Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O LIČNOM BANKROTU: SRBIJA I BIH JEDINE DRžAVE U EVROPI KOJE GA NEMAJU


Banke u Srbiji imaju daleko manje problema s kreditima koje servisiraju građani nego privreda. Podaci govore da je kod nas problematičan svaki peti kredit privrede, a tek svaki deseti koji vraćaju građani. Za pravna lica koja ne ispunjavaju obaveze prema poveriocima predviđena je prinudna naplata, stečaj pa i bankrot. Međutim, Srbija još uvek nema zakon o ličnom bankrotu građana - i po tome smo, uz Bosnu i Hercegovinu, jedini u Evropi. Budući da donošenje ovog propisa od Srbije zahteva i Međunarodni monetarni fond izvesno je da ćemo ga i dobiti.

Da bi lični bankrot bio moguć, potrebno je da se izmene propisi, odnosno donese zakon o nedepozitnim kreditnim institucijama. Tu materiju u Srbiji sada najvećim delom reguliše Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014). On predviđa da potraživanja građana banke mogu ustupati samo jedna drugoj, dok se agencije koje se bave tim poslovima mogu baviti samo potraživanjima pravnih lica.

Građani koji su prezaduženi teško nose taj teret, a o tome čemu se mogu nadati ukoliko pomenuti zakon bude usvajen, Boško Cerović iz Udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga “Efektiva” kaže:

- Nismo protiv donošenja tog zakona - naglašava Cerović. - Njegov cilj je da se građanima olkaša plaćanje postojećih obaveza, a da im se istovremeno omogući da ne izgube sav imetak koji poseduju. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da se zakonom reguliše koji je realan dug. Imamo i danas banke koje dužnicima naplaćuju kašnjenje u otplati po stopi od 0,5 odsto dnevno, što je na godišnjem nivou čak 180 odsto. Takvi obračuni moraju se svesti na realan nivo pre nego što se zakon usvoji. Poseban problem su dužnici koji servisiraju obaveze u švajcarskim francima u trenutku podizanja kredita. Rate su veće od primanja pa nije jasno kako im u ovoj situaciji lični stečajni upravnik može pomoći da se stabilizuju te i te dugove pre donošenja zakona treba svesti na realan nivo. 

O tome kakve promene mogu očekivati građani koji proglase stečaj, za sada se još ne može precizno govoriti, odnosno o deteljima će se više znati kada i Srbija dobije taj zakon ili bar kada on bude u formi nacrta. Većina evropskih zakonodavstava predviđa da se dužniku za preživljavanje ostavi zakonom predviđena minimalna zarada, a da ostatak ide za otplatu dogovanja. U Hrvatskoj taj zakon je na snazi od početka godine, a po podacima Hrvatske finansijske agencije, do sada se za bankrot raspitivalo 579 građana, a 180 ga je i proglasilo.

Kada dobije ličnog stečajnog upravnika, bankrotirani mora da traži dozvolu za svaki iole veći trošak. Recimo, mora da pita da li može da kupi cipele, ide na letovanje i slično. Ipak, nakon nekoliko godina, kada izmiri svoje obaveze, biće na novom početku. Dok traje bankrot, dužnik ne mora da strepi od prinudne naplate i sudskih izvršitelja, ali lični stečajni upravnik može da prodaje njegovu imovinu..

Izvor: Dnevnik, D. Vujošević, 08.08.2016.
Naslov: Redakcija