Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDSTAVLJENI REZULTATI RADA SUDIJA: Prosečna dužina postupka, za pet godina, skraćena sa 534 na 299 dana


Na skupu u Vrnjačkoj Banji, predsednik VKS Dragomir Milojević hvali efikasnost sudstva. Prosečna dužina postupka, za pet godina, skraćena sa 534 na 299 dana.

Efikasnost sudstva drastično je poboljšana, jer je sa gotovo istim brojem sudija prepolovljena količina starih predmeta u odnosu na 2012. godinu, rekao je Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS), na godišnjem savetovanju sudija "Sudijski dani 2018" u Vrnjačkoj Banji.

"Kao predsednik VKS zadovoljan sam radom sudova i rezultatima rada. Sudski postupak u toku 2012. godine trajao je 534 dana, a prošle godine 299. U 2012. rešeno je 2.156.958 predmeta, a ostalo nerešeno 3.158.400, dok je prošle godine rešeno 2.335.760 predmeta i ostalo nerešeno 1.911.086. U prvoj polovini ove godine rešeno je 1.145.870 predmeta i ostalo nerešeno 1.798.042", rekao je Milojević.

Na kraju 2012, predmeta starijih od dve godine bilo je 1.729.768, a na kraju 2017. ostalo je 859.272.

Osvrćući se na pitanje nezavisnosti sudstva i ustavne amandmane, on je podsetio da su izazvali veliku turbulenciju i da su VKS i Visoki savet sudstva (VSS) izneli svoje stavove koje nisu menjali. Ključno pitanje i dalje je sastav VSS, ali postoji i strah sudstva da će ono u Ustavu biti definisano kao državni organ.

"Sudstvo je deo države i jedan od tri stuba vlasti, ali se to sada potencira. Svrstavanjem u državne organe, bili bismo kao neki organ uprave", naveo je Milojević, i dodao da, suprotno mišljenju Ministarstva pravde, on smatra da je bolje više propisati zakonom nego Ustavom, kada je u pitanju pravosuđe.

Podsetio je i da su se u prethodnom periodu dešavali i verbalni napadi na sudstvo od pripadnika izvršne i zakonodavne vlasti.

"Političari i ostali kritičari javno su kritikovali sudske odluke i time narušavali poverenje u sudstvo i stvarali utisak da sudstvo nije "odgovorno" društvu i time dovodili u pitanje njegovu legitimnost", smatra Milojević.

Lakša dela zastarevaju

"Zastarelost najčešće nastupa kod lakših krivičnih dela, gde su zaprećene manje kazne i kraći su rokovi zastare", napominje Milojević. "Kada se desi neki predmet za koji je zainteresovana javnost, onda sudstvo ne valja. Neki su zastareli i zbog neaktivnosti tužilaštva".

Izvor: Vebsajt Večernje novosti, 09.10.2018.
Naslov: Redakcija