Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O NAPRETKU SRBIJE: Srbija relativno dobro napredovala u stvaranju efikasne tržišne privrede i reformi državne uprave, u pravosuđu, iako ima političkih upliva, ima napretka, dok korupcija i dalje predstavlja ozbiljan problem


Evropska komisija je u objavljenom godišnjem izveštaju ocenila da je Srbija "relativno dobro napredovala u stvaranju efikasne tržišne privrede" i reformi državne uprave, istakavši da u pravosuđu, iako ima političkih upliva, ima napretka, dok korupcija i dalje predstavlja ozbiljan problem.

Srpska vlada je uspela da smanji budžetski deficit, izvestan napredak postoji i u restrukturiranju državnih preduzeća, iako je javni dug i dalje visok, navodi se u Izveštaju-oceni koju je evropski komesar za proširenje Johanes Han obrazložio u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

Han je naglasio da su u dijalogu Beograd-Priština "dalji napori nužni u primeni dogovora s Kosovom".

Evropski komesar je podvukao da je "Srbija ostala privržena primeni tih dogovora, ostvarenih uz posredovanje EU" i naveo da je tu "ostvaren ograničen napredak zbog izbora u Srbiji i unutrašnje situacije na Kosovu", mada je zamah pokrenut početkom radova na mostu u Mitrovici i uspostavljanjem slobode kretanja.

Han je predočio da je u Srbiji umeren napredak ostvaren u pripremi državne uprave za ulazak u članstvo EU, mada je ukazao i na zaključak da još treba profesionalizovati i depolitizovati srpsku javnu upravu.

U oceni EK, kako je on naveo, se ističe da je posle izbora nova srpska vlada ostala privržena članstvu u EU kao glavnom cilju, a ojačano je uključivanje parlamenta, ključnih činilaca, civilnog društva u pristupni postupak.

Ipak, uvid, kvalitet zakonodavstva i efikasnost u nadgledanju izvršne vlasti moraju biti osnaženi, a hitni postupci ograničeni, "a cilj je i da se pospeši saradnja izvršne vlasti i nezavisnih regulatornih institucija", ukazao je Han.

Ocena EK je i da je u Srbiji uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali to još traži doslednu primenu, uključujući zaštitu manjina i grupa najviše izloženih diskriminaciji, od Roma do seksualno raznolikih grupa.

Kako je preneo Han, "nema napretka u stvaranju uslova za puno poštovanje sloboda izražavanja, u čemu je Srbija dostigla izvestan stepen pripremljenosti".

Kad je reč o reformi pravosuđa, EK ističe da su "neki koraci preduzeti da se poboljša sistem izbora kadrova po zaslugama i usaglasi mehanizam odlučivanja u pravosuđu, ali su dalji koraci neophodni da se suzbije politički upliv", pravosuđe je opterećeno nagomilanim slučajevima i pomanjkanjem besplatnog sistema zakonske pomoći.

"Srbija je ostvarila izvestan stepen pripremljenosti za suzbijanje korupcije, ali korupcija ostaje preovlađujuća na mnogim područjima i predstavlja ozbiljan problem", navela je Komisija.

EK podvlači da "napori za suzbijanje korupcije tek treba da daju opipljive rezultate, istitucionalni mehanizam još ne deluje kao ubedljiva snaga odvraćanja za korupciju, nužni su bitni rezultati u istrazi, donošenju presuda u slučajevima korupcije, uključujući visoki nivo".

U bitki protiv organizovanog kriminala je dostignuta određena pripremljenost, uz novi Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016), reorganizaciju Ministarstva unutrašnjih poslova i prvi mehanizam ozbiljnog i organizovanog utvrđivanja uz korišćenje metodologije Interpola.

"Srbija je konstruktivno učestvovala u regionalnim inicijativama i radila na poboljšanju bilateralnih odnosa u duhu pomirenja, dobrim susedskim odnosima i uspostavila atmosferu koja omogućava rešavanje bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti", piše u godišnjem izveštaju EK.

"Potpisivanje zajedničke deklaracije s Hrvatskom o rešavanju nekih bilateralnih pitanja u junu bio je pozitivan događaj, a takav pristup je od ključnog značaka za pomirenje, mir, saradnju u regionu i treba da se dosledno nastavi".

EK ukazuje i na to da je "Srbija i dalje na udaru migracione krize", vlasti u Srbiji su i dalje spremne da zajedno sa susednim zemljama sarađuju u popisu i zbrinjavanju imigranata, a nužno je "da Srbija i dalje ulaže napore da se smanji broj zahteva za azil koje podnose njeni državljani u zemljama članicama EU".

Izvor: Vebsajt RTS, 09.11.2016.
Naslov: Redakcija