PREDLOZI ZAKONA O OTVORENIM INVESTICIONIM FONDOVIMA SA JAVNOM PONUDOM I O ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA: Omogućavanje pristupa dodatnim alternativnim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja privredna društva

Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima prvi su ali veoma bitan korak u procesu daljeg jačanja srpske ekonomije, njene diversifikacije i kreiranja novih poslovnih prilika, kako za domaće, tako i za strane investitore, naveo je ministar finansija Siniša Mali obrazlažući predloge zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Osnovni ciljevi donošenja ovih zakona su sledeći. Prvo, obezbeđivanje uslova koji mogu da privuku veći broj učesnika na tržištu i intenzivnije trgovanje, kao i pružanje veće sigurnosti stranim investitorima, dok će domaće tržište biti atraktivnije za ulaganja. Drugo, omogućavanje pristupa dodatnim alternativnim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja privredna društva. Treće, obezbeđivanje međusobne usaglašenosti ova dva zakona koja uređuju različite vrste institucija za kolektivno investiranje društava za upravljanje njima. Četvrto, ispunjavanje obaveze preuzete u okviru pregovaračkog Poglavlja devet, finansijske usluge, u smislu dalje harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU.

Najvažnije izmene Predloga zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom su sledeći. Prvo, kupovina investicionih jedinica može se vršiti uplatom u dinarima i u devizama, a investiciona jedinica je prenosivi finansijski instrument. Drugo, uz prethodnu saglasnost komisije mogućnost ulaganja do 100% neto imovine otvorenog investicionog fonda u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca čiji je izdavalac, ili za koje garantuje Republika Srbija, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, druga država ili javno međunarodno telo kome pripadaju jedna ili više članica pod određenim uslovima. Treće, mogućnost osnivanja posebne forme organizovanja tzv. krovnog fonda koji se sastoji iz dva ili više podfondova. Četvrto, uvođenje strukture glavnog i pratećeg fonda tzv. master fider kada dobije dozvolu komisije prateći otvoreni fond može da ulaže najmanje 85% svoje imovine u glavni fond. Peto, detaljno je uređen prospekt, pravila poslovanja fonda i ključne informacije. Šesto, umesto kastodi banka i kastodi usluge uvode se pojmovi prihvaćeni u EU - depozitar i usluge depozitara.

Predlogom zakona o alternativnim investicionim fondovima definišu se osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima, kao i osnivanje, organizovanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima, dalje, vrsta alternativnih investicionih fondova, poslovi i nadležnost depozitara i nadležnost Komisije za hartije od vrednosti.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.10.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija