Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRTI STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI I ODBRANE RS: Struka ocenjuje da je dobro što je pojam sa vojne proširen i na ekonomsku, energetsku, socijalnu i ekološku bezbednost, ali kritikuje što se pažnja posvećuje zloupotrebi meteorologije ali ne i vatrenog oružja


Nastavlja se javna rasprava o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti i Nacrtu strategije odbrane, a istovremeno svoje komentare daju i specijalizovane nevladine organizacije. Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao je skup na kom su učesnici ukazali na nedostatke ta dva dokumenta.

Šta sadrže Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane, dokumenti koji donose presek bezbednosne situacije i procenu bezbednosnih rizika? Novine u dokumentima između ostalog odnose se na migrantsku krizu, ali dominira pitanje Kosova i regionalna stabilnost.

Jeleni Pejić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je za oko, međutim, zapala uloga predsednika države, čija su ovlašćenja proširena.

"Pa se kaže da sada predsednik objedinjava i usmerava funkcionisanje čitavog sistema, a ako zapravo vidimo šta piše u prethodnoj Strategiji ova funkcija je bila dodeljena Vladi, tako da na neki način vidimo kako se formalizuje i legitimiše realno pomeranje fokusa političke moći i kada je reč o sistemu nacionalne bezbednosti. U pogledu Saveta nacionalne bezbednosti, on je sada stavljen takođe u ovaj upravljački deo sistema gde mu verovatno nije mesto", ističe Pejić.

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković ocenio je da je Nacrt strategije "dokument trenutka, a ne vizije", u kom i dalje izostaje jasno objašnjenje vojne neutralnosti.

"Ja mislim da opet smo ostali na istom polazištu na kom smo bili pre donošenja ove strategije i da u principu ništa suštinski nije izmenjeno, sem što su osnovni dokumenti, državni dokumenti koji regulišu sektor bezbednosti se za razliku od prošlog puta osvrnuli na ovaj koncept", ukazao je on.

Strategija ne prepoznaje da u regionu postoje takozvane neuspele države i da one predstavljaju hronični problem po bezbednost, upozorava asistent na Fakultetu političkih nauka Goran Tepšić.

"Mislim da stabilnost apsolutno ne može da se gradi na ovaj način. Dakle, stabilnost regiona kakvu imamo danas se zasniva na ličnim odnosima nosilaca određenih državnih funkcija i na neki način imamo privremenu stabilnost, a da bi se zaista postigla stabilnost regiona, zapravo se mora raditi na izgradnji država, koje apsolutno nisu izgrađene u potpunosti", objasnio je on.

Struka ocenjuje da je dobro što je pojam sa vojne proširen i na ekonomsku, energetsku, socijalnu i ekološku bezbednost, ali kritikuje što se pažnja posvećuje zloupotrebi meteorologije ali ne i vatrenog oružja. Međutim, o tome nije moglo da se čuje mišljenje predstavnika ministarstva odbrane.

"Mi smo poslali poziv i Ministarstvu odbrane koje nije poslalo svog predstavnika nažalost, tako da ćemo biti uskraćeni za njihovu perspektivu", kaže docent na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus.

Izvor: Vebsajt N1, Jelena Mirković, 08.05.2018.
Naslov: Redakcija