PRAVILNIK O PROTOKOLU POSTUPANJA U USTANOVI U ODGOVORU NA NASILJE, ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE: Primena Pravilnika ključna za uspešnu intervenciju i zaštitu u slučaju nasilja, kao i za prevenciju nasilja ubuduće

Srednja stručna škola nije preduzela blagovremene, delotvorne i adekvatne aktivnosti povodom sumnje na seksualno nasilje odrasle osobe nad učenicom. Direktorka škole ometala je rad Tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i onemogućavala zaposlene u ustanovi da preduzimaju mere i aktivnosti propisane za slučaj nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja učenika, utvrdio je Zaštitnik građana.

Prilikom utvrđivanja propusta u radu Škole, Zaštitnik građana se rukovodio relevantnim odredbama Konvencije o pravima deteta, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakoni i 10/2019) i Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje ("Sl. glasnik RS", br. 46/2019).

Svaka sumnja i svaka prijava nasilja nad učenikom stvara obavezu ustanova obrazovanja i vaspitanja da efikasno, pravovremeno i u najvećoj mogućoj meri utvrde sve činjenice od kojih zavisi ocena o kakvom se obliku i kom nivou nasilja radi, a potom planiraju, sprovedu i procene efekte aktivnosti radi prekida nasilja, smirivanja situacije, reintegracije učesnika u grupu, rehabilitacije žrtve i prevencije novih incidenata nasilja. Blagovremeno, svrhovito, efikasno i plansko postupanje, u skladu sa standardima koje je obrazovni sistem usvojio donošenjem Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, ključno je za uspešnu intervenciju i zaštitu u slučaju nasilja, kao i za prevenciju nasilja ubuduće.

Zaštita učenika od nasilja počiva i na uspešnoj saradnji sa roditeljima učenika. Ova saradnja, međutim, ne podrazumeva ovlašćivanje roditelja da donose odluke koje su u nadležnosti škola. Roditelji ne mogu usmeravati i određivati koje aktivnosti ustanova može ili ne može da preduzme u situacijama sumnje na nasilje nad učenikom. Obaveze, ovlašćenja i dužnosti ustanova obrazovanja i vaspitanja i zaposlenih u slučajevima saznanja o mogućem nasilju uređeni su zakonom i na zakonu zasnovanim propisima i nisu, niti mogu da budu predmet dispozicije bilo ustanove bilo roditelja.

Uloga rukovodioca ustanove obrazovanja i vaspitanja je da obezbedi zakonit i pravilan rad ustanove. Ova uloga podrazumeva i poznavanje sopstvenih ovlašćenja, ali i granica. Prekomerno mešanje u rad stručnih timova i uticanje na njihove procene, posebno u situaciji kada rukovodioci ne raspolažu odgovarajućih stručnim znanjima i veštinama koje članovi tima, odnosno stručni saradnici imaju, doprinosi haotičnom, neefikasnom i neproduktivnom postupanju cele ustanove. U slučajevima nasilja nad učenicima, ključne su uloge stručnih saradnika i timova za zaštitu od nasilja, koji su zakonom i prepoznati kao prvi nosioci aktivnosti i ovlašćeni donosioci procena.

U konkretnom slučaju sumnje na seksualno nasilje prema učenici, Škola nije postupala u potpunosti u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje učenika. Iako su sprovedene opsežne aktivnosti na utvrđivanju činjenica, izostala je procena Tima za zaštitu od nasilja o obliku i nivou nasilja koje je učenica pretrpela …. Nisu planirane, ni sprovođene aktivnosti primerene konkretnom slučaju, niti je uspostavljena adekvatna i blagovremena saradnja Škole sa drugim nadležnim organima.

Protivljenju majke učenice da Škola preduzima bilo kakve aktivnosti dat je značaj veta na postupanje Škole, iako je postupanje Škole u slučajevima sumnje na nasilje propisano zakonom i nije, niti može biti ograničeno roditeljskim željama i stavovima. Iako je takvo roditeljsko postupanje ukazivalo ili moglo da ukaže na roditeljsko zanemarivanje deteta, Škola o tome nije izvestila organ starateljstva, radi procene potreba za postupanjem tog organa u cilju zaštite deteta. Konfrontacija procena Tima za zaštitu od nasilja i procena direktorke Škole o postojanju, obliku i nivou nasilja i koracima koje dalje treba preduzeti, dodatno je opteretila postupanje Škole u ovom slučaju i doprinela neblagovremenom, polovičnom i stihijskom delovanju ustanove obrazovanja i vaspitanja. Konačan ishod je da postupak zaštite od seksualnog nasilja učenice ove škole nikada nije suštinski okončan.

Škola nije ostvarila blagovremenu saradnju sa nadležnim organima - policijom, tužilaštvom i organom starateljstva. Policija je suštinski i adekvatno o događaju obaveštena tek nakon više meseci od saznanja o seksualnom nasilju, dok su prethodne aktivnosti bile isključivo konsultativnog karaktera. Organ starateljstva nije uključen u ovaj slučaj, uprkos višestruko ponavljanom protivljenju majke da Škola izvrši svoje dužnosti i obezbedi adekvatnu zaštitu učenice i uprkos činjenici da je reč o ozbiljnom obliku seksualnog nasilja i seksualnog iskorišćavanja koji zahteva angažovanje adekvatnog stručnog kadra kojim organ starateljstva raspolaže. I ovaj organ je samo u jednom navratu konsultovan, pre donošenja konačne i zakasnele ocene Tima o nivou nasilja.

Direktorka Škole svojim postupcima nije doprinela obezbeđivanju pravovremene reakcije i efikasnom postupanju Škole. Direktorka Škole davala je neadekvatne i nepravilne instrukcije, kao što je traženje mišljenja od policijskih službenika umesto podnošenja prijave. Ona je prekinula rad Tima zbog "uznemirenosti" majke učenice, a majci učenice pružila podršku u njenim zahtevima da se Škola više ne bavi ovim slučajem, umesto jasnog postavljanja granica roditelju i obezbeđivanju zakonitog rada Škole. Konačno, njeno suprotstavljanje stavovima, procenama i zaključcima Tima o merama koje Škola treba da preduzima dodatno je uticalo na efikasnost postupanja Tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Stoga je razrešenje postupajućeg Tima za zaštitu od nasilja zbog neefikasnosti - iako je takva mera u nadležnosti direktora Škole i ne može se smatrati nepravilnom ili nezakonitom - u značajnoj meri suprotna načelima dobre uprave i pravilnog rukovođenja, usled neprepoznavanja sopstvene uloge i doprinosa u razvijanju i održavanju neefikasnosti u postupanju u slučaju nasilja nad učenicom.

Pokretanje disciplinskog postupka prema pedagoškinji Škole zbog načina obavljanja razgovora sa učenicom žrtvom seksualnog nasilja odrasle osobe bilo je neopravdano. Uloga stručnog saradnika u suzbijanju nasilja nad učenicima od ključnog je značaja, zbog znanja i kompetencija kojim stručni saradnici psiholozi i pedagozi raspolažu. Stručni saradnik psihološke, odnosno pedagoške struke ima ovlašćenje i dužnost da obavi razgovor sa potencijalnom žrtvom nasilja, ne samo radi utvrđivanja činjenica, već i radi odgovarajućih stručnih procena o najdelotvornijim merama zaštite i rehabilitacije. Pokretanje i vođenje disciplinskih postupaka prema stručnom saradniku zbog obavljanja ove dužnosti može značajno ugroziti delotvornost ustanove obrazovanja i vaspitanja u prevenciji i suzbijanju nasilja i aktivnostima usmerenih ka oporavku žrtve. U konkretnom slučaju, disciplinski postupak pokrenut je isključivo na osnovu procena majke učenice i direktorke Škole da je razgovor bio neprimeren... Ova procena nije bila utemeljena jer su je dala lica bez adekvatnih kompetencija i stručnih znanja. Procena "primerenosti" obavljenog razgovora pedagoškinje sa učenicom nije smela biti prepuštena ni roditelju, ni direktoru Škole; ako je "primerenost" uopšte i trebalo ispitivati, to je moralo biti prepušteno odgovarajućim stručnim licima - što nisu bili ni direktorka Škole ni majka učenice - i učinjeno pre pokretanja disciplinskog postupka.

Iznošenje informacija o ovom slučaju u medije, nesporno je dovelo do dodatne traumatizacije deteta žrtve seksualnog nasilja. Načinom izveštavanja medija dete je učinjeno prepoznatljivim značajnom krugu osoba koje su bile ili mogle biti upoznate sa slučajem. Navođenjem kao izvora informacije lica zaposlenog u Školi, informacija je dobila dodatni kredibilitet i težinu, što je u još većoj meri ugrozilo detetovu dobrobit. Stoga je opravdana, zakonita i pravilna odluka direktorke Škole da pokrene disciplinski postupak prema zaposlenoj koja je u medijima navođena kao izvor informacija i citirana u izjavama koje detaljno i na način podoban za prepoznavanje deteta opisuju ceo slučaj. Zaštitnik građana nije cenio tok ovog postupka, niti ispitivao valjanost donete odluke, s obzirom na stav da je pokretanje postupka bilo opravdano, a da podnositeljki pritužbe stoje na raspolaganju pravna sredstva kojima odluku o disciplinskoj meri može da ospori.

Zaštitnik građana nalazi da propusti koje je Škola načinila prema učenici žrtvi seksualnog nasilja nisu otklonjivi, dok je propust učinjen na štetu podnositeljke pritužbe otklonjiv.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 03.07.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija