ANTIKORUPCIJSKE PLANOVE IMA 59 ODSTO LOKALNIH SAMOUPRAVA

Antikorupcijske planove do sada je usvojilo 59 odsto lokalnih samouprava u Srbiji, a direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić kaže da je najvažnije da se oni dosledno i primene.

U Transparentnosti Srbija navode da lokalni antikorupcijski planovi neće ni otkriti, niti iskoreniti korupciju, ali da su dobro oruđe za njeno sprečavanje ako se dobro sprovedu, naročito ako se dobro nadzire njihovo sprovođenje.

Zamišljeni su tako da ih svaka lokalna samouprava prilagodi svojim specifičnostima, sadrže procedure i označavaju rizična mesta za korupciju, ali i kontrolne mehanizme zaštite ustavnosti i zakonitosti u radu.

Takvi planovi, objašnjava Sikimić, jesu obaveza, jer se pominju u dokumentima koji su vezani za pretpristupne pregovore sa EU i navodi da sam broj usvojenih planova neće pomoći, već njihova iskrena primena na terenu koja doprinosi smanjenju korupcije.

"Sve je to deo prevencije koja je svuda u svetu prepoznata kao primarni oblik borbe protiv korupcije koji daje najbolje rezultate, na duži rok malo sporije nego represija, ali je svuda prepoznata kao ključni alat ili sredstvo za borbu protiv korupcije", kaže Sikimić.

Od početka aprila 2017. godine kada je Agencija za borbu protiv korupcije usvojila Model lokalnih antikorupcijskih planova, te planove je usvojilo 86 jedinica lokalne samouprave od ukupno 145, bez teritorije KiM.

"Sama statistika nije toliko bitna, koliko je bitno da se oni zaista sprovode, jer mi nemamo ništa od toga da oni formalno usvoje lokalne antikorupcijske planove, a zatim da ih ne sprovode", rekao je Sikimić.

Postoji 16 oblasti, odnosno nadležnosti lokalne samouprave, koje Model agencije pokriva.

Uključuje 120 mera koje bi mogle u tih 16 oblasti da se sprovedu kako bi se smanjio rizik od korupcije i ograničila neka diskreciona ovlašćenja.

"Imamo određene rezultate, ali još nismo zadovoljni", rekao je Sikimić i naveo da je potrebno sagledati procese i izazove ili rizike u svakoj od lokalnih samouprava i postupiti u skladu sa tim.

Kao ključne tačke koje predstavljaju rizik za korupciju su, navodi, mesta gde se raspolaže određenim dobrima i gde su ljudi obično "slabi".

"Da li je to zapošljavanje, neka vrsta protekcija što se usluga tiče, da li je reč o imovinsko-pravnim odeljenjima, raznim dozvolama koje su u opštinskoj nadležnosti", rekao je Sikimić.

Dodao je da su to one posebne zone rizika gde je službenik u lokalnoj administraciji u izazovu da li će svoj posao da radi zakonito i sa poslovnim intregritetom ili će podleći pritiscima.

"Pritisci su nešto što je očekivano i uvek će ih i biti. Pitanje je samo kako se ljudi brane od pritisaka i kako štite profesionalni i lični integritet", kaže Sikimić.

U izradi lokalnih antikorupcijskih planova pojedinim lokalnim samouprava pomaže Transparentnost Srbija, a Zlatko Minić iz te nevladine organizacije kaže da je potrebno uvesti mehanizme koji će otežati da se korupcija desi, ali i omogućiti da se lakše uoči rizik od korupcije.

"Suština jeste da lokalne samouprave izaberu mere koje smatraju da je neophodno sprovesti, da dobro izaberu rokove, da unesu ko su odgovorna lica, a najvažnije je da se formira jedno nezavisno telo koje će nadzirati kako se lokalni antikorupcijski planovi sprovode i podsećati lokalnu samoupravu na rokove", rekao je Minić.

Naveo je da bi u tom nezavisnom telu trebalo da budu građani, te naglasio da je važno kontrolisati efekte lokalnih antikorupcijskih planova.

Minić kaže da su, na primer, mere koje lokalna samouprava planom može propisati obaveza objavljivanja određenih dokumenta ili održavanja javnih rasprava.

U izradi lokalnog antikorupcijskog plana Transparentnost Srbija pomaže lokalnoj samoupravi u Novom Pazaru, a u okviru USAID-ovog projekta i u Vranju, Vrnjačkoj Banji, Sjenici, Raški, Šapcu.