ZAKON O POSREDOVANJU U PROMETU I ZAKUPU NEPOKRETNOSTI: Izmenama Zakona preciznije će se definisati posredovanje za obe strane, kako bi potrošači imali kvalitetne usluge posrednika i tačno znali šta i koliko plaćaju. Istovremeno, cilj je da branša posrednika nastavi da se razvija, da pruža sveobuhvatnu uslugu potrošačima i da bude konkurentna i profitabilna

Nakon tri godine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija planira da menja Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", br. 95/2013 - dalje: Zakon). O tome je bilo reči na nedavno održanom stručnom savetovanju posrednika, pa su se mogla čuti razna mišljenja, od toga da bi provizije za prodaju nekretnine mogle da idu i do neverovatnih šest odsto, a bilo reči i o tome ko će plaćati proviziju plati - kupac ili prodavac nekretnine, ili oboje?

Ove dileme razrešio je Željko Stojanović, viši savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Ko treba da plaća proviziju?

Prva od stvari koja bi trebalo da bude precizirana je ko plaća proviziju na kupovinu, odnosno prodaju stana. O ovome će se više razgovarati u septembru, kada će Ministarstvo formirati Radnu grupu za izmenu Zakona, sa idejom da se otklone nedoumice koje su se pokazale u praksi, pospeši poslovanje posrednika, ali i korisnicima omogući viši kvalitet usluge.

Stojanović objašnjava da posredničku proviziju plaća nalogodavac, koji želi da koristi uslugu posrednika, i koji je potpisao ugovor o posredovanju sa agencijom za nekretnine. Posrednik na taj način naplaćuje svoje usluge, i obavezan je da izda nalogodavcu fiskalni račun u koji je uključen PDV.

Kolika bi trebalo da bude provizija?

- Država ne propisuje visinu posredničke provizije, ni maksimum, ni minimum, jer to nije u skladu sa tržišnom privredom - priča Stojanović.

On se slaže sa konstatacijom da provizija od dva odsto nije dovoljna za rentabilno poslovanje posrednika u Srbiji, i podseća da se provizije u okruženju kreću između četiri i pet odsto vrednosti nepokretnosti koja je predmet posredovanja.

- Zadatak Ministarstva je da prati i analizira da li se transakcije na tržištu nepokretnosti, kupoprodaja nepokretnosti posredstvom posrednika, odvija nesmetano i da potrošači u Srbiji budu zaštićeni. U tom smislu će se novim zakonskim rešenjem preciznije definisati posredovanje za obe strane, kako bi potrošači imali kvalitetne usluge posrednika i tačno znali šta i koliko plaćaju. Istovremeno, cilj je da branša posrednika nastavi da se razvija, da pruža sveobuhvatnu uslugu potrošačima i da bude konkurentna i profitabilna - priča on.

Šta je sa provizijom od šest odsto?

Najave agenata za nekretnine, odnosno posrednika, da će zbog obaveza prema državi i složenosti poslova provizije za prodaju nepokretnosti ići do neverovatnih šest odsto, u Ministarstvu ocenjuju kao nerealne. Kako navode, sami posrednici kažu da im je za rentabilno poslovanje potrebno četiri odsto.

- Cene provizije se slobodno ugovaraju, a usluga određuje tu cenu. Ima ideja sa se sada ta maksimizirana provizija stavi u zakon, ali bilo kakvo određivanje cene nije u skladu sa privrednim sistemom koji imamo, jer su cene slobodne - priča on.

Šta je postignuto dosadašnjim zakonom?

Stojanović navodi da je Srbija za tri godine sustigla Sloveniju i Hrvatsku, koji su dvanaest i sedam godina pre nje zakonom uredile oblast posredovanja u prometu nepokretnosti. Takođe, navodi on, potrošači u Srbiji sve više koriste usluge posrednika kada prodaju ili kupuju nepokretnosti, pre svega zbog pravne sigurnosti koju im pruža usluga specijaliste.

- Broj žalbi tržišnoj inspekciji značajno je smanjen i, po mišljenju stručnjaka i privrede, ovaj Zakon se u praksi pokazao kao dobar i primenljiv, pa su rezultati očigledni - objašnjava Stojanović, koji ističe da i dalje vlada veliko interesovanje za polaganje stručnih ispita za posrednike, iako ih je do sada 2.215 položilo.

Šta će biti sa srpskim tržištem nepokretnosti?

Tržište nekretnina u Srbiji zavisi od ponude i tražnje.

- U ovom trenutku imamo tržište kupaca (veća je ponuda od tražnje), ali se primećuje i nedostatak kvalitetnih nekretnina. Makroekonomska stabilnost i niske kamatne stope na stambene kredite svakako pozitivno utiču na tražnju, ali je za konstantan rast tražnje potrebno značajno povećanje ličnih primanja građana - ističe on.

Šta je sa zaštitom potrošača?

IT pravnik Žarko Ptiček kaže da je tržišna privreda ta koja daje ocenu šta je isplativo a šta nije, odnosno da to čine učesnici u tržišnoj utakmici.

- Ako se dozvoli tržištu da funkcioniše bez uplitanja države, ono će samo odbacivati nerentabilne, a pospešivati rentabilne delatnosti. Takođe, primetna je tendencija, ne samo na tržištu posredničkih usluga, već i u celoj privredi, da se uslugama koje se pružaju elektronskim putem značajno umanjuju troškovi, odnosno da su takve usluge izuzetno rentabilne samo zato što se na taj način smanjuju troškovi. U tom smislu, moje mišljenje je da bi učesnici u tržišnoj utakmici trebalo sami da traže načine kako da smanje troškove svog poslovanja, umesto da traže od države da se zakonom zaštiti njihova inertna tržišna pozicija - priča Ptiček.

Kako navodi, nije mu jasna namera zakonodavca da uređuje nešto što je zakonom već uređeno.

- Za pružanje pravnih saveta već postoje advokati, i svaki kupac ili prodavac može po slobodnoj volji izabrati sopstvenog advokata koji će mu dati pravni savet i mišljenje, odnosno koji će sastaviti ugovor o kupoprodaji i koji će zastupati pravne interese svog klijenta - navodi on.

Ptiček kaže i da je nejasno šta konkretno u sadašnjem Zakonu zahteva izmenu ili dopunu, i koje su to izmene koje bi mogle da dovedu do bolje zaštite potrošača, pored postojećeg Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon).