USTAV RS: Nacrt ustavnih izmena u oblasti pravosuđa početkom 2018. godine, dok se realizacija ustavnih promena ne može očekivati pre kraja naredne godine
Konsultacije o izmenama Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) koje su predviđene za pravosuđe u punom su jeku, ali konkretna rešenja koja će se naći u prvom Nacrtu biće poznata početkom 2018. godine, dok se realizacija ustavnih promena ne može očekivati pre kraja naredne godine.
Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da će konsultacije i javne rasprave trajati do kraja ove godine, te da očekuje da ćemo početkom naredne godine imati predlog koji će moći da se uputi Venecijanskoj komisiji na mišljenje.
"S obzirom na proceduru koja je potrebna samoj Venecijanskoj komisiji da razmotri Nacrt verujemo da pre polovine sledeće godine nećemo dobiti odgovor od njih da li je ono što smo uradili dobro ili ne", rekla je Kuburović.
Kada su u pitanju konkretne promene Ustava u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa, Kuburović je navela da smo Nacionalnom strategijom i Akcionim planom za Poglavlje 23 obavezani da smanjimo uticaj izvršne i zakonodavne vlasti u procesu izbora nosilaca pravosudnih funkcija, kao i da na nov način uredimo sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Ona je napomenula da će se verovatno ukinuti odredba Ustava koja propisuje probni mandat - prvi izbor sudija na trogodišnji mandat, jer to aktuelno rešenje, kako je ukazala, na neki način u direktnom sukobu sa nezavisnošću sudija, odnosno ne garantuje njihovu samostalnost i nezavisnost.
"Što se tiče ostalih rešenja, treba da sačekamo da se završe konsultativni procesi i da čujemo sve učesnike i sve zainteresovane strane", navela je ministarka i još jednom pozvala da se što više učesnika iz civilnog sektora, kao i predstavnika sudstva i tužilaštva konstruktivno uključi u javnu raspravu.
Dok strukovna udruženja i nevladine organizacije predlažu niz promena Ustava koje se tiču pravosuđa, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i Visokog saveta sudstva (VS S) Dragomir Milojević smatra da u Ustavu treba izmeniti četiri ključna pitanja, dok se ostala mogu regulisati zakonom.
Milojević je podsetio da je pravosuđe u novembru prošle godine zauzelo jedinstven stav u vezi sa izmenama Ustava, a ključno je, kaže, otklanjanje mešanja izvršne i zakonodavne vlasti u izbor i u rad pravosuđa.
"Po meni su četiri stvari ključne za izmenu Ustava. Najpre je potrebno da se definiše položaj sudstva u odnosu na ostale grane vlasti, jer sadašnja definicija nije dovoljno precizna i ne garantuje u dovoljnoj meri nezavisnost sudstva", naveo je predsednik VKS.
Drugo, dodaje, izmenama treba da se definiše ko bira sudije, odnosno ko su članovi VSS, dok treća ključna izmena treba da definiše koji je najviši sud u Republici Srbiji, čime bi se rešio sukob između redovnog sudstva i Ustavnog suda.
"Taj odnos treba da se definiše Ustavom, a ne ustavnim zakonom, jer Ustavni sud donosi svoja pravila igre, bez kontrole i bez pitanja drugih sudija", naveo je Milojević i dodao: "svi znamo da je po definiciji Ustavni sud državni organ, a sud sudi na osnovu zakona, ustava i drugih međunarodnih pravnih pravila".
Četvrto pitanje od značaja za sudstvo je pitanje odgovornosti koje, kako je ukazao, podrazumeva ustavno preciziranje uslova ne samo za izbor već i za razrešenje sudija.
"To je ključno. Ustav je najviši pravni akt države i ne treba ga opterećivati sitnicama koje nisu od ustavnog značaja", zaključio je predsednik VKS.
Strukovna udruženja i nevladine organizacije imaju svoje viđenje izmena Ustava važnih za nezavisnost pravosuđa.
I sudije i tužioci žele da se iz rada VSS-a i DVT-a isključe predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, kao i da se ukine trogodišnji mandat nakon prvog izbora, dok od se ostala rešenja predlagača izmena mahom razlikuju oko budućeg sastava tih organa, kao i broju pitanja koja smatraju da je važno regulisati Ustavom.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević je, međutim izrazila bojazan sudstva da bi predstojećim ustavnim izmenama moglo "samo da dođe do relokacije političkog uticaja na pravosuđe", iako se država obavezala Akcionim planom da se taj uticaj otkloni.
"Država će morati da se odrekne prvog izbora sudija, zatim predsednika suda i izbora članova VSS-a u Narodnoj skupštini, ali očigledno je da se već sada traže načini da se taj politički uticaj prebaci na nešto drugo", rekla je Boljević.
Ona je podsetila da su 29. novembra 2016. godine na okruglom stolu Vrhovnog kasacionog suda sudije su bile nepodeljene oko toga šta treba menjati.
"Svi znamo šta treba da bude. Međutim kako mi vidimo da se odvijaju konsultacije, moraćemo da budemo zadovoljni ako se postojeće garancije(nezavisnosti) ne budu smanjivale, jer postoje indicije da će se možda i to desiti. Mi zbog toga strepimo jer to otvara vrata za, najuslovnije rečeno, reizbor", napomenula je ona.
Tužilaštvo bi prema tim rešenjima trebalo da se izjednači u statusu sa sudstvom i da zajedno čine treću granu vlasti, "pravosudnu vlast", umesto dosadašnje sudske vlasti, pored zakonodavne i izvršne vlasti.
Važna izmena tiče se naziva glavnog tužilačkog organa, njegovog sastava, ali i nadležnosti.
Naime, predlog je da se Državno veće tužilaca preimenuje u Tužilački savet, u čijem sastavu bi bilo 11 članova, od kojih bi sedam bili javni tužioci, a četiri člana bi bili ugledni pravnici.
Zadatak uglednih pravnika bi bio da vrše kontrolu rada tužilaca jer, kako je rekao Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije, nijednoj profesiji ne treba dati apsolutnu kontrolu pa tako ni javnotužilačkoj.
Takođe, UTS se zalaže da se isključe Narodna skupština i Vlada Republike Srbije iz postupka izbora tužilaca i sudija, te da taj posao isključivo obavlja DVT odnosno Tužilački savet.
Jedna od interesantnih novina je i predlog da se proširi nadležnost javnog tužilaštva na zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda, u slučaju kada državni organi, odnosno njihovi pripadnici, krše prava i slobode građana.
Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) podržalo je strukovna udruženja u predlozima i ukazivanjima na značaj izmena ustavnog okvira.
Tvrdeći da Ministarstvo pravde izostavlja javnu raspravu prilikom izrade novih odredbi Ustava, predsednica UTSP Jelena Gajić rekla je da bi radi iznalaženja optimalnog rešenja u javnu raspravu trebalo uključiti" sudijske i tužilačke pomoćnike, kao neznane junake srpskog pravosuđa".
"Bitno je da pravosuđe bude garant vladavine prava, sudije i tužioci da budu od integriteta i da se isključi svaki uticaj politike iz rada pravosudnih saveta, a posebno prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija."
U tom smislu je, kako je dodala, vrlo važno izostaviti bilo kakav ulazak Pravosudne akademije u Ustav, s obzirom da predstavlja najveću smetnju na putu depolitizacije pravosudnog sistema i imajući u vidu izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije kao i izveštaje Komisije EU za pristupne pregovore sa Srbijom, koji su kritikovali njene programe početne i dodatne obuke.
Sledeći okrugli sto o izmenama Ustava biće održan 13. oktobra 2017. godine u Nišu, a razgovaraće se o "Izboru i sastavu Saveta".
Izvor: Vebsajt RTV, 09.10.2017.Naslov: Redakcija