NEOPHODNO USVAJANJE ZAKONSKE REGULATIVE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Šef jedinice za Zaštitu životne sredine u Naled-u Slobodan Krstović izjavio je povodom Svetskog dana aerozagađenja da naša zemlja nije usvojila potrebne zakone kako bi se definisala oblast zaštite životne sredine. On ukazuje da svaki građanin mora da da svoj doprinos u tome, kao i da je neophodno da se pristupi razvrstavanju otpada, za koje trenutno ne postoje uslovi.
"Kada govorimo o zaštiti životne sredine, ne možemo a da se ne osvrnemo na aerozagađenje. Naročito u ovim zimskim mesecima, kada dodatno saobraćaj i negativne vremenske prilike utiču da imamo permanentno zagađenje", naveo je Krstović i dodao da je potrebno da svaki građanin treba da da određeni doprinos kako bi se zagađenje smanjilo.
On ističe neophodnost donošenja zakonskog okvira kako bi borba za smanjenje zagađenja bila uspešnija.
"Prvi korak je zakonodavni okvir. Zakon o klimatskim promenama je bio pripremljen, ali se nije usvojio. Nisu se usvojili ni neki drugi zakoni, i evidentno je da Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije usvojilo izmenu niti jednog zakona u svom prethodnom mandatu. To je prvi korak koji očekuje i novo ministarstvo i novu ministarku", ukazuje on.
Krstović objašnjava da dobar deo gasova koji čine zagađenje dolazi zbog nepravilne upotrebe biootpada, koji 99 odsto u Srbiji završava na običnim deponijama.
"Neodgovorno upravljanje i nepostojanje zakonskog okvira za tretiranje ove vrste otpada donosi kao posledicu zagađenje koje imamo tokom cele godine. Neophodno je usvojiti zakone i usvojiti pravilnik koji će dati jasne okvire za upravljanje otpadom od hrane. Onako kako smo mi zamislili je da svi generatori u toku jednog dana stavljaju u promet preko 50 obroka dnevno budu obveznici posebnog razvrstavanja ovakve vrste otpada. To praktično znači - dve kante. U jednu otpad biljnog porekla, u drugu otpad životinjskog porekla", objašnjava Krstović.
On dodaje da bi nakon ovakvog razvrstavanja, posebna kompanija prikupila ovu vrstu otpada, i nakon toga adekvatno tretirala.
"Na taj način imaćemo smanjenje gasova sa efektom staklene bašte", precizira Krstović.
Prema njegovim rečima, zbog pogrešnog razvrstavanja se često i dešavaju požari na našim deponijama, a u prethodnoj godini ih je bilo 1300.
Krstović napominje da u ovoj oblasti nema kažnjavanja, pa se dešavaju situacije da veliki restorani i hoteli često sav otpad stavljaju u jedan veliki kontejner, tako da nema razvrstavanja, i gosti koji se nalaze u baštama ili ne terasama mogu da osete neprijatan miris.
Govoreći o izgradnji mini hidroelektrana u našoj zemlji, on kaže da naša zemlja mora da pristupi promeni načina za proizvodnju energije, ali podvlači da su mini hidroelektrane "najmanje poželjne".
Izvor: Vebsajt N1, 04.11.2020.Naslov: Redakcija