U PRIPREMI NACRT ZAKONA O POREKLU IMOVINE: Zakonom će biti predviđeno unakrsno ispitivanje imovine pet godina unazad, a ukoliko se utvrdi očigledna nesrazmera između nečijeg načina života i prihoda koji ostvaruje, takvima će biti određen porez od 50 procenjene vrednosti imovine

Srbija još čeka Zakon o poreklu imovine - još od 2001. godine kada je pokrenuta inicijativa. U proteklih 16 godina, sve vlasti najavljivale su pravno regulisanje tog pitanja, ali ni do dan danas takav tekst nije stigao do poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Slučaj "Rajskih papira", priču o tom zakonu ponovo aktuelizuje.

"Jako važan zakon i ova Vlada mora da ga donese", kaže premijerka Ana Brnabić.

U Ministarstvu pravde kažu da se na Nacrtu zakona radi, a poslednje konkretne zvanične informacije dala je ministarka Nela Kuburović pre oko godinu dana.

"Ministarstvo pravde Srbije predložiće da se imovina ispituje pet godina unazad, te ukoliko se utvrdi nesrazmera između nečijeg načina života i prihoda, predložiće da se takvima odredi porez i do 50 odsto procenjene vrednosti imovine", rekla je Kuburovićeva u decembru 2016. godine.

Kuburović je uveravala da će zakon početi sa primenom krajem ove godine, ali je sve izvesnije da se to neće dogoditi.

"Da, kasnimo sa tim zakonom, ali moramo da ga donesemo, on je važan", rekla je premijerka. Na pitanje kada će biti donet, odgovara - "u mandatu ove Vlade".

Srbija ima Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016 i 108/2016) koji omogućava unakrsnu proveru imovine, ali se on ne primenjuje, podsećaju u Transparentnost Srbija. Za sada je moguće proveriti imovinu nosilaca javnih funkcija i osumnjičenih kriminalaca. Ipak, predlažu da Srbija iskoristi konvenciju Ujedinjenih nacija i uvede krivično delo "nezakonito bogaćenje".

"To je takvo delo koji bi obrtalo teret dokazivanja i koje bi navelo one javne službenike koji poseduju imovinu veće vrednosti nego što su im zakoniti i prijavljeni prihodi, da sami objasne poreklo te imovine", kaže Nemanja Nenadić, iz Transparentnost Srbija.

Nenadić dodaje da nijedna država nema obavezu da takvo krivično delo uvrsti u svoje zakonodavstvo, ali i podseća da se Srbija obavezala da će to učiniti Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013), ali nije.

Izvor: Vebsajt N1, Nikola Radišić, 08.11.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija