UREDBA O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI: U 2023. godini paušalcima porez ne može da bude uvećan više od 10 odsto
Poreska obaveza preduzetnicima paušalcima i ove godine neće moći da bude uvećana za više od 10 odsto godišnje.
Produženje ograničenja važiće i u 2023, odlučilo je Ministarstvo finansija. Vlada Republike Srbije je usvojila inicijativu Naled-a i Digitalne zajednice da se produži važenje člana 6 Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019, 96/2019 - ispr., 156/2020 i 141/2022). Ovo rešenje olakšaće poslovanje 120.000 paušalaca u Srbiji.
Ustupak je učinjen zbog bojazni da bi usled promene načina obračuna poreza, mnogim preduzetnicima obaveza bila značajno uvećana što bi, u uslovima globalne krize, moglo da utiče na zatvaranje njihovih biznisa ili beg u sivu zonu i rast sive ekonomije u našoj zemlji.
Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u Naled-u, naglašava da preduzetnici predstavljaju 48,8 odsto ukupnog broja poreskih obveznika i takođe su važan faktor u pogledu zapošljavanja jer ih zajedno sa njihovim zaposlenima ima gotovo 400.000, što predstavlja petinu zaposlenih u privredi.
U 2020. osnovano je gotovo 30.000 novih preduzetničkih radnji, 2021. godine 34.378, a u 2022. godini 41.628, što je 21,08 odsto više nego prethodne godine.
Prema njenim rečima, sledeća velika reforma koja bi u 2023. mogla da pomogne preduzetnicima paušalcima (i preduzetnicima “knjigašima" koji sebi ne isplaćuju zaradu) trebalo bi da bude unapređenje procedure uplate poreza i doprinosa. Predlog je da ove dve grupe preduzetnika obaveze uplaćuju na jedan umesto na četiri uplatna računa.
Analiza koju je Naled sproveo u okviru programa StarTech za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji ekonomije Srbije pokazala je da bi ova reforma bila veoma važna jer se na ispravljanje grešaka pri uplatama poreza i doprinosa i preknjižavanje država i preduzetnici gube više od 260 miliona dinara. Procene pokazuju da svaki zahtev za preknjižavanje u proseku znači trošak od 5.280 dinara i iziskuje nemali angažman službenika Poreske uprave koji moraju da uporede uplate i dugovanja, donesu rešenje i obave knjiženje.
Da je broj grešaka povezan sa brojem uplatnih računa može da se vidi po tome što je broj preknjižavanja kod paušalaca i “knjigaša" koji ne isplaćuju sebi zaradu, a imaju četiri uplatna računa 2,5 na 10 preduzetnika dok je kod preduzetnika koji isplaćuju ličnu zaradu i imaju samo dva uplatna računa, broj podnetih zahteva 0,1 na 10 preduzetnika.
– Procena analize je da preduzetnici godišnje obave više od 10 miliona uplata od čega oko 90 odsto obave upravo preduzetnici koji imaju četiri uplatna računa. Prema podacima za 2021. godinu, Poreskoj upravi je podneto 50.000 zahteva za preknjižavanje što je u odnosu na 10,7 miliona uplata manje od pet odsto, ali kada to posmatramo u odnosu na broj preduzetnika, vidimo da na 10 preduzetnika imamo dva zahteva za preknjižavanje – kaže Đorđević.
Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je trenutno registrovano 308.000 preduzetnika. Najbrojniji su preduzetnici paušalci (više od 120.000) i slede preduzetnici sa isplatom lične zarade kojih je upola manje.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija