NACRT ZAKONA O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza odnosi se na period počev od 1. januara 2007. godine

Javna rasprava o Nacrtu zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, sprovodi se u periodu do 29. marta 2019. godine.

Nacrtom zakona predložena su rešenja za utvrđivanje celokupne imovine i prihoda fizičkih lica, kao i uvećanje imovine. Takođe je predviđeno uvođenje posebnog poreza na uvećanje imovine od 75 odsto, ukoliko fizičko lice ne dokaže da je razliku u prijavljenim i potrošenim prihodima zakonito steklo.

Ovaj zakon neće se odnositi samo na funkcionere, već na sve građane koji svojim stilom života izazovu sumnju - odnosno troše mnogo više nego što prikazuju da zarađuju.

Prema rešenjima iz Nacrta zakona, postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza odnosi se na period počev od 1. januara 2007. godine.

Poreska uprava biće prema Nacrtu zakona dužna da dokaže uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica, dok će na fizičkom licu biti teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.

Pri utvrđivanju vrednosti imovine, u obzir će biti uzeta celokupna imovina fizičkog lica.

Poreska uprava može po službenoj dužnosti da pokrene postupak protiv bilo kog lica koje ima naglo povećanje veće od 150.000 evra.

Navodi se takođe da je 1. januar 2007. izabran jer je tada Poreska uprava osavremenila način rada i formirala dobre elektronske registre, bez čega ovakvo utvrđivanje porekla ranije nije bilo moguće.

Iako nije uobičajeno da zakoni budu retroaktivni, Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) u članu 197 omogućava da pojedine odredbe mogu da imaju povratno dejstvo, ako to "nalaže opšti interes".

Izvor: Vebsajt RTV, 06.03.2019.

Naslov: Redakcija