ZAKON O FISKALIZACIJI: Kako se može registrovati online prodaja
Od stupanja na snagu novog Zakona o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 i 96/2021) obavezu da poseduju fiskalnu kasu imaju i trgovci koji preko interneta prodaju svoje proizvode ili usluge. Po starim propisima oni nisu morali da izdaju fiskalne račune.
Podsetimo, od 1. januara 2023. godine razmena e-faktura biće u potpunosti obavezna i u transakcijama unutar privatnog sektora, čime će biti završen proces prelaska na novi način rada, započet u maju ove godine.
U sistem je prvo ušao javni sektor, uz obavezu da u međusobnim transakcijama izdaje i prima elektronske fakture, ali i deo privatnog sektora. Privrednici koji posluju sa javnim sektorom takođe su od 1. maja morali da izdaju fakture kroz SEF, a od 1. jula i da ih primaju, ne samo od subjekata javnog sektora već i od privatnika koji odaberu da ih dostave kroz elektronski sistem. Tako se do početka jula u SEF registrovalo više od 46.000 privrednika.
Firme i preduzetnici koji sami isporučuju robu kupcima dužni su da svaku isporuku fizičkim licima sprovedu kroz fiskalnu kasu. Prilikom isporuke robe neophodno je ispostaviti račun kupcu. Podaci o potrošaču na računu nisu neophodni, ali je važno da su iskazani podaci isporučioca, kao i vrsta, količina i cena robe.
U skladu sa Zakonom o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 52/2019) prodavac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe, naročito sa podacima o poslovnom imenu, adresi, PIB-u i matičnom broju, odnosno broju iz odgovarajućeg registra proizvođača ili dobavljača, broju i datumu izdavanja isprave, nazivu, mernoj jedinici i količini robe, nabavnoj ceni, zaduženju za vlastitu robu, prodajnoj ceni robe.
Poreski savetnik Đerđ Pap objašnjava na koji način se može registrovati internet prodavnica.
“Internet prodavnica je u stvari način vršenja delatnosti koji se može organizovati u svim zamislivim oblicima organizovanja privrednih društava. Najčešći oblici su d.o.o. i preduzetnička radnja, a registruju se kao i svaki drugi privredni subjekt te forme u Agenciji za privredne registre (APR), s tim da se kao pretežna (osnovna) delatnost upisuje 47.91. - trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta”, ističe Pap.
Pre početka vršenja prodaje robe i proizvoda na malo preko veb sajta, društvenih mreža i slično, potrebno je da nadležni organ u preduzeću ili vlasnik preduzetničke radnje donese odluku o prodaji.
Prema rečima poreskog savetnika, u odluci treba da bude navedeno da će se privredni subjekt pored registrovane delatnosti baviti i prodajom putem interneta. Odluka o proširenju delatnosti ne registruje se u APR-u, ali je potrebno da postoji i da je zavedena u knjigu odluka.
Takođe, obaveze prodavaca koji svoje proizvode ili usluge nude preko interneta uređuje Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021). Svi subjekti koji prodaju robu putem interneta su u obavezi da kupca detaljno informišu o ceni proizvoda, da pruže opis tehničke ili druge karakteristike, da istaknu garantni period ako je reč o tehničkoj robi.
“Članom 56 Zakona o zaštiti potrošača propisana je obaveza da kupci budu informisani o uslovima reklamacije. Obaveštenje o reklamaciji i o odustajanju od prodaje i vraćanju robe prodavac je obavezan da vidno postavi na stranici na kojoj prodaje proizvod”, objašnjava Pap.
Još jedna novina očekuje kako potrošače, tako i prodavce koji se bave trgovinom putem interneta. Naime, ministri EU su potpisali dokument i to je bila poslednja faza pre nego što Evropska unija dobije dugo očekivani propis - Zakon o digitalnim uslugama.
Iz Brisela poručuju da se očekuje da nacionalna tela i Evropska komisija obezbede uslove kako bi se propisi sprovodili. Velike tehnološke kompanije već neko vreme lobiraju kako bi ublažili zahteve koje donosi ovaj zakon, a posebno one koji se odnose na ciljano oglašavanje i razmenu podataka o korisnicima.
Zakon će, pre svega, zabraniti ciljano oglašavanje zasnovano na religiji, seksualnoj orijentaciji ili etničkoj pripadnosti pojedinca, a ni maloletna lica neće moći da budu predmet oglašavanja. Velike onlajn platforme, kao što je na primer Facebook, moraće da pruže transparentne algoritme za korisnike. U obrazloženju ovog propisa se navodi da će velikim kompanijama takođe biti zabranjena “manipulacija platformama koje utiču na demokratske procese i bezbednost”.
Uz jasno objašnjenje velike kompanije će biti u obavezi da uklanjaju nezakonit sadržaj i obezbede korisnicima mogućnost žalbe. Takođe će morati da obezbede ključne podatke korisnicima kako bi “pružili bolji uvid u to kakvi sve rizici na mreži postoje”. Interesantno je da će onlajn prodavnice morati da čuvaju osnovne informacije o trgovcima na svojoj platformi kako bi pojedinci koji prodaju ilegalnu robu ili usluge bili lakše locirani.
To je možda i najznačajnija promena za potrošače, jer će sada znati od koga kupuju proizvode na internetu, odnosno da li prodavci rade legalno.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija