PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NACIONALNOM OKVIRU KVALIFIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 27/18), u članu 14. stav 4. reči: "1. aprila" zamenjuju se rečima "1. marta".

Član 2.

U članu 15. stav 1. tačka 10) menja se i glasi:

"utvrđuje visinu takse za javne usluge iz tač. 6), 7) i 9) ovog stava;".

U tački 12) posle zapete dodaje se reč: "najmanje".

Posle tačke 16) dodaje se tačka 16a) koja glasi:

"16a) pruža informacije licima kojima je izvršeno profesionalno priznavanje strane visokoškolske isprave o mogućnostima za pristup profesijama koje su uređene posebnim propisima".

Član 3.

Posle člana 15. dodaje se član 15a koji glasi:

"Član 15a

Agencija za kvalifikacije može da obrazuje posebne stručne komisije i timove za obavljanje poslova spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada JPOA, provere ispunjenosti uslova u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih u skladu sa standardom kvalifikacije u postupku sticanja statusa JPOA i druge poslove iz nadležnosti Agencije.

U posebne stručne komisije iz stava 1. ovog člana mogu da se imenuju:

1) lica sa odgovarajućim obrazovanjem i odgovarajućim radnim iskustvom u struci od najmanje tri godine;

2) zaposleni u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koji rade na razvoju obrazovanja i vaspitanja;

3) zaposleni u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji rade na vrednovanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;

4) lice koje ispunjava uslove za prosvetnog savetnika, kao i lice koje je izabrano za savetnika - spoljnjeg saradnika u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja;

5) nastavnici visokoškolskih ustanova koji su imenovani za recenzente Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.

Lica iz stava 2. tačka 1) ovog člana biraju se na osnovu javnog konkursa.

Lica iz stava 2. ovog člana mogu da se imenuju u stručne timove koji pružaju podršku sektorskim većima.

Lica iz stava 2. ovog člana imaju pravo na naknadu u visini koju utvrdi Vlada."

Član 4.

U članu 17. stav 2. reči: "na period od četiri godine, sa mogućnošću još jednog izbora" zamenjuju se rečima: "na period od pet godina, sa mogućnošću još dva izbora".

Stav 3. menja se i glasi:

"U Upravni odbor Agencije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove za prijem u radni odnos u državni organ, koje ima visoko obrazovanje, najmanje devet godina radnog iskustva na poslovima iz jedne ili više oblasti iz nadležnosti Agencije i koje nije zaposleno u Agenciji".

U stavu 6. posle tačke 2) dodaje se tačka 3) koja glasi:

"3) na obrazloženi zahtev ovlašćenog predlagača."

Član 5.

U članu 18. stav 1. tačka 7), menja se i glasi:

"utvrđuje iznos takse za javne usluge iz člana 15. stav 1. tač. 6), 7) i 9) ovog zakona".

Tačka 8) menja se i glasi:

"predlaže visinu naknade za lica iz člana 15a stav 2. ovog zakona koju utvrđuje Vlada".

Član 6.

U članu 19. reči: "sa mogućnošću jednog reizbora" zamenjuju se rečima: "sa mogućnošću još dva izbora".

Član 7.

U članu 20. stav 1. tačka 7) briše se.

Član 8.

U članu 21. stav 4. posle tačke 2) dodaje se tačka 3) koja glasi:

"3) na obrazloženi zahtev ovlašćenog predlagača."

Član 9.

U članu 37. stav 1. posle reči"original" dodaje se zapeta i reči: "odnosno overenu kopiju".

Stav 3. menja se i glasi:

"Rešenje o profesionalnom priznavanju ima značaj javne isprave.".

Član 10.

Član 38. menja se i glasi:

"Član 38.

Zahtev za profesionalno priznavanje zainteresovano lice podnosi Agenciji.

Profesionalno priznavanje vrši ENIC/NARIC centar, kao organizacioni deo Agencije, po prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa, u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje visoko obrazovanje.

Vrednovanje stranog studijskog programa iz stava 2. ovog člana, ukoliko međunarodnim ugovorom nije predviđeno drugačije, vrši se na osnovu vrste i nivoa postignutih kompetencija stečenih završetkom studijskog programa, uzimajući u obzir sistem obrazovanja, odnosno sistem kvalifikacija u zemlji u kojoj je visokoškolska isprava stečena, uslova upisa, prava koja proističu iz strane visokoškolske isprave u zemlji u kojoj je stečena i drugih relevantnih činjenica, bez razmatranja formalnih obeležja i strukture studijskog programa, u skladu sa principima Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 7/03).

Rešenje o profesionalnom priznavanju posebno sadrži: naziv, vrstu, stepen i trajanje (obim) studijskog programa, odnosno kvalifikacije, koji je naveden u stranoj visokoškolskoj ispravi - na izvornom jeziku i u prevodu na srpski jezik i naučnu, umetničku, odnosno stručnu oblast u okviru koje je ostvaren studijski program, odnosno vrstu i nivo kvalifikacije u Republici Srbiji i nivo NOKS-a kojem kvalifikacija odgovara.

Direktor Agencije donosi rešenje o profesionalnom priznavanju u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.

Rešenje iz stava 4. ovog člana ne oslobađa imaoca od ispunjavanja posebnih uslova za obavljanje određene profesije propisane posebnim zakonom.

Rešenje o profesionalnom priznavanju je konačno.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ukoliko je visokoškolska isprava stečena na jednom od prvih 500 univerziteta rangiranih na jednoj od poslednje objavljenih međunarodnih lista rangiranja univerziteta u svetu Shanghai ranking consultancy (Šangajska lista), US News and World Report Ranking (Lista rejtinga US News and World Report) ili The Times Higher Education World University Rankings (Tajmsova lista rejtinga svetskih univerziteta), rešenje o profesionalnom priznavanju donosi se bez sprovođenja postupka vrednovanja stranog studijskog programa iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od dana prijema urednog zahteva.

Ukoliko nije drugačije propisano, na postupak profesionalnog priznavanja primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Rešenje o profesionalnom priznavanju ima značaj javne isprave.

Bliže uslove u pogledu načina sprovođenja postupka profesionalnog priznavanja propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja."

Član 11.

U članu 42. stav 10. reči: "stava 9" zamenjuju se rečima "st. 7. i 9."

Član 12.

Prilog 1. zamenjuje se novim Prilogom 1. koji je sastavni deo ovog zakona.

Član 13.

Konkurs iz člana 3. ovog zakona Agencija će raspisati u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 14.

Postupci profesionalnog priznavanja strane visokoškolske isprave započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se prema odredbama ovog zakona.

Član 15.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaju da važe:

1) član 150. stav 7. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 73/18 i 67/19);

2) član 62. u delu koji se odnosi na stručno-pedagoški nadzor i član 63. Zakona o obrazovanju odraslih ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 88/17 - dr. zakon i 27/18 - dr. zakon).

Član 16.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

PRILOG 1.

NIVO	ZNANjE	VEŠTINE	SPOSOBNOSTI I STAVOVI
	Lice sa stečenim nivoom kvalifikacije:
1.	Poseduje osnovna opšta znanja koja omogućuju dalje učenje	Primenjuje veštine potrebne za obavljanje jednostavnih predvidivih zadataka	Obavlja zadatke ili uči prema jednostavnim usmenim i pisanim uputstvima, uz neposredni nadzor
2.	Poseduje opšta i stručna znanja o činjenicama i osnovnim principima potrebnim za rad i/ili učenje	Primenjuje veštine potrebne za obavljanje, rutinskih, unapred utvrđenih operativnih poslova; Rukuje alatima i mašinama uz detaljna tehnička uputstva koristeći propisane materijale za rad	Obavlja poslove u skladu sa utvrđenim tehničko-tehnološkim postupcima, uz nadzor; Odgovorno je za primenu utvrđenih postupaka, sredstava i organizaciju sopstvenog rada
3.	Poseduje opšta i stručna znanja o činjenicama, osnovnim principima i procesima potrebnim za rad i/ili učenje	Primenjuje veštine potrebne za obavljanje manje složenih, raznovrsnih, povremeno nestandardnih operativnih poslova; Prikuplja i vrši izbor relevantnih informacija; Rukuje specijalizovanom opremom, mašinama i postrojenjima koristeći različite materijale	Obavlja poslove samostalno u skladu sa tehničko-tehnološkim procedurama uz povremene konsultacije; Organizuje sopstveni rad; Odgovorno je za primenu procedura i sredstava sopstvenog rada; Preduzimljiv je u radu
4.	Poseduje sistematizovana teorijska znanja potrebna za rad i/ili učenje	Primenjuje veštine potrebne za obavljanje složenih, raznovrsnih, učestalo nestandardnih poslova koristeći različite metode i tehnike; Vrši odabir relevantnih informacija prikupljenih iz različitih izvora radi primene u radu ili učenju; Rukuje različitom opremom, mašinama i postrojenjima koristeći različite materijale	Obavlja poslove samostalno u skladu sa tehničko-tehnološkim procedurama; Organizuje i kontroliše sopstveni rad i/ili rad manje grupe; Uočava probleme i učestvuje u njihovom rešavanju; Odgovoran je za izbor postupaka i sredstava za sopstveni rad i/ili rad drugih
5.	Poseduje specijalizovana stručna znanja potrebna za rad i/ili učenje	Primenjuje veštine potrebne za obavljanje složenih, specifičnih i uglavnom nestandardnih poslova koji zahtevaju učestvovanje u kreiranju novih rešenja; Rukuje specijalizovanom opremom, mašinama i postrojenjima koristeći različite materijale	Obavlja poslove sa velikom samostalnošću u odlučivanju; Vrši organizovanje, kontrolisanje i vrednovanje sopstvenog rada i/ili rada drugih, kao i obučavanje drugih za rad; Preuzima odgovornost za određivanje sopstvenog načina i metoda rada, kao i za operativni rad drugih; Ispoljava preduzimljivost za unapređivanje procesa rada i rešavanje problema u nepredvidivim situacijama
6.1	Poseduje napredna akademska i/ili stručna znanja koja se odnose na teorije, principe i procese uključujući vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u oblasti učenja i/ili rada	Rešava složene probleme u oblasti učenja i/ili rada u nestandardnim uslovima; Primenjuje veštine uspešne komunikacije u interakciji i saradnji sa drugima iz različitih društvenih grupa; Koristi opremu, instrumente i uređaje relevantne za oblast učenja i/ili rada	Preduzimljiv je u rešavanju problema u nestandardnim uslovima; Vodi složene projekte samostalno i sa punom odgovornošću; Primenjuje etičke standarde svoje profesije; Organizuje, kontroliše i obučava druge za rad; Analizira i vrednuje različite koncepte, modele i principe teorije i prakse; Ispoljava pozitivan odnos prema značaju celoživotnog učenja u ličnom i profesionalnom razvoju
6.2	Poseduje napredna akademska i/ili stručna znanja koja se odnose na teorije, principe i procese uključujući vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u uskoj specijalističkoj oblasti učenja i/ili rada	Rešava složene probleme u uskoj specijalističkoj oblasti učenja i/ili rada u nestandardnim uslovima; Primenjuje veštine uspešne komunikacije u interakciji i saradnji sa drugima iz različitih društvenih grupa; Koristi i specijalizovanu opremu, instrumente i uređaje relevantne za oblast učenja i/ili rada	Preduzimljiv je u rešavanju problema u nestandardnim uslovima; Vodi složene projekte samostalno i sa punom odgovornošću; Primenjuje etičke standarde svoje profesije; Organizuje, kontroliše i obučava druge za rad; Analizira i vrednuje različite koncepte, modele i principe teorije i prakse unapređujući postojeću praksu; Ispoljava pozitivan odnos prema značaju celoživotnog učenja u ličnom i profesionalnom razvoju
7.1	Poseduje visoko specijalizovana akademska i/ili stručna znanja koja se odnose na teorije, principe i procese, uključujući vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u oblasti učenja i/ili rada kao osnovu za naučna i primenjena istraživanja	Rešava složene probleme na inovativan način koji doprinosi razvoju u oblasti učenja i/ili rada; Upravlja i vodi složenu komunikaciju, interakciju i saradnju sa drugima iz različitih društvenih grupa; Primenjuje složene metode, instrumente i uređaje relevantne za oblast učenja i/ili rada kao osnovu za naučna i primenjena istraživanja	Deluje preduzetnički i preuzima rukovodeće poslove; Samostalno i sa punom odgovornošću vodi najsloženije projekte; Planira i realizuje naučna i/ili primenjena istraživanja; Kontroliše rad i vrednuje rezultate drugih radi unapređivanja postojeće prakse
7.2	Poseduje usko specijalizovana akademska znanja koja se odnose na teorije, principe i procese, uključujući vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u oblasti učenja i/ili rada kao osnovu za naučna i primenjena istraživanja	Rešava složene probleme na inovativan način koji doprinosi razvoju u oblasti rada; Upravlja i vodi složenu komunikaciju, interakciju i saradnju sa drugima iz različitih društvenih grupa; Primenjuje složene metode, instrumente i uređaje relevantne za oblast učenja i/ili rada kao osnovu za naučna i primenjena istraživanja	Deluje preduzetnički i preuzima rukovodeće poslove; Samostalno i sa punom odgovornošću vodi najsloženije projekte; Kontroliše rad i vrednuje rezultate drugih radi unapređivanja postojeće prakse
8.	Poseduje vrhunska teorijska i praktična znanja potrebna za kritičku analizu i originalna istraživanja u fundamentalnim i primenjenim oblastima nauke sa svrhom proširivanja i redefinisanja postojećih znanja, nauke ili oblasti rada	Primenjuje napredne i specijalizovane veštine i tehnike potrebne za rešavanje ključnih problema u istraživanju i za proširivanje i redefinisanje postojećeg znanja ili oblasti rada; Primenjuje veštine komunikacije za objašnjavanje i kritiku teorija, metodologija i zaključaka, kao i predstavljanje rezultata istraživanja u odnosu na međunarodne standarde i naučnu zajednicu; Razvija nove alate, instrumente i uređaje relevantne za oblast nauke i rada	Samostalno vrednuje savremene rezultate i dostignuća u cilju unapređenja postojećih i stvaranja novih modela, koncepata, ideja i teorija; Ispoljava inovativnost, naučni i profesionalni integritet i predanost razvoju novih ideja i/ili procesa koji su u središtu konteksta rada ili nauke, kroz princip samovrednovanja svoga rada i dostignuća; Dizajnira, analizira i implementira istraživanja koja čine značajan i originalni doprinos opštem znanju i/ili profesionalnoj praksi; Upravlja interdisciplinarnim i multidisciplinarnim projektima; Sposoban je da samostalno pokrene nacionalnu i internacionalnu saradnju u nauci i razvoju

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Donošenjem Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 27/18, u daljem tekstu Zakon o NOKS-u) stvoren je pravni okvir za uređivanje sistema u kome se kvalifikacije uspostavljaju, opisuju se nivoi i vrste kvalifikacija, uspostavljaju se nadležna tela i procesi koji su u vezi sa uspostavljanjem sistema kvalifikacija, uz uvažavanje specifičnosti nacionalnog obrazovnog sistema, principa evropske obrazovne prakse, posebno Evropskog okvira kvalifikacija.

Od donošenja Zakona o NOKS-u, realizovane su sve aktivnosti na uspostavljanju novih tela, Saveta za NOKS, Agencije za kvalifikacije (u daljem tekstu Agencija) i 12 sektorskih veća.

Početkom rada Agencije za kvalifikacije, u njenu nadležnost, pored ostalog, prešli su i postupci za priznavanje stranih školskih i visokoškolskih isprava, koje sprovodi ENIC/NARIC centar kao organizaciona jedinica Agencije. U postupku priznavanja stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja i dalje učestvuju spoljašnji recenzenti sa liste Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, odnosno sa liste Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Uvođenje postupka priznavanja stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja počelo je da se primenjuje sa donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 99/14) izvršeno je usklađivanje tog zakona sa Zakonom o ratifikaciji Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 7/03, u daljem tekstu Konvencija). Navedenim izmenama zakona, propisano je da postupak priznavanja strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja sprovodi ENIC/NARIC centar kao organizaciona jedinica ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, dok je pre izmene Zakona taj postupak sprovodila samostalna visokoškolska ustanova.

Razliku u odnosu na rešenje pre izmene zakona predstavlja i način na koji se vrednuje strani studijski program, s obzirom da se sada pored vrste i nivoa postignutih znanja i veština vrednuju i sistem obrazovanja u zemlji u kojoj je visokoškolska isprava stečena, uslovi upisa, kompetencije stečene završetkom studijskog programa, prava koja proističu iz strane visokoškolske isprave u zemlji u kojoj je stečena i druge relevantne činjenice, bez razmatranja formalnih obeležja i strukture studijskog programa, a licu kome se priznaje strana visokoškolska isprava se izdaje rešenje, kojim se priznaje naučna, umetnička, odnosno stručna oblast u okviru koje je ostvaren studijski program i omogućava opšti pristup tržištu rada u Republici

Srbiji, ali koje ne oslobađa njegovog imaoca ispunjavanja posebnih uslova propisanih zakonom i drugim propisima za obavljanje određenih profesija.

Navedenim zakonskim rešenjima omogućeno je lakše ostvarivanje prava na rad licima koja su viokoškolsku ispravu stekla u inostranstvu. Praktično im je omogućen slobodan pristup tržištu rada i ostavljeno je poslodavcu da proceni da li su kompetencije koje je to lice steklo odgovarajuće za njegove potrebe, umesto da se, kao pre izmene zakona, praktično radi izjednačavanje strane diplome (uz polaganje dodatnih ispita) sa diplomom koja se stiče u Republici Srbiji, u kom slučaju je poslodavcu bilo svejedno da li je lice steklo visoko obrazovanje u zemlji ili u inostranstvu.

Iako je postupak priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja (u daljem tekstu: profesionalno priznavanje) koji se sprovodi u ENIC/NARIC Centru doneo dosta poboljšanja u odnosu na period kada su profesionalno priznavanje obavljale samostalne visokoškolske ustanove, pojavili su se određeni problemi u funkcionisanju koji dovode do usporavanja samog postupka i na taj način onemogućavaju efikasno pružanje ove javne usluge zainteresovanim licima.

Konkretno, kod određenog broja recenzenata zabeleženo je neodazivanje na elektronske molbe ENIC/NARIC Centra da se izvrši recenzija, kao i višemesečno a ponekad i višegodišnje kašnjenje pri davanju recenzija. Pojedini recenzenti su suprotno Konvenciji postupali kao da je u pitanju nostrifikacija strane visokoškolse isprave, umesto da primene načela priznavanja utvrđenih Konvencijom i zakonom, što je dovelo do većeg broja tužbi lica koja nisu bila zadovoljna načinom na koji su njihovi zahtevi rešeni. Takođe, bilo je i problema kod angažovanja recenzenata za određene strane jezike jer ih nema ni na listi recenzenata Nacionalnog saveta, što je praktično činilo nemogućim da se za određene javne isprave uopšte i sprovede postupak priznavanja.

Mora se napomenuti da je većina recenzenata davala recenzije u roku i u skladu sa Konvencijom, ali je zbog ujednačenosti u postupanju prema svim zainteresovanim licima potrebno obezbediti nesmetano funkcionisanje ove javne usluge.

S obzirom da je uloga recenzenata u postupku profesionalnog priznavanja utvrđena Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija, Predlogom zakona predložena su odgovarajuća rešenja za prevazilaženje uočenih poteškoća u funkcionisanju.

Uspostavljanje operativnog sistema nacionalnog okvira kvalifikacija pored osnivanja Agencije i formiranje 12 sektorskih veća podrazumeva i aktivnosti na uspostavljanju sistema spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada javno priznatih oranizatora aktivnosti obraovanja odraslih. S obzirom na specifične potrebe u pogledu stručne podrške radu sektorskim većima a imajući u vidu ograničene kapacitete Agencije, Predlogom zakona daje se mogućnost Agenciji da obrazuje posebne komisije i timove za obavljanje poslova iz nadležnosti agencije, na sličan način kako je to propisano za nadležna tela u visokom i douniverzitetskom obrazovanju.

Sprovođenje postupka povezivanja (referenciranja) nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije sa evropskim okvirom kvalifikacija (EOK) koje sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u skladu sa članom 33. Zakona o NOKS-u, dovelo je do potrebe da se deskriptori pojedinih nivoa kvalifikacija koji su dati u Prilogu 1. Zakona o NOKS-u izmene kako bi se bolje usaglasili sa deskriptorima EOK-a i na taj način olakšali postupak povezivanja dva okvira kvalifikacija.

Osim navedenog, Predlogom zakona vrši se usklađivanje sa odredbama Zakona o javnim agencijama koje su donete nakon usvajanja Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I

POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. Predloga zakona, kojim se vrši izmena u članu 14. Zakona o NOKS-u,vrši se usklađivanje roka za dostavljanje izveštaja o radu Agencije za kvalifikacije Vladi sa rokom propisanim članom 46. Zakona o javnim agencijama.

U članu 2. Predloga zakona, kojim se menja i dopunjuje član 15. Zakona o NOKS-u, izvršeno je usklađivanje sa čl. 17. st. 2, 3. Zakonao budžetskom sistemu. Takođe, dodaje se i nova nadležnost Agencije - pružanje informacija o mogućnostima za pristup profesijama koje su uređene posebnim propisima licima kojima je izvršeno profesionalno priznavanje strane visokoškoske isprave. Na ovaj način, lice koje se obrati Agenciji za profesionalno priznavanje strane visokoškolske isprave, pored samog priznavanja strane diplome na jednom mestu može da sazna šta je potrebno i koje je nadležno telo kome treba da se obrati za obavljanje profesije koja je uređena posebnim propisima. Dodata je mogućnost da Agencija vrši spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada JPOA najmanje jednom u roku od pet godina.

Članom 3. Predloga zakona dodaje se član 15a kojim je data mogućnost Agenciji da obrazuje posebne stručne komisije i timove za obavljanje poslova spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada JPOA, provere ispunjenosti uslova u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih u skladu sa standardom kvalifikacije u postupku sticanja statusa JPOA i druge poslove iz nadležnosti Agencije.

Ovim članom propisuje se i koja lica mogu biti imenovana u posebne stručne komisije i timove koje Agencija može da obrazuje za obavljanje poslova spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada JPOA, provere ispunjenosti uslova u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih u skladu sa standardom kvalifikacije u postupku sticanja statusa JPOA i druge poslove iz nadležnosti Agencije. Kategorija lica "sa odgovarajućim obrazovanjem i odgovarajućim radnim iskustvom" mogućava Agenciji da u posebne stručne komisije i timove angažuje npr. lica iz privrede, čije su kompetencije važne za ocenjivanje programa JPOA, ali takođe i za izradu standarda kvalifikacije, profila sektora za sektorsko veće i sl. Ova lica biraće se na javnom konkursu. Ostale kategorije lice predstavljaju lica koja obavljaju poslove u vezi sa razvojem i vrednovanjem kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (zaposleni u Zavodu), prosvetni savetnici i spoljni saradnici čiji je rad uređen Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao i nastavnici visokoškolskih ustanova koji su izabrani za recenzente Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.

Obrazovanje posebnih stručnih komisija i timova predstavlja meru za osiguranje kvaliteta rada Agencije. Objektivna je potreba da se za poslove iz nadležnosti Agencije, kada to nije moguće obezbediti iz reda zaposlenih, angažuju stručnjaci, kako oni koji su već zaposleni u sistemu obrazovanja, tako i oni privrede. Jedan od glavnih poslova Agencije je da razvija standarde kvalifikacija iz svih oblasti rada, a imajući u vidu ograničenje broja zaposlenih nije moguće da se zaposli dovoljan broj ljudi sa adekvatnim stručnim znanjima i iskustvom kako bi sve oblasti rada bile pokrivene. Takođe, u postupcima utvrđivanja uslova za odobravanje statusa JPOA veoma je značajno angažovanje stručnjaka iz privrede koji tek ni u kom slučaju ne bi mogli da budu zaposleni. Poslovi spoljašnjeg nadzora takođe spadaju u one gde nije moguće obezbediti dovoljan broj zaposlenih u samoj Agenciji.

Ovakav način rada već je uveliko prisutan u sistemu obrazovanja i omogućen kroz Zakon o visokom obrazovanju za angažovanje recenzenata koji učestvuju u akreditaciji studijskih programa u visokom obrazovanju a koji nisu zaposleni u Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, kao Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji omogućava Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da obrazuju posebne komisije.

U članu 4. Predloga zakona, kojim se vrši izmena i dopuna u članu 17. Zakona o NOKS-u, izvršeno je usklađivanje u pogledu trajanja i broja mandata, kao i uslova za imenovanje članova upravnog odbora Agencije saglasno odredbama člana 16. i 17. Zakona o javnim agencijama.

Data je mogućnost da se član upravnog odbora razreši na obrazloženi zahtev predlagača.

Članom 5. Predloga zakona, kojim se vrši izmena u članu 18. Zakona o NOKS-u, data je nadležnost Upravnom odboru da utvrdi iznos takse za javne usluge priznavanja stranih školskih i visokoškolskih isprava radi zapošljavanja i davanje odobrenja za sticanje statusa JPOA. Data je i nadležnost Upravnom odboru da predloži visinu naknade za članove posebnih komisija iz člana 15a koju utvrđuje Vlada.

Članom 6. Predloga zakona, kojim se vrši izmena u članu 19. Zakona o NOKS-u, izvršeno je usklađivanje u pogledu broja mandata direektora Agencije saglasno članu 21. Zakona o javnim agencijama.

U članu 7. Predloga zakona, kojim se vrši izmena u članu 20. Zakona o NOKS-u, brisana je tačka 7) kojom je utrđena nadležnost direktora da za potrebe davanja stručnog mišljenja u postupku prvog vrednovanja stranog studijskog programa imenuje komisiju od najmanje tri recenzenta sa liste recenzenata koju utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje, u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje i ovim zakonom.

U članu 8. Predloga zakona, kojim se dopunjuje član 21. Zakona o NOKS-u, data je moćnost da se član sektorskog veća razreši na obrazloženi zahtev predlagača.

U članu 9. Predloga zakona kojim se vrše izmene i dopune u članu 37. Zakona, omogućeno je da podnosilac zahteva može umesto originalne isprave da dostavi i overenu kopiju te isprave. Takođe, rešenje o priznavanju sada ima značaj javne isprave a brisana je odredba da se na originalnoj ispravi upisuje kratak sadržaj rešenja.

Članom 10. Predloga zakona, kojim je izmenjen član 38. Zakona o NOKS-u, skraćen je rokza donošenje rešenja u postupku profesionalnog priznavanja. Za diplome stečene na jednom od prvih 500 univerziteta rangiranih na jednoj od poslednje objavljenih međunarodnih lista rangiranja univerziteta u svetu Shanghai ranking consultancy (šangajska lista), US news and world report ranking (Lista rejtinga Ju-es njuza) ili The Times higher education World university rankings (Tajmsova lista rejtinga svetskih univerziteta), propisano je da se rešenje o profesionalnom priznavanju donosi bez sprovođenja postupka prvog vrednovanja strane visokoškolske isprave u roku od osam dana od dana prijema urednog zahteva. Takođe, ukupan rok za donošenje rešenja o profesionalnom priznavanju skraćen je sa 90 na 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Članom 11. Predloga zakona dopunjuje se član 42. stav 10. Zakona o NOKS-u tako što se propisuje konačnost rešenja o odbijanju zahteva za sticanje statusa JPOA koje direktor Agencije donosi ukoliko podnosilac zahteva ne ispunjava uslove u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih i načina ostvarivanja programa.

Članom 12. Predloga zakona izmenjen je Prilog 1. Zakona u kojem su dati deskriptori nivoa kvalifikacija u NOKS-u. Rapublika Srbija je u postupku referenciranja NOKS-a sa Evropskim okvirom kvalifikacija (EOK) konstatovano je da je potrebno da se izvrše manje izmene deskriptora (znanja, veština i sposobnosti i stavova) za pojedine nivoe NOKS-a kako bi se postigla bolja usklađenost sa EOK-om.

Članom 13. Predloga zakona propisan je rok za raspisivanje konkursa za izbor lica sa odgovarajućim obrazovanjem i odgovarajućim radnim iskustvom koja mogu biti imenovana u posebne komisije i timove Agencije.

Članom 14. Predloga zakona propisano je da će se postupci profesionalnog priznavanja započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončati prema odredbama ovog zakona.

Članom 15. Predloga zakona propisano je da stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe član 150. stav 7. Zakona o visokom obrazovanju i član 62. u delu koji se odnosi na stručno-pedagoški nadzor nad radom javnopriznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih i i član 63. Zakona o obrazovanju odraslih, koji će ubuduće raditi Agencija za kvalifikacije.

Članom 16. Predloga zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona u 2019. godini sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 95/18).

Sredstva za angažovanja kompetentih lica u posebne komisije koje može da obrazuje Agencija, obezbeđena su Finansijskim planom Agencije za kvalifikacije za 2019. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 20/19), iz sredstava planiranih za angažovanje recenzenata, s obzirom da se Predlogom zakona ukida obaveza angažovanja recenzenata u postupku profesionalnog priznavanja.

Za rad posebnih komisija i timova Agencije za 2020. i 2021. godinu potrebna su sredstva u iznosu od 5.000.000 dinara godišnje, što predstavlja isti iznos koji je kroz prioritetne oblasti finansiranja za 2020-2022. godine (POF) planiran za angažovanje recenzenata.

Tabela 1. Procena finansijskih sredstava za sprovođenje zakona

2019. godina

2020. godina

2021. godina

Sredstva za rad posebnih stručnih komisija i timova Agencije

5.000.000 dinara

5.000.000

dinara

5.000.000

dinara

ANALIZA EFEKATA

Od donošenja Zakona o NOKS-u, realizovane su sve aktivnosti na uspostavljanju novih tela, Saveta za NOKS, Agencije za kvalifikacije (u daljem tekstu Agencija) i sektorskih veća.

1. KLjUČNA PITANjA ZA ANALIZU POSTOJEĆEG STANjA I PRAVILNO DEFINISANjE PROMENE KOJA SE PREDLAŽE

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

Uvođenje postupka priznavanja stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja počelo je da se primenjuje sa donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 99/14) izvršeno je usklađivanje tog zakona sa Zakonom o ratifikaciji Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 7/03, u daljem tekstu Lisabonska konvencija). Navedenim izmenama zakona, propisano je da postupak priznavanja strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja sprovodi ENIC/NARIC centar kao organizaciona jedinica ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, dok je pre izmene Zakona o visokom obrazovanju taj postupak sprovodila samostalna visokoškolska ustanova.

Razliku u odnosu na rešenje pre izmene Zakona o visokom obrazovanju predstavlja i način na koji se vrednuje strani studijski program, s obzirom da se sada pored vrste i nivoa postignutih znanja i veština vrednuju i sistem obrazovanja u zemlji u kojoj je visokoškolska isprava stečena, uslovi upisa, kompetencije stečene završetkom studijskog programa, prava koja proističu iz strane visokoškolske isprave u zemlji u kojoj je stečena i druge relevantne činjenice, bez razmatranja formalnih obeležja i strukture studijskog programa, a licu kome se priznaje strana visokoškolska isprava se izdaje rešenje, kojim se priznaje naučna, umetnička, odnosno stručna oblast u okviru koje je ostvaren studijski program i omogućava opšti pristup tržištu rada u Republici Srbiji, ali koje ne oslobađa njegovog imaoca ispunjavanja posebnih uslova propisanih zakonom i drugim propisima za obavljanje određenih profesija.

U postupku profesionalnog priznavanja, predmet se smatra podnetim tek kada stranka dostavi sve potrebne dokumente. Nakon toga, dokumentacija se elektronski šalje recenzentima koji daju stručno mišljenje i isto šalju ENIC/NARIC centru, na osnovu kojeg nadležni organ (do početka rada Agencije za kvalifikacije je to bilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) izdaje rešenje o profesionalnom priznavanju u roku od tri meseca od dana dostavljanja kompletnog zahteva.

Na osnovu podataka iz evidencije, od početka rada ENIC/NARIC centra (oktobar 2015. godine) pa do 12. aprila 2019. godine odnos rešenih i nerešenih predmeta prikazan je u tabeli 1.

Tabela 1.

Godina	Rešeni	Nerešeni
2015 i 2016	770	8
2017	1588	7
2018	1020	53
2019 - do 12.04.2019.	418	141
Ukupno	3796	209

Uvidom u Tabelu 1. može se konstatovati da je procenat nerešenih predmeta ispod 10%, a ako izuzmemo podatke iz 2019. godine zbog trenutka obrade podataka, procenat nerešenih predmeta je tek nešto viši od 2%.

Međutim, kako je profesionalno priznavanje javna usluga kojom zainteresovana lica, građani Republike Srbije ili stranci, ostvaruju pravo na zapošljavanje sa visokim obrazovanjem koje su stekli u inostranstvu, nije dopustivo da se tolikom broju lica uskrati ostvarivanje prava zbog lošeg funkcionisanja postupka, odnosno u konkretom slučaju zbog izostajanja stručnog mišljenja recenzenata.

S obzirom da je uloga recenzenata u postupku profesionalnog priznavanja utvrđena Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija i da se bez njihovog stručnog mišljenja ne može doneti rešenje o profesionalnom priznavanju, Predlogom zakona predložena su odgovarajuća rešenja za prevazilaženje uočenih poteškoća u funkcionisanju postupka profesionalnog priznavanja.

2) Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, kao jedna od tačaka (tačka 5) za dostizanje opredeljenja: "Republika Stbija u Evropskom prostoru visokog obrazovanja" postavljeno je ostvarivanje kontinualne koordinacije s evropskim institucijama u svim procesima koji se odnose na priznavanje kvalifikacija i potpunu implementaciju Lisabonske konvencije.

Dalje, u delu Strategija dostizanja vizije - politike akcije i mere, kao jedna od mera u okviru strateškog pravca koji se odnosi na povećanje mobilnosti studenata, predviđeno je da se: "Priznavanje inostranih diploma pojednostaviti i ubrzati, a u skladu sa principima Lisabonske konvencije o priznavanju diploma".

Iako je strateškim dokumentom planirana puna primena Lisabonske konvencije, koja je ratifikovana još 2003. godine, rezultati njene primene nisu u potpunosti dali očekivane efekte.

Od implementacije priznavanja u skladu sa Lisabonskom konvencijom očekivalo se da reši probleme koji su se javljali u prošlosti, da olakša, ubrza i pojeftini postupak.

Do uvođenja profesionalnog priznavanja, građani su za uslugu priznavanja radi zapošljavanja plaćali taksu utvrđenu zakonom koji uređuje republičke administrativne takse u iznosu od 10.000 dinara, mada je bilo informacija o tome da su visokoškolske ustanove naplaćivale i veće iznose za priznavanje. Nakon izmena Zakona o visokom obrazovanju 2014. godine, uvedena je taksa za profesionalno priznavanje koja je tada iznosila 3500 dinara i može se reći da je cilj pojeftinjenja postupka bio ostvaren.

Međutim, ubrzavanje postupka, iako se za većinu predmeta može reći da su urađeni u roku, nije u potpunosti sprovedeno, što se može videti iz tabele 1.

Takođe, ni za očekivani efekat olakšavanja postupka ne može se reći da je u potpunosti postignut. Sam postupak unapređen je u smislu da su građani koji su hteli da pristupe ovom postupku dobijali adekvatne informacije o dokumentaciji koju treba da dostave, i nisu morali naknadno da dostavljaju novu dokumentaciju. U određenom broju slučajeva samo davanje stručnog mišljenja recenzenata bilo u suprotnosti sa Lisabonskom konvencijom, pa se u tom delu može reći da očekivanja nisu ispunjena.

3) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Da bi se postigla puna primena Lisabonske konvencije, potrebno je izvršiti izmenu Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, jer je ovim propisom regulisana nadležnost i postupak priznavanja stranih visokoškolskihisprava radizapošljavanja.

4) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Iako je postupak priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja (u daljem tekstu: profesionalno priznavanje) koji se sprovodi u ENIC/NARIC Centru doneo dosta poboljšanja u odnosu na period kada su profesionalno priznavanje obavljale samostalne visokoškolske ustanove, pojavili su se određeni problemi u funkcionisanju koji dovode do usporavanja samog postupak i na taj način onemogućavaju efikasno pružanje ove javne usluge zainteresovanim licima.

Pojedini recenzenti su suprotno Konvenciji postupali kao da je u pitanju nostrifikacije strane visokoškolske isprave, umesto da primene načela priznavanja utvrđenih Konvencijom i zakonom, što je dovelo do većeg broja tužbi lica koja nisu bila zadovoljna načinom na koji su njihovi zahtevi rešeni.

Takođe, bilo je i problema kod angažovanja recenzenata za određene strane jezike jer ih nema ni na listi recenzenata Nacionalnog saveta, što je praktično činilo nemogućim da se za određene javne isprave uopšte i sprovede postupak priznavanja.

Mora se napomenuti da je većina recenzenata davala recenzije u roku i u skladu sa Lisabonskom konvencijom, ali je zbog ujednačenosti u postupanju prema svim zainteresovanim licima potrebno obezbediti nesmetano funkcionisanje ove javne usluge.

5) Koja promena se predlaže? Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Nacrtom zakona predložene su sledeće promene:

- vrednovanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja, kao deo postupka koji su do sada sprovodili recenzenti, u potpunosti će sprovoditi Agencija za kvalifikacije kao nezavisno i stručna organizacija, odnosno zaposleni u Agenciji. Zaposleni u Agenciji će sprovoditi postupak primenom načela Lisabonske konvencije i razmenom informacija o stranim visokoškolkism ustanovama, studijskim programima i javnim ispravama preko evropske mreže ENIC (European Network of Information Centres). Iako recenzenti više nisu deo postupka, u izuzetnim slučajevima, kada se podnese zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave za koju nije moguće pribaviti podatke od ENIC-a, Agencija će moći da obrazuje posebnu komisiju sastavljenu od nastavnika visokoškolskih ustanova koji su recenzenti Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, u skladu sa članom 15a koji se takođe dodaje Nacrtom zakona (član 3. Nacrta zakona) i to

- s obzirom da postupak više ne zavisi od recenzenata, skraćen je rok za postupanje, sa 90 na 60 dana od dana dostavljanja urednog zahteva;

- uveden je izuzetak od opšteg postuka vrednovanja, kada je u pitanju priznavanje stranih visokoškolskih isprava stečenim na nekom od prvih 500 univerziteta rangiranih na jednoj od poslednje objavljenih međunarodnih lista rangiranja univerziteta u svetu Shanghai ranking consultancy (šangajska lista), US news and world report ranking (Lista rejtinga Jues njuza) ili The Times higher education World university rankings (Tajmsova lista rejtinga svetskih univerziteta). Za ove visokoškolske isprave rešenje o profesionalnom priznavanju donosi se bez sprovođenja postupka prvog vrednovanja stranog studijskog programa u roku od osam dana od dana prijema urednog zahteva.

Predložene promene nije moguće primeniti bez izmenama i dopuna Zakona o NOKS-u.

6) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Promena će uticati na:

- domaće i strane državljane koji su stekli visokoškolsku javnu ispravu u inostranstvu - moći će brže i pravednije da ostvaruju pristup tržištu rada u Republici Srbiji, u meri u kojoj je njihova diploma tražena kod poslodavaca. Svakako, sa obavljanje regulisanih profesija moraće da ispune i dodatne uslove, u skladu sa zakonom. U ovoj grupi posebno su značajni naši mladi koji su završili najuglednije svetske univerzitete i koji su izrazili želju da se vrate i zaposle u Srbiji, a koji su do sada imali probleme u postupku priznavanja njihovih diploma.

- poslodavce - shodno uticaju koji će promena imati na domaće i strane državljane koji pristupaju domaćem tržištu rada, i poslodavci će imati koristi promene jer će moći da lica, koja su stekla visoko obrazovanje u inostranstvu i kojima je rešenjem priznata strana visokoškolska isprava, zaposle (prijave na CROSO) sa odgovarajućim nivoom obrazovanja, što bez izvršenog priznavanja ne bi bilo u skladu sa propisima.

7) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Važeći dokumenti javnih politika upućuju na punu primenu Lisabonske konvencije, te predložena promena predstavlja samo način njene implementacije.

8) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Promenu nije moguće ostvariti bez izmene zakona.

9) Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

Ukoliko se predložena izmena zakona ne bi sprovela, očekuje se dodatno smanjenje zainteresovanosti mladih sa prestižnih univerziteta da se vrate u zemlju, a na nivou Agencije očekuje se uzlazni broj tužbi nezadovoljnih građana zbog priznavanja nižeg stepena obrazovanja od stečenog u inostranstvu.

Iako broj tužbi zbog neadekvatne primene postupka od strane recenzenata do sada nije bio veliki, ne sprovođenje predložene izmene imalo bi negativne efekte imajući u vidu član 131. stav 5. Zakona o visokom obrazovanju kojim je propisano da jednom izvršeno vrednovanje određenog stranog studijskog programa važi za sve naredne slučajeve priznavanja strane visokoškolske isprave kada je strana visokoškolska isprava stečena završavanjem istog studijskog programa.

10) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Kod država potpisnica Lisabonske konvencije postoje različite prakse, i da u postpuku učestvuju eksterni recenzenti i da se postupak sprovode profesionalci u okviru institucije nadležne za profesionalno priznavanje. Pozitivna iskustva u ovom kontekstu ima Republika Hrvatska u kojoj profesionalno priznavanje sprovodi Agencija za znanost i visoko obrazovanje bez učešća spoljašnjih recenzenata.

2. KLjUČNA PITANjA ZA UTVRĐIVANjE CILjEVA

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Predloženim izmenama Zakona o NOKS-u, Agencija za kvalifikacije biće ovlašćena da u potpunosti samostalno sprovede postupak profesionalnog priznavanja, bez učešća recenzenata koji nisu zaposleni u Agenciji. Ovakvo rešenje će dovesti do profesionalizacije postupka unutar Agencije, zaposleni će sami rešavati zahteve primenom Lisabonske konvencije i razmenom informacija o stranim visokoškolkism ustanovama, studijskim programima i javnim ispravama preko evropske mreže ENIC (European Network of Information Centres).

Profesionalizacija postupka omogućava i da se skrate rokovi za donošenje rešenja sa 90 na 60 dana.

Na ovakav način obezbediće se efikasnije, brže i ujednačo pružanje javne usluge profesionalnog priznavanja (priznavanja stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja), u skladu sa Lisabonskom konvencijom i u interesu građana.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Opšti i posebni ciljevi u skladu su sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, ali s obzirom da sprovođenje postupka profesionalnog priznavanja predstavlja samo jedan segment obrazovanja, nije bilo osnova da bude prepoznato u prioritetnim ciljevima Vlade.

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Na osnovu broja zahteva za profesionalnim priznavanjem koji će biti rešeni u zakonskom roku, kao i u opadanju broja podnetih tužbi zbog neodgovarajućeg priznavanja.

3. KLjUČNA PITANjA ZA IDENTIFIKOVANjE OPCIJA JAVNIH POLITIKA

1) Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

Kao alternativna opcija predloženom rešenju razmatrana je "status quo"opcija, odnosno mogućnosti da se postojeće stanje na neki način prevaziđe. Nesumnjivo je da recenzenti Nacionalnog saveta imaju odgovarajuće kompetencije za davanje stručne ocene o stranom studijskom programu, međutim praksa je pokazala da jedan deo njih ovom postupku prilazi kao da se radi o akademskom priznavanju (za nastavak školovanja), ignorišući pri tome načela Lisabonske konvencije, ali i odredbe domaćeg zakonodavstva koje uređuju postupka profesionalnog priznavanja. Takođe, zbog drugih obaveza koje recenzenti imaju često nisu bili u mogućnosti da daju stručno mišljenje u roku.

Opcija da recenzenti prođu obuku za postupak profesionalnog priznavanja u skladu sa Lisabonskom konvencijom, sporna je jer bi morala bi da se primeni na sve recenzente, kojih ima više stotina pa i na one koji su se u svom radu pridržavali načela ove konvencije. Osim što bi bila jako skupa, pitanje je da li bi recenzenti bili zainteresovani za ovakve obuke, posebno imajući u vidu opterećenje redovnim poslom nastavnika visokoškolskih ustanova ali i simbolične naknade za koje su do sada davali stručna mišljenja u postupku profesionalnog priznavanja.

Iz navedenih razloga odustalo se od opcije "status quo" i predložena je opcija u kojoj zaposleni u Agenciji za kvalifikacije sami sprovode postupak profesionalnog priznavanja, primenom Lisabonske konvencije i razmenom informacija sa centrima za priznavanje iz inostranstva o stranim visokoškolskim ustanovama, studijskim programima i javnim ispravama preko evropske mreže ENIC (European Network of Information Centres).

2) Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

3) Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

S obzirom da ENIC/NARIC centar koji sprovodi profesionalno priznavanje radu funkcioniše u sastavu Agencije, nisu potrebne dodatne upravljačko organizacione mere za sprovođenje predložene promene.

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Informatino-edukativne mere kao sredstvo za postizanje promene odbačene su kao deo razmatranja "status quo" opcije. Sa druge strane, zaposleni u Agenciji svakako će proći dodatnu obuku.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Pitanje sprovođenja postupka profesionalnog priznavanja vezano je isključivo za instituciju nadležnu za njegovo sprovođenje - Agenciju.

7) Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Zaposleni u Agenciji u ENIC/NARIC centru predstavljaju u ovom trenutku odgovarajući resurs za sprovođenje postupka profesionalnog priznavanja prema novom rešenju, a s obzirom da Agencija nije zaposlila pun broj zaposlenih na neodređen vreme u skladu sa odukom Vlade, moguće je obezbediti i dodatne ljudske resurse.

8) Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Izabrana opcija u kojoj zaposleni u Agenciji u ENIC/NARIC centru sprovode ceo postupak profesionanog priznavanja odabrana je jer se radi o kompetentnim licima koja imaju iskustva u sprovođenju ovog postupka od uspostavljanja ENIC/NARIC centra u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u oktobru 2015. godine i koja su prolazila razne obuke u ENIC/NARIC centrima u Evropi i regionu, te je procenjeno da mogu sprovode postupak samostalno, bez recenzenata.

4. KLjUČNA PITANjA ZA ANALIZU FINANSIJSKIH EFEKATA

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Izabrana opcija neće imati negativne efekte na javne prihode, s obzirom da zaposleni u Agenciji neće biti dodatno plaćeni a neće više biti potrebno da budu izdvajano sredstva za naknadu recenzentima. Prema finansijskom planu Agencije za 2019. godinu predviđena su sredstva od 5.000.000 dinara za angažovanje recenzenata.

Ova sredstva biće iskorišćena za angažovanje posebnih stručnih komisija, poput rešenja koja u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja primenjuju Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja.

2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Sredstva za sprovođenje ove mere obezbeđena su u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu.

3) Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Izabrana opcija neće imati efekte na međunarodne finansijske obaveze.

4) Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Obuka zaposlenih koji sprovode postupak profesionalnog priznavanja vršiće drugi zaposleni koji su prošli obuke u ENIC/NARIC centrima drugih država, tako da nije potrebno obezbediti dodatna sredstva.

5) Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

U slučaju da se ukaže potreba da se obuka zaposlenih vrše predavači izvan reda zaposlenih u Ageniji, za ove namene moguće je redistribuirati sredstva koja su u finansijskom planu Agencije do sada bila namenjena za naknade recenzentima.

6) Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Izabrana opcija neće imati efekte na rashode drugih institucija.

5. KLjUČNA PITANjA ZA ANALIZU EKONOMSKIH EFEKATA

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Izabrana opcija nema efekata na privredu.

2) Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Izabrana opcija nema direktne efekate na konkurentnost domaćih privrednih subjekata. Međutim, posredno, efikasnije sprovođenje posupka profesionalnog priznavanja može da poveća konkurentnost domaćih privrednih subjekata tako što će im omogućiti da zaposle lica koja su stekla vredne diplome u inostranstvu.

3) Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Izabrana opcija ne utiče na konkurenciju.

4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Izabrana opcija ne utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija.

5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Izabrana opcija ne utiče direktno na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu, ali indirektno postojanje vrhunski obrazovane radne snage na domaćem tržištu može da ima uticaja na uvećanje društvenog bogatstva.

6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Izabrana opcija uticanje na povećanje kvaliteta radne snage s obzirom da će na tržištu ravnopravno moći da konkurišu i lica koja su visoko obrazovanje stekla u inostranstvu.

6. KLjUČNA PITANjA ZA ANALIZU EFEKATA NA DRUŠTVO

1) Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Građani neće imati troškove od primene izabrane opcije s obzirom da se za sprovođenje postupka profesionalnog priznavanja već plaća taksa. Sa druge strane, građani će imati koristi od efikasnog sprovođenja javne usluge u interesu stranaka.

2) Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Izabrana opcija nema štetne efekte po bilo koju grupu populacije.

3) Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Izabrana opcija nema posebnog uticaja na osetljive društvene grupe.

4) Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Izabrana opcija, osim povećanja broja lica koja su stekla visoko obrazovanje u inostranstvu neće imati drugih uticaja na tržište rada, zapošljavanje i uslove za rad.

5) Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Izabrana opcija ne dovodi bilo kakve diskriminacije.

6) Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Izabrana opcija nema uticaja na cene roba i usluga i životni standard stanovništva.

7) Da li bi se realizacijom izabranih opcija pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Izabrana opcija nema uticaja promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu.

8) Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način?

Izabrana opcija nema direktnog uticaj na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, međutim indirektno, korist će imati lica koja su stekla visoko obrazovanje u inostranstvu a koja do sada disu bila zaposlena sa sa visokim obrazovanjem.

7. KLjUČNA PITANjA ZA ANALIZU EFEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU

1) Da li izabrana opcija utiče i u kojem obimu utiče na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?