PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O REFERENDUMU I NARODNOJ INICIJATIVI: Predloženo je da se za overu potpisa ne plaća naknada, da referendum o istom pitanju ne može da se raspiše u roku od četiri godine, kao i da u roku od četiri godine ne može da se da se donese odluka drugačija od one koje je potvrđena na referendumu
Vlada Republike Srbije predložila je Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, a programska direktorka Građanskih inicijativa Bojana Selaković kaže da se u dobroj meri predlaže izmena problematičnih odredbi, ali da u zakonu i dalju ostaju neke sporne stvari.
Selaković je objasnila i da predložene odredbe ne kače ustavni referendum i da se suštinski ne odnose na ustavni referendum.
"Ustavni referendum će ići po nedavno usvojenom zakonu (u novembru), a nove odredbe će se primenjivati tek kad se usvoje", rekla je Selaković.
Predložene izmene odnose se na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.
Predloženo je da se za overu potpisa ne plaća naknada, da referendum o istom pitanju ne može da se raspiše u roku od četiri godine, kao i da u roku od četiri godine ne može da se da se donese odluka drugačija od one koje je potvrđena na referendumu.
Međutim, prema rečima Selaković, u zakonu o referendumu i dalje ostaju sporne stvari, kao što je pitanje cenzusa na referendumima koji nisu ustavni (na primer lokalni referendum).
U Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi ("Sl. glasnik RS", br. 111/2021) koji je nedavno stupio na snagu piše da je odluka na obavezujućem referendumu doneta ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan. Selaković smatra da je bilo prostora da se razgovara i uvede neka mogućnost cenzusa na lokalnom nivou.
"Jasno je da u delu koji se odnosi na ustavni referendum ne može biti govora o cenzusu zato što to Ustav propisuje. Ali Ustav ne predviđa ograničenje da za druge vrste referenduma postoji cenzus. Oni su se ovde uglavnom vezali za tumačenje da ako Ustav kao najvažniji akt ne predviđa cenzus, onda za zakone i druge pravne akte koji su niži ne može biti propisana teža procedura", rekla je Selaković.
Ona navodi i da uopšte nisu uzete u obzir primedbe koje se tiču toga da postoji mogućnost raspisivanja referenduma na delu teritorije, a ne samo na teritoriji lokalne samouprave.
"Nije dato dovoljno detalja kako da se to sprovede i suštinski ta teritorija može da se kroji u odnosu na to gde koja stranka ima sigurne glasove".
Iz ugla priče o Jadru i litijumu, kako kaže, te dve stvari (cenzus i mogućnost referenduma na delu teritorije bez detalja) ostaju sporne.
Govoreći o delu zakona koji se odnosi na narodnu inicijativu, Selaković navodi da i dalje ostaje problem to što vi kao predlagač možete samo da učestvujete u pripremi akta i zakona koji Narodna skupština treba da usvoji, te da nema nikakve garancije da će taj akt biti isti kao što je vaša narodna inicijativa izgledala.
"Nema mogućnosti da predlagač učestvuje na sednici skupštine kada se o tome bude raspravljalo", dodaje Selaković.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija