PREDLOG ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE

I. UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.

Krivična dela na koje se zakon primenjuje

Član 2.

Ovaj zakon se primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:

1) krivična dela organizovanog kriminala;

2) krivično delo ubistvo predstavnika najviših državnih organa (član 310. Krivičnog zakonika) i krivično delo oružane pobune (član 311. Krivičnog zakonika);

3) krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359. i čl. 361. do 368. Krivičnog zakonika) i krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem (član 156. Krivičnog zakonika);

4) krivična dela protiv privrede (čl. 223, 223a, 224, 224a, 227, 228, 228a, 229, 230, 231, 232, 232a, 233, člana 235. stav 4, čl. 236. i 245. Krivičnog zakonika);

5) krivično delo terorizam (član 391. Krivičnog zakonika), krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela (član 391a Krivičnog zakonika), krivično delo vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela (član 391b Krivičnog zakonika), krivično delo upotreba smrtonosne naprave (član 391v Krivičnog zakonika), krivično delo uništenje i oštećenje nuklearnog objekta (član 391g Krivičnog zakonika), krivično delo finansiranje terorizma (član 393. Krivičnog zakonika) i krivično delo terorističko udruživanje (član 393a Krivičnog zakonika);

6) krivična dela protiv državnih organa (član 322. st. 3. i 4. i član 323. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 336b, 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 5) ovog člana.

II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA I TERORIZMA

Krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma

Član 3.

Krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma su:

1) krivična dela iz člana 2. tač. 1), 2) i 5) ovog zakona;

2) krivičnih dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca;

3) krivična dela iz člana 2. tačka 4) ovog zakona ako vrednost imovinske koristi prelazi 200.000.000 dinara, odnosno ako vrednost javne nabavke prelazi 800.000.000 dinara;

4) krivična dela iz člana 2. tačka 6) ovog zakona ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 3) ovog člana;

5) krivično delo pranja novca (član 245. Krivičnog zakonika) u slučaju ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1) do 4) ovog člana.

Državni organi nadležni za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma

Član 4.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležni su:

1) Tužilaštvo za organizovani kriminal;

2) Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala;

3) Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal;

4) Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal;

5) Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu.

Tužilaštvo za organizovani kriminal

Član 5.

Tužilaštvo za organizovani kriminal nadležno je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona za teritoriju Republike Srbije.

Radom Tužilaštva za organizovani kriminal rukovodi Tužilac za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Tužilac).

Prilikom predlaganja kandidata za Tužioca, odnosno izbora zamenika Tužioca, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Tužilaštvo za organizovani kriminal primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala

Član 6.

Policijske poslove u vezi sa krivičnim delima iz člana 3. ovog zakona obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala postupa po zahtevima Tužioca, u skladu sa zakonom.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove, uz pribavljeno mišljenje Tužioca, postavlja i razrešava starešinu organizacione jedinice nadležne za suzbijanje organizovanog kriminala i donosi akt kojim bliže uređuje organizaciju i rad organizacione jedinica nadležne za suzbijanje organizovanog kriminala, u skladu sa zakonom.

Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal

Član 7.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije.

Nadležnost iz stava 1. ovog člana vrši Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal).

Radom Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal rukovodi predsednik ovog odeljenja.

Predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje, na vreme od četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudije u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 5. ovog člana.

Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal.

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal

Član 8.

Za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Apelacioni sud u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije.

Nadležnost iz stava 1. ovog člana vrši Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal).

Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal rukovodi predsednik tog odeljenja.

Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje, na vreme od četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudije u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 5. ovog člana.

Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Apelacionog suda za organizovani kriminal.

Rešavanje sukoba nadležnosti

Član 9.

Sukob nadležnosti između redovnih sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona rešava Vrhovni kasacioni sud.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i u slučaju sukoba nadležnosti između Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i drugih odeljenja i veća toga suda.

Posebna pritvorska jedinica

Član 10.

Pritvor određen u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 3. ovog zakona izdržava se u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).

Ministar nadležan za pravosuđe bliže uređuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici.

Plate

Član 11.

Lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima iz člana 4. ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.

Uvećanje plate lica zaposlenih u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebnom odeljenja Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal i Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu uređuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Uvećanje plate zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova – organizacionoj jedinici nadležnoj za suzbijanje organizovanog kriminala propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Pravo na staž osiguranja sa uvećenim trajanjem

Član 12.

Sudije raspoređene u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal i Posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, kao i Tužilac i njegovi zamenici, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u posebnim odeljenjima tih sudova, odnosno Tužilaštvu za organizovani kriminal računa kao 16 meseci staža osiguranja.

III. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU KORUPCIJE

Nadležni organi za suzbijanje korupcije

Član 13.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, izuzev krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležni su:

1) posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije;

2) Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije;

3) posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije.

Posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije

Član 14.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona, nadležna su viša javna tužilaštvima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu u kojima se obrazuju posebna odeljenja za suzbijanje korupcije.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Nišu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.

Rukovodilac posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije višeg javnog tužilaštva

Član 15.

Radom posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije iz člana 13. ovog zakona, rukovodi rukovodilac odeljenja koga postavlja viši javni tužilac.

Rukovodilac odeljenja i zamenici javnog tužioca raspoređeni u odeljenje iz stava 1. ovog člana postavljaju se odnosno, raspoređuju iz reda zamenika javnih tužilaca iz javnih tužilaštava sa područja na kojem postupa posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

Prilikom postavljenja rukovodioca, odnosno raspoređivanja zamenika javnih tužilaca u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, vodi se računa o posedovanju potrebnih stručnih znanja i iskustava iz oblasti borbe protiv privrednog kriminala i suzbijanja krivičnih dela protiv službene dužnosti i korupcije.

Za postavljenje rukovodioca, odnosno raspoređivanje zamenika javnih tužilaca u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije neophodna je saglasnost zamenika javnog tužioca u slučaju da se postavlja, odnosno raspoređuje iz javnog tužilaštva u kojem nije obrazovano posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije

Član 16.

Policijske poslove u vezi sa krivičnim delima iz člana 13. ovog zakona obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije postupa po zahtevu nadležnog višeg javnog tužioca, u skladu sa zakonom.

U okviru organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije odrediće se po jedan policijski službenik kao koordinator svih nadležnih jedinica policije, radi postupanja po zahtevima nadležnog javnog tužioca iz člana 14. ovog zakona.

Rokovi, način postupanja i način službene komunikacije posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava i organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije uređuju se aktom koji zajedno donose ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove donosi akt kojim bliže uređuje rad i organizaciju organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije.

Mesna nadležnost viših sudova

Član 17.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona u prvom stepenu, nadležni su viši sudovi u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao prvostepeni.

Viši sud u Beogradu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.

Viši sud u Kraljevu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.

Viši sud u Nišu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.

Viši sud u Novom Sadu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.

Posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije

Član 18.

U Višim sudovima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu obrazuju se posebna odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona (u daljem tekstu: posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije).

Radom posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije rukovodi predsednik tog odeljenja.

Predsednika posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije postavlja predsednik višeg suda iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje na vreme od četiri godine. Predsednik posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije mora da ima najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudije u posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije raspoređuje predsednik višeg suda, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.

Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda sa područja na kojem postupa posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, na rad u to odeljenje, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Predsednik višeg suda bliže uređuje rad posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije.

IV. SLUŽBA FINANSIJSKE FORENZIKE

Član 19.

U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava iz ovog zakona može se obrazovati služba finansijske forenzike.

Poslove službe finansijske forenzike obavljaju finansijski forenzičari.

Finansijski forenzičar je lice koje pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finsijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja.

Finansijski forenzičar je državni službenik koji poseduje posebna stručna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, a koji je završio i specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akademiji iz oblasti krivičnog prava.

Način prijema finansijskih forenzičara u javna tužilaštva i način provere posedovanja posebnih znanja bliže se uređuje aktom Republičkog javnog tužioca.

V. SARADNJA DRŽAVNIH ORGANA

Službenici za vezu

Član 20.

Poreska uprava - Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Državna revizorska institucija, Republički geodetski zavod, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke moraju da odrede najmanje jednog službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnih odeljenja viših javnih tužilaštva za suzbijanje korupcije u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela propisana ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev nadležnog javnog tužioca, službenici za vezu moraju biti određeni i u drugim organima i organizacijama.

U slučaju potrebe, službenici za vezu koji imaju status državnog službenika mogu biti privremeno premešteni u Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

U slučaju iz stava 3. ovog člana premeštaj se vrši na zahtev nadležnog javnog tužioca.

Privremeni premeštaj traje najduže tri godine.

Rešenje o privremenom premeštaju donosi organ iz koje se zaposleni upućuje, uz pismenu saglasnost zaposlenog i nadležnog javnog tužioca.

Udarne grupe

Član 21.

U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije mogu se formirati udarne grupe, sa ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja su predmet rada udarne grupe.

Udarna grupa se obrazuje odlukom Tužioca, odnosno odlukom nadležnog višeg javnog tužioca, po pribavljenoj saglasnosti Republičkog javnog tužioca.

Odlukom o obrazovanju uređuje se sastav udarne grupe, način rada, zadatak, period za koji se obrazuje i druga pitanja od značaja za rad udarne grupe.

Rukovođenje udarnom grupom

Član 22.

Udarnom grupom koja se obrazuje u Tužilaštvu za organizovani kriminal rukovodi Tužilac ili njegov zamenik.

Udarnom grupom koja se obrazuje u posebnom odeljenju višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije rukovodi javni tužilac, rukovodilac posebnog odeljenja ili zamenik javnog tužioca raspoređen u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

Sastav udarne grupe

Član 23.

U sastav udarne grupe imenuju se članovi iz reda zaposlenih u državnim i drugim organima, zavisno od predmeta rada utvrđenog odlukom o obrazovanju udarne grupe.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana mogu se imenovati u sastav udarne grupe samo uz njihovu saglasnost i saglasnost rukovodioca organa iz kojeg se imenuje zaposleni.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana može biti potpuno ili delimično oslobođen obavljanja redovnog posla u državnom i drugom organu u kojem su zaposleni, na osnovu sporazuma nadležnog javnog tužioca i rukovodioca u državnom i drugom organu.

VI. OBUKA

Član 24.

Nosioci pravosudnih funkcija koji vrše funkciju u sudovima i javnim tužilaštvima, odnosno njihovim odeljenjima propisanim ovim zakonom, dužna su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Pravosudna akademija.

Pripadnici policije koji obavljaju poslove i zadatke, u smislu ovog zakona, dužni su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Pravosudna akademija u saradnji sa drugim institucijama.

VII. PODACI O IMOVNOM STANJU I BEZBEDNOSNE PROVERE LICA

Podaci o imovnom stanju

Član 25.

Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona, dužna su da pre stupanja na funkciju, odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pisanoj formi, potpune i tačne podatke o svojoj imovini i imovini supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu.

Evidentiranje i proveru podataka iz stava 1. ovog člana vrši Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom.

Bezbednosno proveravanje

Član 26.

Bezbednosno proveravanje lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona sprovode ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta zaštite javnog poretka i Bezbednosno-informativna agencija, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije.

Bezbednosno proveravanje, na pismeni zahtev rukovodioca državnih organa ili posebnih organizacionih jedinica iz čl. 4. i 13. ovog zakona, može se obaviti bez znanja lica koja se proveravaju, i to pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.

U zahtevu iz stava 2. ovog člana mora se navesti pravni osnov, svrha i obim proveravanja.

U postupku bezbednosnog proveravanja prikupljaju se i proveravaju podaci u pogledu lica prema kome se sprovodi proveravanje, neophodni da se ostvari svrha bezbednosnog proveravanja.

Bezbednosno proveravanje se vrši obavljanjem razgovora sa građanima, prikupljanjem podataka od pravnih lica, drugih organa vlasti ili uvidom u registre, evidencije, zbirke i baze podataka koji se vode na osnovu zakona, kao i preduzimanjem drugih mera u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

O sprovedenom bezbednosnom proveravanju sačinjava se izveštaj koji se dostavlja državnom organu ili posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona koji su uputili zahtev za bezbednosno proveravanje. U izveštaju se ne mogu nalaziti podaci na osnovu kojih bi se otkrile metode i postupci korišćeni u prikupljanju podataka, identifikovali izvori podataka ili pripadnici ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno Bezbednosno-informativne agencije koji su učestvovali u bezbednosnom proveravanju.

Podaci prikupljeni bezbednosnim proveravanjem evidentiraju se, čuvaju i štite u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, a koriste se samo u svrhu za koju su prikupljeni.

VIII. ČUVANJE TAJNIH PODATAKA

Član 27.

Sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao tajne podatke, u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Bez odobrenja nadležnog javnog tužioca ne mogu se javno iznositi podaci iz predistražnog postupka i istrage u postupcima za krivična dela iz člana 2. ovog zakona.

Podaci iz čl. 25. i 26. ovog zakona su tajni podaci određeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

IH. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Nastavak rada postojećih organa i početak rada novih organa

Član 28.

Tužilaštvo za organizovani kriminal, posebna odeljenja Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i Posebna pritvorska jedinica, obrazovani u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) nastavljaju da rade u skladu sa ovim zakonom od dana početka primene ovog zakona.

Od dana početka primene ovog zakona Služba za suzbijanje organizovanog kriminala, obrazovana u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), nastavlja da radi kao organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u skladu sa ovim zakonom.

Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije u Ministarstvu unutrašnjih poslova i posebna odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu počinju sa radom danom početka primene ovog zakona.

Rad Bezbednosno-informativne agencije i Vojnobezbednosne agencije

Član 29.

Nezavisno od odredaba ovog zakona, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija nastavljaju sa radom u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, terorizma i korupcije određenih ovim zakonom, u skladu sa nadležnostima i ovlašćenjima određenim zakonima i drugim propisima kojima se uređuje rad ovih agencija, kao i zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

Započeti postupci

Član 30.

Krivični postupci pokrenuti zbog krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona okončaće se pred javnim tužilaštvom ili pred stvarno i mesno nadležnim sudom, odnosno odeljenjem suda koje je bilo funkcionalno nadležno pre dana početka primene ovog zakona.

Rok za donošenje podzakonskog propisa

Član 31.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se do dana početka primene ovog zakona.

Do donošenja akata predviđenih ovim zakonom primenjuju se akti doneti prema odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 32.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13).

Završna odredba

Član 33.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. marta 2018. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Važeći Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), u osnovnom tekstu, donet je još 2002. godine i do sada je više puta menjan. Tim zakonom obrazovani su državni organa koji su nadležni za suzbijanje krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Međutim, uočeni nedostaci u radu ovih državnih organa nametnuli su potrebu redefinisanja njihove organizacione strukture, odnosno zakonskog uređenja koordinacije, međusobne saradnje i razmene podataka sa drugim državnim organima, posebno u cilju otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za koruptivna i druga posebno teška krivična dela.

Postojeći unutrašnji pravni okvir ne propisuje adekvatne mehanizme za povezivanje širokog kruga državnih organa i koncetracije stručnog znanja koje bi, u zavisnosti od svakog konkretnog predmeta, javnom tužiocu, kao nadležnom organu čije je osnovno pravo i dužnost gonjenje učinilaca krivičnih dela, pružalo jaku potporu, ne samo za sprovođenje istrage, odnosno prikupljanje materijala za podizanje optužnog akta, već i dalje tokom sudskog postupka, sve do pravosnažnog okončanja.

Obaveza donošenja ovakvog zakonskog propisa proizlazi iz Nacionalne strategije za borbu korupcije za period od 2013. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 57/13), kao i pratećeg Akcionog plana ("Službeni glasnik RS", broj 79/13), a direktno iz Strategije istraga finansijskog kriminala za period od 2015. do 2016. godine ("Službeni glasnik RS", broj 43/15) (u daljem tekstu: Strategija).

Naime, u drugom delu Strategije koji nosi naslov "Reforma postojećeg sistema sprovođenja istraga finansijskog kriminala", u opisu stanja rada delotvornih represivnih organa navodi se da svi napredni alati i tehnike borbe protiv finansijskog kriminala, nova unutrašnja organizacija policije, javnog tužilaštva, sudova, način saradnje između policije, javnog tužilaštva, Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca i drugih državnih organa, kao i finansijska forenzika, moraju biti uređeni novim zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Predloženi zakon normativno rešava pitanja organizacionog karaktera, neophodna za efikasnu borbu protiv korupcije, organizovanog, finansijskog, privrednog i kriminala protiv službene dužnosti, ali i pitanja uspostavljanja koncentracije najboljih ljudskih i materijalnih resursa na jednom mestu. Takođe, u skladu sa Startegijom, ovim zakonom su krivična dela protiv privrede i krivična dela protiv službene dužnosti određena kao krivična dela finansijskog kriminala i korupcije.

Dakle, zakon predstavlja osnovu za realizaciju svih ciljeva koje postavlja Strategija, kako u pogledu rada delotvornih represivnih organa, tako i pogledu unapređene saradnje kroz posebne novine u vidu uvođenja službenika za vezu, udarnih grupa i finasijskih forenzičara u naš represivni sistem.

Obaveza Republike Srbije da zakonom uredi sva gore navedena pitanja proizlazi i iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila. Ovo iz razloga, što su potvrđeni međunarodni akti, shodno hijerarhiji važenja propisa, deo unutrašnjeg pravnog poretka, koji se neposredno primenjuju i imaj primat u odnosu na zakone i druge opšte akte. Međunarodne konvencije, i to: Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci ("Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori", broj 14/90), Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom ("Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori", broj 7/02 i "Službeni list SCG – Međunarodni ugovori", broj 18/05), Krivičnopravna konvencija o korupciji ("Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori", broj 2/02, "Službeni list SCG – Međunarodni ugovori", broj 18/05 i "Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", broj 102/07), Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala ("Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori", broj 6/01 i "Službeni list SCG – Međunarodni ugovori", broj 11/05), Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije ("Službeni list SCG – Međunarodni ugovori", broj 12/05), Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma ("Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", broj 19/09), predviđaju ili obavezuju primenu zakonskih mehanizama, odnosno finansijskih istražnih radnji, kako bi se olakšalo prikupljanje dokaza. Neophodnost unapređenja istražnih metoda u borbi protiv organizovanog kriminala, istovremene istrage krijumčarenja droge kriminalnih organizacija i njihovih finansija i utvrđivanja finansija i imovine koju ima organizacija predviđena je i Preporukom o istovremenim istragama Saveta Evrope od 25. aprila 2002. godine. Pored toga, posebno je važno istaći da je predmetni zakon usaglašen i sa 40 novih revidiranih preporuka FATF-a, prema kojima treba proširiti ovlašćenja agencije za sprovođenje zakona i istražnih organa, pri čemu je akcenat na upotrebi multidisciplinarnih istražnih grupa i istraga u saradnji s drugim državama.

III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

Zakon sadrži devet glava, i to: uvodne odredbe, organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i terorizma, organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju korupcije, služba finansijske forenzike, saradnja državnih organa, obuka, podaci o imovnom stanju i bezbednosne provere lica, čuvanje tajnih podataka i prelazne i završne odredbe.

U Uvodnim odredbama Zakona (čl. 1. i 2) određuje se predmet Zakona i navode se krivična dela na koja se zakon primenjuje, pri čemu su nazivi krivičnih dela i brojevi članova krivičnih dela iz Krivičnog zakonika usaglašeni sa tekstom Predloga zakona o izmena i dopunama Krivičnog zakonika. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona predviđeno je da se Zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela organizovanog kriminala, što podrazumeva da se predmetni zakon primenjuje uvek kada je određeno krivično dela počinjeno od strane grupe od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno, u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi. Dalje, propisano je da se Zakon primenjuje na krivična dela iz čl. 310. i 311. Krivičnog zakonika, na krivična dela protiv službene dužnosti sadržana u Glavi trideset trećoj Krivičnog zakonika, osim krivičnih dela iz čl. 360. i 369, kao i na revidirana krivična dela protiv privrede. U tački 5) istog stava navedena su krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom na koja se zakon primenjuje. Primena predmetnog zakona na pojedina krivična dela protiv državnih organa, odnosno protiv pravosuđa je uslovno postavljena, u smislu da će se zakon na ova dela primenjivati tek ukoliko su ista izvršena u vezi sa krivičnim dela iz tač. 1) do 5) tog člana Zakona.

Organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i terorizma uređena je čl. 3. do 12. Zakona.

Odredbom člana 3. Zakona propisana su krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma, i to su, u prvom redu, krivična dela iz člana 2. tač. 1), 2) i 5) Zakona. S druge strane, kada se radi o postupanju državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala u pogledu krivičnih dela protiv službene dužnosti, odlučujući uslov za uspostavljanje nadležnosti je subjektivnog karaktera i tiče se svojstva izvršioca, odnosno potrebno je da se radi o izabranom, imenovanom ili postavljenom licu, dok je kod krivičnih dela protiv privrede propisan odlučujući uslov objektivnog karaktera koji se tiče prelaska postavljenog imovinskog cenzusa. Za ostvarenu imovinsku korist relevantna je vrednost preko 200.000.000 dinara, odnosno preko 800.000.000 za kada je u pitanju vrednost javne nabavke. I na kraju što se tiče krivičnih dela protiv državnih organa odnosno protiv pravosuđa, državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala postupaće ukoliko su ista izvršena u vezi sa delima iz tač. 1) do 3) tog člana, a za krivično delo pranja novca u slučaju kada imovina koja je predmet pranja novca potiče iz tač. 1) do 4) tog člana.

Odredbom člana 4. Zakona propisan je krug državnih organa nadležnih za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma navedenih u članu 3, a to su: Tužilaštvo za organizovani kriminal, Ministarstvo unutrašnjih poslova ̶ organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal, kao i Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu.

Nadležnost i rukovođenje Tužilaštvom za organizovani kriminal, kao i posebna stručna znanja i iskustvo na osnovu kojih kandidat ostvaruje prednost prilikom predlaganja za Tužioca za organizovani kriminal, odnosno njegovog zamenika propisani su odredbom člana 5. Zakona.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala u Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna je za obavljanje policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 3. Zakona. Starešinu ove organizacione jedinice postavlja i razrešava ministar nadležan za unutrašnje poslove uz pribavljeno mišljenje Tužioca za organizovani kriminal.

Odredbom člana 7. Zakona propisano je da je Viši sud u Beogradu, nadležan u prvom stepenu za teritoriju Republike Srbije, za suđenje u postupcima za krivična dela navedena u članu 3. Zakona, pri čemu nadležnost Višeg suda vrši Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.

Istim članom propisano je da posebnim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja kojeg postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu, na propisani period, vodeći računa o uslovu koji se tiče dužine trajanja profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava. Dužina trajanja profesionalnog iskustva u navedenoj oblasti postoji kao uslov i kod raspoređivanja sudija u Posebno odeljenje, a sudije se kao i predsednik odeljenja, raspoređuju u Posebno odeljenje na određeni period. I kod raspoređivanja i kod upućivanja u Posebno odeljenje, vodilo se računa o načelu nepremostivosti sudije, što znači da je postojanje pismene saglasnosti sudije koji se raspoređuje, odnosno upućuje, obavezno.

Za razliku od zamenika javnog tužioca čije upućivanje u Tužilaštvo za organizovani kriminal nakon isteka maksimalnog perioda trajanja može biti produženo, ta mogućnost za sudiju upućenog u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal nije predviđena. Sa druge strane, i ovde se kao i kod predlaganja Tužioca za organizovani kriminal, odnosno njegovog zamenika, prednost prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja daje sudijama koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Odredbom člana 8. Zakona propisano je da je Apelacioni sud u Beogradu, nadležan u drugom stepenu za teritoriju Republike Srbije, za suđenje u postupcima za krivična dela navedena u članu 3. Zakona, pri čemu nadležnost Apelacionog suda vrši Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal. Sva pitanja koja se tiču rukovođenja predmetnim odeljenjem, kao i pitanja raspoređivanja i upućivanja, odnosno kvalifikacija na osnovu kojih sudija ostvaruje prednost, identična su pravilima određenim za Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.

Ukoliko je postupajući sud odredio pritvor, kao jednu od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je počinio krivično delo iz člana 3. Zakona, odredbom člana 10. Zakona propisano je da se isti izdržava u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu.

U pogledu maksimalnog iznosa plate koju mogu ostvariti zaposleni u državnim organima nadležnim za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma zadržano je rešenje predviđeno u važećem zakonu, a isto važi i za propisano pravo sudija raspoređenih u posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, posebno odeljenje Apelacionog suda za organizovani kriminal, kao i Tužioca i njegove zamenike, na staž osiguranja sa uvećenim trajanjem.

Glava III. Zakona uređuje organizaciju i nadležnost državnih organa u suzbijanju korupcije. Članom 13. Zakona propisano je da su posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije, Ministarstvo unutrašnjih poslova ̶ organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije i posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije nadležni za postupanje u krivičnim delima iz člana 2. Zakona. Dakle, za postupanje u predmetima iz člana 13. Zakona osnivaju se četiri centra, u vidu posebnih odeljenja Viših tužilaštava na teritoriji četiri Apelaciona javna tužilaštva, odnosno posebna odeljenja viših tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu za suzbijanje korupcije.

Rukovođenje radom posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva uređeno je odredbom člana 15. Zakona, a rukovođenje radom Posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije uređeno je odredbom člana 18. Zakona

Članom 16. Zakona predviđeno je da policijske poslove u vezi sa krivičnim delima iz člana 13. Zakona obavljati Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije i to tako što će se u okviru predmetne organizacione jedinice odrediti po jedan policijski službenik koji će imati ulogu koordinatora nadležnih jedinica policije.

Kako je jedan od osnovih ciljeva koji se želi postići primenom ovog zakona jačanje kapaciteta javnog tužilaštva, odnosno obezbeđivanje adekvatnih resursa javnog tužilaštva i sudova za postupanje u slučajevima korupcije, ovim Zakonom se prvi put uvodi pojam finansijske forenzike, kao multidisciplinarne oblasti koja objedinjuje sva ekonomska znanja. Odredbom člana 19. Zakona propisana je mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike. Finansijski forenzičar je lice koje pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja, a koje poseduje posebna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja i koje je završilo specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akedimiji iz oblasti krivičnog prava. Što se tiče pitanja načina prijema finansijskih forenzičara u javna tužilaštva i načina provere posedovanja posebnih znanja, predviđeno je da se pitanja bliže urediti aktom Republičkog javnog tužioca.

Glava V. Zakona uređuje unapređeni sistem saradnje represivnih sa drugim državnim organima kroz novine u vidu uvođenja službenika za vezu i udarnih grupa. Krug državnih organa i organizacija koji su dužni da odrede službenike za vezu radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnih odeljenja viših javnih tužilaštva, taksativno je određen odredbom člana 20. Zakona. Dužnost određivanja službenika za vezu može postojati i kod drugih državnih organa i organizacija koji nisu taksativno navedeni, ukoliko takav zahtev postavi nadležni javni tužilac. Propisana je mogućnost privremeno premestiti službenika za vezu u Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, a sve na zahtev nadležnog javnog tužioca.

S druge strane, pored gore navedenog mehanizma koji omogućava efikasnu horizontalnu i vertikalnu saradnju represivnih organa sa drugim državnim organima, insitucijama, regulatornim i nadzornim telima, Zakon propisuje mogućnost osnivanja još jednog naprednog alata za razrešenje naročito složenih pitanja. U pitanju su udarne grupe oformljene radi ostvarenja zajedničkog cilja, u čiji sastav ulaze stručnjaci različitih profila, sve u zavisnosti od oblasti traženog delovanja. Njihov rad i postojanje je vremenski organičeno, te se iscrpljuje realizacijom zadataka radi kojih su oformljene. Obrazovanje udarne grupe, rukovođenje grupom i njen sastav uređeni su u čl. 21. do 23. Zakona.

U cilju obezbeđivanja kontinuiranog usavršavanja nosilaca pravosudnih funkcija i pripadnika policije, odredbom člana 24. Zakona propisana je dužnost pohađanja stalne obuke koju organizuje Pravosudna akademija bilo samostalno bilo u saradnji sa drugim institucijama.

Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. Zakona podležu proveri imovnog stanja i bezbedonosnoj proveri. Zakon ne ustanovljava isključivo proveru imovnog stanja samo lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. Zakona, već i proveru imovnog stanja povezanih lica. Pod proverom imovnog stanja podrazumeva se obaveza dostavljanja potpunih i tačnih podataka o imovini, pre stupanja na funkciju odnosno rad, pri čemu se, kao što je navedeno, ova obaveza prostire i na podatke o imovini povezanih lica, odnosno supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodočnom domaćinstvu. S druge strane, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativna agencija mogu obaviti bezbedonosno proveravanje lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. Zakona, bez njihovog znanja i to pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.

Posebna pažnja posvećena je zaštiti podataka, te je zbog složenosti predmeta i opasnosti od ometanja rada nadležnih državnih organa, imperativnom odredbom člana 27. Zakona propisano da su sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela iz člana 2. Zakona, dužna da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao tajne podatke, u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka, kao i da se bez odobrenja nadležnog javnog tužioca ne mogu javno iznositi podaci iz predistražnog postupka i istrage u postupcima za krivična dela iz člana 2. Zakona.

U Glavi IX. Zakona - Prelazne i završne odredbe (čl. 28. do 33) uređen je nastavak rada postojećih organa i početak rada novih organa koji se Zakonom obrazuju, precizirana primena zakona u odnosu na nadležnosti službi bezbednosti, okončanje započetih postupaka, rok za donošenje podzakonskih propisa, a takođe je određeno da danom početka primene Zakona prestaje da važi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13).

Imajući u vidu vreme potrebno za uspostavljanje nove organizacione strukture represivnih organa završnom odredbom člana 33. Zakona nužno je određen vacatio legis, te je propisano da zakon počinje da se primenjuje 1. marta 2018. godine.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 09.11.2016.