ZAKON O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA SEVERNOATLANTSKOG UGOVORA I OSTALIH DRŽAVA UČESNICA U PARTNERSTVU ZA MIR O STATUSU NJIHOVIH SNAGA, SA DODATNIM PROTOKOLIMA

ZAKON O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA SEVERNOATLANTSKOG UGOVORA I OSTALIH DRŽAVA UČESNICA U PARTNERSTVU ZA MIR O STATUSU NjIHOVIH SNAGA, SA DODATNIM PROTOKOLOM SPORAZUMA IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA SEVERNOATLANTSKOG UGOVORA I OSTALIH DRŽAVA UČESNICA U PARTNERSTVU ZA MIR O STATUSU NjIHOVIH SNAGA I NAREDNIM DODATNIM PROTOKOLOM SPORAZUMA IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA SEVERNOATLANTSKOG UGOVORA I OSTALIH DRŽAVA UČESNICA U PARTNERSTVU ZA MIR O STATUSU NjIHOVIH SNAGA

Član 1.

Potvrđuje se Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, sa Dodatnim protokolom Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, oba sačinjena u Briselu, 19. juna 1995. godine i Narednim dodatnim protokolom Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga.

Član 2.

Tekstovi Sporazuma, Dodatnog protokola i Narednog dodatnog protokola, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glase:

Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga

Države članice Severnoatlantskog ugovora sačinjenog u Vašingtonu 4. aprila 1949. godine i države koje prihvataju poziv u Partnerstvo za mir sačinjen i potpisan od strane predsednika država, odnosno predsednika vlada država članica Organizacije Severnoatlantskog ugovora, u Briselu 10. januara 1994. godine i koje potpisuju okvirni dokument Partnerstva za mir;

Zajedno čineći države učesnice Partnerstva za mir;

Uzimajući u obzir da snage jedne države učesnice ovog sporazuma mogu biti sporazumno upućene i prihvaćene na teritoriju druge države učesnice;

Imajući na umu da će odluke o upućivanju i prihvatanju biti predmet posebnih sporazuma između zainteresovanih država učesnica;

Želeći, međutim, da definišu status tih snaga dok se one nalaze na teritoriji druge države učesnice;

Pozivajući se na sporazum država članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga sačinjenog u Londonu 19. juna 1951;

Sporazumele su se o sledećem:

Član I

Osim ako se ovim sporazumom ili nekim dodatnim Protokolom u odnosu na njegove strane ne odredi drugačije, sve države učesnice ovog sporazuma primenjivaće odredbe Sporazuma između članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga potpisanog u Londonu 19. juna 1951, u daljem tekstu: SOFA NATO, kao da su sve države učesnice ovog sporazuma članice SOFA NATO.

Član II

1. Pored oblasti na koju se primenjuje SOFA NATO, ovaj sporazum se primenjuje i na teritoriji svih država učesnica ovog sporazuma koje nisu članice SOFA NATO.

2. Za potrebe ovog sporazuma, pozivanje na SOFA NATO Severnoatlantskog ugovora odnosiće se i na teritorije navedene u stavu 1. ovoga člana, a pozivanje na Severnoatlantski ugovor uključivaće i Partnerstvo za mir.

Član III

Za potrebe primene ovog sporazuma u vezi sa pitanjima koja se odnose na učesnice koje nisu članice SOFA NATO, odredbe SOFA NATO koje uređuju podnošenje zahteva, odnosno rešavanje spornih pitanja koja se predaju u nadležnost Severnoatlantskom Savetu, zamenici predsedavajućeg Severnoatlantskog ugovora ili arbitar zahtevaće od učesnica u sporu da reše nesuglasice između sebe, bez obraćanja spoljnoj sudskoj nadležnosti .

Član IV

Ovaj sporazum se može dopuniti ili izmeniti u skladu sa međunarodnim pravom.

Član V

1. Ovaj sporazum biće otvoren za potpisivanje za svaku državu koja je, ili ugovorna strana SOFA NATO ili prihvata poziv u Partnerstvo za mir i koja potpisuje Okvirni dokument Partnerstva za mir.

2. Ovaj sporazum podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja biće deponovani u Vladi Sjedinjenih Američkih Država koja će sve države potpisnice obavestiti o svakom takvom deponovanju.

3. Za tri države potpisnice, od kojih je najmanje jedna članica SOFA NATO, a jedna je prihvatila poziv u Partnerstvo za mir i potpisala okvirni dokument Partnerstva za mir, ovaj sporazum će stupiti na snagu trideset dana nakon deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja. Za svaku sledeću državu potpisnicu on će stupiti na snagu trideset dana od dana deponovanja navedenih instrumenata.

Član VI

Ovaj sporazum može otkazati svaka učesnica ovog sporazuma upućivanjem pismenog obaveštenja o otkazivanju Vladi Sjedinjenih Američkih Država, koja će obavestiti sve države potpisnice o svakom takvom obaveštenju. Otkazivanje stupa na snagu godinu dana nakon što Vlada Sjedinjenih Američkih Država primi obaveštenje. Nakon isteka roka od godinu dana, ovaj sporazum prestaje da važi za učesnicu koja ga je otkazala, osim za rešavanje potraživanja nastalih pre datuma kojim otkaz stupa na snagu, ali i dalje ostaje na snazi za ostale učesnice.

Kao potvrdu toga, dole potpisani ovlašćeni od strane svojih vlada, potpisali su ovaj sporazum.

Sačinjeno u Briselu, 19. juna 1995. godine na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednake važnosti, u jednom originalu koji će biti deponovan u arhivi Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Vlada Sjedinjenih Američkih Država će dostaviti overene kopije Sporazuma svim državama potpisnicama.

Dodatni protokol Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga

Države učesnice u ovom dodatnom protokolu Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, u daljem tekstu Sporazum;

Uzimajući u obzir da smrtna kazna nije predviđena nacionalnim zakonodavstvom nekih učesnica Sporazuma;

Sporazumele su se o sledećem:

Član I

U onoj meri u kojoj ima jurisdikciju u skladu sa odredbama Sporazuma, svaka država učesnica ovog dodatnog protokola neće izvršavati smrtne kazne za bilo kog pripadnika snaga i njihove civilne komponente i njihova izdržavana lica iz bilo koje države učesnice ovog dodatnog protokola.

Član II

Ovaj protokol će biti otvoren za potpisivanje za svaku potpisnicu Sporazuma.

Ovaj protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja biće deponovani u Vladi Sjedinjenih Američkih Država koje će obavestiti sve države potpisnice o svakom takvom deponovanju.

Ovaj protokol stupa na snagu 30 dana nakon što instrumente ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja deponuju tri države potpisnice, od kojih je najmanje jedna članica SOFA NATO a od kojih je jedna država prihvatila poziv da pristupi Partnerstvu za mir i potpisala okvirni dokument Partnerstva za mir.

Ovaj protokol stupa na snagu za svaku državu potpisnicu na dan kada deponuje svoj instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja u Vladu Sjedinjenih Američkih Država.

Naredni dodatni protokol Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga

Uzimajući u obzir Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga i njemu pridodat Dodatni protokol, oba sačinjena u Briselu, 19. juna 1995. godine;

Uzimajući u obzir potrebu da se uspostavi i reguliše status vojnog štaba NATO i štaba osoblja na teritoriji država učesnica u Partnerstvu za mir kako bi se olakšali odnosi sa oružanim snagama pojedinačnih zemalja iz Partnerstva za mir;

Uzimajući u obzir potrebu da se obezbedi adekvatan status za osoblje oružanih snaga partnerskih država pridodato ili pridruženo vojnom štabu NATO i

Uzimajući u obzir da zbog okolnosti u određenim državama članicama NATO ili partnerskim državama, može biti poželjno da se zadovolje gore opisane potrebe putem ovog protokola;

Učesnice ovog protokola su se sporazumele o sledećem:

Član I

Za potrebe ovog protokola, izraz:

1. „Pariski protokol” označava „Protokol o statusu međunarodnih vojnih štabova uspostavljenih u skladu sa Severnoatlantskim ugovorom” sačinjen u Parizu, 28. avgusta 1952. godine.

a) „Sporazum”, gde god se izraz pojavi u Pariskom protokolu, tumačiće se kao Sporazum NATO o statusu snaga kao što se primenjuje u „Sporazumu između država članica Severnoatlantskog ugovora i drugih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga”, sačinjenom u Briselu, 19. juna 1995. godine.

b) „Snage” i „civilna komponenta”, gde god se ti izrazi pojave u Pariskom protokolu, imaju značenje definisano u članu 3. Pariskog protokola i obuhvataće i osoblje pridodato ili pridruženo vojnom štabu NATO iz drugih država učesnica Partnerstva za mir.

c) „Izdržavano lice”, gde god se izraz pojavi u Pariskom protokolu, označava supružnika pripadnika snaga ili civilne komponente kao što je definisano u stavu b. ovog člana, ili dete takvog pripadnika koje od njega ili nje zavisi.

2. „SOFA PzM”, gde god se izraz pojavi u ovom protokolu, označava „Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga” sačinjen u Briselu, 19. juna 1995. godine.

3. „NATO” označava Organizaciju severnoatlantskog ugovora.

4. „Vojni štab NATO” označava saveznički štab i druge međunarodne vojne štabove ili organizacije koje su obuhvaćene članom 1. i članom 14. Pariskog protokola.

Član II

Ne dovodeći u pitanje prava država članica NATO ili učesnica Partnerstva za mir koje nisu učesnice ovog Protokola, učesnice u ovom dokumentu će primenjivati odredbe identične onima datim u Pariskom protokolu, osim ukoliko su izmenjene ovim protokolom, po pitanju aktivnosti vojnog štaba NATO i njegovog vojnog i civilnog osoblja izvedenih na teritoriji učesnice u ovom dokumentu.

Član III

1. Pored oblasti na koje se primenjuje Pariski protokol, ovaj protokol se primenjuje na teritoriju svih država učesnica u ovom protokolu, kao što je opisano u članu II stavu 1. SOFA PzM.

2. Za potrebe ovog protokola, smatraće se da upućivanje u Pariskom protokolu na oblasti Severnoatlantskog ugovora obuhvata teritorije naznačene u stavu 1. ovog člana.

Član IV

Za potrebe primene ovog protokola u vezi sa pitanjima koja obuhvataju države partnere, odredbe Pariskog protokola koje regulišu neslaganja koja se prenose u nadležnost Severnoatlantskom savetu, tumače se na taj način da se od zainteresovanih učesnica zahteva da pregovaraju između sebe bez obraćanja bilo kom spoljnom nadležnom telu.

Član V

1. Ovaj protokol će biti otvoren za potpisivanje za svaku državu koja je potpisnica SOFA PzM.

2. Ovaj protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja će se deponovati u Vladi Sjedinjenih Američkih Država, koja će obavestiti sve države potpisnice o svakom takvom deponovanju.

3. Čim dve ili više država potpisnica deponuju svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, za te države ovaj protokol će stupiti na snagu. Za svaku drugu državu potpisnicu će stupiti na snagu na dan kada ona deponuje svoj Instrument.

Član VI

Svaka učesnica može otkazati ovaj protokol dostavljanjem pisanog obaveštenja o otkazivanju Vladi Sjedinjenih Američkih Država, koja će obavestiti sve države potpisnice o svakom takvom obaveštenju. Otkazivanje stupa na snagu godinu dana nakon što Vlada Sjedinjenih Američkih Država primi obaveštenje. Posle isteka tog perioda od godinu dana, ovaj protokol prestaje da važi za učesnicu koja ga otkazuje, osim za poravnanje nerešenih potraživanja koja su nastala pre datuma kojim otkazivanje stupa na snagu, ali će i dalje važiti za preostale učesnice.

Kao potvrdu toga, dole potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali su ovaj protokol.

Član 3.

Sporazum iz člana 1. ovog zakona, upućuje na primenu odredbi Sporazuma između strana Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga, koji je sačinjen u Londonu, 19. juna 1951. godine.

Objavljuje se Sporazum iz stava 1. ovog člana, koji u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

Sporazum između strana Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga

Strane Severnoatlantskog ugovora potpisanog u Vašingtonu 4. aprila 1949. godine,

Uzimajući u obzir da snage jedne od Strana mogu biti sporazumno upućene na službu na teritoriju druge Strane;

Imajući na umu da će odluka o njihovom slanju i uslovi pod kojima će biti poslati, ukoliko ti uslovi nisu utvrđeni ovim sporazumom, biti predmet posebnih sporazuma između zainteresovanih Strana;

Želeći, ipak, da definišu status tih snaga dok se one nalaze na teritoriji druge Strane;

Sporazumele su se o sledećem:

Član I

1. Za potrebe ovog sporazuma, podrazumeva se da izraz:

a. „Snage” znači osoblje koje pripada kopnenom, mornaričkom ili vazduhoplovnom vidu jedne ugovorne strane, dok se nalazi na teritoriji druge ugovorne strane u oblasti na koju se odnosi Severnoatlantski ugovor u vezi sa njihovim službenim dužnostima, pod uslovom da se te dve ugovorne strane mogu sporazumeti da se, za potrebe ovoga sporazuma, određene osobe, jedinice ili formacije neće smatrati sastavnim delom „snaga” ili pridodatim „snagama”;

b. „Civilna komponenta” znači civilno osoblje pridruženo snagama ugovorne strane koje je zaposleno u vidovima te ugovorne strane, a koje ne čine osobe bez državljanstva, niti državljani zemlje koja nije Strana Severnoatlantskog ugovora, niti državljani ili rezidenti države u kojoj su snage smeštene;

c. „Izdržavano lice” znači supružnika pripadnika snaga ili civilne komponente ili dete tog pripadnika koje on izdržava;

d. „Država pošiljalac” znači ugovornu stranu kojoj snage pripadaju;

e. „Država primalac” znači ugovornu stranu na čijoj se teritoriji nalaze snage ili civilna komponenta, bilo da su tu smeštene ili da su u tranzitu;

f. „Nadležni vojni organi Države pošiljaoca” znači nadležne organe Države pošiljaoca koji su njenim zakonima ovlašćeni da sprovode vojni zakon te države u odnosu na svoje snage ili civilne komponente;

g. „Severnoatlantski savet” znači Savet ustanovljen članom 9. Severnoatlantskog ugovora ili svako njegovo pomoćno telo ovlašćeno da postupa u ime Veća.

2. Ovaj sporazum će se primenjivati na nadležne organe političkih pod-odeljenja ugovornih strana, u okviru svojih teritorija na koje se ovaj sporazum odnosi ili na koje se njegova primena proširuje u skladu s članom XX, kao što se primenjuje na centralne nadležne organe tih ugovornih strana, pod uslovom da se imovina u vlasništvu političkih pod-jedinica neće smatrati imovinom u vlasništvu ugovorne strane u skladu sa značenjem člana VIII.

Član II

Dužnost snaga i njihove civilne komponente, njihovih pripadnika kao i izdržavanih lica jeste da poštuju zakone Države primaoca i da se u Državi primaocu uzdržavaju od svih aktivnosti koje nisu u duhu ovog sporazuma a posebno od svake političke aktivnosti. Takođe je dužnost Države pošiljaoca da preduzme sve neophodne mere u tom cilju.

Član III

1. Pod uslovima navedenim u stavu 2. ovoga člana i u skladu sa poštovanjem formalnosti koje je uspostavila Država primalac u vezi sa ulaskom i izlaskom snaga ili njihovih pripadnika, ti pripadnici će biti oslobođeni primene pasoških i viznih procedura i imigracijske kontrole pri ulasku ili napuštanju teritorije Države primaoca. Oni će takođe biti oslobođeni primene propisa Države primaoca o evidenciji i kontroli stranaca, ali neće moći da ostvare pravo na stalno boravište ili prebivalište na teritoriji Države primaoca.

2. Od pripadnika snaga će se zahtevati samo sledeća dokumenta. Ona se moraju po zahtevu pokazati:

a. Legitimacija izdata od strane Države pošiljaoca s imenom i prezimenom, datumom rođenja, činom i brojem (ako postoji), nazivom službe i slikom;

b. Pojedinačno ili grupno naređenje za kretanje na jeziku Države pošiljaoca i na engleskom i francuskom, koje je izdala odgovarajuća služba Države pošiljaoca ili Organizacije Severnoatlantskog ugovora i koja potvrđuje status pojedinca ili grupe kao pripadnika snaga i odobreno kretanje. Država primalac može zatražiti da naređenje za kretanje potpišu i njeni odgovarajući predstavnici.

3. Status pripadnika civilne komponente i izdržavanih lica biće jasno naznačen u njihovim pasošima.

4. Ako pripadnik snaga ili civilne komponente prekine radni odnos u Državi pošiljaocu i ne bude vraćen u domovinu, nadležni organi Države pošiljaoca odmah će obavestiti nadležne organe Države primaoca i dati im potrebne pojedinosti ako je potrebno. Na sličan način će nadležni organi Države pošiljaoca obavestiti nadležne organe Države primaoca o svakom pripadniku koji je nedopušteno odsutan više od dvadeset i jednog dana.

5. Ako je Država primalac zatražila udaljavanje pripadnika snaga ili civilne komponente sa svoje teritorije ili je izdala naređenje za proterivanje bivšeg pripadnika snaga ili civilne komponente ili izdržavanog lica pripadnika ili bivšeg pripadnika, nadležni organi Države pošiljaoca biće odgovorni za prihvat te osobe na svojoj teritoriji ili za udaljavanje te osobe iz Države primaoca. Ovaj stav će se primenjivati samo na osobe koje nisu državljani Države primaoca, a ušle su u Državu primaoca kao pripadnici snaga ili civilne komponente ili kako bi to postale, i na izdržavana lica tih lica.

Član IV

Država primalac će ili:

a. prihvatiti kao važeću, bez vozačke provere ili naknade, privremenu vozačku dozvolu, vozačku dozvolu ili privremenu vojnu vozačku dozvolu koju je pripadniku snaga ili civilne komponente izdala Država pošiljalac ili njena pod-jedinica; ili

b. izdati svoju privremenu vozačku dozvolu ili vozačku dozvolu svakom pripadniku snaga ili civilne komponente koji ima privremenu vozačku dozvolu, vozačku dozvolu ili privremenu vojnu vozačku dozvolu koju je izdala Država pošiljalac ili njena pod-jedinica, s tim što polaganje vozačkog ispita nije potrebno.

Član V

1. Pripadnici snaga će obično nositi uniformu. U skladu sa dogovorom između nadležnih organa države pošiljaoca i primaoca da se postupa drugačije, pripadnici snaga će nositi civilnu odeću pod uslovima koji važe za pripadnike snaga Države primaoca. Pripadnici redovnih jedinica ili formacija snaga će nositi uniformu pri prelasku granice.

2. Službena vozila snaga ili civilne komponente imaće uz registarske tablice i jasno označeno državno obeležje.

Član VI

Pripadnici snaga mogu posedovati i nositi oružje pod uslovom da su za to ovlašćeni na osnovu svojih naređenja. Nadležni organi Države pošiljaoca će imati razumevanja za zahteve Države primaoca po tom pitanju.

Član VII

1. U skladu sa odredbama ovog člana:

a. Vojni nadležni organi Države pošiljaoca imaće pravo da u Državi primaocu primenjuju svu krivičnu i disciplinsku nadležnost koja im je data u skladu sa zakonom Države pošiljaoca, nad svim osobama koje podležu vojnom zakonodavstvu te države;

b. Nadležni organi Države primaoca imaće jurisdikciju nad pripadnicima snaga ili civilne komponente i njihovim izdržavanim licima u slučaju prestupa počinjenih na teritoriji Države primaoca koji su kažnjivi po zakonu te države.

a. Vojni nadležni organi Države pošiljaoca imaće pravo na isključivu jurisdikciju nad osobama koje podležu vojnom zakonu te države po pitanju prestupa, uključujući prestupe koji se odnose na povredu bezbednosti, kažnjivih zakonom Države pošiljaoca, ali ne i zakonom Države primaoca;

b. Nadležni organi Države primaoca imaće pravo na isključivu jurisdikciju nad pripadnicima snaga ili civilne komponente i izdržavanim licima po pitanju prestupa, uključujući prestupe koji se odnose na bezbednost te države, koji su kažnjivi njenim zakonom, ali ne i zakonom Države pošiljaoca;

c. Za potrebe ovog stava i stava 3. ovog člana, povreda bezbednosti države uključivaće:

i. veleizdaju;

ii. sabotažu, špijunažu ili kršenje zakona koji se odnose na službene tajne te države ili tajne koje se odnose na nacionalnu odbranu te države.

3. U slučaju istovremene jurisdikciju primenjivaće se sledeća pravila:

a. Vojni nadležni organi Države pošiljaoca imaju primarno pravo na primenu jurisdikcije nad pripadnikom snaga ili civilne komponente po pitanju:

i. prestupa isključivo protiv imovine ili bezbednosti te države, odnosno prestupa isključivo protiv osoba ili imovine drugog pripadnika snaga ili civilne komponente te države ili izdržavanog lica;

ii. prestupa proisteklih iz bilo kakvog postupka ili propusta pri obavljanju službenih dužnosti.

b. U slučaju nekog drugog prestupa, nadležni organi Države primaoca imaće primarno pravo na primenu jurisdikcije.

c. Ako država koja ima primarno pravo na primenu jurisdikcije odluči da ne primeni jurisdikciju, o tome će što je pre moguće obavestiti nadležne organe druge države. Nadležni organi države koja ima primarno pravo imaće razumevanja za zahtev nadležnih organa druge države za odricanje od svog prava u slučajevima kada ta druga država smatra takvo odricanje veoma važnim.

4. Prethodne odredbe ovog člana ne podrazumevaju nikakvo pravo vojnih nadležnih organa Države pošiljoca da primenjuju jurisdikciju nad državljanima odnosno osobama koje imaju prebivalište u Državi primaocu, osim ako su oni pripadnici snaga Države pošiljaoca.

a. Nadležni organi Države pošiljaoca i Države primaoca će pomagati jedna drugoj pri hapšenju pripadnika snaga, civilne komponente ili njihovih izdržavanih lica na teritoriji Države primaoca,kao i prilikom njihove predaje nadležnim organima koji će primeniti jurisdikciju u skladu s gore navedenim odredbama.

b. Nadležni organi Države primaoca odmah će obavestiti vojne nadležne organe Države pošiljaoca o hapšenju svakog pripadnika snaga, civilne komponente, ili izdržavanog lica.

c. Pritvor optuženog pripadnika snaga ili civilne komponente nad kojim Država primalac ima jurisdikciju ostaće, ukoliko se nalazi u rukama vlasti Države pošiljaoca, i dalje na snazi u toj državi dok ga Država primalac ne optuži.

a. Nadležni organi Države primaoca i Države pošiljaoca će jedna drugoj pomagati u sprovođenju svih neophodnih istraga u vezi s prestupom, kao i u prikupljanju i pronalaženju dokaza, uključujući zaplenu, a u odgovarajućim slučajevima i predaju predmeta u vezi s prestupom. Predaja takvih predmeta, ipak, može, zavisiti od njihovog vraćanja u roku koji odrede nadležni organi koji ih predaju.

b. Nadležni organi ugovornih strana obavestiće jedna drugu o svim slučajevima u kojima postoje istovremena prava na jurisdikciju.

a. Nadležni organi Države pošiljaoca neće izvršavati smrtnu kaznu u Državi primaocu ako zakonodavstvo Države primaoca ne predviđa takvu kaznu za slične slučajeve.

b. Nadležni organi Države primaoca imaće razumevanja za molbe nadležnih organa Države pošiljaoca za pomoć u izvršavanju zatvorske kazne koju su izrekli nadležni organi Države pošiljaoca, u skladu s odredbama ovoga člana, na teritoriji Države primaoca.

8. Ako su optuženom sudili nadležni organi jedne ugovorne strane, u skladu s odredbama ovoga člana, i on je oslobođen, odnosno osuđen pa je na odsluženju kazne ili je odslužio kaznu, ili je pomilovan, nadležni organi druge ugovorne strane mu ne mogu, na istoj teritoriji, ponovo suditi za isti prestup. Međutim, odredbe ovog stava ne sprečavaju vojne nadležne organe Države pošiljaoca da sude pripadniku svojih snaga za svako kršenje disciplinskih pravila koje proistekne iz postupaka ili propusta koji predstavljaju prestup zbog kojeg su mu već sudili nadležni organi druge ugovorne stranke.

9. Kada god se pripadnik snaga, civilne komponente ili izdržavano lice krivično goni pod jurisdikcijom Države pošiljaoca, imaće pravo:

a. na neodložno i brzo suđenje;

b. da bude obavešten, pre suđenja, o tačnoj optužbi odnosno optužbama koje mu se stavljaju na teret;

c. da se suoči sa svedocima koji svedoče protiv njega;

d. na obavezan postupak za pozivanje svedoka u njegovu korist, ako su oni pod jurisdikcijom Države primaoca;

e. na pravne zastupnike po sopstvenom izboru za njegovu odbranu, odnosno na besplatno pravno zastupanje u skladu sa uslovima koji su u to vreme na snazi u Državi primaocu;

f. na usluge stručnog prevodioca, ako to smatra potrebnim, i

g. na komunikaciju s predstavnikom Vlade Države pošiljaoca i, kada pravila suda to dopuštaju, da takav predstavnik bude prisutan na njegovom suđenju.

10.

a. Kao rezultat sporazuma sa Državom primaocem, redovne vojne jedinice i formacije snaga imaće pravo da održavaju red u svim vojnim bazama, objektima ili drugim prostorijama u kojima su smeštene. Vojna policija tih snaga može preduzimati odgovarajuće mere kako bi osigurala održavanje reda i bezbednosti u takvim objektima.

b. Izvan tih objekata, vojna policija će delovati samo u dogovoru s nadležnim organima Države primaoca ili zajedno sa njima, i ako je takvo delovanje neophodno za održavanje discipline i reda među pripadnicima snaga.

11. Svaka ugovorna strana će, ako to smatra potrebnim za osiguravanje odgovarajuće bezbednosti i zaštite objekata, opreme, imovine, arhive i službenih dokumenata druge ugovorne strane na svojoj teritoriji, pribeći takvom zakonu i kazni za osobe koje prekrše zakone donete u tu svrhu.

Član VIII

1. Svaka ugovorna strana se odriče svih odštetnih zahteva od bilo koje druge ugovorne strane za štetu na imovini u njenom vlasništvu i koju koristi njen kopneni, mornarički i vazduhoplovni vid, ako je:

i. štetu prouzrokovao pripadnik ili lice zaposleno u oružanim snagama druge ugovorne strane tokom vršenja svojih dužnosti vezanih za operacije Severnoatlantskog ugovora; ili

ii. šteta proistekla iz upotrebe bilo kog vozila, plovila ili vazduhoplova u vlasništvu druge ugovorne strane i koje su koristile njene oružane snage, pod uslovom da je ili vozilo, plovilo ili vazduhoplov koji je prouzrokovao štetu bilo upotrebljeno u vezi sa operacijom Severnoatlantskog ugovora, ili da je šteta prouzrokovana na imovini zbog upotrebe u tu svrhu.

Svaka ugovorna strana se odriče odštetnih zahteva od bilo koje druge ugovorne strane za spašavanje na moru, pod uslovom da je spašeno plovilo ili teret u vlasništvu ugovorne strane i u upotrebi u njenim oružanim snagama u vezi s operacijama Severnoatlantskog ugovora.

a. U slučaju da je šteta prouzrokovana ili nastala kao što je opisano u stavu 1. na drugoj imovini u vlasništvu ugovorne strane a koja se nalazi na njenoj teritoriji, arbitar, izabran u skladu s odredbama podstava b. ovoga stava, utvrdiće odgovornost bilo koje druge ugovorne strane i proceniti visinu iznosa štete, osim ako se zainteresovane ugovorne strane ne dogovore drugačije. Arbitar će takođe odlučiti i o mogućim protiv zahtevima proisteklim iz istog incidenta;

b. Arbitar naveden u podstavu a. biće izabran na osnovu sporazuma zainteresovanih ugovornih strana iz redova državljana Države primaoca koji zauzimaju ili su bili na visokoj sudskoj dužnosti. Ukoliko zainteresovane ugovorne strane ne mogu u roku od dva meseca postići dogovor o izboru arbitra, obe strane mogu uputiti zahtev predsedavajućem predstavniku u Severnoatlantskom savetu da odabere osobu sa gore navedenim kvalifikacijama;

c. Svaka odluka koju arbitar donese je obavezujuća i konačna za ugovorne strane;

d. Iznos naknade troškova koji odredi arbitar raspodeliće se u skladu s odredbama iz stava 5. e. (i), (ii) i (iii) ovoga člana;

e. Visina naknade za rad arbitra odrediće se dogovorom između zainteresovanih ugovornih strana, i one će ih, zajedno sa neophodnim troškovima nastalim u vezi sa izvršavanjem obaveza arbitra, isplatiti u jednakim delovima;

f. Međutim, svaka ugovorna strana se odriče svojih odštetnih zahteva u svakom slučaju kada je iznos štete niži od:

Belgija: 70.000 belgijskih franaka	Luksemburg: 70.000 luksemburških franaka
Kanada: 1.460 kanadskih dolara	Holandija: 5.320 florina
Danska: 9.670 danskih kruna	Norveška: 10.000 norveških kruna
Francuska: 490.000 franaka	Portugal: 40.250 eskuda
Island: 22.800 islandskih kruna	Velika Britanija: 500 funti
Italija: 850.000 lira	Sjedinjene Države:1.400 američkih dolara

Svaka druga ugovorna strana čija je imovina oštećena u istom incidentu će se takođe odreći svojih odštetnih zahteva do visine gore navedenih iznosa. U slučaju značajnih varijacija deviznog kursa navedenih valuta, ugovorne strane će se sporazumeti o odgovarajućem prilagođavanju tih iznosa.

3. Za potrebe st. 1. i 2. ovoga člana izraz „u vlasništvu ugovorne strane” u slučaju plovila obuhvata plovila iznajmljena toj ugovornoj strani po principu „goli brod” ili plovila koja je ugovorna strana rekvirirala pod uslovima za iznajmljivanje plovila po principu „goli brod” ili koje ona zapleni (osim ako rizik gubitka ili odgovornost ne snosi lice koje nije ugovorna strana).

4. Svaka ugovorna strana se odriče svih odštetnih zahteva od druge ugovorne strane usled povrede ili smrti pripadnika njenih oružanih snaga do koje je došlo dok je taj pripadnik vršio svoje službene dužnosti.

5. Potraživanja (osim ugovornih potraživanja i onih na koje se primenjuju st. 6. i 7. ovog člana) koja proisteknu iz postupaka ili propusta pripadnika snaga ili civilne komponente počinjenih tokom vršenja službenih dužnosti ili iz nekog drugog postupka, propusta ili događaja za koje su snage ili civilna komponenta pravno odgovorni i koji su, na teritoriji Države primaoca, prouzrokovali štetu trećoj strani koja nije ugovorna strana, rešavaće Država primalac u skladu sa sledećim odredbama:

a. Potraživanja će se evidentirati, razmotriti i rešiti ili će se o njima presuditi u skladu sa zakonima i propisima Države primaoca, na isti način kao i potraživanja koja proističu iz aktivnosti njenih oružanih snaga.

b. Država primalac može rešiti svako takvo potraživanje i izvršiti plaćanje iznosa koji je dogovoren ili dosuđen u svojoj valuti.

c. Takva isplata, bilo da je u skladu sa nagodbom ili presudom nadležnog suda Države primaoca, ili konačnom odlukom takvog nadležnog suda kojom se odbija zahtev za isplatu, biće obavezujuća i konačna za ugovorne strane.

d. Država primalac će o svakom isplaćenom potraživanju obavestiti zainteresovane Države pošiljaoce zajedno sa svim pojedinostima i predloženom raspodelom u skladu s dole datim podstavom e.(i), (ii) i (iii). U slučaju da Država pošiljalac ne odgovori u roku od dva meseca, predlog raspodele će se smatrati prihvaćenim.

e. Ugovorene strane će podeliti troškove nastale usled izmirenja potraživanja u skladu sa prethodnim podstavovima i stavom 2. ovoga člana, na sledeći način:

i. Kada je utvrđena odgovornost samo jedne Države pošiljaoca, dodeljeni odnosno dosuđeni iznos će se podeliti u srazmeri 25% koji se potražuju od Države primaoca i 75% koji se potražuju od Države pošiljaoca.

ii. Kada je za štetu utvrđena odgovornost više država, dodeljeni odnosno dosuđeni iznos će se podeliti na jednake delove: međutim, ako Država primalac nije jedna od odgovornih država, njen udeo će biti polovina iznosa koji daje pojedinačna Država pošiljalac.

iii. Kada štetu počine oružane snage ugovornih strana a nije moguće utvrditi isključivu odgovornost jedne ili više oružanih snaga, dodeljeni odnosno dosuđeni iznos će se podeliti na jednake delove između ugovornih strana koje su učestvovale u incidentu; međutim, ako Država primalac nije jedna od država čije su oružane snage prouzrokovale štetu, njen udeo će biti polovina iznosa koji daje pojedinačna Država pošiljalac.

iv. Svakih pola godine Država primalac će poslati svim Državama pošiljaocima, uključenim u postupak naknade štete, izveštaj o iznosima koje je Država primalac uplatila u toku šestomesečnog perioda za svaku naknadu štete za koju je prihvaćen predlog raspodele na bazi procenata kao i zahtev za naknadu troškova. Takva naknada troškova će se izvršiti u najkraćem mogućem roku u valuti Države primaoca.

f. U slučaju gde bi primena odredbi iz podstava b. i e. ovoga stava prouzrokovala ozbiljne poteškoće ugovornoj strani, ona može zatražiti od Severnoatlantskog saveta da utvrdi drugačije rešenje.

g Protiv pripadnika snaga ili civilne komponente neće se voditi nikakav postupak za sprovođenje presude u Državi primaocu donete u predmetima vezanim za vršenje njegovih službenih dužnosti.

h. Osim u meri u kojoj se podstav e. ovog stava primenjuje na potraživanja navedena u stavu 2. ovog člana, odredbe ovog stava se neće primenjivati na potraživanja koja proističu ili su u vezi sa navigacijom ili upravljanjem brodom ili ukrcavanjem, prevozom ili iskrcavanjem tereta osim na ona potraživanja u slučaju smrti ili telesnih povreda na koje se stav 4. ovog člana ne primenjuje.

6. Potraživanja od pripadnika snaga ili civilne komponente proistekla iz deliktnih radnji ili propusta počinjenih u Državi primaocu, a koji nisu u vezi sa vršenjem službenih dužnosti, rešavaće se na sledeći način:

a. Nadležni organi Države primaoca će razmotriti zahtev i proceniti visinu naknade potražiocu na pravedan i nepristrastan način, uzimajući u obzir sve okolnosti predmeta, uključujući i ponašanje oštećenog, i pripremiće izveštaj o predmetu.

b. Izveštaj će se dostaviti nadležnim organima Države pošiljaoca, koja će bez odlaganja odlučiti da li će ponuditi isplatu ex gratia i ako hoće, u kom iznosu.

c. Ako isplata ex gratiabude ponuđena a potražilac je prihvati u iznosu koji u potpunosti zadovoljava njegovo potraživanje, nadležni organi Države pošiljaoca će izvršiti isplatu i obavestiti nadležne organe Države primaoca o svojoj odluci i visini isplaćenog iznosa.

d. Ni jedna odredba ovoga stava neće uticati na nadležnost sudova Države primaoca da razmotri mere protiv pripadnika snaga ili civilne komponente osim ako i dok se ne izvrši isplata koja u potpunosti zadovoljava potraživanje.

7. Potraživanja koja proističu iz neovlašćene upotrebe svakog vozila oružanih snaga Države pošiljaoca, rešavaće se u skladu sa stavom 6. ovoga člana, osim u slučaju da postoji pravna odgovornost snaga ili civilne komponente.

8. U slučaju nesporazuma oko pitanja da li je deliktna radnja ili propust pripadnika snaga ili civilne komponente učinjen prilikom obavljanja službenih dužnosti, ili je upotreba nekog vozila oružanih snaga Države pošiljaoca bila neovlašćena, pitanje će biti dostavljeno posebnom arbitru imenovanom u skladu sa stavom 2. b. ovoga člana, čija će odluka biti konačna i obavezujuća.

9. Država pošiljalac neće zahtevati imunitet od jurisdikcije sudova Države primaoca za pripadnike njenih snaga ili civilne komponente u pitanjima u kojima postoji jurisdikcija civilnih sudova Države primaoca, osim u slučajevima na koje se primenjuje odredba stava 5. g. ovoga člana.

10. Nadležni organi Države pošiljaoca i Države primaoca će sarađivati prilikom prikupljanja dokaza za pravično saslušanje i rešavanje potraživanja u vezi sa slučajevima koji se tiču ugovornih strana.

Član IX

1. Pripadnici snaga ili civilne komponente i njihova izdržavana lica mogu kupovati lokalnu robu potrebnu za njihovu potrošnju i koristiti potrebne usluge pod istim uslovima koji važe za državljane Države primaoca.

2. Roba iz lokalnih izvora za snabdevanje snaga ili civilne komponente obično će se nabavljati preko nadležnih organa koji nabavljaju takvu robu za oružane snage Države primaoca. Da bi se izbegao negativan efekat takve nabavke na ekonomiju Države primaoca, nadležni organi te države će naznačiti, ako to bude potrebno, svaki proizvod čija bi nabavka mogla biti ograničena ili zabranjena.

3. U skladu sa sporazumima koji su već na snazi, odnosno onima koji bi mogli biti sklopljeni između ovlašćenih predstavnika Države pošiljaoca i primaoca, nadležni organi Države primaoca će preuzeti isključivu odgovornost za sklapanje odgovarajućih aranžmana kojima bi se snagama ili civilnoj komponenti obezbedile potrebne zgrade i zemljište, kao i prateći objekti i usluge. Ti sporazumi i aranžmani će biti, koliko je god to moguće, u skladu s propisima kojima se uređuje zbrinjavanje i smeštaj takvog osoblja Države primaoca. U nedostatku posebnog ugovora kojim se nalaže drugačije, prava i obaveze proistekle iz zauzimanja ili korišćenja zgrada, zemljišta, objekata ili usluga utvrđivaće se u skladu sa zakonima Države primaoca.

4. Potreba snaga ili civilne komponente za lokalnom civilnom radnom snagom biće zadovoljena na isti način kao i slični zahtevi Države primaoca i uz pomoć nadležnih organa Države primaoca kroz razmene radnika. Uslovi zaposlenja i rada, a posebno plate, dodaci na platu i uslovi za zaštitu radnika biće definisani zakonima Države primaoca. Civili zaposleni pri snagama ili civilnoj komponenti ni u kom slučaju se neće smatrati pripadnicima tih snaga niti civilne komponente.

5. Kada, na mestu gde su smešteni, snage ili civilna komponenta nemaju odgovarajuće zdravstvene ili stomatološke kapacitete, njihovi pripadnici i njihova izdržavana lica mogu dobiti medicinsku i stomatološku negu, uključujući i bolničko lečenje, pod istim uslovima kao i takvo osoblje Države primaoca.

6. Država primalac će u najvećoj meri udovoljiti zahtevima pripadnika snaga ili civilne komponente za korišćenje posebnih pogodnosti za putovanja i povlastica po pitanju cena. Te pogodnosti i povlastice će biti predmet posebnih dogovora između Vlada uključenih država.

7. U zavisnosti od opštih ili posebnih finansijskih sporazuma između ugovornih strana, nadležni organi snaga će plaćati bez odlaganja, u domaćoj valuti robu, smeštaj i usluge obezbeđene u skladu sa st. 2, 3. i 4. i, ako je potrebno, 5. i 6. ovoga člana.

8. Ni jedne od snaga niti civilnih komponenti niti njihovi pripadnici, kao ni njihova izdržavana lica neće zbog ovog člana biti izuzeti od plaćanja poreza ili obaveza koje se odnose na nabavke i usluge koje se naplaćuju u skladu s finansijskim propisima Države primaoca.

Član X

1. Ako obaveza plaćanja poreza u Državi primaocu zavisi od boravišta ili prebivališta, periodi u kojim se pripadnik snaga ili civilne komponente nalazi na teritoriji te Države primaoca isključivo kao član tih snaga ili civilne komponente, neće se, u svrhu takvog oporezivanja, smatrati periodom prebivališta odnosno promenom prebivališta ili boravišta. Pripadnici snaga ili civilne komponente će, u Državi primaocu, biti izuzeti od plaćanja poreza na platu i ostala primanja koja im kao pripadnicima tih snaga daje Država pošiljalac, kao od poreza na pokretnosti koje se nalaze u Državi primaocu isključivo zbog privremenog boravka pripadnika.

2. Ni jedna odredba ovog člana neće sprečiti oporezivanje pripadnika snaga ili civilne komponente po pitanju svake profitabilne delatnosti, osim njegovog zaposlenja kao pripadnika, u koju se može uključiti u Državi primaocu i, osim u vezi sa njegovom platom, ostalim primanjima i pokretnostima iz stava 1, ni jedna odredba ovoga člana neće sprečiti plaćanje poreza na koje je svaki pripadnik obavezan prema zakonu te Države, čak i ako se smatra da ima prebivalište ili boravište izvan njene teritorije.

3. Ni jedna odredba ovoga člana neće se primenjivati na „carine” definisane u članu XI stavu 12.

4. Za potrebe ovog člana izraz „pripadnik snaga” neće obuhvatati lica koja su državljani Države primaoca.

Član XI

1. Osim ako ovim sporazumom nije izričito drugačije propisano, pripadnici snaga ili civilne komponente kao i njihova izdržavana lica podležu zakonima i propisima koje sprovode carinski organi Države primaoca. Konkretno, carinski organi Države primaoca imaju pravo, u okviru opštih pravila utvrđenih zakonima i propisima Države primaoca, da pretresaju pripadnike snaga ili civilne komponente i njihova izdržavana lica, da pregledaju njihov prtljag i vozila, i da zaplene predmete u skladu sa tim zakonima i propisima.

a. Privremeni uvoz i ponovni izvoz službenih vozila snaga ili civilne komponente kojima oni raspolažu biće odobren bez obaveze plaćanja carine po davanju na uvid dozvole za privremeni uvoz vozila u obliku prikazanom u apendiksu ovog sporazuma;

b. Privremeni uvoz vozila snaga i civilne komponente bez prava raspolaganja rukovodiće se stavom 4. ovoga člana, a na ponovni izvoz će se primenjivati stav 8;

c. Službena vozila snaga ili civilne komponente biće izuzeta od plaćanja poreza za upotrebu vozila na putevima.

3. Zvanično zapečaćeni službeni dokumenti ne podležu carinskoj kontroli. Kada kuriri, bez obzira na njihov status, nose takve dokumente, moraju posedovati lični nalog za prenos izdat u skladu sa stavom 2. b. člana III. U nalogu za prenos biće naznačen broj pošiljki i potvrda da one sadrže samo službene dokumente.

4. Snage mogu bez plaćanja carinskih dažbina uvesti opremu i razumnu količinu zaliha, namirnica i druge robe za isključivu upotrebu snaga i, u slučajevima kada Država primalac to dopusti, za potrebe civilne komponente i izdržavanih lica. Za bescarinski uvoz potrebno je položiti sertifikat u kancelariji carine na mestu ulaska u državu, zajedno sa dogovorenom carinskom dokumentacijom u obliku koji dogovore Država primalac i Država pošiljalac, s potpisom osobe koju Države pošiljalac ovlasti u tu svrhu. Podaci o osobi ovlašćenoj da potpiše sertifikat kao i uzorci potpisa i pečata koji će se koristiti biće dostavljeni carinskoj upravi Države primaoca.

5. Pripadnik snaga ili civilne komponente može, prilikom prvog dolaska radi preuzimanja dužnosti u Državi primaocu ili prilikom prvog dolaska izdržavanog lica koje će mu se pridružiti, tokom trajanja te dužnosti, uvesti svoju imovinu i nameštaj bez plaćanja carine.

6. Pripadnici snaga ili civilne komponente mogu bez plaćanja carine privremeno uvesti vlastita motorna vozila za ličnu upotrebu ili upotrebu svojih izdržavanih lica. Ovim članom se ne propisuje obaveza plaćanja taksi za upotrebu puteva za privatna vozila.

7. Svaki uvoz od strane nadležnih organa snaga koji nije isključivo za potrebe snaga ili civilne komponente, kao i uvoz, osim onog navedenog u stavu 5. i 6. ovog člana, koji izvrše pripadnici snaga ili civilne komponente neće, ni iz kog razloga, uživati pravo na izuzeće od plaćanja carine ili drugih uslova.

8. Roba koja je u skladu sa stavovima 2. b, 4, 5. ili 6. uvezena bez plaćanja carine:

a. može se ponovno izvoziti bez plaćanja carine, pod uslovom da se kancelariji carine ako je roba uvezena u skladu sa stavom 4, priloži sertifikat izdat u skladu s tim stavom; međutim, organi carine mogu potvrditi da je roba koja se ponovno izvozi istovetna onoj opisanoj u sertifikatu, ako ona postoji, i da je uvezena pod uslovima utvrđenim u stavovima 2. b, 4, 5. ili 6;

b. ne sme se prodavati ni pokloniti u Državi primaocu; međutim, u određenim slučajevima to može biti odobreno, pod uslovima koje odrede nadležni organi Države primaoca (npr. plaćanje carina i poreza u skladu sa zahtevima kontrole trgovine i razmene).

9. Roba kupljena u Državi primaocu se može iz nje izvoziti isključivo u skladu sa propisima koji su na snazi u Državi primaocu.

10. Carinski organi će odobriti redovnim jedinicama i formacijama posebne aranžmane za prelazak granice, pod uslovom da o tome budu blagovremeno obavešteni.

11. Država primalac će uspostaviti posebne aranžmane kako bi gorivo, ulje i maziva za potrebe službenih vozila, vazduhoplova i plovila snaga ili civilne komponente mogli biti isporučeni bez plaćanja carinskih dažbina i poreza.

12. U stavovima 1–10. ovoga člana: „carina” označava carinske dažbine i sve druge dažbine i poreze koji se plaćaju pri uvozu i izvozu, osim nameta i poreza koji se isključivo odnose na plaćanje pruženih usluga;

„uvoz” označava iznošenje robe iz carinskih skladišta ili stalnog carinskog nadzora, pod uslovom da roba nije uzgajana, proizvedena ili izrađena u Državi primaocu.

13.Odredbe ovoga člana će se primenjivati na robu ne samo prilikom uvoza ili izvoza iz Države primaoca, već i kada je ona u tranzitu kroz teritoriju ugovorne strane, i za tu svrhu naziv „Država primalac” u ovom članu obuhvata i svaku ugovornu stranu kroz čiju teritoriju roba prolazi u tranzitu.

Član XII

1. Carinski ili finansijski nadležni organi Države primaoca mogu, kao uslov za odobrenje bilo kog carinskog ili finansijskog izuzeća ili povlastice predviđenih ovim sporazumom, zatražiti da se ispune uslovi koje smatraju neophodnim za sprečavanje zloupotrebe.

2. Ti nadležni organi mogu odbiti svako izuzeće predviđeno ovim sporazumom po pitanju uvoza u Državu primaoca proizvoda koji su uzgajani, proizvedeni ili izrađeni u toj državi, a koji su iz nje izvezeni bez plaćanja ili na osnovu povraćaja poreza ili dažbina kojima inače podleže svaki osim takvog izvoza. Roba izneta iz carinskih skladišta smatraće se uvezenom ako se smatrala izvezenom zbog razloga njenog čuvanja u skladištu.

Član XIII

1. U cilju sprečavanja kršenja odredbi carinskih i finansijskih zakona, nadležni organi Države primaoca i Države pošiljaoca će pomagati jedna drugoj prilikom vođenja istrage i prikupljanja dokaza.

2. Nadležni organi snaga će pružiti svu moguću pomoć kako bi se osiguralo da svi predmeti koji podležu zapleni od strane ili u ime carinskih ili finansijskih nadležnih organa Države primaoca budu predati organima.

3. Nadležni organi snaga će pružiti svu moguću pomoć kako bi se osiguralo plaćanje carina, poreza i kazni koje pripadnici snaga, civilne komponente odnosno njihova izdržavana lica članovi treba da plate.

4. Službena vozila i predmeti u vlasništvu snaga ili civilne komponente, a ne u vlasništvu pripadnika takvih snaga ili civilne komponente, koje zaplene nadležni organi Države primaoca zbog povrede njenih carinskih ili finansijskih zakona ili propisa biće predati odgovarajućim nadležnim organima tih snaga.

Član XIV

1. Na snage, civilnu komponentu i njihove pripadnike, kao i na njihova izdržavana lica, primenjivaće se devizni propisi Države pošiljaoca kao i propisi Države primaoca.

2. Nadležni organi za devizne propise Države pošiljaoca i Države primaoca mogu doneti posebne propise koji će se primenjivati na snage ili civilnu komponentu ili njihove pripadnike kao i na njihova izdržavana lica.

Član XV

1. U skladu sa stavom 2. ovog člana, ovaj sporazum će ostati na snazi u slučaju neprijateljstava na koja se primenjuje Severnoatlantski ugovor, osim što se odredbe za rešavanje potraživanja iz stavova 2. i 5. člana VIII neće primenjivati na ratnu štetu, i što će odredbe sporazuma, a posebno članova III i VII, odmah razmotriti i preispitati uključene ugovorne strane koje se mogu sporazumeti o željenim izmenama koje se odnose na primenu odredbi Sporazuma.

2. U slučaju takvih neprijateljstava svaka od ugovornih strana ima pravo, ako u roku od 60 dana o tome obavesti druge ugovorne strane, da suspenduje primenu bilo koje odredbe ovoga sporazuma koje se na nju odnose. U slučaju korišćenja ovog prava, ugovorne strane će se odmah konsultovati u cilju dogovora o izradi odgovarajućih odredbi koje će zameniti suspendovane odredbe.

Član XVI

Svi sporovi između ugovornih strana u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog sporazuma rešavaće se pregovorima i bez obraćanja spoljnim sudskim organima. Osim ako to odredbom ovog sporazuma nije izričito drugačije propisano, sporovi koji se ne mogu rešiti direktnim pregovorima, proslediće se Severnoatlantskom savetu.

Član XVII

Svaka ugovorna strana može u svako doba tražiti izmenu bilo kog člana ovog sporazuma. Zahtev se upućuje Severnoatlantskom savetu.

Član XVIII

1. Ovaj sporazum će biti ratifikovan a instrumenti ratifikacije će biti deponovani u najkraćem mogućem roku pri Vladi Sjedinjenih Američkih Država, koja će sve države potpisnice obavestiti o datumu deponovanja.

2. Za četiri države potpisnice ovaj sporazum stupa na snagu trideset dana pošto deponuju svoje instrumente ratifikacije. Za svaku sledeću državu potpisnicu Sporazum stupa na snagu trideset dana od dana deponovanja svog instrumenta ratifikacije.

3. Nakon stupanja na snagu ovaj sporazum će, u zavisnosti od odobrenja Severnoatlantskog saveta i uslova koje Savet može postaviti, biti otvoren za pristupanje svakoj državi koja pristupi Severnoatlantskom ugovoru. Pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenata pristupanja pri Vladi Sjedinjenih Američkih Država, koja će o datumu deponovanja obavestiti svaku državu potpisnicu i državu koja mu je pristupila. Za državu za koju je izvršeno deponovanje instrumenta pristupanja, Sporazum stupa na snagu trideset dana od dana deponovanja tog instrumenta.

Član XIX

1. Ovaj sporazum može otkazati svaka ugovorna strana po isteku roka od četiri godine od dana kada Sporazum stupi na snagu.

2. Otkaz ovoga sporazuma od strane ugovorne strane će biti izvršen pisanim obaveštenjem koje će ugovorna strana uputiti Vladi Sjedinjenih Američkih Država, koja će obavestiti ostale ugovorne strane o svakom takvom obaveštenju i datumu prijema.

3. Otkaz stupa na snagu godinu dana pošto Vlada Sjedinjenih Američkih Država primi obaveštenje. Po isteku roka od godinu dana Sporazum prestaje da važi za ugovornu stranu koja ga je otkazala, ali i dalje ostaje na snazi za ostale ugovorne strane.

Član XX

1. U zavisnosti od odredbi st. 2. i 3. ovog člana, ovaj sporazum će se primenjivati samo na matičnoj državnoj teritoriji ugovorne strane.

2. Međutim, svaka država može u trenutku deponovanja instrumenta ratifikacije ili pristupanja, odnosno naknadno, izjaviti putem obaveštenja Vladi Sjedinjenih Američkih Država da će se ovaj sporazum proširiti (u skladu sa, ukoliko država koja daje izjavu smatra to neophodnim, zaključivanjem posebnih sporazuma između te države i svake od Država pošiljalaca na koje se sporazum odnosi) na sve ili neke od teritorija za čije je međunarodne odnose odgovorna na području Severnoatlantskog ugovora. Ovaj sporazum će se proširiti na navedenu teritoriju ili teritorije trideset dana nakon što Vlada Sjedinjenih Američkih Država primi obaveštenje ili trideset dana od dana zaključenja posebnog sporazuma, ako je to potrebno, odnosno od dana stupanja na snagu u skladu s članom XVIII, zavisno od toga koji je datum kasniji.

3. Država koja je dala izjavu, u skladu sa stavom 2. ovoga člana, o proširenju ovog sporazuma na bilo koje područje za čije je međunarodne odnose odgovorna, može otkazati Sporazum za to područje prema odredbama člana XIX.

Potvrđujući gore navedeno, dole potpisani opunomoćenici potpisali su ovaj sporazum.

Sačinjeno u Londonu, 19. juna 1951. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednake važnosti, u jednom originalnom primerku koji će biti deponovan u arhivi Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Vlada Sjedinjenih Američkih Država će dostaviti overene kopije Sporazuma svim državama potpisnicama i onima koje mu pristupaju.

Član 4.

Naredni dodatni protokol iz člana 1. ovog zakona, upućuje na primenu Protokola o statusu međunarodnih vojnih štabova uspostavljenih u skladu sa Severnoatlantskim ugovorom, koji je sačinjen u Parizu, 28. avgusta 1952. godine.

Objavljuje se Protokol iz stava 1. ovog člana, koji u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

Protokol o statusu međunarodnih vojnih štabova uspostavljenih u skladu sa Severnoatlantskim ugovorom

Države članice Severnoatlantskog ugovora potpisanog u Vašingtonu 4. aprila 1949. godine,

Uzimajući u obzir da međunarodni vojni štabovi mogu biti uspostavljeni na njihovim teritorijama, na osnovu posebnog aranžmana i u skladu sa Severnoatlantskim ugovorom, i

U želji da definišu status takvih štabova i njihovog osoblja u okviru oblasti primene Severnoatlantskog ugovora,

Saglasili su se sa ovim protokolom Sporazuma potpisanog u Londonu 19. juna 1951. godine u vezi sa statusom njihovih snaga.

Član I

U ovom protokolu izraz

a. „Sporazum” znači Sporazum potpisan u Londonu 19. juna 1951. godine od strane država članica Severnoatlantskog ugovora u vezi sa statusom njihovih snaga;

b. „Vrhovni štab” znači Vrhovni štab savezničkih snaga u Evropi, Štab vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Atlantik i svaki ekvivalentni međunarodni vojni štab uspostavljen u skladu sa Severnoatlantskim ugovorom;

v. „Štab savezničkih snaga” znači vrhovni štab i svaki međunarodni vojni štab uspostavljen u skladu sa Severnoatlantskim ugovorom koji je direktno podređen Vrhovnom štabu;

g. „Severnoatlantski savet” znači Savet uspostavljen na osnovu člana IX Severnoatlantskog ugovora ili neko od njegovih pomoćnih tela ovlašćeno da deluje u njegovo ime.

Član II

Na osnovu sledećih odredbi ovog protokola, Sporazum će se primenjivati na Štab savezničkih snaga na teritoriji države članice ovog protokola u oblasti primene Severnoatlantskog ugovora, kao i na vojno i civilno osoblje tog štaba i njihova izdržavana lica obuhvaćena definicijom u članu III, stav 1, podstavovi a, b. i v. ovog protokola, kada se takvo osoblje nalazi na toj teritoriji zbog vršenja njihovih zvaničnih dužnosti ili, u slučaju izdržavanih lica, zbog vršenja zvaničnih dužnosti njihovih supružnika odnosno roditelja.

Član III

1. Za potrebe primene Sporazuma na Štab savezničkih snaga, izrazi „snage”, „civilna komponenta” i „izdržavano lice”, gde god da se pojave u Sporazumu imaće značenje definisano u nastavku teksta:

a. „snage” označava osoblje privremeno pridodato Štabu savezničkih snaga koje pripada kopnenom, pomorskom i vazduhoplovnom vidu oružanih snaga svake države članice Severnoatlantskog ugovora;

b. „civilna komponenta” označava civilno osoblje koje ne čine osobe bez državljanstva, niti državljani zemlje koja nije država članica Severnoatlantskog ugovora, niti državljani ili rezidenti države primaoca, i koji su (i) pridruženi Štabu savezničkih snaga a zaposleni su u vidovima te države članice Severnoatlantskog ugovora ili (ii) takve kategorije civilnog osoblja koje je zaposleno u Štabu savezničkih snaga u skladu sa odlukom Severnoatlantskog saveta;

v. „Izdržavano lice” označava supružnika pripadnika snaga ili civilne komponente, kao što je definisano u podstavovima a. i b. ovog protokola, ili dete takvog pripadnika koje on izdržava.

2. Štab savezničkih snaga će se smatrati snagama za potrebe člana II, člana V stav 2, člana VII stava 10, člana IX stavovi 2, 3, 4, 7 i 8 i člana XIII Sporazuma.

Član IV

Prava i obaveze koje Sporazum garantuje ili nameće državi pošiljaocu ili njenim nadležnim organima u pogledu njihovih snaga ili njihove civilne komponente odnosno izdržavanih lica će, u odnosu na Štab savezničkih snaga i njegovo osoblje i njihova izdržavana lica, na koja se Sporazum primenjuje u skladu sa članom II ovog protokola, biti data ili pridodata Vrhovnom štabu ili njegovim nadležnim organima, osim što:

a. će pravo na krivičnu i disciplinsku jurisdikciju koje je na osnovu člana VII Sporazuma dato vojnim organima Strane pošiljaoca, biti dato vojnim organima države, ukoliko ih ima, čijem vojnom zakonu podleže dotična osoba;

b. će obaveze nametnute državi pošiljaocu ili njenim organima prema članu II, članu III stav 4, članu VII stavovi 5a. i 6a, članu VIII stavovi 9. i 10, i članu XIII Sporazuma, biti pridodate i Štabu savezničkih snaga i svakoj državi čije oružane snage ili čiji pripadnik odnosno zaposleni u oružanim snagama ili izdržavano lice takvog pripadnika ili zaposlenog su u pitanju;

v. za potrebe člana III stavovi 2a. i 5. i člana XIV Sporazuma, država pošiljalac će biti, u slučaju pripadnika snaga i njihovih izdržavanih lica, država čijim oružanim snagama pripadnik pripada ili, u slučaju pripadnika civilne komponente i njihovih izdržavanih lica, država, ukoliko postoji, u čijim je oružanim snagama pripadnik zaposlen;

g. obaveze nametnute državi pošiljaocu na osnovu člana VIII st. 6. i 7. Sporazuma, pridodaće se državi čijim oružanim snagama osoba pripada a čiji je postupak ili propust prouzrokovao potraživanja ili, u slučaju pripadnika civilne komponente, državi u čijim je oružanim snagama to lice zaposleno ili, ukoliko takva država ne postoji, Štabu savezničkih snaga čiji je dotična osoba pripadnik.

I država, ukoliko postoji, kojoj se prema ovom protokolu pridodaju obaveze i dotični Štab savezničkih snaga, imaće prava države pošiljaoca koja se odnose na imenovanje arbitra u skladu sa članom VIII stav 8.

Član V

Svaki pripadnik Štaba savezničkih snaga imaće ličnu identifikacionu kartu koju izdaje Štab a na kojoj je ime, datum i mesto rođenja, nacionalnost, čin ili nivo, broj (ako ga ima), fotografija i period važenja. Ova karta se mora pokazati na zahtev.

Član VI

1. Obaveze odricanja od odštetnih zahteva koje su nametnute ugovornim stranama na osnovu člana VIII Sporazuma biće nametnute i Štabu savezničkih snaga i svakoj zainteresovanoj državi članici ovog protokola.

2. Za potrebe člana VIII st. 1. i 2. Sporazuma,

a. imovina u vlasništvu Štaba savezničkih snaga ili države članice ovog protokola a koju koristi Štab savezničkih snaga, smatraće se vlasništvom ugovorne strane koju koriste njene oružane snage;

b. šteta koju nanese pripadnik snaga ili civilne komponente kao što je definisano u članu III stav 1 ovog protokola smatraće se štetom koju je prouzrokovao pripadnik ili zaposleni oružanih snaga ugovorne strane;

v. definicija izraza „u vlasništvu ugovorne strane” u članu VIII stav 3 primenjivaće se na Štab savezničkih snaga.

3. Odštetni zahtevi na koje se primenjuje član VIII stav 5. Sporazuma obuhvataće odštetne zahteve (osim ugovornih odštetnih zahteva i zahteva na koji se primenjuju st. 6. i 7. tog člana) koji nastanu usled postupaka ili propusta bilo kojeg zaposlenog u Štabu savezničkih snaga ili usled nekog drugog postupka, propusta ili događaja za koje je Štab savezničkih snaga pravno nadležan i koji se dogodio na teritoriji države primaoca trećoj strani koja nije država članica ovog protokola.

Član VII

1. Izuzeće od plaćanja poreza usaglašeno članom X Sporazuma za pripadnike snaga ili civilne komponente u pogledu njihovih plata i dohodaka primenjivaće se, u pogledu osoblja Štaba savezničkih snaga u okviru definicija člana III stavovi 1a. i b. (i) ovog protokola, na plate i dohotke koje tom osoblju isplaćuju oružane snage kojima oni pripadaju ili koje su ih zaposlile, osim što ovaj stav ne izuzima od plaćanja poreza svakog pripadnika ili zaposlenog koje nameće država čiji je državljanin.

2. Kategorije zaposlenih u Štabu savezničkih snaga koje Severnoatlantski savet odobri biće oslobođeni plaćanja poreza na plate i dohotke koje im Štab savezničkih snaga uplati u njihovom svojstvu takvih zaposlenih. Svaka država članica ovog protokola međutim, može zaključiti aranžman sa Štabom savezničkih snaga prema kojem će takva država članica angažovati i dodeliti Štabu savezničkih snaga sve svoje državljane (osim, ako ta država članica posebno ne želi, lica bez stalnog boravišta na njenoj teritoriji) koji će služiti kao osoblje Štaba savezničkih snaga i isplaćivati plate i dohotke tim licima iz sopstvenih fondova prema utvrđenoj tabeli. Tako isplaćene plate i dohoci dotična država članica može oporezovati ali će biti izuzeti od plaćanja poreza bilo kojoj drugoj državi članici. Ukoliko država članica ovog protokola zaključi takav aranžman i on se naknadno izmeni ili otkaže, države članice ovog protokola neće više biti obavezane prvom rečenicom ovog stava o izuzeću od plaćanja poreza na plate i dohotke isplaćene svojim državljanima.

Član VIII

1. Radi olakšavanja uspostavljanja, izgradnje, održavanja i rada Štaba savezničkih snaga, ovi štabovi će biti oslobođeni, u meri u kojoj je to izvodivo, carinskih dažbina i poreza koji se odnose na njihove troškove u interesu zajedničke odbrane i za njihovu zvaničnu i isključivu dobrobit i svaka država članica ovog protokola započeće pregovore sa svakim Štabom savezničkih snaga na svojoj teritoriji radi zaključivanja aranžmana kojim će se sprovesti ova odredba.

2. Štab savezničkih snaga uživaće prava koja se daju snagama prema članu XI Sporazuma pod istim uslovima.

3. Odredbe člana XI st. 5. i 6. Sporazuma neće se primenjivati na državljane država primalaca osim ako ti državljani ne pripadaju oružanim snagama države članice ovog protokola koja nije država primalac.

4. Izraz „carinske dažbine i porezi” iz ovog člana ne obuhvata namete za pružene usluge.

Član IX

Osim ako Severnoatlantski savet ne odluči drugačije,

a. sva imovina nabavljena iz međunarodnih fondova Štaba savezničkih snaga u okviru njegovog kapitalnog budžeta i koja više nije potrebna Štabu savezničkih snaga biće rashodovana prema aranžmanima odobrenim od strane Severnoatlantskog saveta i prihod će biti raspodeljen ili poveren državama članicama Severnoatlantskog ugovora u srazmeri u kojoj su dale doprinos za kapitalne troškove Štaba. Država primalac će imati prioritet prilikom sticanja tako rashodovane nepokretne imovine na svojoj teritoriji pod uslovom da ponudi uslove koji nisu nepovoljniji od onih koje ponudi neka treća strana;

b. sva zemlja, zgrade ili fiksne instalacije koje država primalac besplatno da na upotrebu Štabu savezničkih snaga (osim nominalnih troškova) i koje više nisu potrebne Štabu biće vraćene državi primaocu i Severnoatlantski savet će utvrditi (uzimajući u obzir svaki važeći zakon države primaoca) svako povećanje ili smanjenje vrednosti imovine koju pruži država primalac nastalo usled korišćenja od strane Štaba koje će biti raspodeljeno, povereno ili stavljeno na teret državama članicama Severnoatlantskog ugovora u srazmeri u kojoj su dale doprinos za kapitalne troškove Štaba.

Član X

Svaki Vrhovni štab će imati status pravnog lica; imaće ovlašćenje da zaključuje ugovore, nabavlja i prodaje imovinu. Međutim, država primalac može koristiti to ovlašćenje u skladu sa posebnim aranžmanima između nje i Vrhovnog štaba ili drugog podređenog Štaba savezničkih snaga koji deluje u ime Vrhovnog štaba.

Član XI

1. U skladu sa odredbama člana VIII Sporazuma, Vrhovni štab se može uključiti u pravni postupak kao tužilac ili optuženi. Međutim, država primalac i Vrhovni štab ili neki podređeni ovlašćeni Štab savezničkih snaga mogu pristati da država primalac deluje u ime Vrhovnog štaba u svakom pravnom postupku u kojem je Štab jedna od strana na sudu države primaoca.

2. Neće se preduzeti ni jedna izvršna mera ili mera usmerena ka zapleni ili preuzimanja imovine ili sredstava bilo kog Štaba savezničkih snaga osim za potrebe člana VII stav 6a. i člana XIII Sporazuma.

Član XII

1. Da bi se Štabu savezničkih snaga omogućilo upravljanje svojim međunarodnim budžetom, on može koristiti bilo koju valutu i upravljati računima u bilo kojoj valuti.

2. Države članice ovog protokola će po zahtevu Štaba savezničkih snaga olakšati transfer sredstava tog Štaba iz jedne zemlje u drugu kao i konverziju bilo koje valute u vlasništvu Štaba savezničkih snaga u bilo koju drugu valutu kada je to neophodno da bi se zadovoljili zahtevi nekog Štaba savezničkih snaga.

Član XIII

Arhiva i drugi zvanični dokumenti Štaba savezničkih snaga koji se čuvaju u prostorijama koje taj Štab koristi ili su u vlasništvu bilo kog propisno ovlašćenog pripadnika Štaba biće nepovredivi osim ako Štab odbije njihov imunitet. Štab će po zahtevu države primaoca i u prisustvu predstavnika te države, proveriti prirodu svakog dokumenta radi potvrde da podležu imunitetu u skladu sa ovim članom.

Član XIV

1. Po odluci Severnoatlantskog saveta, ovaj protokol se može u celosti ili delimično primeniti na bilo koji međunarodni vojni štab ili organizaciju (koji nisu obuhvaćeni definicijama u članu I stavovi b. i v. ovog protokola) koji se uspostave u skladu sa Severnoatlantskim ugovorom.

2. Po uspostavljanju Evropske odbrambene zajednice, ovaj protokol se može primenjivati na osoblje evropskih odbrambenih snaga koje je pridodato Štabu savezničkih snaga i na njihova izdržavana lica u vreme i na način koje utvrdi Severnoatlantski savet.

Član XV

Sva sporna pitanja između država članica ovog protokola ili između jedne države članice i nekog Štaba savezničkih snaga koja se odnose na tumačenje i primenu Protokola, rešavaće se pregovorima između strana u sporu bez predavanja u nadležnost nekom drugom pravnom telu. Osim ako postoji izričita odredba u ovom protokolu ili u Sporazumu da se postupi drugačije, sporovi koji se ne mogu rešiti direktnim pregovorima, predaće se u nadležnost Severnoatlantskom savetu.

Član XVI

1. Članovi XV i od XVII do XX Sporazuma primenjivaće se u pogledu ovog protokola kao da su njegov integralni deo ali tako da se Protokol može revidirati, suspendovati, ratifikovati, da se njemu može pristupiti, da se može osporiti ili produžiti u skladu sa tim odredbama nezavisno od Sporazuma.

2. Ovaj protokol se može dopuniti uz bilateralnu saglasnost Države primaoca i Vrhovnog štaba, a nadležni organi Države primaoca i Vrhovni štab se mogu dogovoriti da administrativnim putem pre ratifikacije primene sve odredbe ovog protokola ili Sporazuma kako je njima propisano.

Kao potvrdu toga dole potpisani punomoćnici potpisali su ovaj protokol. Sačinjeno u Parizu, 28. dana avgusta 1952. godine na engleskom i francuskom jeziku pri čemu su oba teksta jednake važnosti, u jednom primerku koji će biti deponovan u arhivi Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Vlada Sjedinjenih Američkih Država će dostaviti overene kopije dokumenta svim potpisnicama i državama koje mu pristupaju.

Član 5.

Rezerve Republike Srbije na Sporazum između strana Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga, glase:

Prihvatanje jurisdikcije vojnih organa Države pošiljaoca u skladu sa članom VII Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga, u slučaju Republike Srbije ne može se primeniti na vršenje jurisdikcije sudova Države pošiljaoca, na teritoriji Republike Srbije.

Republika Srbija će predati pripadnike snaga, odnosno civilne komponente ili njihova izdržavana lica vlastima Države pošiljaoca u skladu sa članom VII stav 5. tačka a. Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga, pod uslovom da Država pošiljalac neće izreći smrtnu kaznu prilikom vršenja krivične jurisdikcije u skladu sa odredbama navedenog člana.

Član 6.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori”.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 09.07.2015.