Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napominju da se postupak ozakonjenja u nekim gradovima i opštinama odvija otežano zbog nedovoljnog broja zaposlenih na ovim poslovima


Gotovo godinu dana od usvajanja Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon), rezultati su više nego skromni. Rešeno je svega 21.964 od čak 770.934 zahteva, koji su podneti pre novembra 2015. godine. To znači da je papire dobilo nešto manje od tri odsto objekata.

Taj procenat je još manji kada se na spisak dodaju i nekretnine građene bez dozvole, koje su prethodnih meseci popisale komisije. Zakon je propisao da se do 27. novembra 2016. godine evidentiraju i objekti za koje vlasnici nikada nisu predali zahteve za legalizaciju. Do sada ih je popisano 195.680, a procene koliko ih ima dosežu do 700.000.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da podatak o broju ozakonjenih objekata nije potpun, jer ih ne dostavljaju svi gradovi i opštine na vreme:

- Broj donetih rešenja o ozakonjenju sigurno je veći od broja kojim raspolažemo, jer nam za svaki mesec određeni broj gradova ili opština ne dostavi mesečne podatke i pored toga što im upućujemo zahtev telefonom i mejlom. Formirali smo timove za praćenje sprovođenja Zakona i postupka popisa objekata, kao i donošenja rešenja o ozakonjenju. Odredili smo odgovorne osobe za svaki upravni okrug, koji će zajedno sa načelnicima okruga kontrolisati postupke ozakonjenja, što će doprineti povećanju broja donetih rešenja o ozakonjenju i popisanih objekata. -

U Ministarstvu napominju i da se postupak ozakonjenja u nekim gradovima i opštinama odvija otežano zbog nedovoljnog broja zaposlenih na ovim poslovima. Oni tvrde da su analizirali stanje u svim opštinama i da su uočili koje imaju takav problem. Kažu i da će ga rešiti, zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Muku sa nedostatkom građevinskih inspektora muče i u Grockoj, opštini kojoj pripada Kaluđerica, najveće divlje naselje na Balkanu. Od januara, kada su počeli da rešavaju zahteve, od 19.000 pristiglih okončali su svega oko 550.

- Imamo dva građevinska inspektora i naravno da imamo potrebu za pojačanjem - kaže Dragana Jovanović, načelnica inspekcijske službe.

Direktor projektnog biroa "Stil" iz Smedereva, Slobodan Tošić, kaže da je barijera i ovog, sedmog zakona - nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

- Problem sa ranijim propisima je bilo što je postupak bio skup, a sada građani nemaju problem zbog toga, već zbog vlasništva nad zemljom na kojoj je objekat - kaže Tošić. - Građani nisu zainteresovani za legalizaciju pošto ne veruju da će se usuditi da redom ruši "divlje" objekte.

Uprkos lošem skoru, u resornom Ministarstvu smatraju da je Zakon opravdao sva očekivanja, a da će prvi pravi efekti biti vidljivi posle okončanja postupka popisivanja objekata:

- U praksi je zasnovan stav da se prvi efekti mogu sagledati nakon tri godine od momenta stupanja na snagu, a mišljenja smo da će pravi efekti Zakona biti vidljivi znatno ranije. U odnosu na ranije zakone, ovaj je prepoznao sve probleme koji su se ranije javljali i olakšao postupak ozakonjenja koliko je to bilo moguće u skladu sa pozitivnim pravom Srbije. -

Izvor: Vebsajt Novosti, Z. Radović, 08.10.2016.
Naslov: Redakcija