Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE: NOVIM PROPISOM NAJVIšE ćE BITI OšTEćENE NAJSIROMAšNIJE SREDINE


Ne morate da budete veliki stručnjak da iz priloženog teksta uočite da će novim propisom najviše oštećene biti najsiromašnije sredine u našoj zemlji. Da podsetimo, nacrtom je predviđeno da umesto 80% prihoda od poreza na zarade opštinama ubuduće pripadne 50%, a deo gubitka kompenzovaće povećanje transfera iz republičkog budžeta.

Kako to izgleda u konačnom zbiru?

Kalkulacija u koju je novinar lista “Danas” imao uvid pokazuje da će opština Trgovište izgubiti, pazite sad, više od 40 odsto prihoda, Bosilegrad više od 30, Bujanovac i Crna Trava oko 30%. Slede Babušnica, Bela Palanka, Medveđa, Svrljig, Golubac... Prema uredbi Vlade Srbije, to su sredine koje su označene kao devastirane jer je njihov stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka.

Objektivnosti radi, biće i četrdesetak opština u plusu (skromnom, ali plusu), međutim to ne menja bitno činjenicu da će najmanje oštećene biti ekonomski snažnije samouprave (Beograd će izgubiti manje od jedan odsto prihoda!), a najviše siromašni. Transfer za ujednačavanje, koji je zamišljen kao transfer onima koji su nerazvijeni, u slučaju opštine Crna Trava iznosio bi prema istoj toj kalkulaciji, celih 5.000 evra! Opština Crna Trava dobila bi 5.000 evra kao podršku da uhvati priključak u razvoju! To nije ni pet evra po glavi stanovnika u toj samoupravi.

Sistem transfera u Nacrtu zakona o finansiranju lokalne samouprave osmišljen je tako da će dugoročno posmatrano dovesti samo do daljeg povećanja razlike u razvijenosti između ekonomski jačih i ekonomski slabijih opština. To se posebno vidi kod transfera gde se novac dobija prema broju stanovnika, broju dece, broju odeljenja itd.

Transfer po osnovu popisa imovine trebalo bi da motiviše opštine da popišu imovinu na svojoj teritoriji i bolje naplaćuju porez. Međutim, nepopisana imovina nije neiscrpna, neki su je već evidentirali i šta posle toga osim povećanja poreza?

Isto važi i za transfer koji bi trebalo da podstakne izgradnju infrastrukture. Jedan od argumenata pobornika izmene zakona je to što su opštine više trošile na plate nego na kapitalna ulaganja. Najmanja opština u Srbiji po broju stanovnika, pomenuta Crna Trava, u budžetu za 2016. na raspolaganju ima ukupno 177,8 miliona dinara. U evrima to je 1,48 miliona evra. Tih 1,48 miliona opština mora da rasporedi na sve, na plate, infrastrukturu, kulturu, ustanove, sve. Šta da uloži u infrastrukturu? I da polovinu budžeta daju za te namene, to je tek 700.000 evra. Opština nema ni za par kilometara puta. U jednoj analizi iz 2012. preporučeno je na čemu da uštedi, a kada bi sve to sprovela uspela bi da dobije dodatnih 10 miliona dinara (83.000 evra).

Nažalost, samouprave zavrću slavinu tamo gde misle da je najbezbolnije, kao što su npr. mediji, dodatni edukativni sadržaji ili kultura. Na sve to, udeo ova dva transfera je veoma mali u ukupnim transferima tako da se taj deo može oceniti kao veoma slaba tačka nacrta. Sve to jeste lepo zamišljeno, ali teško primenjivo u Srbiji u kojoj postoje toliko drastične razlike u razvijenosti.

Evropska unija za konvergenciju ima Strukturne i Kohezioni fond. Mi nemamo ništa. Niti ćemo tim fondovima skorije moći da pristupimo. Šta je druga, možda još slabija tačka nacrta zakona? U članu 32. stoji da će država za transfere, kojima želi da nadoknadi opštinama deo novca, godišnje izdvajati 1,48% bruto domaćeg proizvoda - gde je garancija u zakonu da će to zaista tako biti? Uzdati se u nameru države - već poznatu po kršenju Ustava s obzirom na to da Vojvodini ne daje njenih sedam odsto i kršenju zakona po kojem dug ne sme da premaši 45% BDP-a (a već je dogurao do 72%) - da opštinama izdvaja 1,48% BDP-a je čist mazohizam.

Pristati na argument da lokalne samouprave nesvrsishodno i nerazumno troše i da bi im novac trebalo uzeti i dati državi koja se ne seća kada je usvojila završni račun budžeta niti je izgradila do kraja instituciju koja će pratiti svrsishodnost javnih nabavki je čista ludost i licemerje.

Ako se složimo da su u svakoj državi ljudi najvažniji resurs (iako je ružno ljude nazivati resursom) onda se lokalnim samoupravama kontinuirano nanosi velika šteta. Oni nemaju neiscrpni izvor kvalitetnih ljudi kao što imaju Beograd, Novi Sad i drugi veći gradovi. Njima kada ode fakultetski obrazovan čovek (ako se ikada i vratio tamo posle završenih studija) to je veliki gubitak, ponekad teško nadoknadiv. Neko te investitore mora da dovede, neko te infrastrukturne projekte mora da osmisli. Ostavljamo ih da budu plen mešetara ili da ništa ne rade. Oslanjanje na transfere ulenjuje i to je činjenica, ali upravo to odgovara centralnoj vlasti. Novi-stari sistem koji se zagovara ne nudi ono što nam je dugoročno potrebno, a to je da lokalna samouprava bude izvor novih lidera. U našem je najboljem interesu da neko ko je napredovao stepenik po stepenik, ko je pokazao rezultate na lokalu jednog dana bude i potencijalni lider na nacionalnom nivou.

Izvor: Danas, izvod iz teksta, autor Ivan Radak, 09.08.2016.
Naslov: Redakcija