ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Struka podržava inicijativu za zabranu preticanja za teretna vozila na auto-putu
Brzina kamiona na auto-putu često ume da pravi problem ostalim učesnicima u saobraćaju, naročito kada teška teretna vozila započnu preticanje. Ova radnja ume da potraje, pa treba biti vrlo obazriv ukoliko vozite iza kamiona kada dođe do ovakve situacije.
Da bi se problem međusobnog preticanja dva teretna vozila rešio na način da ne usporava saobraćaj Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uputilo je Putevima Srbije inicijativu za izradu studije o zabrani preticanja za teretna vozila na auto-putevima u određenim vremenskim intervalima, odnosno u periodima kada je pojačan intenzitet saobraćaja. Inicijativi je prethodila analiza stanja i uporedna praksa različitih pilot projekata.
Ministar Tomislav Momirović rekao je da ovom inicijativom žele da “ubrzaju saobraćaj”, kako bi vozači na auto-putevima mogli brže da stignu do svoje destinacije.
“Zabranom preticanja za teretna vozila na auto-putevima smanjiće se gužve, ubrzati saobraćaj i dodatno povećati bezbednost učesnika”, istakao je ministar nakon održane panel diskusije “Električni automobili – prilike, prepreke i globalni trendovi”, i dodao da je Srbija važna tranzitna zemlja u Istočnoj Evropi, a da ministarstvo trenutno radi na izradi Nacionalne strategije razvoja saobraćaja.
O ovoj inicijativi je govorio profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu koji kaže da je ideja dobra i da ima njegovu podršku, s tim što bi on uneo i jednu malu modifikaciju.
“Ako na auto-putu postoje tri vozne trake, onda može biti dozvoljeno preticanje kamiona. Jedan od njih ide u krajnju desnu, onaj drugi ga pretiče u srednjoj, a za to vreme se u krajnjoj levoj traci saobraćaj odvija bez zastoja. U klasičnim situacijama, poput trenutnog stanja na našim auto-putevima, kada kamion pretiče kamion to jako dugo traje, pa ovakve radnje mogu biti veoma rizične za ostale učesnike u saobraćaju”, objašnjava Vujanić.
Profesor dodaje i da je primetno da se preticanje dva teretna vozila često oduži, i to predstavlja poseban problem.
“Kada kamion pretiče kamion, to po pravilu dugo traje. Naime, onaj ko pretiče dodaje gas da bi vozio 81-82 km/h, a onaj drugi vozi 80 km/h i tu nastaje mučenje. U toj radnji ta dva kamiona zadržavaju ostale učesnike u saobraćaju, stvara se kolona vozila i dolazi do haosa”, kaže Vujanić.
Nakon što dva teretna vozila završe preticanje, vozila iz kolone iza njih žele da nadoknade izgubljeno i počinje jurnjava.
“Zbog kamiona su vozili 80 km/h, pa kako bi nadoknadili izgubljeno ubrzavaju do 130 km/h. Ova situacija nije bezbedna i nije dobra”, upozorava profesor Vujanić.
Najpoznatiji primer tri trake na auto-putu je Begaljičko brdo nedaleko od Beograda, gde je sasvim logično da će natovareno teretno vozilo otići u krajnju desnu traku da bi kamion bez tereta mogao da ga pretekne. Ipak, nemoguće je svuda urediti tri vozne trake na auto-putevima, te će vozači teretnih vozila verovatno i dalje povremeno praviti zastoje kada se neko od njih odluči za preticanje.
Međunarodna agencija za energetiku i Evropska komisija saopštile su u aprilu, kada je bilo očigledno da će nestašica derivata praviti problem tokom zime, da je poželjno smanjiti brzine na auto-putu.
“Ljudi mogu preduzeti mere kako bi smanjili potrošnju energije i uštedeli novac, a ovo bi uštedelo dovoljno nafte za punjenje 120 super tankera i dovoljno prirodnog gasa za grejanje skoro 20 miliona domova ako bi usvojili svi građani EU. Mere uključuju predlog da se smanje brzine na auto-putu, kao i da se u urbanim sredinama pešači i vozi bicikl ili koristi javni prevoz”, navodi se u preporuci koju je preneo European Transport Safety Council (ETSC).
Za auto-puteve, ETSC i druge organizacije traže da ograničenje bude 100 km/h za automobile i kombije, a maksimalno 80 km/h za kamione. Evropski parlament je takođe pozvao na preporuke Evropske komisije o ograničenju brzine u svom izveštaju usvojenom 6. oktobra 2021. godine.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija