ZAKON O POLICIJI: Tokom 2017. godine biće uspostavljeno radno mesto policajac u zajednici. Broj ovih policajaca u policijskim ispostavama zavisiće od bezbednosne procene. Čuvari reda biće regrutovani iz postojećeg redovnog sastava, a proći će i odgovarajuću obuku

Do hiljadu policajaca širom Srbije biće tokom 2017. godine raspoređeno na lokalu i svakodnevno na usluzi građanima za sve bezbednosne potrebe i probleme koji ih muče – u zgradi, ulici, kvartu, bloku, mesnoj zajednici ili opštini u kojoj žive. Broj ovih policajaca u policijskim ispostavama zavisiće od bezbednosne procene. Čuvari reda biće regrutovani iz postojećeg redovnog sastava, a proći će i odgovarajuću obuku.

Reč je o konceptu policije u zajednici, precizno definisanom u Priručniku za rad policije u zajednici MUP-a Srbije, koji je usvojen i uskoro će biti odštampan u tiražu od oko 1.000 primeraka. Uspostavljanje radnog mesta policajac u zajednici predviđeno je u okviru reforme u MUP-u, koja je u toku.

Simbol policajca u zajednici je pozornik. Suština je da on svakodnevno bude na ulici, upoznaje se i razgovara s ljudima, savetuje ih. Jednostavno, da policijska usluga bude vidljivija i dostupnija. S druge strane, građani će tom policajcu moći da se požale ukoliko se recimo u njihovom kraju skuplja problematična grupa omladine, ako ih je strah da šetaju delom kvarta jer je nedovoljno osvetljen, a pozornik će ih informisati o čestim obijanjima stanova ili razbojništvima, kao i kako mogu da se zaštite i izbegnu da postanu žrtve krivičnih dela.

Međutim, građani i sada sve to mogu da prijave, pa je pitanje šta to novo donosi policija u zajednici.

"Reč je o novom obliku prevencije, zasnovanom na ideji da građani i policija rade zajedno. Želimo bolju komunikaciju s građanima, da čujemo koje su im bezbednosne potrebe i uključimo ih u njihovo rešavanje. Ceo koncept je usmeren ka tome da se građani osećaju sigurnije", kaže Vladimir Stojanov, načelnik Odeljenja za organizaciju, prevenciju i rad policije u zajednici MUP-a Srbije.

Osim toga, policajci u zajednici će posećivati škole, razgovarati s mladima, obilaziti verske zajednice i kroz sastanke s građanima u lokalnim zajednicama upoznavaće se sa njihovim svakodnevnim problemima.

Novost je da će policajci u zajednici brinuti o žrtvama krivičnih dela. Recimo, obijanje stanova je, napominje Stojanov, jedno od najtežih krivičnih dela u smislu osećaja nesigurnosti. Istraživanja evropskih država pokazuju da se u 70 odsto slučajeva ljudi sele iz stana u kome su bili opljačkani jer imaju osećaj nesigurnosti u svom privatnom prostoru.

"Želja nam je da žrtvama damo podršku koliko možemo, da razgovaramo o novim okolnostima u vezi s tim krivičnim delom, a prvenstveno da im stavimo do znanja da brinemo o njima, njihovom slučaju, imovini i obaveštavamo ih u kojoj se fazi nalazi rad na njihovom predmetu", ukazuje Stojanov.

Jedna od osnovnih policijskih aktivnosti u okviru modela rada policije u zajednici je od vrata do vrata. To podrazumeva kontakt s građanima isključivo na dobrovoljnoj bazi, uz potpuno uvažavanje privatnosti, poštovanje ljudskih prava i u skladu s propisima zaštite podataka o ličnosti.

"Na ovaj način građani će moći da bolje upoznaju policajce, slobodno izraze svoje mišljenje o bezbednosti, njihovom osećaju sigurnosti i radu policije", navodi Stojanov.

Važan segment celog koncepta je, napominje Stojanov, saradnja s lokalnom zajednicom i samoupravom. U tom smislu, MUP je tokom prošle godine inicirao formiranje lokalnih saveta za bezbednost.

To su tela koja se mogu formirati u gradovima i opštinama, kojima predsedava predsednik opštine, odnosno gradonačelnik. Članovi su policija, komunalni organi, lokalne zdravstvene i prosvetne institucije, nevladin sektor, predstavnici nacionalnih i verskih manjina i osetljivih društvenih grupa, napominje načelnik.

U duhu saradnje policije i građana, predviđeni su tematski dani i dani otvorenih vrata.

U mesnim zajednicama ili policijskim objektima građani će tako moći da dobiju razne savete ili informacije u vezi s prevencijom narkomanije, alkoholizma, kocke. Zainteresovani će tokom tematskih dana moći da se obaveste kako da se zaštite od krađa, razbojništava, elektronskog nasilja. Razgovaraće se i o vršnjačkom i porodičnom nasilju. Dani otvorenih vrata biće rezervisani posebno za decu – da se upoznaju s radom i poslovima policije, da razgovaraju o različitim pitanjima i razvijaju poverenje u čuvare reda i njihov rad.

Policija u zajednici, ukazuje Stojanov, nije novog datuma. Kao pilot-projekat postoji još od 2002. godine. Međutim, tek 2013. godine je usvojena Nacionalna strategija za rad policije u zajednici, a dve godine kasnije je donet i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Novi Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016) prepoznaje policiju u zajednici kao model rada, a prevencija kriminala i saradnja sa zajednicom je prvi policijski posao.

Dragoceno iskustvo u ovoj problematici našoj policiji prenele su kolege iz nemačke oblasti Baden-Virtenberg.

Prvi princip njihovog koncepta policije u zajednici koji će primeniti naša policija je da je prevencija stvar rukovodilaca. "Za prevenciju je kod njih zadužen zamenik direktora policije. I mi smo usvojili da prevencija bude vezana za rukovodioce, da objedinjuje sve vidove prevencije kriminala, po svim oblastima rada policije. Ovom problematikom mora da se bavi tim ljudi", zaključuje načelnik Vladimir Stojanov.

Izvor: Vebsajt Politika, Danijela Vukosavljević, 07.05.2017.
Naslov: Redakcija