NACRT ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Poverenik nezadovoljan Nacrtom zakona

Ukoliko se Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti u neizmenjenom obliku usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, biće praktično neprimenjiv, ocenio je Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Poverenik kao najveći problem Nacrta zakona, koji je nedavno objavilo Ministarstvo pravde, prepoznaje to što se radi o prevodu Opšte uredbe o zaštiti podataka koju je 2016. godine usvojila Evropska unija.

- Mislim da je glavni problem što je Nacrt zakona zapravo samo prevod odredbi Opšte uredbe o zaštiti podataka i njihovo nekritičko preuzimanje bez nužnog prilagođavanja pravnom sistemu Srbije i postojećim pravnim institutima, ni onda kad je to neophodno. Stoga, nedostaju konkretna rešenja u slučaju kada Opšta uredba daje mogućnost, odnosno nalaže izbor između dva ili nekoliko mogućih. Stoga, takođe, i brojni nejasni i neprecizni pojmovi koji izazivaju mnoštvo dilema u vezi sa najvažnijim pitanjima primene odgovarajućih postupaka upravne, upravno-sudske i sudske zaštite - kaže Šabić dodajući da je tekst Nacrta zakona artikulisan predugačkim, nejasnim, konfuznim, čak i upućenim pravnicima teško razumljivim normama.

Prema Šabićevim rečima, Nacrt zakona neshvatljivo veliku pažnju poklanja izuzimanju od režima zaštite podataka o ličnosti obradi koju bi "nadležni državni organi" vršili radi "zaštite javne i državne bezbednosti".

- S obzirom na to da se to radi bez preciziranja na koje se konkretno organe ovo odnosi, u kojim postupcima i povodom kojih radnji, ostaje samo da pretpostavljamo šta bi sve "nadležni organi" mogli podrazumevati pod izuzećem, pa čak i više od toga, da pretpostavljamo i ko bi se sve mogao prepoznati kao "nadležan organ". Pa shodno tome i da pretpostavljamo brojne, hipotetičke povrede ili zloupotrebe prava. Koje, naravno, nisu izvesne, ali koje bi bilo naivno i neodgovorno isključiti - ističe Poverenik.

Kao loše strane Nacrta zakona, Šabić naglašava i način na koji tretira i ograničava status Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti ocenjujući ga kao "izuzetno rigidan, bez presedana i suprotan Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)".