Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

AGENCIJA ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA: U 2016. godini ALIMS je skratio pojedine rokove za izdavanje određenih dozvola za lekove i medicinska sredstava od jednog do tri meseca, ali uz poštovanje propisanih evropskih standarda. Tamo gde je proces izdavanja dozvole trajao 210 dana, sada se ceo posao završi za šest meseci


Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) donirala je pola miliona dinara Budžetskom fondu za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. Agencija je takođe poklonila 127.000 dinara udruženju "Prijatelj u nevolji", iz Čačka, kako bi se pomoglo deci sa autizmom i deci sa višestrukim smetnjama u razvoju. Taman toliko para je nedostajalo da se obezbedi interaktivna smart tabla, uz pomoć koje će ovi mališani lakše savladati školsko gradivo i veštine, nužne za njihovo osamostaljenje. Naša nacionalna Agencija za lekove je novčano pomogla i akciju "Pobedi za decu prihvatilišta". Krajem prošle godine je uplatila 123.000 dinara da bi pomogla preseljenje Prihvatilišta i prihvatne stanice Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd u veći prostor.

Odluku da se sredstva iz kase nacionalne Agenciji za lekove usmere u humanitarne svrhe doneo je direktor ALIMS-a, dr Saša Jaćović, a reč je o novcu koji predstavlja razliku između prihoda i rashoda posle održanog tradicionalnog međunarodnog simpozijuma Agencije za lekove u oktobru 2016. godine. "Formula" da se uštedi i ušteđeno prosledi najugroženijima, kako su objasnili u agenciji, nije bila komplikovana: zahvaljujući velikom odzivu učesnika na pomenuti skup i racionalnoj organizaciji, ušteđeno je čak 750.000 dinara, pri čemu nije reč o novcu poreskih obveznika, već o sredstvima koje je ALIMS zaradio.

Dr Saša Jaćović, direktor ALIMS-a, je objasnio da je ova agencija samofinansirajuća i da sva njena finansijska sredstva potiču od brojnih usluga koje zaposleni u ovoj instituciji pružaju. Duga je lista poslova ALIMS-a, počev od izdavanja dozvola za klinička ispitivanja i za puštanje leka u promet, preko upisivanja lekova i medicinskih sredstava u registre do kontrole kvaliteta leka. Praktično svaka kompanije koja želi u da plasira lek na tržište Srbije mora da prođe kontrolu ALIMS i dobije dozvolu za taj medikament ili za neki od 35.000 registrovanih medicinskih sredstava (od hirurških igala i konaca, plastičnih rukavica do magnetne rezonance). Isti takav model se primenjuje u Evropskoj uniji, SAD i širom sveta. ALIMS standardno uplaćuje deo zarađenog novca u republički budžet, ali konkretno ova donacija je posebna po tome što je preostala iz zarade ostvarene posle organizacije jednog medicinskog stručnog skupa.

 – Nacionalna agencija je zapravo autoritet koji garantuje kvalitet, efikasnost i bezbednost lekova. Te usluge i razne kontrole se naplaćuju od firmi koje žele da svoj proizvod plasiraju na tržište u Srbiji. Tim novcem opremamo Nacionalnu kontrolnu laboratoriju, unapređujemo informacioni sistem, isplaćujemo plate... Agencija za lekove ne opterećuje budžet, naprotiv, mi privređujemo i to je model kakav postoji u svim razvijenim zemljama – objašnjava Jaćović.

Agencija za lekove zadužena je za kontrolu svakog leka koji stiže do pacijenta ili se nađe u apoteci, a standardizovane procedure garantuju da su lek ili medicinsko sredstvo kvalitetni, bezbedni i efikasni.

Kao najveće uspehe u 2016. godini, dr Saša Jaćović navodi primere dodatne međunarodne saradnje, naročito u borbi protiv falsifikovanih lekova, ali i aktivno učešće u nacionalnoj kampanji za neracionalnu upotrebu antibiotike i drugih lekova.

U 2016. godini skratili smo pojedine rokove za izdavanje određenih dozvola za lekove i medicinska sredstava od jednog do tri meseca, ali uz poštovanje propisanih evropskih standarda. Tamo gde je proces izdavanja dozvole trajao 210 dana, sada se ceo posao završi za šest meseci. Pacijenti ne smeju više da čekaju nove lekove – kaže dr Jaćović.

Izvor: Vebsajt Politika, Olivera Popović, 10.01.2017.
Naslov: Redakcija