ZAKON O IZVRŠENJU KRIVIČNIH SANKCIJA: Izmenama Zakona uspostaviti centralni registar nasilnika i pedofila
Od početka godine 20 žena ubijeno je u porodičnom i partnerskom nasilju i neophodna je jača koordinacija nadležnih institucija i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika, upozorila je Potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.
Mihajlović je istakla da je država donela sve važne zakone, strategije i akcione planove u ovoj oblasti, te da su žene danas ohrabrenije da prijave nasilnike.
Nasilje nad ženama je ogroman društveni problem. U poslednjih 12 godina ubijeno je više od 350 žena. Ono što je neophodno je jača koordinacija, da se utvrdi da li je bilo propusta u radu, ali i više zalaganja u prevenciji nasilja, podvukla je ona i dodala da je to odgovornost svih nas – države i društva u celini.
Potpredsednica Vlade je podsetila na to da je Koordinaciono telo tražilo hitno formiranje jedinstvenog registra nasilnika koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, kako bi se efikasnije pratila primena zakonskog i strateškog okvira.
Mihajlović je pozdravila i inicijativu ministarke pravde Maje Popović i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da se izmeni Zakona o izvršenju krivičnih sankcija ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014 i 35/2019).
Prema njenim rečima, važno je da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o puštanju iz zatvora, kao i inicijativa ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih institucija i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici.
Inicirali smo i izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016), po kojima rani i dečji brakovi moraju da se tretiraju kao oblik trgovine ljudima i nasilja u porodici, predočila je ona i podvukla da posao države nije završen sve dok ijedna žena trpi nasilje ili je žrtva porodičnog i partnerskog nasilja.
Statistika je poražavajuća, umesto žena žrtava nasilja, umesto dece koja su ostala bez majki, hajde da brojimo nasilnike koji su propisno kažnjeni za zločine koje su počinili. Da nam se ne ponovi da nasilnik izađe iz zatvora i ubije ženu, poručila je Mihajlović.
Takođe, kako je naglasila, potrebno je da više radimo na prevenciji, na edukaciji mladih da prepoznaju šta je sve nasilje, na edukaciji društva da nasilje nije privatna stvar, da ne okrećemo glavu i da smo dužni da odreagujemo ako znamo da nasilje postoji.
Ona je rekla da bi uvođenje registra nasilnika, kao i registra pedofila doprinelo prevenciji nasilja.
Mihajlović je poručila da je potrebno da nadležne institucije, zajedno sa nevladinim organizacijama i medijima, rade na podizanju svesti o bezbednosti žena i devojčica.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost odavno traži uvođenje registra nasilnika, da bude zabeleženo ako je neko priveden i osuđen, da to bude evidentirano i javno, podsetila je ona.
Dobro je što imamo izmene zakona i da se u slučajevima rodno zasnovanog nasilja obavesti žrtva o puštanju nasilnika iz zatvora, a registar će sadržati sve podatke. Jedini razlog zbog kojeg je potreban takav registar jeste bezbednost žena. Nasilje nad ženama je društveni problem i potrebno je da svi zajedno više radimo na prevenciji, naglasila je Mihajlović.
Izvor: Vebsajt Vlade, 05.08.2022.Naslov: Redakcija