UREDBA O PONUDI ZAMENSKOG PUTOVANJA ZA TURISTIČKO PUTOVANJE KOJE JE OTKAZANO ILI NIJE REALIZOVANO USLED BOLESTI COVID-19 IZAZVANE VIRUSOM SARS-COV-2: Ukoliko turistička agencija prestane sa radom putnici koji imaju vaučere šalju zahteve za refundaciju sredstava a osiguravajuće kuće u skladu sa opštim uslovima osiguranja odlučuju o isplati
Brisanje iz registra ne znači da agencija prestaje da radi nego da joj se ukida licenca za organizovanje putovanja, međutim dužna je da završi sve ugovorene poslove
U Srbiji je do sada u skladu sa Uredbom o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2020) podeljeno između 250.000 i 280.000 zamenskih vaučera za putovanja koja nisu realizovana zbog pandemije i koja putnici mogu da iskoriste do kraja sledeće godine. Po pravilu, ukoliko ni do tada to ne bude moguće, agencije bi u roku od 14 dana trebalo da im vrate novac. Kako ništa oko ove zdravstvene krize nije izvesno, ne zna se ni kako će se situacija odvijati u turizmu. Pitanje je da li ćemo putovati, pod kojim uslovima i kako, a ono što putnike najviše interesuje jeste da li će agencije čiji je promet već nekoliko meseci zanemarljiv uopšte opstati i, ukoliko bankrotiraju, da li sa agencijom propadaju i vaučeri za zamenska putovanja.
U Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija „Juta” kažu da nemaju precizne podatke o tome koliko je agencija do sada podnelo zahtev za brisanje iz registra, jer tu evidenciju vode APR i Ministarstvo trgovine.
Prema njihovim informacijama, do sada je samo jedna agencija ušla u insolventnost (reč je o agenciji iz Niša čiji je vlasnik preminuo od virusa korona), dok je nekoliko njih samo podnelo zahtev za ispis iz registra organizatora putovanja.
– To znači da one traže da im se ukine licenca za organizatora, ali imaju obavezu da završe sve što je do tada ugovoreno. Od dana ispisa iz registra, dakle, završava ugovorene poslove kao organizator i ubuduće ne može da organizuje putovanja, samo da prodaje aranžmane – kaže Aleksandar Seničić, direktor „Jute”.
Nije ista situacija, dodaje, ukoliko agencija bankrotira, ali ako se ispiše iz registra, to ne znači da prestaje da radi – može da nastavi kao posrednik, uz obavezu da realizuje putovanja ugovorena do tog datuma.
U ovom trenutku velika većina organizatora putovanja radi skraćeno jer nema posla. Osim nešto putnika za Tursku i Egipat, što u ukupnom obimu očekivanog posla iznosi jedva oko pet odsto prometa. Seničić kaže da je za očekivati, ukoliko ne bude neke dodatne pomoći, da će se veliki broj malih organizatora i subagenata zatvoriti već u septembru ili oktobru.
– Veći organizatori će sigurno otpustiti sav višak radnika shodno svojim potrebama i raditi skraćeno u obimu koji bude odgovarao situaciji, ali je veliko pitanje koliko i oni mogu izdržati bez prometa – kaže Seničić.
Upitani šta se dešava sa vaučerima u slučaju da agencija prestane da radi u međuvremenu, on objašnjava da sve agencije organizatori putovanja imaju obavezu da poseduju osiguranje od insolventnosti i odgovornosti u visini od 200.000 do 400.000 evra u zavisnosti od veličine agencije ili broja putnika u prethodnoj godini.
– Ukoliko agencija prestane sa radom i uđe u minus, otvara se postupak naplate iz osiguranja. Putnici sa dokumentacijom koju poseduju šalju zahteve za refundaciju sredstava i osiguravajuće kuće u skladu sa opštim uslovima osiguranja odlučuju o isplati. Sve je u rukama osiguravača, koji mogu i da raskinu polisu. Agencija mora da prijavi svakog putnika i, ako nije prijavljen, osiguranje može da odbije da plati. Ipak, verujem da je većina vaučera sigurna, jer da nam nisu dozvolili da putnicima nudimo zamenska putovanja, verovatno bismo izgubili sav novac. Ovako postoji realna šansa da većina agencija preživi kako-tako, sa smanjenim brojem zaposlenih – objašnjava naš sagovornik.
U agencijama kažu da pretpostavljaju da će, u slučaju da propadnu, osiguravajuće kuće tražiti da se utvrde razlozi zatvaranja, jer od toga zavisi dalje postupanje. Za propadanje agencije može da bude kriv i vlasnik agencije, recimo, jer je nenamenski trošio novac. Po njima, ništa u ovom trenutku nije sigurno, ni posao, ni turizam, ni vaučeri. Jedino je izvesno, kažu, da se kraj ovoj krizi ne nazire.
Kome putnici mogu da se žale?
Putnici koji nisu zadovoljni agencijom ili njenim radom mogu da se žale sektoru Turističke inspekcije, a ukoliko imaju problem sa osiguravajućim kućama, onda Narodnoj banci Srbije kao regulatoru. Sve zavisi od vrste žalbe. Do sada nije bilo mnogo žalbi, a ni mnogo putnika, a zamerke koje su stigle do agencija su se odnosile uglavnom na zamenska putovanja.
Izvor: Politika, Jelica Antelj, 06.08.2020.Naslov: Redakcija