ODRŽAN OKRUGLI STO U OKVIRU JAVNE RASPRAVE O PRAVOSUDNIM ZAKONIMA

Ministarstvo pravde je, uz podršku projekta “Podrška reformi pravosuđa u Srbiji”, 10.1. 2023. godine organizovalo okrugli sto u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o uređenju sudova, Nacrtu zakona o sudijama, Nacrtu zakona o Visokom savetu sudstva, Nacrtu zakona o javnom tužilaštvu i Nacrtu zakona o Visokom savetu tužilaštva. Projekat je ostvaren uz podršku delegacije EU u Srbiji i Saveta Evrope.

Okrigli sto je otvorio moderator, Danko Runić, koordinator projekta ispred Saveta Evrope, naglasivši da je okrugli sto poslednji u nizu tokom širokog konsultativnog projekta koji je započelo Ministarstvo pravde još 12.9.2022. godine. Kako je naveo, cilj je uključivanje predstavnika civilnog društva u procesima izrade zakona imajući u vidu važnost reforme pravosuđa u kontekstu evropske integracije Srbije.

Nakon toga usledilo je obraćanje Maje Popović, Ministarke pravde, koja je tom prilikom rekla da smo "akteri tektonskih promena koje se događaju u pravosuđu, a koje imaju za cilj jačanje vladavine prava i pravne sigurnosti u Republici Srbiji kroz uspostavljanje nezavisnog sudstva i samostalnog javnog tužilaštva." Izmene Ustava u oblasti pravosuđa koje prate donošenje seta pravosudnih zakona, će prema rečima ministarke, doneti građanima Srbije pravni ambijent u kome će svaki građanin brzo, lako i u razumnom roku moći da ostvari i zaštiti svoja prava pred pravosuđem koje je lišeno uticaja politike. Kako je navela ministarka, pozitivnu ocenu za inkluzivnost i transparentnost ovog procesa, dali su i Evropska unija i Venecijanska komisija u svojim nedavno usvojenim mišljenjima. Ovo najrelevantije telo Saveta Evrope u oblasti vladavine prava je pored pohvala za sam proces pripreme i donošenja pravosudnih zakona dalo pozitivnu ocenu i za zakonska rešenja koja su po njihovoj oceni generalno dobro struktuirana, jasno napisana i pokrivaju sve bitne tačke koje treba pokriti, ali je dalo i određene preporuke koje će Ministarstvo pravde, prema rečima ministarke, prihvatiti.

Na kraju izlaganja, ministarka se osvrnula i na pitanje materijalnog položaja sudija i javnih tužilaca, rekavši da se nakon konsultacija sa Ministarstvom finansija došlo do zaključka da finansijski sistem Srbije trenutno ne može da održi predlog izjednačavanja plata sudija prekršajnih i Prekršajnog apelacionog suda sa sudijama osnovnih i sudova republičkog ranga, zbog ogromne ekonomske energetske krize, ali da je kompletno državno rukovodstvo svesno da se materijalni položaj svih sudija i nosilaca javnotužilačkih funkcija mora poboljšati jer je isti jedan od preduslova nezavisnosti sudija i samostalnosti javnih tužilaca i da će nadležni organi u narednom periodu, pored redovnog povećanja plata u javnom sektoru, učiniti sve da pronađe način kako bi plate sudija i javnih tužilaca došle na adekvatan nivo, a status i plate sudija za prekršaje izjednačili sa platama sudija osnovnih sudova i sudova republičkog ranga.

Nakon toga skupu se obratio Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, koji je istakao da je planirana reforma pravosuđa događaj bez presedana u modernoj ustavnoj istoriji Srbije. Jednom usvojeni i objavljeni, ovi zakoni će, nada se on, dovesti do reformisanog i nezavisnijeg pravosuđa koje će onda doprineti društvenim, ekonomskim i demokratskim promenama, jer jačanje vladavine prava nije samo institucionalno pitanje već zahteva transformaciju društva.

Usledilo je izlaganje šefa Delegacije EU u RS, Nj. E. ambasadora Emanuela Žiofra, u kome je pohvalio rad ministarke Popović i njenog tima za napor i energiju koju su uložili kako bi predmetni zakoni bili usvojeni u Ustavom predviđenim rokovima, kao i saradnju sa Venecijasnkom komisijom, koja je u svojim mišljenjima iznela određene preporuke. Jedna od preporuka se tiče garancija za obezbeđenje najšire moguće političke podrške za predstavnike struke kao i preporuka da smanji kvorum u VSS na sedam članova. Ambasador je izjavio da je puna primena preporuka važna kako bi došlo do usklađivanja sa evropskim standardima.

Prema rečima Tanje Miščević, ministarke za evropske integracije, danas prisustvujemo onome što se naziva transparentni pristup predstavljanja jasnih rešenja, a čitav proces je bio više nego inkluzivan i ni jednog momenta zatvoren za bilo koga. Ona je takođe navela da je proces ustavnih amandmana i predstavljanja zakona u potpunosti pratio demokratske procedure koje se zahtevaju u procesu evropskih integracija.

Okruglom stolu je prisustvovao i zamenik ambasadora Švedske u Beogradu, Aleksandar Pejre Dutrej, istakavši da je Švedska, kao predsedavajuća EU, postavila četiri prioriteta tokom njihovog predsedavanja, a to su: pružanje sigurnosti građanima EU i jačanje uloge EU u svetu, ubrzanje klimatskih tranzicija (zelena energija i zeleni poslovi), jačanje konkurencije EU za poslove budućnosti i očuvanje osnovnih vrednosti EU i zaustavljanje organizovanog kriminala i korupcije. On je ovom prilikom izjavio i da Švedska duže od dve decenije pruža stratešku i dugoročnu podršku reformama neophodnih Srbiji na njenom putu ka EU. Prema njegovim rečima važni koraci su učinjeni i njegovo je mišljenje da će Srbija nastaviti da pravi progresu na svom putu ka EU. Sa zadovoljstvom se raduju da vide kompletne rezultate ustavnih amandmana kao i primenu medijske strategije i usklađivanja vizne politike. Očekuje se takođe i prekid negativnog trenda u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Na kraju uvodnog izlaganja prisutnima se obratila i Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa EU, rekavši da je ovaj način vođenja javne rasprave za ovaj paket zakona vrlo važan i da je, u odnosu na sve što su oni kao civilni sektor u poslednje dve godine imali prilike da vide, ogroman iskorak u smislu participativnosti i u smislu transparentnosti da bi ona volela da to postane standard i kada su u pitanju i neki drugi propisi i da ne moramo svaki put da imamo ovoliku podršku međunarodne zajednice nego da mi sami možemo da shvatimo zašto su nam potrebni ovakvi procesi i javne rasprave, koje nisu samo puko ispunjavanje forme već treba da dovedu do toga da oni koji imaju sugestije koje su bazirane na znanju, ekspertizi i iskustvu, te sugestije i iznesu. Takođe, jako je važno i da se u situaciji kada sugestija ne bude usvojena, dobije odgovarajuća argumentacija zašto nije.

U radnom delu javne rasprave, učešće u razgovoru o nacrtima pravosudnih zakona su uzeli predstavnici Ministarstva pravde, članovi Radnih grupa za izradu seta pravosudnih zakona, kao i članovi Nacionalnog konventa o EU.

Izvor: Redakcija, Nebojša Otović 11.1.2023.