ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Merenje srednje brzine kretanja između dve naplatne rampe trenutno funkcioniše samo između Šida i Šimanovaca, dok se za ostale deonice sistem još uspostavlja

Vozači koji su za vreme proteklih praznika putovali srpskim auto-putevima primetili su da se na većini deonica ne meri srednja dozvoljena brzina na osnovu koje bi se kažnjavali nesavesni učesnici u saobraćaju, iako su krajem avgusta prošle godine nadležni najavili početak rada ovog sistema za prve dane septembra 2017. godine.

U MUP-u je rečeno da se srednja dozvoljena brzina meri samo na deonici auto-puta između Šida i Šimanovaca, dok se za ostale deonice sistem još uspostavlja. Objašnjeno je da je problem u merenju tačne udaljenosti između naplatnih rampi kako bi se precizno znalo za koliko se vremena stiže od tačke A do tačke B. To je, kažu u MUP, neophodno da kazne za prekoračenje brzine ne bi "padale" na sudu.

Na konstataciju da svako ko ima automobil može da izračuna koliko ima kilometara između, recimo, naplatne rampe u Vrčinu i naplatne rampe kod Niša, te da nije jasno zašto se od septembra, kada je počela primena ovog sistema, to nije izmerilo, u MUP-u su kratko rekli: "Nije do nas, stvar je u preduzeću ’Putevi Srbije’".

Iz ovog preduzeća je odgovoreno da je neophodno obraćanje Upravi saobraćajne policije. Na dodatna pitanja da li je tačno da još nije izmereno koliko je rastojanje između naplatnih rampi i koliko je vremena potrebno da se taj posao obavi, iz "Puteva Srbije" nije odgovoreno.

Sistem merenja srednje brzine kretanja vozila na auto-putu počeo je u septembru prošle godine. Reč je o projektu MUP-a i "Puteva Srbije", koji mere srednju brzinu na osnovu vremena prolaska kroz naplatne rampe. Razlika u vremenu i pređenoj kilometraži na auto-putu, od kućice do kućice, daje obračun prosečne brzine. Plan je bio da svi koji prema ovoj računici voze brže od 120 kilometara na čas budu kažnjeni.

Ceo sistem za snimanje srednje brzine na auto-putu vlasništvo je "Puteva Srbije". Pre početka primene projekta objašnjeno je da su sve naplatne stanice pokrivene kamerama, povezane optičkim kablom i da imaju jedan centralni server. Sve kućice imaju identično, sinhronizovano vreme i tačno se zna kada je ko ušao na auto-put, a kada je izašao sa njega. "Putevi Srbije", kako je bilo planirano, trebalo je da dokumentuju sve prekršaje i da ih prosleđuju policiji.

Iz "Puteva Srbije" nisu odgovorili ni na pitanja koliko je dosad prekršaja dokumentovano i koliko ih je prosleđeno MUP-u.

Iz saobraćajne policije krajem avgusta prošle godine objasnili su da cilj ove novine nije punjenje budžeta od naplate kazni, već da vozači uspore. Suština je bila u tome da se smanji broj žrtava i da se unapredi bezbednost saobraćaja.

Sistem merenja srednje brzine na auto-putu koristi se već dugi niz godina u više evropskih zemalja. "Sekšn kontrol", radarski sistem za kontrolu ograničenja brzine na jednoj deonici, skoro deceniju i po veoma uspešno disciplinuje vozače u Austriji. U Velikoj Britaniji već duže se koristi nadziranje ograničenja na jednom delu puta i tamo nosi naziv SPECS. U Italiji se sličan sistem zove "tutor", a u Holandiji postoji sistem nadzora ograničenja brzine – "trajektkontrol".