Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLUŽBENOJ I JAVNOJ UPOTREBI JEZIKA I PISAMA: Nacrt zakona latinicu definiše kao pomoćno pismo, nad kojim ćirilica uvek mora da ima prednost. Ćirilicom je obavezna komunikacija u pravnom prometu, u nazivima preduzeća, njihovih sedišta i delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima. Škole, mediji, javna preduzeća, profesionalna i strukovna udruženja čiji je osnivač država ili imaju državni kapital moraju isključivo da koriste ćirilicu


Zaštita srpskog jezika i ćirilice, ozvaničena u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj i javnoj upotrebi jezika i pisama, gotovo dve godine od podnošenja predloga, uskoro bi trebalo da se nađe pred poslanicima parlamenta. Konsultacije vladajuće koalicije oko usvajanja Nacrta zakona u završene. Nezvanično se spekuliše da se može očekivati otpor hrvatske i bošnjačke nacionalne zajednice, dok je Savez vojvođanskih Mađara uz izvesne kozmetičke ispravke spreman da zakon podrži u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pomenuti Nacrt zakona, naime, latinicu definiše kao pomoćno pismo, nad kojim ćirilica uvek mora da ima prednost. Ćirilicom je, kako stoji, obavezna komunikacija u pravnom prometu, u nazivima preduzeća, njihovih sedišta i delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima. Škole, mediji, javna preduzeća, profesionalna i strukovna udruženja čiji je osnivač država ili imaju državni kapital moraju isključivo da koriste ćirilicu.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević kaže da nema utisak da neko namerno koči usvajanje izmena i dopuna ovog Zakona, ali i da je očekivao da će procedura biti brže ispoštovana, pošto je dosta vremena prošlo otkad je Ministarstvo dalo predlog.

- Imam razuman optimizam da će se on uskoro naći pred poslanicima - ističe ministar.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU podržao je Nacrt zakona. Lingvisti smatraju da postojeći zakon u pogledu statusa srpskog jezika i ćirilice nije usaglašen sa aktuelnim Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) koji određuje službenu upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma.

Nacrtom zakona je predviđeno i da vlada formira Savet za srpski jezik, devetočlano telo koje bi se, paralelno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika, staralo o normiranju, negovanju, unapređivanju i zaštiti službenog jezika i matičnog pisma. Ni to telo, međutim, nije formirano, jer nema zakona.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 06.07.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija