MMF PODIGAO PROGNOZU RASTA SRBIJE ZA 2018. GODINU SA RANIJIH 3,5 ODSTO NA 4,0 PROCENTA: Inflacija će u ovoj godini iznositi 2,1 posto, a dogodine 2,3 procenta

Međunarodni monetarni fond (MMF) zvanično je povećao prognozu privrednog rasta Srbije za 2018. godinu sa ranijih 3,5 odsto na 4,0 procenta u najnovijem, jesenjem izveštaju "Perspektive svetske ekonomije".

MMF je zadržao projekciju rasta srpskog BDP-a za narednu godinu na 3,5 odsto, dok za 2023. godinu prognozira ubrzanje na 4,0 procenta, prema publikaciji objavljenoj na sajtu Fonda povodom godišnje konferencije MMF-a i Svetske banke u mestu Nusa Dua u Indoneziji, koja je počela i trajaće do 14. oktobra.

Zvanična prognoza MMF-a o ovogodišnjem privrednom rastu Srbije neznatno je niža od projekcije koju je 4. oktobra u Beogradu izneo šef misije Fonda za Srbiju Džejms Rouf, koji je na konferenciji za novinare rekao da se očekuje rast BDP-a Srbije od 4,2 odsto.

U novom izveštaju Fonda, takođe se procenjuje da će inflacija u Srbiji u ovoj godini iznositi 2,1 posto, a dogodine 2,3 procenta.

Pored toga, predviđa se da će deficit bilansa tekućih plaćanja Srbije u ovoj godini biti na prošlogodišnjem nivou i da će iznositi 5,7 posto, da će u 2019. godini biti smanjen na 5,6 procenata uz tendenciju daljeg pada na 4,1 odsto 2023. godine.

Prema projekciji MMF-a, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosiće 13,8 odsto u ovoj godini, a za iduću godinu se predviđa njen blagi pad na 13,5 odsto.

Trgovinske tenzije i uvođenje uvoznih tarifa nanose štetu trgovini, zemlje u razvoju suočene sa odlivom kapitala

Međunarodni monetarni fond srezao je procene rasta globalne ekonomije za 2018. i 2019. godinu, jer trgovinske tenzije i uvođenje uvoznih tarifa nanose štetu trgovini, dok su, s druge strane, zemlje u razvoju suočene sa odlivom kapitala.

Prema najnovijem, oktobarskom izveštaju MMF-a, globalna ekonomija će rasti po stopi od 3,7 odsto u 2018. i 2019. godini, što je niže u odnosu na julsku procenu rasta od 3,9 odsto za obe godine.

Najnovije procene, objavljene na zvaničnom sajtu Fonda povodom održavanja godišnje konferencije MMF-a i Svetske banke koja se održava na indonežanskom ostrvu Bali, pokazuju da snažan privredni rast, podstaknut delimično smanjenjem poreza u SAD i rastućom tražnjom za uvozom, počinje da jenjava.

Obaranje projekcija posledica je niza faktora, kao što su uvođenje uvoznih tarifa između SAD i Kine, slabije performanse ekonomija evrozone, Japana i Britanije, i rastuće kamatne stope koje vrše pritisak na pojedine zemlje u razvoju uzrokujući odliv kapitala, posebno u Argentini, Brazilu, Turskoj i Južnoafričkoj Republici.

Ranije procene sada izgledaju kao "previše optimistične" imajući u vidu da su rizici koji proizlaze iz "daljih poremećaja u trgovinskoj politici" postali sve uočljiviji, izjavio je glavni ekonomista MMF-a, Moris Obstfeld.

Budući da će se, kako ocenjuje Fond, posledice američko-kineskog tarifnog rata osetiti naredne godine, ta međunarodna finansijska institucija je smanjila procenu rasta američke privrede za 2019. godinu na 2,5 odsto sa ranijih 2,7 odsto, dok je projekciju rasta Kine srezala na 6,2 odsto sa prethodnih 6,4 odsto.

Ipak, projekcije za obe zemlje za 2018. zadržane su, te se predviđa rast ekonomije SAD od 2,9 odsto, a rast Kine od 6,6 procenata.

Projekcija privrednog rasta evrozone za 2018. godinu je srezana na 2,0 odsto sa ranijih 2,2 procenta.

Brazil će imati za 0,4 procentna poena niži privredni rast i u 2018. godini iznosiće 1,4 odsto, jer je štrajk kamiondžija širom zemlje paralizovao najveći deo ekonomije.

Fond je, takođe, smanjio procenu rasta globalne trgovine, predviđajući rast od 4,2 odsto za 2018. godinu i od 4,0 odsto za narednu godinu, što je za 0,6 procentnih poena i 0,5 procentnih poena niže u odnosu na raniju projekciju.