UREDBA O PONUDI ZAMENSKOG PUTOVANJA ZA TURISTIČKO PUTOVANJE KOJE JE OTKAZANO ILI NIJE REALIZOVANO USLED BOLESTI COVID-19 IZAZVANE VIRUSOM SARS-COV-2: Do sada je izdato 300.000 zamenskih vaučera

Od oko 450.000 prodatih turističkih aranžmana u Srbiji do sada je izdato 300.000 zamenskih vaučera putnicima koji zbog pandemije virusa korona nisu otputovali. Oni će, prema Uredbi o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2020), imati pravo da sa ovim vaučerima otputuju najkasnije do kraja sledeće godine, a onda će imati pravo da u roku od 14 dana traže da im agencije vrate novac. Kako kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, oko 80.000 aranžmana je realizovano tamo gde je bilo moguće putovati, dok jedan deo zamenskih vaučera još nije dodeljen, jer nije predviđen rok za to, iako, dodaje, agencije insistiraju da se to obavi do kraja septembra.

Izdavanje zamenskih vaučera za nerealizovana putovanja je tema o kojoj se mnogo govori i u Evropskoj uniji i u zemljama van nje. Evropska komisija je početkom jula pokrenula postupak protiv deset zemalja koje su prekršile prava potrošača time što su nezakonito dodeljivale turističke vaučere umesto vraćanja novca za nerealizovane turističke aranžmane. Na listi ovih zemalja se našla i najmlađa članica Hrvatska koju je EK opomenula da se oglušila o njihovo upozorenje da na ovaj način krši prava potrošača, a tužbom je zaprećeno i Kipru, Češkoj, Grčkoj, Francuskoj, Italiji, Litvaniji, Poljskoj, Portugaliji i Slovačkoj.

Ove zemlje su, kako je saopštila EK, prekršile odredbe člana 12. Direktive o putovanjima u paket aranžmanima s obzirom na to da su svojim nacionalnim legislativama agencijama i avio-kompanijama omogućile da putnicima izdaju vaučere umesto povraćaja novca, a to je u priličnom raskoraku s preporukama komisije o načinu kako se putnički vaučeri tokom pandemije mogu nuditi putnicima. Jednostavnije rečeno, EK nije imala ništa protiv da ih putničke agencije potrošačima nude na dobrovoljnoj bazi, ali da svako odlučuje želi li vaučer ili novac. U direktivi jasno stoji da onaj ko ne želi vaučer ima pravo da odbije takvu ponudu i da u propisanom roku od 14 dana od otkaza putovanja dobije novac i to kompletan uplaćeni iznos. Problem je što su mnoge zemlje ovu preporuku zloupotrebile i pretvorile je u proceduru u kojoj putnici praktično do novca ne mogu da dođu odmah nego 180 dana od prestanka pandemije. Još u maju je, da podsetimo, 12 država članica tražilo da se ukinu prava na povraćaj novca u slučaju otkazivanja leta zbog virusa korona. Međutim, ovi zahtevi su odbijeni uz obrazloženje da se ovi problemi prevoznika i turističkih agencija ne mogu rešavati preko leđa putnika. I dok je EU preko odbora za zaštitu prava potrošača u kontinuitetu tražila da se čak uspostavi i poseban fonda za turizam u okviru novog budžeta EU koji bi trebalo da nadoknadi gubitke turističkih operatera i pomogne obnavljanju sektora. Misli se podjednako i o putnicima kojima bi, trebalo obezbediti uslove u kojima bez ikakvog straha mogu da kupuju karte znajući da im EU garantuje da će im u slučaju nove krize novac biti vraćen.

Kada je reč o Srbiji, ova pravila nisu usklađena. Uredba je poslužila kao kupovina vremena, jer agencije novac i nisu imale odakle da vrate, između ostalog i zbog toga što ni partneri iz inostranstva ne vraćaju njima uplaćene avanse.

– To je putnicima teško objasniti. U domaćoj javnosti se pogrešno tumači kako agencije ne žele da vrate novac. Istina je da smo svi u teškoj situaciji, ali da ni mi ne naplaćujemo putnicima stvarne troškove na koje bismo imali pravo. Računamo na to da će se ova neizvesnost prekinuti, da ćemo nastaviti da radimo i da zadržimo međusobno poverenje – kaže Seničić.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj - Ivana Albunović, 07.09.2020.
Naslov: Redakcija