PRIVREDNICI PROTIV ON-LAJN FISKALNIH KASA

Vlasnik male porodične pekare u centru Zemuna pre uvođenja fiskalne kase, i još nekoliko godina nakon toga, zarađivao je od 900 do 1.300 evra mesečno. Toliko mu je ostajalo čisto kada namiri sva davanja državi. Danas, deceniju kasnije, njegova zarada pala je na 450 evra. Za to vreme promet hleba smanjen je, po nekim procenama, oko 20 odsto. Samo je, kaže, broj državnih nameta porastao.

Da li bi najavljeno uvođenje on-lajn fiskalnih kasa donelo korist ovom poštenom pekaru koji mušterijama uredno izdaje račune dok mnogi to uporno izbegavaju? Može li se on-lajn kasama promeniti zabrinjavajući podatak prema kome, navodno, samo 40 odsto privrednika ima i običnu fiskalnu kasu, a manje od polovine redovno šalje podatke o prometu?

Fiskalni savet nedavno je saopštio da bi za Srbiju, u ovom trenutku, projekat on-lajn fiskalnih kasa bio preskup. Koštao bi mnogo više od 50 miliona evra, na koliko je procenjena nabavka novog softvera. Istakli su da ne vide na koji način bi taj sistem povećao poreske prihode, jertakozvani "hrvatski model" (koji se ovde godinama promoviše) ni tamo nije doneo očekivane rezultate - poreski prihodi ostali su isti kao i pre instaliranja on-lajn kasa.

Prema anketi, koja je sprovedena među privrednicima, na dobitku od on-lajn fiskalizacije ne bi posebno bili ni država ni privrednici, jer se najveći deo sive ekonomije u Srbiji odvija van fiskalnih tokova.

Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, podseća da je kod nas pre desetak godina već postojao on-lajn sistem registracije fiskalnih kasa.

- Firme su dve i po godine plaćale taksu koja je bila kao mesečna pretplata za fiksni telefon. Kasnije se pokazalo da Poreska uprava, za tih 30 meseci, uopšte nije očitavala podatke sa kasa i da je privreda praktično bacila u vetar oko 17 miliona evra za ovaj parafiskalni namet - kaže Rajić. On dodaje da bi uvođenje ovakvog sistema moglo da ima efekta kada bi Poreska uprava bila osposobljena što, nažalost, nije, jer "nema ni dovoljno obučenih ljudi ni adekvatnu opremu". Rajić objašnjava da veliki broj država u EU ima mnogo jednostavniji i delotvorniji način praćenja poslovanja.

- Tokovi novca prate se uvidom u dnevni promet računa svih firmi koje posluju i to tako što su državni sistemi poreskih uprava povezani sa bankama. To nije komplikovano postići, a smanjuju se troškovi i države i firmi - smatra Rajić.

Prema njegovoj proceni trećina gradova i opština u Srbiji nema dovoljno kvalitetan internet koji bi mogao da podrži ovakav sistem. Fiskalizacija je i inače najbolje sprovedena u velikim gradovima, dok se u najsiromašnijim sredinama najveći deo robe prodaje na crno i baš bi tu kontrola morala da bude najveća, ističe Rajić.

Stručnjaci smatraju da bi proširenje obuhvata fiskalizacije bilo značajnije od uvođenja on-lajn fiskalnih kasa. Unija poslodavaca Srbije, koja okuplja 230 članova sa oko 145.000 fiskalnih uređaja (što je više od dve trećine ukupnih kasa na tržištu), saopštila je da nije jasno zašto je nepostojanje on-lajn sistema najveći nedostatak postojeće srpske fiskalizacije. - Na ovaj način svakako ne može da se spreči izbegavanje izdavanja računa. Ako prodavac neće da unosi podatke, nikakav sistem ga neće naterati na to. To može samo neprekidni fizički nadzor - navode u Uniji.

Kako navode, potpuno je svejedno da li se podaci iz fiskalne kase prenose pre štampanja računa, jedanput, više puta dnevno ili jednom u dve nedelje, kao što je Poreska uprava svojevremeno izabrala. Ističu da većina postojećih kasa može lako da se nadogradi i da šalju on-lajn podatke na server Poreske uprave.

Sadašnji sistem fiskalizacije u Srbiji započet je 2004. godine kao pokušaj državne borbe protiv utaje poreza na promet.

Prema ranijim informacijama iz Poreske uprave od početka fiskalizacije prihod u budžetu povećan je za 30 odsto. Kritičari bi rekli da su istovremeno rasle i poreske stope. Dosadašnji stav Poreske uprave iznošen u javnosti bio je da bi on-lajn fiskalizacija doprinela boljoj naplati poreza i smanjenju sive zone poslovanja.

Na osnovu ankete koju je nedavno sprovela Asocijacija servisa fiskalnih uređaja, oko 80 odsto fiskalnih kasa u Srbiji radi samostalno, bez veze sa računarom. Upozoravaju da bi sa uvođenjem novog sistema više od 180.000 kasa (koje su plaćane i do 250 evra) završilo na smetlištu. Izračunali su da bi privrednike nova oprema (računari, štampači, softverske aplikacije, operativni sistem) koštala od 700 do 2.100 evra. Prema istoj anketi višestruko bi bili uvećani i računi za internet, jer samo 13 procenata privrednika koristi ADSL, 3G, 4G ili kablovsku komunikaciju.