ZAKON O SARADNJI SA HAŠKIM TRIBUNALOM: Saradnja Srbije i Tribunala pogoršana u poslednjih nekoliko godina

Haški tribunal je 25. maja uputio zahtev sudu da im se dostave transkripti i audio-snimci saslušanja troje stranačkih funkcionera,, kako ona koja su vođena pred Višim sudom, tako i ona pred Apelacionim. Kako nije bilo odgovora, sličan zahtev upućen je i 27. jula.

Izostanak odgovora suda uklapa se u ocenu da je saradnja Srbije i Haškog tribunala pogoršana u poslednjih nekoliko godina. Na ovaj negativan trend su pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija krajem prošle godine upozorili i predstavnici Tribunala.

- Tražim podršku Saveta bezbednosti, tačnije, apelujem na ovaj savet da obezbedi da Republika Srbija poštuje svoje obaveze po statutu Međunarodnog suda i izvrši naloge ovog suda, rekao je predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus podnoseći redovan šestomesečni izveštaj Savetu bezbednosti.

Isto je moglo da se čuje i od glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, koji je u izveštaju koji podnosi SB UN pozvao Srbiju "da se vrati na stazu pune saradnje sa Tribunalom".

Sa te staze skrenulo se krajem 2014. godine kada je Tribunal optužio tri osobe za nepoštovanje suda, i izdao nalog za njihovo hapšenje 19. januara 2016.

U maju prošle godine sudija za prethodni postupak zaključio je da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i izručivanje optuženih, konstatujući da, prema Zakonu o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine ("Sl. list SRJ", br. 18/2002 i "Sl. list SCG", br. 16/2003), samo lica koja su optužena za osnovna krivična dela za koja je nadležan Međunarodni sud mogu da budu uhapšena i prebačena.

Izvor: Danas, 08.08.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija