Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O GENETIČKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA: Neophodna je izmena Zakona radi usklađivanja sa pravilima STO i EU. Uslov za ulazak u STO je ukidanje zabrane prometa genetski modifikovanih proizvoda


Put ka Evropskoj uniji zakočio je Zakon o genetički modifikovanim organizmima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 - dalje: Zakon). Izmenom ovog propisa kojom bi se dozvolio promet GMO proizvoda otvorila bi nam se vrata Svetske trgovinske organizacije, a time bi se ubrzao i pristup evropskoj porodici.

Ovo se čulo na panel-diskusiji "Pristupanje Srbije STO i EU u doba populističkih izazova međunarodnoj trgovini". Tamo je jasno istaknuto da Srbija neće moći da postane članica EU, ako prethodno ne postane članica STO, pa da je pregovaračko Poglavlje 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom, veoma značajno za dalji napredak zemlje. Čulo se da se već godinama nalazimo u "statusu kvo", te da su benefiti koje bismo ostvarili pristupanjem STO ogromni, pa nas na tom putu, između ostalog, najviše koči "loš Zakon".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i savetnik u STO Predrag Bjelić kaže da se Srbija nalazi na kraju pregovaranja pristupanju STO, ali da su ostala "neka nerešena pitanja".

- Imamo pitanje režima trgovine GMO. Srbija je Zakonom uvela opštu zabranu bilo kakvog uvoza i izvoza takvih proizvoda, što je suprotno opštim pravilima STO- ističe Bjelić. - Ta zabrana se mora ukinuti, a za GMO se može uvesti poseban režim odobravanja njihovog prometa. Proizvodnja se može zabraniti, promet ne, ali se može staviti poseban režim.

Aleksej Tarasjev iz Instituta za biološka istraživanja kaže da su ranije zakonske regulative bile bolje od postojećih.

- Zakon iz 2009. godine je istovremeno krajnje restriktivan i nebezbedan, a mi ne bismo imali nikakav problem sa STO da imamo onaj Zakon o genetički modifikovanim organizmima ("Sl. list SRJ", br. 21/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon) koji smo imali od 2001. do 2009. godine - objašnjava Tarasjev.

Stari Zakon omogućavao je dobijanje dozvola za sve vrste upotrebe GMO, ali za tih osam godina nijedna dozvola nije dobijena ni za kultivaciju ni za upotrebu i stavljanje na tržište kao hrane za ljude. I pojedine članice EU imaju veoma restriktivan sistem o prometu GMO, ali nemaju opštu zabranu kao Srbija.

Karlos Gimeno Verdejo iz Evropske komisije istakao je da zatvaranje granica i ograničavanje prometa nije rešenje, te da se globalizacija ne može zaustaviti.

- Članstvo u STO ima svojih troškova, ali ima i svojih prednosti. Treće zemlje imaju pristup tržištima, istovremeno, dobija se transparentnost i predvidivost - kaže Verdejo.

STO je jedini regulatorni okvir za međunarodnu trgovinu koji danas uključuje 164 države, carinske teritorije, od kojih su 159 države članice UN, od ukupno 193 članice.

Bivša pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Bojana Todorović ukazala je da je proces pristupanja Srbije STO pokrenut još 2005. godine, a da do sada nije bilo političke volje da se ovaj proces završi do kraja. - Članstvo u STO omogućava svim državama članicama pod jednakim uslovima da pristupe tržištu od oko sedam milijardi ljudi koje obuhvata 98 odsto svetske trgovine - rekla je Todorović.

Izvor: Vebsajt Novosti, M. Spasenov, 05.07.2017.
Naslov: Redakcija