Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRVI NACRT PREGOVARAČKIH POZICIJA ZA POGLAVLJE 27 POSLAT NA NEFORMALNE KONSULTACIJE U BRISEL POČETKOM JUNA: Visina troškova usklađivanja Srbije sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine u ovom trenutku se procenjuje na 11,5 milijardi evra


Srbija bi drugi nacrt pregovaračkih pozicija za poglavlje 27 o životnoj sredini trebalo da preda Evropskoj komisiji u decembru 2018. a do kraja 2019. godine zemlja bi trebalo da bude spremna za otvaranje tog poglavlja, rekao je državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i šef Pregovaračke grupe za poglavlje 27, Ivan Karić.

"Prvi nacrt pregovaračkih pozicija za jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU poslat je na neformalne konsultacije u Brisel početkom juna i dobio je visoke ocene Evropske komisije, rekao je Karić na konferenciji za štampu o poglavlju 27 u Botaničkoj bašti u Beogradu", prenosi Beta.

Prema njegovim rečima, visina troškova usklađivanja Srbije sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine u ovom trenutku se procenjuje na 11,5 milijardi evra.

Kao izazov na planu životne sredine u procesu pristupanja Karić je ukazao i na promene zakonodavstva EU koje je Srbija dužna da prati i da im se prilagođava.

Šef Pregovaračke grupe za poglavlje 27 rekao je i da će Ministarstvo morati da traži odloženu implemenatciju, odnosno prelazne periode, za sektore tretmana otpadnih voda, upravljanja komunalnim otpadom i industrijske direktive.

"Trenutna procena je da će biti potrebno više od osam milijardi evra samo za ulaganja u sektor otpada i vode, a većina zahteva mora da bude sprovedena pre pristupanja EU, što podrazumeva značajne finansijske i ljudske resurse", istakao je Karić.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine (kvalitet vazduha i vode, zaštita prirode, industrijsko zagađenje) i upravljanje rizicima, upravljanje hemikalijama i borbu protiv klimatskih promena.

Rečeno je i da je 55 odsto populacije Srbije obuhvaćeno tretmanom otpadnih voda ali da se samo 7,3 odsto biološki tretira, a hemijski još manji procenat.

Srbija treba da sagradi 359 postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i više od 10.000 kilometara kanalizacije, naveo je državni sekretar Ministarstva životne sredine i dodao da ukupni troškovi rešavanja problema u sektoru tretmana otpadnih voda procenjuju se na 3,8 milijardi evra.

Kada je reč o upravljanju komunalnim otpadom, Srbija ima samo osam regionalnih i dve opštinske sanitarne deponije koje pokrivaju oko 30 odsto komunalnog otpada.

Na tom planu stvari dodatno komplikuju novi propisi EU o kružnoj ekonomiji po kojima do 2020. treba da se reciklira 50 odsto, a do 2025. godine 65 odsto otpada.

Prema podacima za 2016, u Srbiji je reciklirano samo tri odsto komunalnog otpada.

U vezi sa industrijskim zagađenjem, neophodno je da više od 230 kompanija dobije integrisane dozvole i sprovode direktive o industrijskim emisijama.

Karić je rekao i da je, kada se radi o finansijama, poruka Brisela jasna da nema fondova EU ukoliko sami nismo u stanju da prikupimo novac za zaštitu životne sredine i držimo se osnovnih načela - zagađivač plaća, namenski karakter sredstava i transfer tih sredstava u zaštitu prirodne sredine i kružnu ekonomiju.

"Cilj priprema za poglavlje 27 je da unapredimo životnu sredinu, da je čuvamo, da razvijamo “zelenu” ekonomiju kao priliku za jačanje domaće privrede i otvaranje radnih mesta u ekološki vrednoj proizvodnji", zaključio je Karić.

Izvor: Vebsajt Politika, 09.10.2018.
Naslov: Redakcija