Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KONFERENCIJA "POGLAVLJE 13 - O ČEMU PREGOVARAMO" ODRŽANA U ORGANIZACIJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE: Usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti ribarstva


Poglavlje 13, koje se odnosi na oblast ribarstva otvoreno je polovinom ove godine, a osim izmena propisa i usklađivanja sa standardima EU važno je i podizanje administrativnih kapaciteta kako bi se lakše prilagodili jedinstvenom tržištu EU i stvorili uslove za korišćenje fondova u ovoj oblasti, rečeno je u PKS na konferenciji "Poglavlje 13 - o čemu pregovaramo"

Direktor Sektora za poljoprivredu PKS, Veljko Jovanović, istakao je da Srbija ima veliki potencijal u sektoru ribarstva i da je važno da se čuju mišljenja stručnjaka koji učestvuju u pregovaračkom procesu u ovoj oblasti.

Cilj PKS je da domaćoj privredi bude izvor informacija, analiza i usluga koje će joj omogućiti da uspešno prihvati pravila EU preneta u srpske propise i politike, istakao je Jovanović.

Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, rekla je da u vreme kada je za Poglavlje 13 rađen skrining, oblast ribarstva nije prepoznata kao problematična, osim, kako je navela, nekoliko sitnica koje je trebalo jasno definisati.

"S obzirom da nemamo izlaz na more, obim prava i obaveza koje preuzimamo stupanjem u članstvo je mnogo uži u odnosu, na primer, na Crnu Goru. U ovoj oblasti nemamo većih problema kao zemlja bez izlaza na more", rekla je Miščević i dodala da postoji pitanje zaštite nekih posebnih vrsta ribe, posebno evropske jegulje.

Ona je na konferenciji u organizaciji Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekla da to ipak ne znači da ne treba da primenjujemo ono što su standardi pravila EU. Miščević je rekla da ju je u momentu kada je bio aktuelan skrining "porazila činjenica", odnosno informacija da je prvi ribnjak koji je nastao u ovom delu Evrope - ribnjak u Ečki, baš u to vreme prestao sa radom, preneo je Tanjug.

Kako je istakla, akvakultura prepoznata je kao grana potencijalnog razvoja u oblasti poljoprivrede i smatra se jednakom sa politikom ribarstva kada je reč o državama koje imaju izlaz na more. Miščević je navela i da će Srbija imati obavezu da uradi Strategiju razvoja akvakulture onda kada budemo spremni za zatvaranje poglavlja.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i predsednik pregovaračke grupe, Velimir Stanojević, ukazao da nije važna samo izmena propisa već i podizanje administrativnih kapaciteta koji bi omogućili da se lakše prilagodimo jedinstvenom tržištu EU i stvorimo uslove za korišćenje fondova u ovoj oblasti.

"Srbija nema izlaz na more, ali može se reći da smo u ovoj oblasti zemlja koja ima sve više odobrenih projekata EU kako za preradu tako i za izvoz proizvoda ribarstva i zato smatram da je potrebno da poštujemo pravila koja su propisana na tržištu EU kako bi olakšali poslovanje našim privrednim subjektima", rekao je Stanojević. Dodao je da su glavni trgovinski partneri za uvoz, ali i za izvoz upravo članice EU.

"Prerada ribe postaje sve značajnija, i pored potreba domaćeg tržišta zadovoljava u određenoj meri i izvoznu komponentu prema drugim zemljama. Upravo zato politika kvaliteta, kao inspekcija i kontrola moraju se usklađivati sa zahtevima EU", istakao je Stanojević.

On je naveo da Srbiju očekuju značajne promene u oblasti ribarstva, usklađivanje jedinstvenom politikom zakonodavstva EU u ovoj oblasti, kao i da možemo očekivati značajne benefite za naše privredne subjekte u sektoru ribarstva.

Zamenik predsednika pregovaracke grupe Mirko Novaković govorio je o aktuelnom stanju u oblasti ribarstva navodeći i da što se tiče narednih koraka predstoji usklađivanje sa zakonodavstvom EU, podizanje administrativnih kapaciteta, kao i završetak pregovaračkog procesa za Poglavlje 13.

Kako je naveo, u Upravi za veterinu registrovan je 141 ribnjak, a dominira proizvodnja šarana i pastrmke. Što se tiče izvoza, najviše izvozimo u zemlje EU i CEFTE, a najviše uvozimo iz EU. Novaković je istakao i da se u narednom periodu mora voditi računa o očuvanju ribljeg fonda.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 09.10.2018.
Naslov: Redakcija