IZMENE I DOPUNE ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: UVODI SE NOVI INSTITUT, ODNOSNO OTVARA SE MOGUćNOST DAVANJA DRżAVNOG ZEMLJIšTA PRAVNIM LICIMA U DUGOROčNI ZAKUP DO 30 GODINA, I TO 30 ODSTO ZEMLJIšTA U SVAKOJ LOKALNOJ SAMOUPRAVI

“Ukoliko se izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu prihvate poprilično nova i radikalna rešenja, koja će uneti velike promene u dosadašnji način izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, mislim da efekti takvih rešenja neće biti dobri po poljoprivrednike u AP Vojvodini”, rekao je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški na okruglom stolu posvećenom izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

“Ovim zakonom se uvodi novi institut, odnosno otvara se mogućnost davanja državnog zemljišta pravnim licima u dugoročni zakup do 30 godina, i to 30 odsto zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi”, rekao je Bogaroški, navodeći da se radi o gotovo 120 hiljada hektara, koje bi trebalo direktnom pogodbom sa pravnim licima da se daju u dugoročni zakup, te da su iz zakupa isključena fizička lica, to jest registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Bogaroški je dodao da nema nikakvog razloga da iz ovog postupka budu isključena fizička lica, kao što nema razloga ni da bude samo jedan investitor.

“Moramo voditi računa o tome da su preko 70 odsto zakupaca državnog zemljišta upravo registrovana poljoprivredna gazdinstva. Mislim da je velika greška da se isključe iz zakupa 30 odsto zemljišta, i verujem da će to istovremeno stvoriti i armiju nezaposlenih koji neće moći sebi da obezbede egzistenciju. Ovo je krupna odluka, koja nosi velike posledice i mislim da ovaj institut treba ili jako dobro razraditi, ili u ovom momentu odustati od njega, jer ukoliko ovo pitanje ne rešimo kako treba posledice će biti katastrofalne”, naveo je Bogaroški.

Bogaroški se osvrnuo i na prodaju državnog zemljišta, navodeći da za to nema potrebe.

“Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa, a prema dobru od opšteg interesa se ponaša sa pažnjom dobrog domaćina. Shodno tome, dobar domaćin je onaj ko vodi računa o svome gazdinstvu, a javni funkcioner je dobar domaćin ako vodi računa o Republici Srbiji i njenim interesima. Ako Republika Srbija može da izdaje zemljište, a izdaje ga godinama, i izdavaće ga i ubuduće - zašto onda prodavati državno poljoprivredno zemljište? “, upitao je Bogaroški i dodao da ako se ipak zauzme stav da se državno zemljište ponudi na prodaju, onda taj postupak ne sme imati nepreciznosti i nejasnoća koje ostavljaju prostora za zloupotrebu.

Resorni sekretar je naglasio da je važno da postupak sticanja prava na državnom zemljištu, kao i raspolaganje njime mora u potpunosti biti regulisan zakonom, ne sme se ostaviti diskreciono pravo, i ne sme se ostaviti mogućnost da se ta pitanja rešavaju kasnijim uredbama i pravilnicima.

“Posledice ovog zakona biće katastrofalne - ako se rešenja dobro ne odmere, kao što će biti odlične, ukoliko rešenja koja zajednički pronađemo budu dobra”, naveo je potpredsednik Bogaroški.

O izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu na okruglom stolu govorili su i Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Dragana Gođevac - Obradović, direktorka Uprave za poljoprivredno zemljište i Đorđe Bugarin iz Privredne komore Vojvodine.

Đorđe Bugarin je naveo da je najvažnije pitanje u poljoprivredi Vojvodine, upravo pitanje zemljišta.

“Treba raditi na unapređenju zakonodavnog okvira kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, posebno sa aspekta obaveza koje je Srbija preuzela Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, a tiču se odredbi da se omogući stranim državljanima članica država Evropske unije da postanu vlasnici zemljišta pod istim uslovima kao i građani Srbije. Mislim da izmene koje su ponuđene nisu jasno definisale te uslove, i bojim se da će država Srbija propustiti šansu da zaštiti sopstvene interese, ako i interese onih ljudi koji se u Srbiji bave poljoprivredom”, kazao je Bugarin

Državni sekretar Željko Radošević istakao je da je resorno republičko ministarstvo u izradu Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu uključilo širok spektar aktera, koji su sačinili tekst koji je u procesu javne rasprave. Kako je naveo, akcenat je stavljen na bolju pravnu zaštitu državnog poljoprivrednog zemljišta i na efikasnije, racionalnije i ekonomičnije korišćenje tog važnog resursa.

Na okruglom stolu u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, svoje sugestije i primedbe na tekst Zakona o poljoprivrednom zemljištu izneli su i predstavnici udruženja poljoprivrednih proizvođača, zatim poljoprivredni proizvođači, građani i poslanici i predstavnici stručnih i naučnih institucija.