ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: Predviđen je sistem "prikrivene kupovine", koji inspektorima omogućava da kontrolišu privredne subjekte bez prethodne najave i pokazivanja naloga i službene legitimacije

Sporazum o priznanju prekršaja i sistem "prikrivene kupovine" novine su koje su u oblasti inspekcijskog nadzora stupile na snagu od 1. januara 2019. godine. Cilj je da povećaju efikasnost, a zasada su omogućeni u domenu rada tržišne i inspekcija rada, dok se za preostale očekuje otvaranje tokom 2019. godine.

Kako naglašavaju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave sporazum o priznanju prekršaja je novina namenjena "dobroj privredi" koja je nesvesno u zoni prekršaja, a omogućeno je da pored umanjenja kazne bude izrečeno i upozorenje kod prvog prekršaja iz određene grupe. Cilj je da što manje prekršaja dođe na sud, a oni koji dospeju da budu efikasno i bez zastarevanja rešeni.

- Reformom inspekcijskog nadzora konstantno se unapređuje rad inspekcija. Otud i sporazum o priznanju prekršaja koji će ne samo rad inspektora učiniti efikasnijim, već će se odraziti i na efikasnost sudova - rekao je Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave.

Analize pokazuju da će oko 80 odsto prekršaja biti podložno sporazumu o priznanju i tu su gotovo svi prekršaji osim onih koji se tretiraju kao delikt protiv inspektora.

- Svaka će inspekcija odrediti koji su to prekršaji koji mogu biti predmet sporazuma, koliko će biti smanjenje kazne u slučaju priznanja i koji su to prekršaji koji će eventualno proći samo sa upozorenjem - rekao je Kasalović.

Sam proces priznanja je sličan onome što već postoji u oblasti saobraćaja. Inspektor podnosi prekršajnu prijavu, prekršajni sud zakazuje ročište i ostavlja rok za postizanje sporazuma. Privrednik koji je načinio prekršaj odlazi u inspekciju i sklapa dogovor o čemu inspekcija obaveštava sud.

Prvi put u Srbiji je predviđen i sistem "prikrivene kupovine", koji će inspektorima omogućiti da kontrolišu privredne subjekte bez prethodne najave i pokazivanja naloga i službene legitimacije.

- Prikrivenu kupovinu koristiće inspektori kada sumnjaju da delatnost nije registrovana ili da se ne izdaje račun, odnosno kada ne mogu na drugi način da pribave dokaze ili je otežano njihovo pribavljanje o tome da li je na primer privrednik registrovan i da li izdaje fiskalni račun - kažu u MDULS.

Inspektor kupovinom, kao tajni kupac, prikuplja dokaze i činjenice i tek nakon toga pokazuje službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor.

Za nesavesne predviđene su i kazne i to od 5.000 do 100.000 dinara, za različite propuste u deklarisanju robe.

Prema rečima Branka Ružića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, primenom prikrivene kupovine šalje se jasna poruka da će onaj deo privrede koji je svesno u sivoj zoni biti efikasno procesuiran, odnosno da se protivzakonito poslovanje ne isplati i ne može se više računati na to da zastare postupci.