na Zlatiboru. Prosečno poresko rešenje koje je potpisala opština Čajetina teško je 10.134 dinara. Sličan iznos plaćaju i građani Novog Sada, u proseku 10.434 dinara godišnje.
Jedinstveni informacioni sistem lokalne poreske administracije sadrži podatke iz 114 opština i gradova. Podaci preostale 31 lokalne poreske administracije biće dostupne tokom ove godine, što će, onda, biti vidljivo i na portalu otvorenih, javno dostupnih podataka www.data.gov.rs.
Otvoreni podaci daju uvid i u efikasnost lokalnih poreznika. U većini lokalnih samouprava broj utvrđenih i uručenih poreskih rešenja je skoro identičan. Odskače opština Lebane, koja je 2018. godine ispisala 6.188 rešenja, a uručila svega - 3.594.
Izvor: Vebsajt Novosti, S.B. - D.I.K., 06.03.2019.Naslov: Redakcija