ZAKON O MEĐUBANKARSKIM NAKNADAMA I POSEBNIM PRAVILIMA POSLOVANJA KOD PLATNIH TRANSAKCIJA NA OSNOVU PLATNIH KARTICA: Od usvajanja Zakona broj pos terminala porastao za petinu
Iako je prosečna ugovorena trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima smanjena još pre gotovo dve godine, na trafikama se i dalje trguje samo u kešu.
Od sredine 2018. do danas povećan je broj POS terminala za oko 20 odsto - više od 15.000, ali ne i u kioscima. Vlasnici kioska kažu da su provizije i dalje previsoke, a uvođenje POS terminala skupo i neisplativo!
Na predlog NBS je u junu 2018. godine usvojen Zakono međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica ("Sl. glasnik RS", br. 44/2018 - dalje: Zakon), kojim su međubankarske provizije snižene sa prosečnih jedan na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama, i na 0,3 odsto za transakcije kreditnim karticama. Uprkos tome i čestim prigovorima kupaca što u ovim uličnim trgovinama mogu da pazare samo za gotovinu, vlasnici trafika i kioska tvrde da su marže za prodaju cigareta, dopuna za "bus-plus" i mobilnih telefona, gotovo iste ili čak manje od naknada za kartice. Iako je prema zvaničnim podacima NBS na kraju 2019. godine prosečna provizija bila 1,6 odsto, dok je godinu dana ranije bila dva, i dalje nije dovoljno niska za zaradu.
- Osim na novine gde nam je marža osam odsto, rabat na "bus-plus" kartice je dva odsto koliko i na dopune za mobilne telefone, a na cigarete tri odsto. Tako bi uvođenje POS terminala i omogućavanje plaćanja karticama doprinelo da bukvalno radimo bez ikakve zarade - objašnjava S. R., vlasnik beogradskog kioska.
Sličan podatak iznose i vlasnici firmi koje se bave ovakvom trgovinom i dodaju da su pazari na trafikama veoma mali, da su sume znatno niže nego u samoposlugama i drugim trgovinama, pa da bi uvođenje plaćanja karticama bio veliki finansijski teret.
- Prema svim istraživanjima, najveća prednost kupovine na kioscima je brzina - kaže vlasnica nekoliko ovakvih lokala. - Uvođenje kartica bi usporilo mnoge transakcije, a time oduzelo glavni adut kupovine na trafici. To što je bankarska i provizija kartičarskih institucija previsoka, poseban je problem.
Kako u NBS kažu, osim troška za nabavku POS terminala i provizije, dodatan problem je što mnoge banake zbog transakcija male vrednosti, ugovaraju veću proviziju da bi nadoknadile svoje troškove, a mnogo puta čak i određuju fiksni minimalni iznos transakcije.
- Trgovačku proviziju određuju troškovi međubankarske naknade, kartičnih sistema i ostali operativni troškovi koje banka prihvatilac ima - kažu u NBS.
Od usvajanja Zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena je za 0,4 odsto, odnosno za 20 odsto, uz napomenu da je to prosečan iznos trgovačkih provizija i da one u velikoj meri zavise od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca.
- Propisima kojima se uređuju platne usluge u Republici Srbiji nije propisan minimalni iznos za plaćanja platnim karticama - kažu u NBS. - Odluka o minimalnom iznosu koji se plaća karticom kod pojedinih trgovaca, zavisi od njihove poslovne odluke, odnosno troškova. Banke koje su omogućile trgovcu korišćenje POS uređaja sa trgovcima koji imaju nisku prosečnu vrednost transakcije, u nekim slučajevima zaključuju ugovor o prihvatanju platnih kartica - gde je definisan fiksni minimalan iznos trgovačke provizije, koji trgovac plaća banci nezavisno od vrednosti transakcije.
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 07.09.2020.Naslov: Redakcija